ПЕРИОДИКА представља: Добар, лош, читан..

У новом броју „Времена“ (10. март 2011. године) објављен је текст Иване Милановић Храшовец, посвећен награди коју Народна библиотека Србије једном годишње додељује „најбољој најчитанијој књизи“  из претходне године. (О награди је у „Времену“ већ писано овде: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=835398). Ове године „дешавања“ су „узаврела“ и била су прилично обрађивана у медијима. Да је награда остала онаква каква је била од 1973. године, награду би добио Дејан Стојиљковић за свој роман „Константиново раскршће“, јер су корисници библиотека читали овај роман више од свих других у протеклој години објављених књига. Међутим, пре шест година уведена је новина – да би избегли да ауторкама као што су Хабјановић-Ђуровић или Бобић-Мојсиловић годинама додељују награду, јер су најчитаније, библиотекари евидентирају равно 25 најчитанијих књига, а онда жири библиотекара изабира најбољу књигу између најчитанијих. Ове године се, изненада, најчитанији аутор Декса Пантелејски нашао увређеним и покраденим, па је одреаговао. Његов текст можете прочитати овде: http://www.juznevesti.com/kolumne/Dejan-Stojiljkovic/Predator-3-Valter-brani-biblioteku.sr.html.  Награда је додељена Владимиру Арсенијевићу за роман „Предатор“. Ко је све добијао награду до 2004. године можете прочитати овде: http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=1342.

Сукоб је, као и увек када се дели плен из кладенца културне моћи, постао центар света.  Оно што остаје иза свега јесу, наравно, књиге. Будући да је награда намењена наслову из области књижевности, уметности или науке (видети овде: http://www.nb.rs/pages/article.php?id=8976), и будући да је критеријум контаминација популарности у укуса, тешко да ће се десити да међу првих 25 књига буде иједан наслов из друге две наведене области, то јест уметности и науке. Ево једне субјективне оцене коју ипак морам да изрекнем – држим да су библиотекари обавештени и образовани људи, те ми је стога жао да као такви изабирају из групе наслова који ће, без остатка, мимоићи оно заиста најбоље, најуспелије, најинтелектуалније, најимагинативније, најзахтевније и најквалитетније. Иза ће остати филозофска есејистика, теорија, па и поезија. Остаће кратка проза. Остаће драма. Остаће најбољи преводи, остаће капитална издања. Изабираће се од лошег, извиканог, популарног. Волео бих да библиотекари отворено запазе да су библиотеке, па и Народна библиотека Србије, у овом друштву и у овој култури институције са статусом опште нижеразредности, те да одустану од компромиса који, мора се признати, ради нешто добро, али у забрану који је дефинисан глобалним неукусом и естрадним полулизмом јесте блокиран, инхибиран и јалов. Ја живим  граду у којем би већина, да јој се може и да не постоји један надређени закон, угасила градску библиотеку као цев која непотребно пропушта недостајући новац.  Неће награда Народне библиотеке Србије битно побољшати читалачко васпитање публике, нити ће најбоље књиге постати видљиве ако оне мало или мало више боље од просечних буду издизане на плакат стварности. Свака библиотека постоји између две ватре: једна је окружење које тражи, захтева, очекује, и то по својим мерилима, друга је идеал, хтење, замисао, пројекција. Оно што је најчитаније, то је захтев и очекивање, статистичка тачка коју тражи суд народа. Не бих рекао да се то мора награђивати. Оно што је најбоље, то је учитавање, грађење, идеализовање. Не би требало мешати морање и хтење, јер између њих зјапи велика, мрачна рупа.

Come stai?

НЕДЕЉА ИТАЛИЈАНСКЕ КУЛТУРЕ

14.3.2011.

У 17 САТИ – ФИЛМ: АВАНТУРА ИТАЛИЈАНСКОГ РЕДИТЕЉА МИКЕЛАНЂЕЛА АНТОНИОНИА

16. 3.2011.

У 18 САТИ – Сијенски скулптори и сликари 13-14. века –ПРЕДАВАЊЕ ЈЕЛЕНЕ МИЛЕТИЋ, ИСТОРИЧАРКЕ УМЕТНОСТИ, УЗ ВИДЕО-ПРОЈЕКЦИЈУ

Моћи ћете да сазнате нешто о италијанској уметности на преласку из средњег века у ренесансу и да видите мноштво репродукција дела сликара и вајара као што су Дучо, браћа Лоренцети итд.

сијенска катедрала, фото: Јелена Милетић

17.3.2011.

18 САТИ – КАЛВИНО И КЛАСИЦИ – РАЗГОВОРИ О ИТАЛИЈАНСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

И ПРЕДСТАВЉАЊЕ НОВИХ КЊИГА ИТАЛИЈАНСКИХ ПИСАЦА

Ако сте читали дела Н. Аманитија  С. Тамаро, А. Моравије, У. Ека… или, можда, серијал о Александру Великом В. Манфредија; ако желите да сазнате нешто о овим књигама, занимљивости о овим и другим италијанским писцима, ако желите да препоручите или да Вам препоруче књигу, придружите нам се!

18.3.2011.

