Мит о Сизифу

3. априла 2013. Виолета Стојменовић

Уторак, 9. 4. 2013. у 18 сати

Мит о Сизифу Албера Камија

предавање Ивана Вучковића, проф. филозофије

Предавање ће осветлити рану Камијеву филозофију, онако како је она формулисана у Миту о Сизифу, са освртом на роман Странац и међусобну везу ових двају Камијевих текстова.

Иван Вучковић (1987) – дипл. филозофију на mobile casino Филозофском факултету у Нишу. Живи и ради у Бору.

Albert Camus. Photograph: Hulton Archive/Getty

Периодика и посебни фондови

ПЕРИОДИКА, пристигли часописи

27. марта 2013. Горан Миленковић

Ново у фонду периодике:

Часопис ТРЕЋИ ПРОГРАМ, број 151-152 (лето/јесен 2011)
са тематом о Чарлсу Дикенсу

Часопис ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ, мартовски број за 2013.
у новом оделу и са новим уредништвом

Часопис СВЕСКЕ, мартовски број за 2013.
са старим оделом и старим уредништвом, али са текстовима о Џону Барту, Џојсу, Томасу Ману…

Часопис РеФото, априлски број за 2013.
са одличним чланцима и одличним фотографијама

Часопис СТВАР, за теоријску праксу, број 3
часопис левичарских стараца и старица, пун теорије и филозофских текстова

КЊИЖЕВНИ ЛИСТ, мартовско-априлски број за 2013.
са објављеним морбидно-сензационалистичким текстовима (КЛОПКА НА ШТАКАМА) нашега драгога суграђанина Саше Д. Ловића, „највећег песника који је икада ходао куглом земаљском…“

Периодика и посебни фондови, Програми

Представљање књиге БИЛО/БИТИ (Народна библиотека Бор, 2012)

26. марта 2013. Горан Миленковић

Народна библиотека Бор

Уторак 2. април 2013. године

18 часова

Представљање књиге БИЛО/БИТИ (Народна библиотека Бор, 2012)

Говоре:

Горан Миленковић, приређивач књиге

Дивна Вуксановић, ауторка једне од прича, уметница, естетичарка, редовни професор Факултета драмских уметности у Београду

Добродошли.

Програми

Сто година од рођења Албера Камија

22. марта 2013. Виолета Стојменовић

tumblr_m7b7y9jHh61qai76so1_1280 — Ова фотографија Албера Камија – вероватно његов најчувенији портрет – дело је француског фотографа Анрија Картје-Бресона.
А цигарета? Представа о Камију неодвојива је од ње.

петак, 29. 3. 2013, 18 сати, читаоница

Сизифов посао живљења (и писања): књижевно дело А. Камија

Да ли је роман вид побуне? Против света, који није по мери човекових жеља и нада, или против бесмисла који сусрет човека и света непрекидно ствара?

Да ли су Камијеви романи „филозофски“?

Зашто је Ками адаптирао Достојевског, Фокнера и драмске писце шпанског барока?

Зашто је наличје пре лица?

$. јануара 1960. Албер Ками је погинуо у саобраћајној несрећи. Имао је 47 година. Међутим, његова дела се и даље цене у читавом свету. По његовим романима снимају се филмови, а његове позоришне комаде и даље интерпретирају највећа глумачка имена. — 4. јануара 1960. Албер Ками је погинуо у саобраћајној несрећи. Имао је 47 година. Међутим, његова дела се и даље цене у читавом свету. По његовим романима снимају се филмови, а његове позоришне комаде и даље интерпретирају највећа глумачка имена.

Албер Ками (1913-1960) – француски филозоф, романописац, драмски писац и драматург, есејиста, невољни представник егзистенцијализма, добитник Нобелове награде за књижевност 1957. године; нашој публици најпознатији по роману Странац. Поред овог, Ками је написао још и романе: Срећна смрт, Куга (више екранизација), Пад; драме: Калигула, Неспоразум, Опсадно стање, итд; есеје: Наличје и лице, Свадбе, Лето; филозофске и филозофско-историјске студије: Мит о Сизифу, Побуњени човек, Хришћанска метафизика и неоплатонизам. Адаптирао је за позорницу Зле духе Достојевског, Фокнеров Реквијем за искушеницу, Један занимљив случај Дина Буцатија, итд. Постхумно објављен, недовршен Први човек може се читати и као роман и као аутобиографија.