Бележница као СИМБОЛ…

… културе…

Зато што су у Бележници разумели шта је, уствари, култура. Да она значи оплемењивање, усавршавање, остваривање хуманих вредности, да је култура стваралачки процес, али и његови резултати који имају сврху да утичу, да мењају (људе, пре свега) на боље, да подстичу на креативост, конструктивност, толеранцију, размевање, развијање вредносних судова.

… библиотекарства…

Зато што је Бележница на библиотекарску сцену Србије ступила скромно и тихо, функционишући у једном, данас готово заборављеном маниру који носи поруку: много радимо, мало се продуцирамо. „Моћнији“ библиотекарски медији прихватили су, чини се, Бележницу себи раме уз раме ценећи упорност, марљивост, пробирљивост, непретенциозност, још неке од симбола високог професионализма, етике у пословању, поштовању сарадника, договора, рокова, као и туђих, данас све осетљивијих људских персоналитета.

Још и зато што се Бележница, полако и пажљиво, пратећи динамику разитка свог унутрашњег бића, из локалног часописа за библиотекарство развила у публикацију која прати најсавременије трендове у свету, преноси их, коментарише, разумева и пласира својој све бројнијој публици.

… квалитета…

Зато што у Бележници бирају. Јер квалитет је одређеност која разликује: добро од лошег, писмено од неписменог, информативно од застарелог, утемељено од непровереног. Својство квалитета је да се заснива на избору, селекцији који подразумеваа подвргавање критичком суду и процењивање.

… града…

Зато што је за неке од нас, Бор већ неко време овенчан славом једне другачије културне сцене. Часопис Бележница и културне манифестације које ова библиотека остварује у сарадњи са свима другима који то завређују и којих се сете, бацили су неко друго светло на Бор. На карти Србије овај град, који већини становништва мами асоцијације на црне облаке дима и бездна рударских окана, мапиран је и као један од најважнијих центара културе. Он асоцира на енергију младих људи који раде у Библиотеци, на њихова темељна класична знања која, захваљујући креативности и духу, налазе бескрајне начине да се реализују у неким сасвим алтернативним појавним облицима који отварају нове/старе теме за размишљање/деловање код свих који за овим имају потребу.

Град Бор, као и други градови Србије, нема свест у којој га мери његова Библиотека и његов часопис популаришу као центар највиших људских вредности. Град Бор, као и други градови Србије, треба да научи да је култура база, а не надградња.

… сарадње…

Зато што је Бележница пријатно место за сарадњу; зато што се са њеним тимом лако и лепо ради, брзо договара, отворено разговара, недвосмислено разумева; зато што се међусобно учи, размењују се информације, мисли, тумачења, идеје. Млади сарадници који своје прве мисли у електронској форми упуте на адресу борског листа, очеличе своје стручно и лично самопоуздање охрабрени срдачним пријемом и љубазним опхођењем.

А на исти начин се, осим са редакцијом, сарађује и са читавом борском Библиотеком: на амбициозним и иновативним пројектима Завичајног или Дечјег одељења, на истраживачким радовима Одељења за равој, на оригиналним идејама Одељења за културне програме.

Када једна појава прими својство симбола, смислене слике, утеловљења, идеје која у себи репрезентативно садржи смисао других предмета или појава, када она постане широко препознатљив еквивалент њихових значења који носи чврсту асоцијативну и сугестивну компоненту, онда је у питању несумљив доказ да се она темељно усадила у једну средину, пронашла у њој своје место и свој смисао, као и најдубље прихватање и признавање.

Бележница је у свом, историјски посматрано, кратком и трзaвицама испуњеном трајању, остварила својство да симболише.

