Златно доба живота

„Златно доба живота“ у Народној библиотеци Бор

Од 29. марта до 19. априла 2012. Народна библиотека Бор била је домаћин и партнер програмима који су се дешавали у Бору у оквиру пројекта „Златно доба живота“. Овај пројекат има за циљ подстицање стварања позитивне слике о старима у Србији промоцијом лепе и активне старости и креирањем амбијента који би укључио њихово активно учешће у друштвеном животу.
Народна библиотека Бор, отворена за свакога, увек је имала добру комуникацију са својим најстаријим корисницима. Како је 2012. међународна година старих и посвећена је активном старењу и међугенерацијској солидарности, програми Библиотеке који су и до сада суштински били у складу са основним циљем пројекта „Златно доба живота“ сада су и формално обликовани су у складу са тим.
Поред тога што је домаћин изложбе уметничких фотографија о активном старењу, овом пројекту Библиотека се прикључила са три своја програма.
У жељи да кроз дијалог и креативну игру подспеши међугенерацијску солидарност и разумевање најстаријих и најмлађих корисника библиотеке и на тај начин разбије неке од стеротипа о различитим вредностима различитих старосних групација, организована је причаоница „Књиге које су обележиле моје детињство“ и креативна радионица „Вешти прсти – правимо граничнике за књиге“. С обзиром на то да је менаџер пројекта унапред задао термин 12. април, као трећа радионица „наметнула“ се својим садржајем ускршња радионица „Чувари традиције“. Ови програми окупили су 123 учесника, а 25 су било особе у златном животном добу, тј старије од 65 година.

Незаборавне књиге из детињства

У причаоници присутни учесници су говорили о књигама из њиховог детињства. У динамичном дијалогу који се развио између учесника оживела су многа дела. Тражећи златну нит која повезује сва та дела и одговарајући на питање зашто им је баш то дело толико драго, дошло се до одговора који су се у многоме поклапали: говори се о другарству и некој акцији-авантури (Хајдук Станко, Орлови…, Штрумфови, Фантастична четворка, Хари Потер, Петар Пан), има хумора (Мики Маус, Орлови, Пипи), волим фантастику (Хари Потер, Петар Пан, српске народне бајке, Три угурсуза, романи Жила Верна), говори о лепоти породичног живота и домаћег васпитања (Сељанка, Сара Кеј, Хајди). Учесници су заједно дошли до закључка да се, ако се изузму различите деценије када су дела читана, њима свиђају исте ствари. Свако дете, без обзира којој генерацији припада, воли да чита штиво које је узбудљиво и пуно напетости (авантуристички романи), у коме се велича колективни дух и другарство, храброст и племенитост, скромност и упорност, дело које ће их одвести у неки други, нестваран, фантастичан свет или у коме ће свет реалности и фантастике постојати узајамно испреплетани као да је то најнормалнија могућа појава, дело које ће их насмејати. Ово су само неки од закључака: ми волимо да читамо исте књиге; нама су занимљиве исте теме; стари нису старомодни; стрипови су увек у моди; кад је нешто лепо и узбудљиво чита га свако, без обзира на године.


Правећи граничнике и разговарајући који су то у читалачкој пракси присутни начини обележавања места где се застало у читању, различита искуства су често изазивала смех (ставим чачкалицу, наочаре, и ја по некад заврнем уво…) који је много допринео зближавању учесника. Кроз заједнички рад, међугенерацијски дијалог остварен у току програма био је динамичан и пун узајамног разумевања и симпатије. Истичући крилатицу „Кад се уједине искуство и машта, вредне руке ће створити свашта“, уз много стрпљења, пажње и смеха деца су по први пут у животу узимала у руке игле за плетење и покушавала да провуку петље.


Ускршња радионица оправдала је своје име. Као прави чувари традиције дошле су чланице удружења „Времеплов“ из села Лука које су описале и приказале део обичаја који се за Ускрс обављају у селу, а пред крај радионице чланице друштва „Времеплов“ поклониле су сваком детету хлеб (кравајче) који се на Ускрс пече заједно са јајетом и дарује сваком укућанину. Када су деца почела и сама на свој начин да украшавају јаја, пензионерка Јагода Стратиј, бивша васпитачица, организовала је малу интелектуалну игру загонетајући на ускршње мотиве и спретно наводећи децу да траже и налазе одгонетке.

