Представљање друге књиге у оквиру завичајне библиотеке РАЗБОР 

Рајко Чукић

ДОДИРИ И ПРАЗНИНЕ  (Народна библиотека Бор, 2013)

одложено је.

Молим вас да уважите наше извињење.

У петак, 14. 3. 2014., у читаоници на трећем

спрату библиотеке, биће одржана радионица

„Како написати (матурски, семинарски…) рад“

„Како написати (матурски, семинарски…) рад“ је радионица намењена ученицима средњих школа, пре свега матурантима, али јој могу присуствовати и ученици нижих разреда.

Током радионице, полазници ће бити у прилици да се упознају са појмовима и процедурама везаним за научно-истраживачки рад, који ће им бити неопходни током каснијег школовања, нараочито зато што тзв. болоњски програми студија подразумевају писање великог броја семинарских радова, реферата, есеја и других производа самосталног истраживања литературе и извора.

Радионица је конципирана тако да се примери истраживања извора заснивају на интересовањима самих полазника, односно на темама које су већ изабрали за своје матурске радове.

Током радионице, полазници вежбају коришћење различитих врста референсне грађе, каталога, индекса, библиографија… – како у папирном, тако и у електронском облику. Радионица укључује и кратак курс претраживања онлајн библиографских система и сервиса, какви су Виртуелна библиотека Србије, Српски цитатни индекс, итд.

Полазници се, такође, упознају и са појмовима везаним за библиографске и библиометријске обраде публикација, који им могу бити од помоћи при евалуацији извора и грађе коју ће користити. На тај начин им се указује на разлику између различитих типова грађе и извора, од приказа до научног рада, и на опсег и квалитет информација које сваки од ових типова извора може да понуди. Полазници се, затим, упознају са критеријумима евалуације извора.

Други део радионице посвећен је изради одговарајућег типа рада и елементима које он треба да садржи, као и општим правилима о садржају и форми појединих делова рада. Посебна се пажња посвећује изради библиографије за сопствени рад, јер је логика доследног форматирања библиографских јединица и њиховог навођења у тексту вештина која се, по досадашњем вишегодишњем искуству, показала као најтежа препрека у писању прегледног и уредног рада. Полазници ће, стога, добити сажетке правила цитатних стилова који се код нас најчешће употребљавају тј. сажетке Харвардског, Оксфордског, Чикаго, МЛА и АПА стила.

  Добродошли!

Виолета Стојменовић

Одељење посебних фондова Народне библиотеке Бор

030 458120

Дигитални атлас културне баштине

Народна библиотека Бор 24. јануар 2014.

13 часова

Окрули сто

Дигитализација културне баштине: стање и перспективе

1. презентација о значају дигитализације, најважнијим домаћим и међународним документима и стратегијама у вези са овом темом, као и примерима најбоље праксе у свету, региону и код нас; 2. презентација о дигитализацији завичајне, архивске грађе, фотографских негатива, фотографија и докумената; 3. презентација о дигитализацији споменика културе и нематеријалне културне баштине.

Округли сто ће се састојати из два дела: у првом делу ће бити изложене три едукативно-информативне презентације, а други део ће се састојати из модериране дискусије о тренутном стању, проблемима и перспективама у области дигитализације у одређеној локалној самоуправи. Изложиће се шта се све до сада дигитализовало, да ли се на нечему тренутно ради, да ли постоје неки дефинисани планови за нове пројекте дигитализације…  Округли сто има следећу предвиђену агенду: 1. Уводна реч (о пројекту) – 5 минута; 2. Презентације – 60 минута (3 презентације по 20 минута); 3. Пауза за освежење – 15 минута; 3. Дискусија – 60 минута; 5. Евалуциона сесија – 10 минута.

Презентери на округлим столовима:

Марјан Маринковић

Мастер опште књижевности и теорије књижевности (Филолошки факултет, Београд). Запослен (од 2003. год) у Библиотеци града Београда, као стручни сарадник за програме, пројекте и маркетинг. Радио у истој установи у Одељењу за развој библиотечке делатности као библиотекар-инструктор. До сада је написао и реализовао преко 20 пројеката. Његови пројекти овенчани су престижним међународним наградама (IFLA Award, EIFL PLIP Award). Има изузетно искуство као предавач. Држао је радионице о писању пројеката у оквиру више семинара и скупова, као и по позиву појединих јавних библиотека и факултета (Београд, Шабац, Златибор…). Излагао је на бројним семинарима код нас и у свету. Уредник је сајта Међународног сајма књига у Београду и бивши уредник сајта Библиотеке града Београда. Креирао је аудио архив програма из културе Библиотеке града Београда. Члан жирија за најчитанију књигу Народне библиотеке Србије и председник жирија за награду „Марија Илић Агапова” 2011-2013. Члан је управног одбора ЦДЕР.