мр Драгана Милуновић

(Народна библиотека Србије)

Бележница 24-25

Гостовање Владимира Гвоздена

Народна библиотека Бор

Одељење посебних фондова и периодике

27. септембар 2012. године

19 часова,

у простору читаонице

на другом спрату библиотеке

др Владимир Гвозден,

Филозофски факултет у Новом Саду


Књижевност

и крај утопије

разговор о књигама

СРПСКА ПУТОПИСНА КУЛТУРА

 и

КЊИЖЕВНОСТ, КУЛТУРА, УТОПИЈА

 

Освајање слободе – уметност у доба разума

28. 9. 2012. (петак) у 18 сати

 

У читаоници на трећем спрату библиотеке

ЈЕЛЕНА МИЛЕТИЋ

историчарка уметности

„Освајање слободе – уметност у доба разума“

 

Предавање са визуелном пројекцијом поводом три стотине година од рођења Жан Жак Русоа, француског писца, филозофа, теоретичара, композитора… чија је мисао имала великог утицаја на предромантичарску и романтичарску уметност – ликовну, колико и језичку. Испитивање односа природе и духа, пејзаж као слика свести, невиност чисте природе, корумпираност цивилизације, преиспитивање етике уметности и имагинације из новог угла, склоност ка усамљивању и сл, online casino nbso само су неке од карактеристика русооизма.

v\:* {behavior:url(#default#VML);}
o\:* {behavior:url(#default#VML);}
b\:* {behavior:url(#default#VML);}
.shape {behavior:url(#default#VML);}

Ален Ремзи, „Жан Жак Русо“, 1766.


 



280

7560000
10692000

259
261
257
275
262
278
1
032)`ASA? $V6ST2(I[40"P
5
1
0


281
False
0
0





-1

304800
243
True
128
77
255
3175
3175
70
True
True
True
True
True


277

134217728


1


2
-9999996.000000
-9999996.000000


8

Empty

16711680


52479


26367


13421772


16737792


13382502


16777215

Bluebird




22858575
22852950

(`@„„„„`
266
263
5

110183775
110178150


<o:shapedefaults v:ext="edit" spidmax="3075" fill="f" fillcolor="white [7]"
strokecolor=“black [0]“>

<o:colormenu v:ext="edit" fillcolor="blue [1]" strokecolor="black [0]"
shadowcolor=“#ccc [4]“/>

Бележница 24-25

Изашао је нови број „Бележнице“, часописа за библиотекарство, књижевност и културу Народне библиотеке Бор (година 14, 2012, 24-25).

„Бележницу“ можете преузети у ПДФ формату.

Редакција „Бележнице“ захваљује свим ауторима прилога у овом броју.

Бележница 24-25
Бележница 24-25

Бележница 24-25 (преузми)

Konkurs za najbolju kratku priču

Narodna biblioteka Bor Vas poziva da pošaljete svoju priču na 15. Konkurs za najbolju kratku priču (2013).

Konkurs traje od 8. jula do 15. septembra 2013. godine.

Žiri će svoju odluku saopštiti na konferenciji za štampu 18. oktobra 2013. godine.

Članovi žirija za 2013. godinu biće:

Dragana Beleslijin, predsednica žirija (Novi Sad)
Violeta Stojmenović (Bor)
Goran Milenković (Bor)

Nagrade:

Prva nagrada, 20.000 dinara
Druga nagrada, 15.000 dinara
Treća nagrada, 10.000 dinara

Rezultati konkursa – naslovi priča koje su, po odluci žirija, svrstane u uži izbor i imena autora – biće objavljeni na sajtu Narodne biblioteke Bor 15. oktobra 2013. godine.
Imena dobitnika prve, druge i treće nagrade žiri će saopštiti 18. oktobra 2013. godine na konferenciji za štampu u Narodnoj biblioteci Bor.
Sve priče iz užeg izbora biće štampane u prvom narednom broju „Beležnice“, časopisu za bibliotekarstvo, književnost i kulturu Narodne biblioteke Bor. Autori objavljenih priča dobiće po jedan primerak „Beležnice“ o trošku NB Bor.
Tri nagrađene priče biće objavljene i na sajtu Narodne biblioteke Bor odmah nakon konferencije za štampu.

