Народна библиотека Бор
Здравствени центар Бор – центар за превентивне услуге
Рајачка школа здравља

08. 12. 2011.
18 часова

120. година од рођења примаријуса др Милорада Драгића, учитеља здравља

Предавачи:
Петар Пауновић
„Прим. др Милорад Драгић, учитељ здравља- живот и дело”
Ненад Гачић
„Сећања на др Милорада Драгића, лекара и пријатеља”

Др Милорад Драгић рођен је у Београду 22.децембра 1891.године. Потиче из знатлијске породице. Таленат и љубав према књизи испољио је од ране младости. Стваралачким радом почиње да се бави у гимназијској литерарној дружини „Нада”. Љубав према учењу и интелектуалном раду учврстили су у њему његови професори: Веселин Чајкановић, Тихомир Ђорђевић, Велимир Рајић и други.
У време школовања почиње да се интересује за идеале о лепшем животу и за рад угледних личности Београда. Слуша предавања Јована Скерлића, Богдана и Павла Поповића и Бране Петронијевића. Од Велики утицај за даљи живот и рад Милорада Драгића имао је Јован Цвијић. Др Милорад Драгић не само да је био одан следбеник др Јована Цвијића већ и његов лични пријатељ и лекар, до краја живота. Из поштовања према Јовану Цвијићу уписао је на Филозофском факултету групу за антропологију са физичком географијом, етнологију, и етнографију, историју српског народа и археологију. Под утицајем Цвијића а после апсолвирања, на Филозофском факултету, Милорад Драгић почео је да студира медицину на Берлинском универзитету, да би лакше могао да се бави антрополошким научним истраживањима. Ратови, балкански и први светски, прекинули су студије Милорада Драгића. После рата, наставља студије медицине у Прагу, а по завршетку враћа се у Београд. Постављен је за секундарног лекара државне болнице. После три године добија диплому специјалисте неурологије.
Између два светска рата оснивају се сеоске здравствене задруге. Због доприноса развоју здравственог задругарства др Милорад Драгић је биран за почасног члана Савеза здравствених задруга. После II светског рата био је постављен за начелника Одељења за здравствено просвећивање министарства здравља Србије. Године 1951. изабран је за шефа Научног одељења. у Институту за здравствено васпитање у коме је радио све до пензионисања 1962. године. Али тиме није престао његов плодоносан здравствено-васпитни рад, истраживања и писања. У то време често посећује Тимочку крајину и даје подстицаје развоју и раду поливалентне патронажне службе и службе школских медицинских сестара. Посећује школе разговара, охрабрује наставнике и разговара са ђацима. Тако је радио до краја живота. (Милићевић, Рајчевић, Пауновић). Умро је 1986. године. За собом је оставио велики број дела, као што су:

Драгић Милорад: Етнобиолошки процеси у Источној Србији у време Цвијићевих проучавања и данас
Драгић Милорад: Проблеми младих у Хомољу
„ „ Рани бракови у Источној Србији
„ „ Породични и интимни проблеми код школске деце у Исторчној Србији
„ „ Ратни дневник др Стевана Мачаја
„ „ Култ загробног живота и помане у Хомољу
„ „ Систем помана и култ загорбног живота код становништва влашког говора Источне Србије
Драгић Милорад: Чумина Кошуља – из мађијске медицине у Источној Србији
„ „ Митска епидемиолошка бића
Драгић Милорад: Здравствена култура Зајечара пре осамдесет година
„ „ Илић Лаза: Народно здравље у округу тимочком
„ „ „ „ О недовољној лекарској помоћи народу
„ „ „ „ Пелагра- сељачка и сиротињска болест
„ „ „ „ Сифилиса у Итрочној Србији и Поморављу
„ „ Академик проф. др Јован Туцаков
„ „ Доктор Лаза Илић,
„ „ др Лаза Илић о српско-турском рату
„ „ Др Лаза Илић (1852 – 1918) протагониста социјалне медицине у Србији
„ „ Приступ испитивању здравствене културе радника у Рударско-топионичарском басену Бор
Драгић Милорад: Менталне и емоционалне трауме у вези са потапањем насеља Ђердапа
„ „ Здравствена култура Хомоља
„ „ Ендемични сифилис и здравствена култура у Источној Србији и друга дела.