(Ne)vidljivi dijalog
Izložba i diskusija istraživačkog materijala Jelene Miletić
SEĆANJA NA ISTORIJSKA DOGAĐANJA I NJIHOVE REPREZENTACIJE U SPOMENIČKOJ ARHITEKTURI NEKOLIKO MESTA JUGOISTOČNE SRBIJE
Četvrtak 9. decembar
Razgovor o projektu, 14h
Otvaranje izložbe, 18h
Narodna biblioteka u Boru
Bor, Zaječar, Niš, Prokuplje, Crni vrh, Zlot, Gornja Bela Reka, Lenovac, čine mapu istraživanja mesta na kojima su podignuti spomenici koji beleže spomeničku kulturu u 19. veku, sećanje na I Svetski rat, II Svetski rat (Narodno-oslobodilačku borbu), ali i na spomenike i obeležja iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije tokom 90-tih godina XX veka.
Tokom istraživanja na ovim lokacijama, autorka projekta Jelena Miletić tretirala je spomeničku arhitekturu kao mesto susretanja različitih ideologija, politika i kultura sećanja, ali i kao mesto na kojima se te različite kulture i ideologije razilaze i isključuju. Interkulturni dijalog odvija se i u polju estetike i u polju istorijskih narativa, i između i unutar ideologija i kultura koje se međusobno dopunjuju ili isključuju, a koje su, u datim prostornim situacijama shvatane kao manifestacije dis/kontinuteta zvanične politike. Pri tom, svaka kulturna politika vezana za memorisanje ratnih događanja ukazuje na ideološke konstelacije u periodima mira, kada postojanje (ne)vidljivih kultura i ideologija, onih koje nisu bile deo zvaničnih politika, biva podjednako ignorisano ili marginalizovano.
Generalno posmatrajući, ova spomenička kultura plod je neplaniranog zbira različitih estetskih, političkih i proceduralnih principa. Na razgovoru koji će početi u 14h u Narodnoj biblioteci u Boru diskutovaće se o tome kako se spomenička arhitektura doživljava? Da li nam pomaže da se sećamo i čega? Ko nas podstiče da se setimo? Zašto je važno da znamo šta se dogodilo? Kakvo je sve suočavanje sa prošlošću moguće? Da li se mi sami sa tim suočavamo ili to radi država umesto nas? Da li na spomenicima vidimo svog neprijatelja? Da li osećamo nelagodnost zbog poginulih i/ili žrtava ili je to samo demonstracija moći pojedine vlasti ili ideologije da definiše kriterijume i objekte podsećanja?
Autorka projekta je Jelena Miletić, istoričarka umetnosti iz Bora a istraživanje i izložba realizovani su u okviru prijekta Mapiranje i afirmacija projekata i procesa interkulturnog dijaloga u Republici Srbiji, koji na predlog Radne grupe za očuvanje kulturne raznolikosti i interkulturni dijalog partnerski realizuju Ministarstvo kulture i Kulturni centar Rex. www.rex.b92.net/ikd
Prikaz prethodnog susreta iz ove serije, Otvorenih konsultacija u Narodnom muzeju Kraljevo o projektu Silvije Krejaković „Šta se krije u knjigama“, možete, kao i reakcije učesnika i učesnica diskusije, naći na stranici http://rexold.b92.net/ikd/node/39
Narodna biblioteka Bor
Zavičajno odeljenje
Edukativni program upoznavanja sa najznačajnijim zavičajnim ličnostima
Dr Zoran Paunović
14. 12. 2010. g.
19 časova
Uliks Džejmsa Džojsa
Predavač dr Zoran Paunović
15. 12. 2010. g.
19 časova
Portret dr Zorana Paunovića
gosti Vladislav Bajac i Zoran Paunović
program se realizuje uz pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije
U okviru propagandne kampanje programa rađene po motivima iz Uliksa Džejmsa Džojsa, videćete strip ULYSSES RELOADED autorke Jelene Đorđević i video Mitska uzvišenost trivijalnog (prevod sa borskog), Milana Stošića, Miroslava Mitrašinovića, Saše D. Lovića i Dragana Stojmenovića
Dr Zoran Paunović
rođen 31. 05. 1962. u Boru, Srbija
Adresa na poslu: Univerzitet u Beogradu,
Filološki fakultet, Odsek za anglistiku, Studentski trg 3, Beograd
Diplome:
– profesor engleskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, Beograd, 1985.
– magistar filoloških nauka, Filološki fakultet, Beograd, 1989;
naslov magistarskog rada: Motiv hajke u ‘zabavnim romanima’ Greama Grina
– doktor književnih nauka, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 1995;
naslov doktorske disertacije: Suočavanje pripovedača sa žanrovskim okvirima: američki romani Vladimira Nabokova
Oblasti interesovanja i istraživanja
– britanska književnost XX veka
– savremena američka proza
– popularna kultura i kulturološke studije
– prevođenje
Funkcije u struci
Trenutno je potpredsednik srpskog PEN centra, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju na Filološkom fakultetu u Beogradu, i šef Katedre za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu
Selektivna bibliografija (kompletna bibliografija):
a) Knjige
Gutači blede vatre (Američki roman Vladimira Nabokova) Prosveta, Beograd,
1997, 400 str.