Uslovi za učestvovanje na konkursu

• Priča treba da bude napisana na srpskom, hrvatskom, crnogorskom i bošnjačkom jeziku, pismom autora (ćirilica ili latinica);
• Priča ne sme biti ranije objavljena, što podrazumeva i štampane i elektronske medije (e-časopisi, blogovi, portali, itd.); priča ne sme biti ranije objavljena ni kao deo nekog šireg proznog teksta;
• Priču treba poslati isključivo u elektronskoj formi pod šifrom, preko sajta Narodne biblioteke Bor (link „Forma za prijavu“ je u dnu strane);
• Jedan autor može poslati samo jednu priču. Autor koji pošalje više od jedne priče biće diskvalifikovan nakon otvaranja šifara, ukoliko se utvrdi da je u užem izboru za nagrade;
• Rok za prijavljivanje na konkurs je 15. septembar 2013. godine. Nakon ovog datuma, forma za slanje priča preko sajta NB Bor neće biti aktivna.

Detaljnije informacije o konkursu možete dobiti tako što ćete svoja pitanja poslati na adresu
kratkapricabor@gmail.com
Napomena: odgovaraćemo samo na pitanja koja su u vezi sa samim konkursom, ali nećemo odgovarati na pitanja koja su u domenu informatičkog obrazovanja i korišćenja Word-a.

Detaljno uputstvo za slanje priča preko sajta Narodne biblioteke Bor

• Slanje priča je veoma jednostavno i treba da se odvija u dva koraka:
1. Korak – formiranje dva Word dokumenta
– Formirajte dva Word dokumenta (podržani format: .doc) u svom računaru;
– Prvi dokument sačuvajte pod naslovom priče kojom konkurišete;
– Ovaj dokument treba da sadrži: naslov priče, priču i nakon priče, na dnu strane – šifru pod kojom se prijavljujete na konkurs. Šifra bi trebalo da se sastoji od jedne reči koju Vi odabarete i dve bilo koje cifre. Ukupan broj znakova (naslov, priča i šifra) ne sme da pređe 3050 karaktera (sa razmakom). Primer:

Naslov priče
Tekst priče
Šifra: biblioteka67

– Drugi Word dokument u svom računaru sačuvajte pod šifrom kojom se prijavljujete na konkurs i koju ste napisali na dnu prvog Word dokumenta. Ovaj dokument treba da sadrži Vaše osnovne lične podatke: ime i prezime, adresu, telefon, tačan imejl i šifru pod kojom se prijavljujete na konkurs. Primer:

Petar Petrović
Adresa
Telefon
Imejl adresa
Šifra: biblioteka67

Nazive dokumenata OBAVEZNO napišite LATINICOM.

Molimo Vas da tekst isključivo bude organizovan na sledeći način:
style: Normal + Justified
font: Times New Roman (srpsko/hrvatsko okruženje)
veličina slova 12, bez proreda

2. Korak – slanje dokumenata preko sajta NB Bor pomoću forme „Prijava za konkurs“. Kliknite na link ispod da posaljete kratku priču.

Forma za prijavu

Autori su odgovorni za tačnost podataka i (ne)mogućnost da se priča pod šifrom poveže sa osnovnim podacima autora.

Priče koje nisu poslate pod navedenim uslovima, žiri neće vrednovati.

Завичајна библиотека РАЗБОР

Библиотека РАЗБОР

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

 

Библиотека РАЗБОР завичајна је библиотека.

Оснивање завичајне библиотеке у оквиру издавачке делатности Народне библиотеке Бор има за циљ да кроз објављивање значајних дела завичајних аутора подржи завичајни дух града Бора, да оцрта стваралачке границе до којих су стигли борски завичајни аутори и да омогући деловање Народне библиотеке Бор у правцу   савремених библиотечких закона и смерница.

