ПРОГРАМИ

Прва књига или први лет

Четвртак, 25. април, 11 сати

Представљање збирке песама Мој први лет десетогодишње Маше Мартић, коју је 2023. објавио Дечји центар Зајечар, препознавши Машину изразиту склоност ка поезија и лепоту њених песама..

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

Црвено небо

Уторак, 9. април, 19 сати

Пројекција филма Црвено небо Кристијана Пецолда (Немачка, 2023), добитника Сребрног медведа на Берлиналу.

Љубавни четвороугао у викендици на Балтичком мору, у сенци шумских пожара и узаврелих емоција.

… чеховљевски „портрет уметника као младог сероње“, немачке шуме као место где Немци одлазе када имају проблеме и шумски пожари који уништавају места на која би могла да буду смештене бајке и о таквим уметницима. (из интервјуа К. Пецолда са Николом Радићем)

Филм је на прошлогодишњем филмском фестивали На Палићу освојио и награду FIPRESCI за најбољи филм и инспирисао низ критичких текстова: https://www.fcs.rs/crveno-nebo-dokolica-u-plamenu/; https://www.danas.rs/kultura/potpuno-jasna-trosmislenost-o-filmu-crveno-nebo-kristijana-pecolda-na-30-festivalu-evropskog-filma-palic/…

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

Слободна зона у Брестовцу

Субота, 6. април 2024.

16 сати: пројекција канадског филма Соколово језеро

Бастијен и Клои проводе летњи распуст са својим породицама на језеру у Квебеку. Стидљиви тринаестогодишњи Бастијен и његова породица одседају у куц́ици на језеру, где Бастијен упознаје одважну шеснаестогодишњу Клои. Она је љубитељка фолклора и локалних легенди и говори Бастијену да дух опседа оближње језеро. Упркос јазу у годинама, двоје тинејџера стварају чврсту везу и доживљавају низ узбудљивих авантура.
Филм траје 100 мин.
Редитељка филма је Шарлот ле Бон – канадска глумица, уметница, бивша манекенка и режисерка.

18 сати: пројекција филма Зло не постоји

Такуми са ћерком Ханом живи у селу Мизубики, близу Токија. Као и генерације пре њих, и они живе скромно, у складу са природом и циклусима у њој. Једног дана становници села сазнају за план да се изгради глемпинг близу Такумијеве куће, који би становницима града понудио удобан „бег“ у природу. Када двоје представника компаније из Токија стигну у село да би одржали састанак, постаје јасно да ће та изградња загадити локално извориште воде и то изазива немире међу локалним становништвом. Намере компаније угрожавају еколошки баланс места и начин живота сељана, и остављају дубоке последице на Такумијев живот.
Филм траје 106 мин.
Редитељ филма је Рјсуке Хамагучи, један од најзначајнијих јапанских редитеља, а филм је добитник шест награда на филмском фестивалу у Венецији, укључујући и Златног и Сребрног лава.

Зло не псотоји
Програми, ПРОГРАМИ

Филм о Џоан Баез

Петак, 5. 4. 2024, 19 сати

Документарни филм Џоан Баез: ја сам бука, у оквиру 18. турнеје Слободне зоне

Легендарна певачица и активисткиња искрено и бескомпромисно се кроз музику и огроман породични архив осврће на 60 година каријере, историјске личности и бурне догађаје али и личне борбе, трауме и дуго скриване породичне тајне.

Награђиване филмске ауторке Карен О’Конор и Мири Наваски, које већ више од 20 година заједно снимају веома узбудљиве и ефектне документарце, и овим филмом успевају да дочарају бурну егзистенцијалну драму и њену везу са ширим друштвеним и идеолошким превирањима и проблемима.

Програми, ПРОГРАМИ

Драга Фиона

Среда, 3. април 2024, 19 сати

пројекција филма Драга Фиона холандске редитељке Фионе Тан

У Музеју филма у Амстердаму Фиона Тан је истраживала неми документарни материјал похрањен тамо пре више од једног века. Импресивни архивски материјали приказују свакодневни живот и напоран рад људи који су живели близу океана. Фиона, пореклом Индонежанка из Аустралије, у Амстердам је дошла на студије 1988. Током тог периода, од оца је добијала писма у којима је описивао живот код куће, свог унука, пса, светску политичку сцену и економску трку. Паралелно ишчитавање ових писама преко архивског материјала је нека врста аудиовизуелног тока свести појачана вештим звучним записом који сугестивно открива суптилну везу између слике и звука, некада и сада, Холандије и Индонезије, трговине и колонијализма, оца и кћерке.

