Четвртак 7. 12. 2023, 19 сати
Представљамо стрип-стваралаштво Јелене Ђорђевић
Представљамо стрип-стваралаштво Јелене Ђорђевић
На дан краја света,
Пчела кружи око цвета драгољуба,
Рибар блиставу мрежу поправља,
У мору скачу весели делфини,
Врапци чаврљају у детелини
И змија има златну кожу, као што ваља.
На дан краја света
Пољем иду жене са сунцобранима,
На рубу травњака пијанац спава,
На улици виче продавац варива
И чамац са жутим једром острву се приближава
У ваздуху трају звуци виолине
И ноћ се звездана отвара.
А они што чекали су муње и громове
Разочарани су.
А они што чекали су арханђелске трубе и хорове
Не верују да то већ почиње.
Док сунце и месец на небу стоје.
Док бумбари посећују руже своје,
Док се рађају румена деца,
Нико не зна да то већ почиње.
Само седи старац што био би пророк,
Али није пророк јер брижљиво мора радити,
Парадајз привезујући говори:
Другог краја света неће бити,
Другог краја света неће бити.
Превео с пољског Петар Вујичић
(из књиге: Апокалипса: теорија, пракса и естетика пропасти света, приредио Горан Станковић, Службени гласник, Београд, 2013)
Да вам вече посвећено књижевној сатири у њеним разним облицима остане у дугом сећању, побринуће се доајени српског афоризма и сатиричног израза уопште Витомир Теофиловић и Александар Чотрић и једнако признати и награђивани завичајни сатиричари Милен Миливојевић и Рајко Мицин (Радиша Драгићевић).
Витомир Теофиловић је, између осталог, аутор или приређивач десетина публикација које спадају у област хумора, сатире, пародије, чиме се бави и као стваралац, пре свега као афористичар, али и као теоретичар, есејиста и антологичар. Његови афоризми се преводе на више страних језика, а заступљени су и у бројним домаћим афористичким антологијама.
Сем што је политичар, или можда управо због тога, Александар Чотрић је и аутор више књига афоризама и хумористичких односно сатиричних прича. Добитник је свих домаћих награда у области хумора и сатире као и низа награда намењених ствараоцима за децу. И сам антологичар, приређивач неколико тематских антологија афоризма као и антологија афоризама других словенских народа, Чотрић је као аутор незаобилазно име у домаћим али и иностраним антологијама афоризама.
Милен Миливојевић је борски књижевник у чији опус спада и неколико књига афоризама као и збирка сатиричних „носталгичних“ прича. Добитник је бројних награда за хумор и сатиру и заступљен у већини домаћих антологија афоризама.
Књижевник и публициста Радиша Драгићевић сатирична дела објављује под псеудонимом Рајко Мицин. Његове сатиричне песме и афоризми такође су привукли значајну пажњу других сатиричара и љубитеља „оштре“ речи и понели су бројне релевантне награде.
.
Представљање поетског првенца наше суграђанке Жељке Здравковић КАТЕТА УСНЕ
О збирци песама говоре ауторка и Весна Тешовић, директорка Народне библиотеке Бор.
Објављивање књиге подржао је Град Бор на овогодишњем конкурсу за финансирање или суфинансирање пројеката у култури.
Радионицу је водио примењени уметник и аутор награђиваних анимација Михајло Драгаш, а полазници и полазнице били су ученици и ученице борских основних и средњих школа. Како су технике и карактеристике манги применили на кратке приче савремених српских писаца или на јуначке народне песме, моћи ћете да погледате/прочитате на изложби у сали Народне библиотеке Бор.
У оквиру овог циклуса програма – „Манге на српском“, полазници радионице и други заинтересовани имали су прилике да испрате и предавање о историји и карактеристикама приказивања тела у јапанским мангама, које је одржала проф. др Ана Дошен.
Поштовани посетиоци, пратите уживо програме у оквиру радионице „Ширење знања, вештина и искустава у очувању нематеријалног културног наслеђа Србије ка институцијама и заједницама ради примене Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа“, која се одвија у Народној библиотеци Бор, у организацији Етнолошко-антрополошког друштва Србије, Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду и библиотеке.
Придружите нам се на радионици о вештинама, знањима и искуствима потребним за очување нематеријалног наслеђа. Радионица треба да омогући да се на адекватан начин, у складу са међународним конвенцијама и стандардима, чувају и даље промовишу готово заборављена знања и вештине. Циљеви програма су неформална едукација становништва, као и радника у баштинским установама и подизање опште свести о значају очувања нематеријалног наслеђа и локалних културних идентитета.
У Народној библиотеци Бор је 10. новембра 2023. одржан акредитован семинар за библиотекаре јавних и школских библиотека са подручја Борског и Зајечарског округа. Тема семинара била је „Библиотечка статистика и њено вођење у складу са националном законском регулативом и међународним ISO стандардима за библиотечку статистику – База Мрежа библиотека Србије (МБС) : извештавање на националном нивоу“.
Ауторке програма су Марина Митрић из Народне библиотеке Србије и Наташа Антонијевић из Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево.
Програмом је обухваћено упознавање са историјатом и стандардизацијом библиотечке статистике на међународном нивоу; са начином и сврсисходношћу вођења статистике
ручно и аутоматски у Кобису, као и са уносом података о пословању библиотека у базу Мрежа библиотека Србије (МБС),уз појашњења појмова по секцијама упитника.
Семинару је присуствовало 35 полазника (из Бора, Зајечара, Неготина, Мајданпека, Кладова, Брестовца, Злота, Душановца и Јабуковца). Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију овог семинара.
Уколико сте нестрпљиви да сазнате о чему је реч у новој, двотомној студији и антологији фолклорне грађе везане за култ мртвих у источној Србији, прочитајте предговор др Славољуба Гацовића.
У оквиру програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности, 2. новембра 2023. године, у организацији Народне библиотеке Бор реализован је
акредитован семинар Грађанска наука: библиотекари као спона између науке и грађана.
Ауторке програма су др Александра Тртовац и др Наташа Дакић (Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» Београд).
Семинар је намењен библиотекарима јавних библиотека са циљем да се детаљније упознају са улогом и значајем отворене науке и грађанске науке у оквиру законске регулативе у Србији и да се представе могуће активности јавних библиотека у домену грађанске науке. Да би се што илустративније презентовало ангажовање грађана у научним истраживањима наведени су примери пројеката грађанске науке код нас и у европским земљама.
Циљ семинара је да библиотекари из јавних библиотека као посредници између научних установа и грађана (корисника библиотеке) подстакну и подрже расположиво знање, оргиналне идеје и корисне активности грађана у интересу науке.
Семинару су присуствовали библиотекари Народне библиотеке Бор, Матичне библиотеке «Светозар Милетић» Зајечар и Народне библиотеке „Доситеј Новаковић“ Неготин. Укупан број учесника био је 21.
Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију овог семинара.