Далибор Пешић

Дипломирани етнолог и антрополог (Филозофски факултет, Београд). Уредник културне делатности Центра за културу Сопот. Има десегодишње искуство у планирању и реализацији пројеката у култури: аутор и коаутор 18 пројеката. Аутор више пројеката оживљавања старих обичаја и презентације културне баштине: Културни и етнички мозаик општине Медвеђа –фотографија као извор проучавања и представљања културног наслеђа, Жива воденица, Вађење живе ватре, Магија разбоја, Ђурђевдански пролаз… Идејни је творац, (ко)аутор и сценариста више филмова који се баве нематеријалном културном баштином: Празник  Бибијака као чувар идентитета Рома (Награда за најбољи филм у националној категорији на 17. Међународном фестивалу  етнолошког филма у Београду), Ватра Витомира ковача, Жртвеник на Петровој Гори, Атлас културног наслеђа општине Лебане, Наталинци: О занатима и подухватима, У тишину и назад – изгон демона падавице (Специјална награда на Mеђународном фестивалу етнолошког и документарног филма у Ровињу). Као стручни сарадник тренутно учествује на више пројеката са темом истраживања, документовања и дигитилизовања културне баштине: Жива вода, Центар за културу Сопот, аутор и руководилац пројекта, Културно наслеђе и стари занати општине Топола, Културни центар Топола, стручни сарадник, Културна ризница општине Медвеђа, Туристичка организација општине Медвеђа, аутор и руководилац пројекта. Кроз филмове и пројекте бави се дигитализацијом културне баштине путем видео записа.

Драган Стојменовић

Дипломирани етнолог и антрополог (Филозофски факултет, Београд). Библиоекар, руководилац Завичајног одељења у Народној библиотеци Бор. Руководилац пројекта дигитализације некњижне, културне и јавне делатнсти Народне библиотке Бор. Уредник сајта Дигитални завичај –  http://digitalnizavicaj.com/

Уредник циклуса едукативних програма: ИЗНАДРЕАЛИЗМА – Ване Бор, етномузиколог Владимир Ђорђевић, Митска узвишеност тривијалног – Зоран Пауновић, Добро је за мишљење али је компликовано за јело – недовољно јасни појмови и појаве нашег завичаја из угла етнологије и антропологије, Боре – понекад и стално. Аутор изложби и презентација дигитализоване грађе: Индустрјски блуз, Периодна станица, Прошлост од стакла, Пронађи себе, Између средина истог центра. Уредник публикација и збрника: Боросане – алтернативна урбанизација у Бору очима других, Бор 2010; Мелодије и фотографија, Бор, 2011; Уликс RELOAD, 2012; Добро је за мишљење, али је компликовано за јело, 2013.

Сарадник, у програмима организација: Центар за таленте (Бор), Уметничка организација ЗАЛЕТ (Зајечар), Центар за неформалну комуникацију – Немушто, Културни центар REX (Београд), KUDA.org (Нови Сад), Центар за друштвено економски развој, Асоцијација за развој општине Бор. Излагао је на стручним скуповима и семинарима код нас и у региону.

 Пројектом је планирано одржавање вебинара. Два едукативна вебинара организују се са циљем подизања капацитета заинтересованих актера у области дигитализовања културне баштине. Форма вебинара одабрана је као иновативна, савремена и финансијски не много захтевна форма едукације – преношење знања држањем предавања које се путем Интернета преноси уживо, где сви полазници имају могућност да комуницирају са предавачем, постављају питања и преузму пратећи материјал. Вебинари ће се одржати у другој фази пројекта, након одржавања свих 7 округлих столова. Предвиђено је да на вебинарима учествује по 30 представника заинтересованих актера из 7 одабраних локалних самоуправа.

