Жаркина креативна радионица поводом Дана заљубљених одржаће се
11. фебруара у 17:00 часова.
Потребан маетеријал : маказе, лепак, боје, украсне тракице, шљокице.
Свети Сава и „Скривено благо библиотека Србије“
Народна библиотека Бор срдачно Вас позива на прославу
ДАНА СВЕТОГ САВЕ
Крсне славе и Дана Народне библиотеке Бор
у четвртак, 27. јануара 2011. у 12 сати, у сали библиотеке
Програм Светосавске свечаности:
поздравна реч директора
«Лирски прелидиј» Вилијама Џилока у клавирском извођењу Марка Ристића
ученика V раз. Музичке школе „Миодраг Васиљевић“ из Бора
У 13 сати у Галерији Музеја свечано отварање изложбе
«Скривено благо библиотека Србије»
изложбу отвара господин Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије
Залажући се за очување и промоцију српске писане баштине, Заједница
матичних библиотека Србије организује јединствену изложбу под називом:
Скривено благо библиотека Србије: најдрагоценији ексипонати из
завичајних збирки јавних библиотека у Србији.
Намера је да овом изложбом, по први пут у историји српског
библиотекарства, на једном месту буде окупљено и јавности приказано
најзначајније писано завичајно наслеђе које нам преноси драгоцене
податке и артефакте, прикупљене и одабране широм Србије, о настанку,
животу, развоју и стваралаштву једне локалне средине, о догађајима,
установама, људима и њиховим судбинама и остварењима.
Оно што је скривено, не значи да не постоји и да не делује. Напротив,
обично се покаже да оно што није у центру пажње и што се не намеће на
први поглед – буком, површношћу, некритичким преувеличавањима и
подилажењем општим местима и предрасудама – у ствари чува и гради
темељне вредности, без којих нас не би било.
Некоме драгоцености испадају из руку, а некоме – из главе. У
библиотекама водимо рачуна о драгоценостима ове друге врсте – о
умотворинама. А у завичајним фондовима библиотека Србије водимо
рачуна о умотворинама које су обележиле поједине крајеве наше земље,
али и својим значајем прекорачиле границе завичаја и доба у ком су
настајале.
Изложба је разноврсна како у смислу врста библиотечке грађе које су
њоме обухваћене и коју чине старе рукописне и штампане књиге, прве
периодичне публикације из времена успостављања штампарске и издавачке
делатности у Србији, старе фотографије, разгледнице, плакати,
негативи, итд., тако и у садржинском смислу, који сведочи о богатству
различитости појединачних микросредина у Србији. Ове различитости тичу
се историјских и културних прилика које су утицале и на степен
развијености писмености и читалаштва, али и на степен очуваности
старих писаних сведочанстава код нас.
Завичај је и емоција. Због тога синтагму „најдрагоценији експонати“
треба разумети у најширем смислу, као симболе свега онога што је
вредно, зато што су пажљиво одабрани репрезенти јединствености
средине из којих потичу. Истовремено, ова изложба је потврда
универзалности свега што је утемељујуће и трајно: нема границе ни
добре дефиниције завичаја, зато што је цео живот – наш завичај.
Поред изложбе у простору, коју чини 26 изабраних најзначајнијих
примерака грађе српских библиотека, по један за сваки
политичко-територијални округ, ова изложба је посебна и по томе што
има и своје проширење и алтернативну инкарнацију у електронској форми,
путем које је виртуелно представљен по један примерак библиотечке
грађе из завичајних збирки свих јавних библиотека у Србији.
Обухватност виртуелног дела изложбе омогућава не само целовитост
презентације највећих библиотечких драгоцености Србије ван уских
локалних оквира већ и унапређење сарадње свих библиотека у земљи на
пројекту од изузетног стручног, уметничког и националног значаја.
Сретен Угричић
ŽIVO SEĆANJE NA SAD
Kolekcija negativa g. Ljube Markova na 336 staklenih ploča iz perioda kolonijalne uprave Francuskog društva borskih rudnika i perioda nemačke okupacije
Zamislite prošlost od stakla. Setite se, u stvari, da ste dožliveli prozirnost svakodnevice cija se atmosfera zaustavlja u jednoj slici. Zaboravite da niste sposobni za svesno i stvarno reagovanje u budućnosti. Ostavite fotografije budućnosti i zapamtite: nikada, zapravo, niste uhvatili i nikada necete zabeležiti samu suštinu. Smisao i suštinu stvara i beleži posmatrač. Posmatranje je odgovornost i obaveza svesti. Tada “rečenice” postaju duže kao kada se protežete rano izjutra i pokušavate da se setite šta vam je proletelo kroz san. Vreme stane i pogled luta sa jednog detalja na drugi, povezujete oblike i pretačete senke iz jedne u drugu konturu menjajući forme i događaje na slici. Kroz zaustavljeno vreme šetate, mislima dodirujući okolinu kao da ste izgubili vid. Osećate… u rukama držite hladno staklo sa oštrim ivicama. Pazite da se ne posečete i shvatate da će svako tu sliku videti drugačije, što vam daje osećaj slobode sa nadanjem da ćete, kada je ponovo pogledate, vi biti neko drugačiji i drugi…
Ne zamerite mi nadmenost što vam na ovaj način prenosim iskustvo skeniranja/digitalizacije staklenih ploča iz kolekcije negative Ljube Markova, fotografa i fotoreportera radničkog lista Kolektiv, u penziji, koji je tu kolekciju poverio programu digitalizacije neknjižne građe zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor. Kolekcija se sastoji od 336 negativa na staklenim pločama u tri formata: 10 x 15 (5), 13 x 18 (114), 18 x 24 (209), 12×9 (8). Autorstvo negativa/fotografija još uvek nije razrešeno, najverovatnije je da su nastali u periodu od 1930. do 1945. Kolekcija je deo fotodokumentacije Francuskog društva borskih rudnika, koje je upravljalo Borskim rudnicima u periodu od 1904 do 1941.g. Profesionalnost vođenja ove foto-dokumentacije je neosporna i pokazuje institucionalnu i preduzetničku svesnost vrednosti vizuelnog beleženja razvoja rudnika, metalurške industrije, kolonije i varoši. Ono što kolekciju čini posebno interesantnom jesu fotogfafije koje su nastale u periodu kada su se smenile društveno-ekonomske i istorijske formacije francuske kolonijalne uprave i nemačke okupacije za vreme Drugog svetskog rata. Neke fotografije iz ove kolekcije su poznate i već su objavljivane i izlagane, ali nikada nisu predstavljene kao celina i posebna kolekcija. Ova selekcija će pokušati da vam skicira vrednost i ozbiljnost angažovanja fotografa u institucijama, kao i očuvanju i stvaranju neprolaznih kulturnih i istorijskih vrednosti.