Преношење традиционалних техника, вештина и обичаја
Ова радионица, попут претходне две, у доброј мери је постигла циљеве који су постављени пројектом „Златно доба живота“. Деца су се упознала са ускршњим обичајима уз поштовање мултукултуралности борске средине. Разбијен је стеротип о различитим вредностима различитих старосних групација јер саборни дух подједнако греје и радује све генерације, од најмлађих до најстаријих. Сва три програма Народне библиотеке Бор не само допринела очувању психофизичког здравља припадника трећег животног доба, него је и допринела развоју психофизичког здравља деце. Расположење учесника које је зрачило све време програма и њихови одговори у евалуационим упитницима, говоре да су активности које подразумевају међугенерацијску сарадњу добар избор. Сви они су истакли потребу да се настави са оваквом праксом.
Уколико је овим програмима Народна библиотека Бор допринела смањењу међугенерацијског јаза и смањењу осећања инфериорности и беспомоћности код својих суграђана који су у „златном добу живота“ то само значи да је као „капија знања“ и „место сусретања и комуникације“ и овога пута оправдала своја професионална начела.

 

http://www.mc.kcbor.net/zlatno-doba-zivota/

http://zlatnodoba.webs.com/apps/blog/show/13785280-bor-ne-miruje-nove-aktivnosti-u-okviru-projekta .

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.286770728067041.67652.162746573802791&type=1

http://www.rtvbor.rs/sr/video/dnevnik/5860-dnevnik-petak-13-april-2012.html  . http://www.rtvbor.rs/sr/vesti/vesti-kultura/5851-cuvanje-uskrsnjih-obicaja.html .

Зоран Ђинђић – филозоф политике одговорности, предавање проф. др Новице Милића

Народна библиотека Бор

петак, 20. април у 18 часова

Поводом представљања књига Зорана Ђинђића: Југославија као недовршена државаЈесен дијалектике и Субјективност и насиље  у издању Народне библиотеке Србије и  Фонда „Др Зоран Ђинђић“

биће одржано предавање на тему:

Зоран Ђинђић – филозоф политике одговорности

гост предавач

проф. др Новица Милић, Факултет за нове медије и комуникацију, Београд

 

MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI: predavanje «Konstrukcije identiteta» Noe Treister

Narodna biblioteka Bor

23. april 2011, 18h

Predavanje umetnice Noe Treister

Konstrukcije identiteta

Noa Treister je živela tri godine u selu u okolini Majdanpeka. Tokom svog boravka istraživala je kulturu  Vlaha-Rumuna preko usmene istorije (kroz projekat Uneska o istoriji Vlaha), vodila 3 umetničke  radionice na teme: Između sela  i grada (Majdanpek  2006), povratak Gastarbajtera (Kučevo, 2007) i Seks i tranzicija (Kučevo 2008). Osnovala je i fabriku  za ručno izrađeni tekstil savremenog dizajna, sa pokušajem za osnivanja ženskog udruženja i radionice narodnih rukotvorina, uključivši u rad većinu žena iz sela. Bavila se i umetničkom praksom koja preispituje zatečene navike i sterotipe. Umetnica će na predavanju sa publikom podeliti svoje viđenje  kulturnog i političkog ideniteta tamošnjeg stanovništva i diskutovati predstave koje o takvom identitetu gaje nacionalne političke elite a koje samim tim i preovlađuju u opštem političkom i kulturnom diskursu.

 

*********************************************************************************************

Namera serije događaja MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI je da podstakne kritičku debatu o reprezentaciji nacionalnih manjina u političkom i kulturnom životu u Srbiji i da promoviše socijalnu pravdu, solidarnost, jednakost i jednaka ljudska prava za sve građane i građanke Srbije. U saradnji sa partnerima iz cele Srbije, učesnike i učesnice u ovom projektu će analizirati preovlađujuće stereotipe o osobinаmа, ponаšаnju, političkim htenjimа i pozicijаmа grаđаnа različitih nаcionаlnih pripаdnosti i posledice postojanja takvih stereotipa po naše društvo. Ovim projektom, Fond B92 i tim i partneri Kulturnog centra REX žele da širu javnost upoznaju sa načinima i razlozima nastajanja stereotipnih mišljenja o manjinskim grupama, i da podrže napore u njihovom prevazilaženju, i prihvatanju načela ravnopravnosti i poštovanja različitosti u našem društvu.

Projekat predstavlja zajednički napor autora i autorki, saradničkih organizacija, široke mreže partnera Fonda B92 i Kulturnog centra REX, predstavnika i predstavnica nezavisnog sektora i javnih institucija, da mobilišu što širu javnost u borbi protiv svih oblika diskriminacije, isključivanja i marginalizovanja nacionalnih manjina.