2. Istorija, fikcija, mit (Eseji o angloameričkoj književnosti), Geopoetika, Beograd, 2006, 215 str.
b) Priređene knjige
1. Džejms Džojs, Uliks (prevod, komentari i pogovor), prvo izdanje CID, Podgorica, 2001; drugo izdanje Geopoetika, Beograd, 2003.
2. Džordž Gordon Bajron, Čajld Harold (prevod s engleskog Nataša Tučev), Redaktura prevoda, predgovor, pogovor i biografske napomene Zoran Paunović, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
3. Vladimir Nabokov, Volšebnik i druge priče, Izbor pripovedaka, redaktura prevoda, predgovor i bibliografske napomene Zoran Paunović, Srpska književna zadruga, Beograd, 2005.
c) Naučni i stručni radovi, predgovori i pogovori
1. „‘Zabavni romani’ Greama Grina od 1932-1940: umetnička nadgradnja ‘zabavne književnosti'“, Letopis Matice srpske, knj. 445, sv. 5, Novi Sad, maj 1990, str. 766-789.
2. “Opora nostalgija Džejmsa Džojsa”, predgovor zbirci pripovedaka: Džejms Džojs, Dablinci, Nolit, Beograd, 1995, str. 7-23.
3. “Povratak u ’Pustu zemlju’”, predgovor romanu: Ivlin Vo, Povratak u Brajdshed, Nolit, Beograd, 1996, str. 7-17.
4. “Porodična hronika kao istorija romana: Ada Vladimira Nabokova, Reč, Beograd, br. 25, septembar 1996, str. 81-89.
5. “Dorijan Grej, sto godina kasnije”, predgovor romanu: Piter Akrojd, Poslednji testament Oskara Vajlda, Klio, Beograd, 1996, str. 5-10.
6. “Trevor i Felisija, izme|u Irske i Engleske”, predgovor romanu: Vilijam Trevor, Felisijino putovanje, Nolit, Beograd, 1997, str. 5-18.
7. “Jejts i Irska: mit, ideologija, tradicija”, Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Knjiga XXXIV, Novi Sad, 1996, str. 83-91.
8. “The Undeniable Truth of Imaginary Biography”, rad objavljen u zborniku: Symposium Language and Literature at the End of the Twentieth Century, Collection of Papers, Podgorica, 1997, pp. 351-361.
9. “Varljivi realizam Grinlenda”, pogovor zbirci pripovedaka: Gream Grin, Osećanje stvarnosti, “Klio”, Beograd, 1997, str. 124-130.
10. “Rani jadi Dejvida Herberta Lorensa”, predgovor zbirci pripovedaka: Dejvid Herbert Lorens, Pruski oficir, Nolit, Beograd, 1997, str. 7-22.
11. “Estetika i etika Harvudovog pozorišta”, predgovor knjizi: Ronald Harvud, Drame, Nolit, Beograd, 1997, str. 7-20.
12. “Nestašna olovka Luisa Kerola”, pogovor romanu: Luis Kerol, Alisa u zemlji čuda, Matica srpska, Novi Sad, 1998.
13. “Vonegatov testament”, pogovor romanu: Kurt Vonegat, Hokus pokus, Klio, Beograd, 1998, str. 319-323.
14. “Postmoderni roman: granice pojma”, Letopis Matice srpske, knj.462, sv. 3, septembar 1998, str. 319-324.
15. “Engleska kao ’Srce tame’”, pogovor romanu: Kristofer Houp, Najmračnija Engleska, Klio, Beograd, 1998, str. 307-311.
16. “Interdisciplinarni pristup u nastavi Britanskih studija”, Godišnjak Filzozofskog fakulteta u Novom Sadu, br. 26, 1999, str. 85-89.
17. “Jedanaesto poglavlje Barnsove istorije”, pogovor romanu: Džulijan Barns, Bodljikavo prase, “Nezavisni”, Novi Sad, 1999, str. 133-137.
18. Pogovor romanu: Vladimir Nabokov: Pogledaj arlekine, Prometej, Novi Sad, 1999, str. 361-372.
19. “British Cultural Studies: the possibility of and necessity for an interdisciplinary approach”, The Third Central European Teacher Education Conference, (Zbornik radova), Prag, 1999, str. 18-20.
20. “Džojsov Dablin: simbol zatočeništva i metafora slobode”, Dnevnik, Novi Sad, dodatak “Kultura, nauka, umetnost”, br. 1040, 20. septembar 2000, str. 14 (Tekst izlaganja sa skupa “Doživljaj prostora u književnosti i umetnosti”, održanog 7. septembra 2000. godine u okviru Kolonije književnika u Kanjiži)
21. “Estetski kognitivizam Gordona Greama”, pogovor knjizi Filozofija umetnosti
Gordona Greama, Klio, Beograd, 2001, str.255-258.
