Периодика и посебни фондови, Препоруке за читање

Нови бројеви периодике. Април 2017.

Са стране

Обавештавамо кориснике периодике о новим свескама које су стигле у фонд Народне библиотеке Бор:

autori

ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ, мартовски број; часопис КУЛТУРА са тематима о лажи у уметности и култури (број 150) и о кафанама (151); мартовски број часописа СВЕСКЕ; број 503 часописа ПОЉА, са тематом о хипстерима; априлски број часописа NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA са тематом о савременој еволуцији људских бића.

Часописе можете читати у читаоници Одељења посебних фондова и периодике, на другом спрату библиотеке.

 

 

 

 

ПРОГРАМИ

Роберт Такарич у Народној библиотеци Бор

25. април 2017, 18 сати

Поводом Светског дана књиге (23. април) Народна библиотека Бор организује дружење са врло популарним и вишеструко награђеним писцем за децу и младе Робертом Такаричем.

takaricЗа роман Мењам пубертет за било шта! Повољно! добио је Награду „Мали принц“ за најбољи дечји роман са простора бивше Југославије.

За књигу Тражи се паметни детектив за откривање историје, у којој се на забаван начин, кроз игре и квизове, обрађује градиво из историје, добио је Награду „Невен“, тако да је за овим, првим, уследио и други део истоимене књиге.

За Шест и по најгорих мувања од постанка света добио је Награду „Доситејево перо“, коју додељује жири састављен искључиво од ученика виших разреда основне школе.

ДОБРО ДОШЛИ!

ПРОГРАМИ

Портрет фотографа

У оквиру циклуса изложби „Портрет фотографа“, чији је циљ да посетиоце и кориснике Народне библиотеке Бор, као и ширу јавност, упозна са радом и делима локалних фотографа, као и са радом библиотеке на очувању, заштити и промоцији локалног визуелног и документарног културног наслеђа, Завичајно одељење приређује и изложбу фотографија Бајрама Салијевића.

Bajram-Salijevic-plakat-800x571

Изложбу ће, 21. априла 2017, у 18 сати отворити аутор фотографија Бајрам Салијевић и аутор концепта и поставке Драган Стојменовић, руководилац Завичајног одељења НБ Бор.

 

Програми

Множење светова

 

pozivnica
О преводима дела руских писаца на српски језик, о српским преводиоцима са руског језика, о рецепцији руских писаца и руске књижевности, о статусу превода у српској култури

Проф. др Миодраг Сибиновић (Зајечар, 1937) – добитник награда за животно дело Удружења књижевних преводилаца Србије (2004), Удружења књижевника Србије (2012) и Славистичког друштва Србије (2017); преводилац Пушкина, Блока, Јесењина, Ахматове и многих других руских, белоруских, украјинских песника на српски језик, историчар руске и других словенских књижевности, слависта, компаратиста, теоретичар превођења…, приређивач Антологија руске лирике : X-XXI век.

 

Бележница, Завичајно одељење препоручује, Издаваштво

Специјално издање Бележнице

Из штампе је изашло специјално издање часописа Бележница у којем је објављен превод рада др Сабине Рутар (Институт за проучавање југоисточне Европе у Регензбургу) „Рад и преживљавање у Србији: борски рудник бакра у Другом светском рату“.

Текст је са немачког језика превела Јелена Радовановић.

Онлајн верзија издања доступна је на сајту Завичајног одељења.

Штампана верзија издања доступна је уз 32. број Бележнице.

Програми, ПРОГРАМИ

Свети Валентин

14. фебруар 2017.

18 сати

Отварање изложбе „Визуелна тумачења словенског пантеона“ графичког дизајнера Аните Милић, скулптура у дрвету Душана Милића и керамике Станке Перовић.

 

ВИЗУЕЛНА ТУМАЧЕЊА СЛОВЕНСКОГ ПАНТЕОНА

Колективно сећање у Срба на некада редовно приповедане легенде и веровања, али и обичаје старих Словена, све више бледи, док ликовима тих веровања прети опасност од заборава.

Након прочитане књиге Словенска митологија Ненада Гајића, засноване на чињеницама и мноштву података, представљене разумљивим језиком, богато илустроване, дала сам себи слободу да систематизујем сазнања овог аутора и позабавим се њима са визуелног аспекта, како бих на свој начин протумачила и од заборава сачувала  оно што представља основну митолошку структуру словенских народа а то је словенски пантеон богова.

У шта смо веровали пре хришћанства, коме смо се молили и зашто, питања су која млађе генерације ретко кад постављају. Многи од нас нису ни ч
ули за мистична створења из наше митологије а сигурна сам да носе трагове древних страхова и веровања.

Да би се растумачили ти Document-page-001трагови које су за собом
оставили обичаји и веровања старих Словена, треба поћи путем омеђеним чињеницама и маштом, истим оним где о
битавају словенска душа, историја и
митологија.

Графички дизајнер Анита Милић