Пројекција филма део је 18. турнеје филмског фестивала Слободна зона
Програми, ПРОГРАМИ

Отварање 18. турнеје Слободне зоне

Кривељ, 1. април, 18 сати

Зло не постоји (Јапан, 106 мин, режија: Рјсуке Хамагучи)

Такуми са ћерком Ханом живи у селу Мизубики, близу Токија. Као и генерације пре њих, и они живе скромно, у складу са природом и циклусима у њој. Једног дана становници села сазнају за план да се изгради глемпинг близу Такумијеве куће, који би становницима града понудио удобан „бег“ у природу. Када двоје представника компаније из Токија стигну у село да би одржали састанак, постаје јасно да ће та изградња загадити локално извориште воде и то изазива немире међу локалним становништвом. Намере компаније угрожавају еколошки баланс места и начин живота сељана, и остављају дубоке последице на Такумијев живот.

Борба за право на здраву животну и културну средину и очување традиције, против интереса капитала и еколошки неодрживих животних стилова

Програм турнеје Слободне зоне у Бору (и околини) доступан је на: https://www.biblioteka-bor.org.rs/2024/03/18-turneja-slobodne-zone-u-narodnoj-biblioteci-bor/

Програми, ПРОГРАМИ

18. турнеја слободне зоне у Народној библиотеци Бор

3 коментара

Од 1. до 9. априла 2024, Народна библиотека Бор биће домаћин 18. турнеје филмског фестивала Слободна зона, у оквиру којег организујемо пројекције седам ангажованих играних и документарних филмова. Пројекције ће се одвијати у сали Народне библиотеке Бор (2. априла од 18 сати, а 3, 4, 5, 8. и 9. априла од 19 сати), као и у селима у којима раде библиотечки огранци: Кривељ, Злот и Брестовац.

Као и претходних година, реч је о избору најзанимљивијих филмова са фестивала Слободна зона. Сви филмови се тичу веома битних и актуелних друштвенополитичких, друштвенопсихолошких или егзистенцијалних тема: од екологије до Алцхајмерове болести, од борбе за животну средину до борбе за опстанак индивидуалних или колективних сећања. У фокусу је и личност Џоан Баез, музичарке и активисткиње.

Сви филмови су награђивани на светским фестивалима, а долазе нам из САД, Немачке, Холандије, Канаде, Јапана, Чилеа… Млађој публици (тинејџерима) посебно препоручујемо канадски играни филм Соколово језеро.

Распоред пројекција:

Добро дошли!

ИНФОРМАЦИЈЕ, ПРОГРАМИ

Лирске рефлексије Данијеле Добершек

У Народној библиотеци Бор ће у уторак 26. марта 2024. године бити представљене две књиге ауторке Данијеле Добершек Мијалковић: роман „Заробљена прошлост“ (2023) и књига поезије „Сломљено срце“ (2024). Промоција почиње у 18 часова.

Ауторка је рођена у Бору 1972. године. Објавила је до сада књигу поезије „Додир неба“ (2021) и роман „Усамљени сањар“ (2022).

Заједничка особина књижевног ствaралаштва Данијеле Добершек Мијалковић, без обзира на то да ли је реч о поезији или прози, јесте тематизовање, контекстуализовање и рефлектирање феномена љубави унутар сложених, често променљивих и каткад противречних животних тачака. Тон ових лирских рефлексија у прози је меланхоличнији и наративно компактнији, вероватно захваљјући исповедно-самоиследној боји текста, а у поезији разноликији и са спектром од тешко ухватљивог смисла туге до ведрих раскоши спознаје и открића егзистенцијалног и емоционалног смисла. Неке од песама у збирци „Сломљено срце“ резултат су коауторског рада.

О књизи ће говорити професорка књижевности Весна Тешовић, а гости вечери су још Тамара Глишић и Тамара Нововић.

Програми, ПРОГРАМИ

Predstavljanje Rudnika Miodraga Majića

Petak, 15. mart 2024, 19 sati

Predstavljanje romana Rudnik Miodraga Majića, autora romana Deca zla i Ostrvo pelikana, kao i zbirke priča U ime naroda.

U svom trećem romanu Majić nam predstavlja „čudnog“ i melanholičnog advokata Bogdana, koji svoju priču, poslednje svoje vlasništvo, pripoveda iz tzv. duševne bolnice, u koji su ga, možda stvarni a možda i samo umišljeni, nezvanični događaji o kojima govori, nekoliko godina ranije i doveli. Provokativan kao i prethodni, i kao i prethodni uzbudljiv i angažovan istovremeno, ovaj roman ne samo što prikazuje rudnik i rudarenjе, doslovne i manje doslovne, već i sam predstavlja rudnik bitnih etičkih, političkih, antropoloških pitanja i opomena,

Dobro došli!