Припрема и одржавање вебинара о техничким аспектима дигитализације – Први вебинар ће се бавити техничким аспектима дигитализације – креирање метаподатака, стандарди, протоколи, софтвери… Ова знања су нужна како би се дигитализација извршила ваљано, у складу са постојећим стандардима. Вебинар ће трајати 60 минута. Предавач је Милан Васиљевић, мастер библиотекарства и информатике, члан управног одбора International Federation of Library Associations and Institutions (ИФЛА) секције за развој теорије библиотекарства. Васиљевић је запослен у Одељењу за научне информације Народне библиотеке Србије, где ради на изградњи националног репозиторијума научних радова и унапређењу едукативних софтвера намењених крајњим корисницима. Организатор је и учесник на бројним вебинарима везаним за метаподатке, харвестовање, организовање дигиталних колекција. Учесник је међународног европског пројекта из области дигитализације ACCESS IT, као и бројних конференција везаних за дигитализацију и електронске изворе. Предавач на многобројним домаћим и највећим светским скуповима библиотекарства и информатике.

Припрема и одржавање вебинара о писању пројеката – Други едукативни вебинар, посвећен писању пројеката. Овај вебинар полазницима обезбеђује конкретна практична знања о писању пројеката којима ће обезбедити средства за дигитализацију културне баштине. У том смислу, он је значајан и за одрживост пројекта. Полазници (њих око 30 из 7 одабраних локалних самоуправа) проћи ће кроз малу радионицу за писање пројеката. С обзиром да Министарство културе и информисања сваке године расписује конкурс за (су)финансирање пројеката из области културног наслеђа, радионица ће бити усмерена управо ка том конкурсу. На пројектном обрасцу који се користи за тај конкурс, полазници ће бити конкретно едуковани како да попуњавају све одељке обрасца, како да своју идеју презентују у форми пројектне пријаве. Овим ће они стећи потребна знања и бити подстакнути да поднесу предлог пројекта на следећем конкурсу, што ће у многоме увећати шансе да се обезбеде средства за дигитализацију. Наравно, стечена знања моћи ће да користе и при потраживању средстава од других потенцијалних донатора. Вебинар ће трајати 90 минута. Држаће га мастер Марјан Маринковић, стручни сарадник за програме, пројекте и маркетинг Библиотеке града Београда. Маринковић има вишегодишње искуство писања пројеката и управљања пројектима. До сада је написао и реализовао преко 20 пројеката, од којих 6 пројекта управо на овом конкурсу Министарства културе. Држао је радионице о писању пројеката у оквиру више семинара и скупова, као и по позиву појединих јавних библиотека и факултета (Београд, Шабац, Златибор…). Његови пројекти овенчани су престижним међународним наградама: EIFL-PLIP Innovation Award 2012 и Прва награда на 73. ИФЛА конгресу библиотекарства и информатике у Дурбану. Уредник је сајта Међународног сајма књига у Београду, и бивши уредник (2006-2011) сајта Библиотеке града Београда (сајт је 2009. освојио награду магазина PC Press). Креирао је аудио архив програма из културе Библиотеке града Београда.

2. Креирање портала Атлас културне баштине састоји се од сета активности чији је циљ креирање првог домаћег портала у потпуности посвећеног дигитализацији културне баштине. Најважнији сегмент портала биће Атлас културне баштине (према коме је и портал добио име) – обједињена база дигитализованих колекција српске културне баштине. Поред овог, портал ће бити и едукативног и информативног карактера: садржаће важне документе и литературу, базу најпознатијих светских дигиталних колекција, најважније вести у области дигитализације… На њему ће се налазити сви пратећи материјали и информације о свим пројектним активностима (округлим столовима и вебинарима).

Атлас културне баштине биће први портал у Србији који са једног места пружа приступ свој вредној дигитализованој српској културној баштини.

Пројекат реализује Центар за друштвено екомски развој, под покровитељством Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација.

НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  БОР

четвртак 16. јануар у 18 h

Представљање књиге

ПРИРУЧНИК ЗА ПАЦИЈЕНТЕ

НА ДИЈАЛИЗИ

О књизи говоре аутор др Љубинко Тодоровић и

др Предраг Голубовић, др Снежана Чучовић

и др Зоран Стојковић

Добродошли!