Завичајни аутор је онај чије се појединачно дело (текст) у целини односи на Бор као завичај или на појединце који су за њега везани, и онај који потиче са територије завичаја (општина Бор), односно који је везан на одређени начин за завичај (Д. Вукићевић, 2011, 53).

Значајно дело је онај текст који постиже високе уметничке, односно интелектуално-истраживачке резултате.

Текстови који улазе у опсег библиотеке могу бити:

– уметнички текстови аутора или антологијски текстови (поезија, проза и драма)

– прелазни текстови (књижевни есеј, есеј о уметности, филозофски есеј)

– текстови који тумаче уметничке текстове, уметничке предмете, периоде уметности (књижевна и уметничка критика, књижевна историја и историја уметности)

– преводи уметничких текстова и антологија или текстова који тумаче уметничке текстове, уметничке предмете и периоде уметности

– текстови из следећих области: проучавање језика, историје и културе, археологија, антропологија, етнологија, филозофија.

– тумачења науке и теорије

– преводи текстова који спадају у област хуманистике.

– текстови који се односе на библиотекарство

– преводи текстова који се односе на библиотекарство

Текстови који улазе у опсег библиотеке морају бити необјављени у смислу целине која се предлаже за објављивање.

ТЕХНИЧКИ ПОДАЦИ

Књиге у оквиру библиотеке РАЗБОР биће штампане на ћирилици или латиници. Аутор, приређивач или преводилац имају право да изаберу писмо појединачне књиге.

Рукописи морају бити предати у електронској форми (Word, 12 pt, проред 1,5, Times New Roman – подршка за ћирилицу или латиницу).

Величина рукописа не сме прећи 160 ауторских шлајфни.

Рукописи морају бити лекторисани и стилски уређени у тренутку слања.

Рукописе уредништво прима до 1. октобра текућe годинe. Одабрани рукопис биће штампан у следећој години.

Свака књига у оквиру библиотеке биће штампана у 300 примерака, осим ако није другачије договорено. Једна шестина тиража припашће аутору књиге, односно  приређивачу или преводиоцу.

Симбол библиотеке РАЗБОР биће стилизован назив библиотеке, урађен у ћирилици.

УРЕЂИВАЊЕ

По одлуци директора Народне библиотеке Бор Весне Тешовић и Уређивачког одбора Народне библиотеке Бор, уредник библиотеке РАЗБОР биће виши библиотекар Горан Миленковић, дипломирани филолог.

 

 

 

ИЗМЕЂУ СРПА И ЧЕКИЋА

Народна библиотека Бор, 28. јуни у 19 сати
поводом представљања књиге

ИЗМЕЂУ СРПА И ЧЕКИЋА

предавање

ПОЛИТИЧКА РЕПРЕСИЈА У СРБИЈИ
1944-1985

и пројекција два документарна филма

ТАЈНЕ ГРОБНИЦЕ У СРБИЈИ
и ОТКОПАВАЊЕ ИСТИНЕ

гости: предавач др Срђан Цветковић и
аутор филма Зорица Маринковић, координатор пројекта „Отворена књига“

Осмаци прелазе на одељења за одрасле

Као и сваке године, Дечије одељење Народне библиотеке Бор је и ове године спровело акцију превођења својих корисника који су завршили основну школу на одељења за одрасле. У четвртак, 7. јуна 2012. године,  подстицајно чланство добило је 45 малих матураната.

Сви корисници Дечијег одељења који завршавају осми разред добили су, бесплатно, нове чланске карте, које им омогућавају да користе одељења и фондове намењене одраслим корисницима. Том приликом, библиотекарке Дечијег одељења, Весна и Ксенија, провеле су децу кроз читаву библиотеку, упознале их са колегама, начином рада, организацијом и услугама Одељења за језик и књижевност, Завичајног, Стручног и Одељења посебних фондова и периодике.