Projekat se realizuje u saradnji sa brojnim partnerima: Osnovnom školom «Sava Žebeljan» u Crepaji i kolektivom Pesničenje, Romskim kulturnim centrom i Resurs centrom Leskovac, Leskovačkim kulturnim centrom, NUNS-om i redakcijom Vranjskih novina, Narodnom bibliotekom Bor, Odborom za ljudska prava Niš, Alternativnim kulturnim centrom Niš, Udruženjem FILMART, Kulturnim centrom Požega, Kulturnim centrom Zrenjanina, Centrom za kulturu Lazarevac, Modernom galerijom Lazarevac, Udruženjima Kultur Park i Kriterion, Omladinskim klubom Bačka Palanka, Kulturnim centrom Bačka Palanka i Kulturnim centrom Preševo.

Autori i autorke događanja koja će biti realizovana u seriji MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI su: grupa ŠKART (Dečje Pesničenje u Crepaji), Rena Raedle (Radionica «Putovanje u svet naših želja» u Leskovcu), Noa Treister (predavanje «Konstrukcije identiteta« u Boru) Peđa Obradović (Novinarska radionica «U Vranju o Bujanovcu»), tim festivala SLOBODNA ZONA (mini turneja filmova u Beogradu, Nišu, Lazarevcu, Požezi, Bačkoj Palanci, Zrenjaninu, Preševu i Leskovcu).

Projekat se organizuje u produkciji Fonda B92.

Realizaciju programa MISLI O DRUGIMA – MISLI O SEBI je omogućila Uprava za ljudska i manjinska prava (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu), u sklopu programa «Kalendar ljudskih prava 2012».

Креативна радионица за децу и старе

4. априла, поводом Светског дана дечје књиге и у оквиру програма подршке активном старењу, на Дечијем одељењу библиотеке, одржана је креативна радионица. Тема радионице били су граничници за књиге. На почетку радионице, малишани су чули кратку причу о историјату граничника (познатих и као букмаркери) и погледали презентацију, која је требало да им понуди неке занимљиве идеје и да подстакне њихову машту, с обзиром на online casino то да је ову читаоцима тако корисну стварчицу могуће направити од било којег материјала и у различитим, смешним, компликованим, фантастичним, шашавим… облицима.

Гости ове радионице били су баке и деке који су, заједно са децом, активно учествовали  у изради граничника.

Граничници настали током радионице могу се видети у излогу на улазу у библиотеку.

„Књиге којих се радо сећам“

Поводом Светског дана дечје књиге, 3. априла се на Дечјем одељењу Народне библиотеке Бор одржала причаоница, под називом „Књиге којих се радо сећам“. Гости програма били су баке и деке који су нам приповедали о књигама које су обележиле њихово детињство, о школским догодовштинама casino jameshallison и о свом ђачком добу.

Хајдуци, Робинзон Крусо ... незаборавна лектира

Један од циљева овог програма био је и повезивање најстаријих и најмлађих корисника библиотеке кроз књигу и причу из књиге/о књизи.

 

Др Слободан Наумовић, Ресурс од кључног значаја: индустријско наслеђе Бора виђено из перспективе индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ: НЕДОВОЉНО ЈАСНИ ПОЈМОВИ И ПОЈАВЕ НАШЕГ ЗАВИЧАЈА ТУМАЧЕНИ ИЗ УГЛА ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ – ДОБРО ЈЕ ЗА МИШЉЕЊЕ АЛИ ЈЕ КОМПЛИКОВАНО ЗА ЈЕЛО
Завичајно одељење Народне боблиотеке Бор током фебруара и марта, реализује поменути едукативни програм у сарадњи са Одељењем за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва и уз помоћ Општине Бор.

30. март 2012. у 18 часова

Др Слободан Наумовић
Ресурс од кључног значаја:
индустријско наслеђе Бора виђено из перспективе индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије

Предавање даље развија питања политике различитих врста културног наслеђа, отворена у наступу др. Мирославе Лукић-Крстановић, уводи тему индустријског наслеђа, испитује допринос који разумевању тог важног скупа проблема нуде дисциплине попут индустријске археологије, етнологије рударства, политичке антропологије и визуелне антропологије, и усредсређује се на практичне импликације таквих приступа за разумевање значаја индустријског наслеђа за заједницу каква је Бор.
Индустријско наслеђе је могуће одредити као материјалне (зграде, машине, пејзажи) и нематеријалне остатке (сећања, записи, фотографије) који су последица или сведочанство развоја и рада индустрије, а који имају историјску, друштвену, архитектонску и научну вредност. У индустријско наслеђе спадају постројења која су изгубила своју првобитну намену, као и старе машине, рудници, помоћне конструкције, али и стамбени и јавни објекти наменски грађени за раднике, па и цела пратећа насеља која израстају на ободима индустријских комплекса. Посебну подврсту индустријског наслеђа могу чинити постројења и објекти који су још увек у функцији, али у оквиру којих, или у близини којих постоје елементи који су престали да буду укључени у радни процес, и сведоче о његовој историји. Такође, у индустријско наслеђе спадају и природни пејзажи који су претрпели значајне промене посредством људских активности, попут површинских копова у рудницима угља или бакра, или других облика деловања везаног за индустријске процесе. Најзад, у нематеријално индустријско наслеђе могу се сврстати сећања, искуства и знања која су радници, инжењери и управно особље, али и други тзв. обични грађани (они који живе поред постројења, али нису непосрдно укључени у раднио процес, попут деце, младих, службеника државне администрације и сл.) стекли током свакодневног живота у близини индустријског комплекса. Та често запостављена сведочанства помажу да се непосредно разуме или реконструише сложени и често контрадикторни скуп значења уз помоћ којих се разоткрива хоризонт људских искустава који је обликован процесима индустријализације на којима је, пак, утемељен целокупан пројекат модерног друштва.
Прошлост и одржавање успомена везаних за свакодневицу индустријског рада и њене материјалне основце могу бити суштински важни за локалну заједницу, њен идентитет и доживљај простора. Сећање у индустријским насељима је у великој мери условљено структуром индустријских простора и пејзажа, али их оно са своје стране на многобројне начине повратно уобличава и дефинише. Индустријско наслеђе, као сведочанство о специфичним облицима историјског уобличавања људског света смисла везаним за пројекат модерности, обезбеђује различите врсте негативно и позитивно конотираних идентитета. У том смислу, оно може бити значајно приликом иницијатива за обнову локалних заједница. Наиме, људи дефинишу сами себе, између осталог, и кроз осећај припадања просторима у којима живе, као и кроз сећања на различита искуства која су доживели током процеса рада у тим просторима. Та сећања и осећања, како она позитивна тако и она негатвна, и са њима повезане идентификације, представљају незаобилазну основу у сваком покушају активног обликовања будућег живота у људској заједници. Из тог разлога делатност локалних институција попут библиотека и других установа културе на систематском сакупљању, органозовању, дигитализацији и другим врстама обраде и похрањивања различитих врста грађе, као и сарадња са сличним специјализованим институцијама ван локалне средине, представља нужан корак у обезбеђивању предуслова за активно обликовање живота у локалној заједници у жељеном правцу.
Индустријска археологија, антропологија рударства, политичка антропологија и визуелна антропологија, свака на свој начин и својим методима, али поготову у садејству и међусобној размени мишљења могу да помогу да се индустријско наслеђе Бора правилније схвати, вреднује и негује, а тиме могу и да допринесу да се Бор од жртве индустријског развоја, а данас и постиндустријских трендова, преобрази у одговорног баштиника соственог индустријског наслеђа, у коме може наћи капитални ресурс за свој будући одрживи развој.

http://biblioteka-bor.org.rs/2012/02/dobro-je-za-misljenje-ali-je-komplikovano-za-jelo/

УСКРШЊЕ РАДИОНИЦЕ И ПРЕДАВАЊА ЗА ДЕЦУ

  • 11. АПРИЛ, 17 ЧАСОВА, ДЕЧЈЕ ОДЕЉЕЊЕ, УКРАШАВАЊЕ УСКРШЊИХ ЈАЈА
  • РАДИОНИЦА ЗА НАЈМЛАЂЕ ЧЛАНОВЕ ДЕЧИЈЕГ ОДЕЉЕЊА, УЗРАСТА ДО 6 ГОДИНА
  • ПОТРЕБНО ЈЕ ПОНЕТИ ЈЕДНО КУВАНО ЈАЈЕ И МАТЕРИЈАЛ ЗА УКРАШАВАЊЕ

 

Будите и ви маштовити и вешти да направите уникатно ускршње јаје
  • 12. АПРИЛ, 18 ЧАСОВА, САЛА ИНФОРМАТИВНОГ ОДЕЉЕЊА