12 САТИ – ТРИБИНА „ИТАЛИЈА ИЗМЕЂУ casino МОНА ЛИЗЕ, МАФИЈЕ И ПИЦЕ“  УЗ ПРОЈЕКЦИЈУ ТУРИСТИЧКО-ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА ITALIA, OPERA UNICA

(Разговарамо о италијанској култури, кухињи, језику… Шта знате о Италији? Како је замишљате? Ако сте били, како сте је доживели? …)

Модератор: Ивана Ђурић, проф. италијанског језика

18 САТИ – МУЗИЧКИ ПРОГРАМ У ОРГАНИЗАЦИЈИ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ „МИОДРАГ ВАСИЉЕВИЋ“

Ученици борске музичке школе , у организацији Силвије Колберт-Васић, проф. клавира, свираће Вам одломке из дела италијанских композиртора – концерт ће пратити пројекција слајдова са илустрацијама и подацима о животу и раду тих композитора.

ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ

14.3.2011.

У 12 САТИ – ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ (ЋАСКАОНИЦА, ЦРТАОНИЦА, ЦРТАНИ ФИЛМОВИ)

15.3.2011.

У 17 САТИ – ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ (ЋАСКАОНИЦА, ЦРТАОНИЦА, ЦРТАНИ ФИЛМОВИ)

РАЗГОВАРАМО О КЊИГАМА ЏЕРОНИМА СТИЛТОНА, М. ВИЧЕР, К. КОЛОДИЈА, ИТД; ЦРТАМО ПИНОКИЈА И ЊЕГОВЕ ПРИЈАТЕЉЕ И НЕПРИЈАТЕЉЕ; ГЛЕДАМО ЗОЗОНЦЕ И ЛЕОНАРДА

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

Поводом Светског дана поезије, 21. марта, одржаће се књижевно вече на којем ће учествовати најмлађи чланови Дечјег одељења библиотеке. У сали  Информативног одељења , са почетком у 18 часова, малишани ће рецитовати стихове познатих домаћих песника.

Књижевност на струју

1.3.2011. у оквиру циклуса „Идиом“, који организује Горан Миленковић, Бранислав Димитријевић, писац и уредник књижевног блога „Кишобран“,  говорио је о књижевности на Интернету, о могућностима које коришћење Интернета пружа и писцима и издавачима,  и о свом раду на блогу посвећеном објављивању савремене српске прозе.

http://www.kisobranblog.org/

Недеља пријатељства

У оквиру недеље пријатељста корисници Дечијег одељења Народне библиотеке Бор могли су да у четвртак, 24.2.2011, погледају цртане филмове настале на основу њихове тренутно најомиљеније књиге, Авантуре Џеронима Стилтона.

Сала библиотеке била је пуна.

<img class="aligncenter size-thumbnail Med en av de mest generose registreringsbonusene i industrien sa er Winner en flott casino plass a fa oppleve spenning og vinning pa et online casino . wp-image-3323″ title=“NED.P 205″ src=“http://biblioteka-bor.org.rs/wp-content/uploads/2011/02/NED.P-205-150×150.jpg“ alt=““ width=“150″ height=“150″ />

25.2.2011. одржане су 2 радионице током којих су ученици СОШ „Видовдан“ и корисници Дечијег одељења били у прилици да се опробају у изради наруквица пријатељства.

Ћаскање и дружење на Дечијем одељењу

У оквиру недеље пријатељства, 22.2.2011, у сали Народне библиотеке Бор одржане су 2 радионице „Волим себе, волим тебе – како стећи и сачувати пријатељство“, намењене основношколском узрасту деце. Гошће и модератори радионица биле су Јасмина Момчиловић и Милена Вељковић, педагози.

23.2.2011. одржан је програм – причаоница и цртаоница – везан за серијал Авантуре Џеронима Стилтона – најчитаније књиге на Дечијем одељењу у протеклих годину дана.

У причаоници је било речи о главном лику, деца су говорила о својим омиљеним епизодама, о омиљеним ликовима који се појављују у књигама, објашњавали смо непознате речи на које су наилазили читајући ове књиге, причали о речницим и енциклопедијама које могу да им помогну да разјасне непознате појмове. Путем презентације говорили смо о историјском лику Џерониму, његовом народу и борби коју је водио. У наставку смо причали о насељу Стилтон и о томе како је сир добио име. Причаоница је завршена дегустацијом.

Да ли знате које био Џеронимо?
Цртаоница
Радове можете погледати на огласној табли у холу испред Дечијег одељења
И на крају поједоше Стилтона

Језик и пријатељи

У оквиру недеље пријатељства, којој Дечије одељење сваке године посвећује велики број програма, а поводом Светског дана матерњег језика, Народна библиотека Бор је 21.2.2011. организовала програм „Који је твој матерњи језик?“, намењен превасходно адолесцентима. Око 40 корисника библиотеке учествовало је у разговору о језику, размишљајући о томе шта је језик, чему све (може да) служи, како се развија и мења, да ли га је могуће „покварити“, колико је важан и колико може да буде моћан или опасан. Било је речи и о другим врстама „језика“ и „говора“ и о њиховом односу према језику у ужем смислу, као и о односу матерњег и страних језика.

КЊИГОЉУПЦИ

28. 2.2011. у 18 сати

КЛУБ КЊИГОЉУБАЦА

представљамо едицију

РЕЧНИЦИ И ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ

СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА

РЕЧНИК ЗАЉУБЉЕНИКА ВИНА

Бернар Пиво

РЕЧНИК ЗАЉУБЉЕНИКА У ЛАТИНСКУ АМЕРИКУ

Марио Варгас Љоса

РЕЧНИК ЗАЉУБЉЕНИКА У ГРЧКУ

Жак Лакаријер

РЕЧНИК ПАКЛА

Колен де Планси

РЕЧНИК ЗАЉУБЉЕНИКА У МАЧКЕ

Фредерик Виту

РЕЧНИК ТЕЛА

Бернар Андрије и Жил Боеч