U okviru projekta Digitalizacije neknjižne građe, kulturne I javne delatnosti skenirano je svih 336 ploča i napravljena je kolekcija digitalnih zapisa. Uskoro možemo očekivati prezentaciju i izložbu fotografija iz ove kolekcije.
20. 01. 2011. g.
Dragan Stojmenović
bibliotekar
Zavičajno odeljenje
Narodna biblioteka Bor
National Geographic Srbija u fondu periodike Narodne biblioteke Bor
Godište 2010. i novi brojevi za 2011. čekaju vas u biblioteci.
Dobrodošli.
Нова радионица за децу
Жаркина креативна радионица одржаће се 28. јануара од 17:00 до 18:30 часова.
Потребан материјал : маказе, лепак, папир у боји, шарени casino папир, фломастери.
Овај програм намењен је члановима Дечјег одељења библиотеке старости до 10 година.
Бележница бр. 22
Изашао је нови број „Бележнице“ и можете га преузети ОВДЕ у пдф формату (1,9 MB)
Промоција БЕЛЕЖНИЦЕ!
Народна библиотека Бор
вас позива да
у
среду 5. јануара 2011.
у 18 часова
присуствујете промоцији
22. броја
БЕЛЕЖНИЦЕ
часописа за библиотекарство, књижевност и
културу
Бележницу ће у новом, часописном формату,
представити главни уредник Ана Јанковић, уредништво
часописа и аутори прилога. Једини часопис за културу у
граду доноси и овога пута обиље занимљивог садржаја:
стручне текстове, књижевне прилоге, уметничке
фотографије, преводе, студије, сведочанства.
Добродошли!
Новогодишњи програми за децу
Креативна радионица током које су израђиване новогодишње честитке и украси одржана је 23. и 24. 12. 2010. на Дечјем одељењу. Педесетак родитеља и њихових малишана посетило је овај програм. Радове настале у овој радионици можете погледати у излогу на улазу у библиотеку.
Програм „Покажи шта знаш“ окупио је чланове библиотеке у Бору али и из огранка у Злоту. Укупно 28 учесника је, у једночасовном програму, певало , рецитовало и глумило пред пуном салом.
Корисници библиотечког огранка у Брестовцу такође су могли да се друже и заједно стварају уочи новогодишњих празника. Њихов избор биле су божићне икебане.
Памфлети и лифлети
23. 12. 2010, 18 сати (читаоница на 3. спрату)
Једно од препознатљивих обележја тзв. историјских авангарди јесте и врло динамична и разноврсна продукција штампане и ручно-рађене текстуалне и визуелне грађе која се, у неким случајевима, може уврстити у периодику, као лист или часопис, мада њихов обим и тираж најчешће нису у складу са том категоријом. Полемички, субверзиван, критички, памфлетски, али и лудички карактер тих часописа, манифеста, летака, плаката, као и њихов нов однос како према функцији и начину дистрибуције тог материјала, тако и према свим графичким http://www.phpaide.com/?langue=en и типографским елементима остали су узор свима онима који су хтели да, држећи се папира као медија, изађу из оквира институцијалног, индустријски произведеног и комерцијалног.
У оквиру овог програма, а у горе скицираном контексту, представићемо Вам књигу
Slobodan Šijan,
filmski letak 1976-1979. (I komentari)
Као репрезенте традиције у коју се овај Шијанов подухват може сместити, одабрали смо немачке експресионистичке часописе DER STURM и DIE AKTION, покренуте 1910, односно 1911, о којима ће, стога, бити нешто више речи.
Prof. dr Zoran Paunović
(U okviru Edukativnog programa upoznavanja sa najznačajnijim zavičajnim ličnostima)
Uz pomoć Ministarstva kulture republike Srbiije u Narodnoj biblioteci Bor realizovan je Edukativni program upoznavanja sa najznačajnijim zavičajnim ličnostima prof. dr Zoran Paunović.
14. decembra u 19 časova realizovano je predavanje Uliks Džejmsa Džojsa.
15. decembra u 19 časova književik Vladislav Bajac je predstavio prof. dr Zorana Punovića kao esejistu i prevodioca u okviru programa Portret prof. dr Zorana Paunovića.