  • РАДИОНИЦА И ПРИЧАОНИЦА ЗА  ДЕЦУ ОСНОВНОШКОЛСКОГ УЗРАСТА КОЈА СУ ЧЛАНОВИ БИБЛИОТЕКЕ
  • ГОСТИ РАДИОНИЦЕ ПРИЧАЋЕ О РАЗЛИЧИТИМ ОБИЧАЈИМА ВЕЗАНИМ ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ УСКРШЊИХ ПРАЗНИКА (ПРАВОСЛАВНИМ, КАТОЛИЧКИМ, ВЛАШКИМ, РОМСКИМ),
  • УЗ ПРИЧУ О ОБИЧАЈИМА, ОДРЖАЋЕ СЕ И ДЕМОНСТРАЦИЈА НЕКИХ ТЕХНИКА ШАРАЊА ЈАЈА
  • ПОНЕТИ КУВАНО ЈАЈЕ И ОСТАЛИ ПОТРБАН МАТЕРИЈАЛ

ДЕЦА И СТАРИ

  • 2012. ГОДИНА ПРОГЛАШЕНА ЈЕ ЕВРОПСКОМ ГОДИНОМ АКТИВНОГ СТАРЕЊА И МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКЕ САРАДЊЕ. ЗБОГ ТОГА ЋЕ ДЕЧИЈЕ ОДЕЉЕЊЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ БОР У СВОЈЕ ПРОГРАМЕ УКЉУЧИТИ И БАКЕ И ДЕКЕ СВОЈИХ НАЈМЛАЂИХ КОРИСНИКА
  • 3. АПРИЛА У 13 ЧАСОВА НА ДЕЧЈЕМ ОДЕЉЕЊУ

              

                  «КЊИГЕ КОЈИХ СЕ РАДО СЕЋАМ»

БАКЕ И ДЕКЕ ПРИЧАЈУ О КЊИГАМА КОЈЕ СУ ОБЕЛЕЖИЛЕ ЊИХОВО ДЕТИЊСТВО.

ПОЖЕЉНО ЈЕ ДА, АКО ЧУВАЈУ, ДОНЕСУ НЕКУ ДЕЧЈУ КЊИГУ ИЗ ПЕРИОДА КАД СУ БИЛИ МАЛИ online slots ИЛИ МЛАДИ (ДА ЈЕ ПОКАЖУ КЛИНЦИМА).

ПОЗИВАМО БАКЕ И ДЕКЕ ДА ДОЂУ И ПРОЋАСКАЈУ СА КЛИНЦИМА!

  • 4. АПРИЛА, У 13 ЧАСОВА НА ДЕЧЈЕМ ОДЕЉЕЊУ

КРЕАТИВНА РАДИОНИЦА –

ИЗРАЂУЈЕМО ГРАНИЧНИКЕ ОД РАЗНИХ МАТЕРИЈАЛА

 

ПРОГРАМ ЈЕ НАМЕЊЕН ЧЛАНОВИМА ДЕЧИЈЕГ ОДЕЉЕЊА, А МИ ПОЗИВАМО БАКЕ И ДЕКЕ ДА АКТИВНО УЧЕСТВУЈУ У ОВОМ ПРОГРАМУ. УЧЕСНИЦИ БИ ТРЕБАЛО ДА ПОНЕСУ СВОЈ МАТЕРИЈАЛ!

Светски дан поезије

 ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ПОЕЗИЈЕ, 20. МАРТА У 18 САТИ НА ИНФОРМАТИВНОМ ОДЕЉЕЊУ ОДРЖАН ЈЕ ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ
 ДЕЦА СУ РЕЦИТОВАЛА ОМИЉЕНЕ ПЕСМЕ ДОМАЋИХ И СТРАНИХ ПЕСНИКА
 УЧЕСНИЦИ СУ БИЛИ ЧЛАНОВИ ДЕЧИЈЕГ ОДЕЉЕЊА БИБЛИОТЕКЕ УЗРАСТА ОД 3 ДО 9 ГОДИНА И
 ГОСТИ: УЧЕНИЦИ РЕЦИТАТОРСКЕ СЕКЦИЈЕ ОШ ВУК КАРАЏИЋ, СА ПРОФЕСОРИЦОМ ЈАСМИНОМ РИСТИЋ-ГОЛУБОВИЋ И УЧЕНИЦИ ОШ ПЕТАР РАДОВАНОВИЋ ИЗ ЗЛОТА, СА БИБЛИОТЕКАРОМ ОГРАНКА НБ БОР, БИСЕРКОМ ЈАНОШЕВИЋ

 

Рецитатори из Злота