22. “Uliks Džejmsa Džojsa: mitska uzvišenost trivijalnog”, pogovor romanu: Džejms Džojs, Uliks, CID, Podgorica, 2001, str. 745–767.
23. “Harvudov Kvartet: pobuna protiv umiranja svetlosti”, pogovor drami: Ronald Harvud, Kvartet, Besjeda, Banja Luka, 2001. godine, str. 5-9.
24. “Džojsov Uliks: veličanstveni poraz ili Pirova pobeda?”, Polja, januar-februar 2001, Novi Sad, str.11-18.
25. Evrofobija u Andrićevoj Travničkoj hronici, Zbornik radova sa književne radionice “Moja privatna Evropa”, održane decembra 2000. godine u Beogradu, u štampi (11 kucanih strana). Krajina, Banja Luka, br. 3, leto 2002, str. 165-174.
26. „Drama Edvarda Bonda: Tragičnost apsurda i apsurdnost tragedije“, predgovor knjizi Edvard Bond, „Jedanaest majica“, Besjeda, Banja Luka, 2001, str. 5-10
27. „Mobi Dik: Ep o neuhvatljivom“, pogovor knjizi Herman Melvil, Mobi Dik, Mono & Mañana, Beograd, 2001, str. 537-540.
28. „Razaranje istorije po Martinu Ejmisu“, pogovor knjizi Martin Ejmis, Putokaz vremena, Klio, Beograd, 2001, str.165-169.
29. „Klin, ili svet bez boga“, predgovor knjizi Sajmon Dej, Klin, Besjeda, Banja Luka, 2002, str. 7-10.
30. “Tmina i svetlost Srca tame” (pogovor knjizi: Džozef Konrad, Srce tame, Stilos, Novi Sad, 2002.
27. “Popular Fiction as a Literary and Cultural Phenomenon”, Književna kritika danas (zbornik u čast 25 godina Instituta za strane jezike u Podgorici), Podgorica 2004, str. 233-246.
28. “Glasovi epohe”, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, knjiga 52 (2004), sveska 1, Novi Sad, 2004, str.226-228.
29. “Paralelni svetovi Vladimira Nabokova”, Polja, Novi Sad, br. 436, novembar-decembar 2005, str. 104-110.
30. “Uliks. Prevod?”, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, knjiga 52 (2004), sveska 2, Novi Sad, 2004, str. 435-442.
31. “Kako čitati prevod”, poglavlje u knjizi Kako čitati: o strategijama čitanja tragova kulture, prir. Saša Ilić, Narodna biblioteka Srbije, 2005. str. 112-128.
32. “Endi Vorhol i Lu Rid: zavodljive dubine baršunastog podzemlja”, Polja, godina LI, broj 438, mart-april 2006, Novi Sad, str. 82-86. (objavljeno i u listu Vreme, br. 792, Beograd, 9. marta 2006, str. 52-55.)
33. “Povratak Harolda Pintera: realizam i apsurd”, Letopis Matice srpske, knj. 477, sv. 5, maj 2006, Novi Sad, str. 807-813.
34. “Predgovor srpskom izdanju” knjige: A. Nikolas Farnjoli i Mišel P. Gilespi, Džejms Džojs od A do Ž, Agora, Zrenjanin, 2006, str. 10.
35 “Kolači i pivo, šešir i gitara, zločin i kazna” (o Steriji i Šekspiru). Scena, godina XLII, broj 1, januar mart 2006, Novi Sad, 2006.
d) Prigodni članci, eseji, prikazi
1. „Kapetan i neprijatelj – novi antipodi Grinove večne metafore“, Mostovi, Beograd, sv. III (jul-septembar) 1989, str. 239-240.
2. „Bekstvo od potere“, Dnevnik, Novi Sad, br. 15599, 4. april 1990 (povodom otvaranja izlo`be posvećene Greamu Grinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu).
3. „Poslednja reč“, Dnevnik, Novi Sad, br. 15967, 10. april 1991 (povodom smrti Greama Grina).
4. „Odraz u vodi“, Dnevnik, Novi Sad, br. 16221, 25. decembar 1991 (povodom pedesetogodišnjice smrti Vird`inije Vulf).
5. „Sanjari osudjeni na poraz“, Dnevnik, Novi Sad, br. 16803. 22. septembar 1993. (povodom desetogodišnjice smrti Tenesija Vilijamsa)
6. „Pisac Gospodara muva“, Dnevnik, Novi Sad, br. 16831, 20. oktobar 1993 (povodom smrti Vilijama Goldinga)
7. “Neposlušna deca istorije” (prikaz romana Dom Ronalda Harvuda), Reč, br. 31, Beograd, mart 1997, str. 97-99.
7(a) “History’s Disobedient Children” (on Ronald Harwood’s novel Home), Serbian Literary Magazine, No.1, Belgrade, 1997, pp.148-152.
8. “Slučaj Čarlsa Kinbota, ili, Kreativni parazitizam tumača književnog dela”, Nedeljni dnevnik, br. 42, Novi Sad, 11. jul 1997, str. 32-33.
9. “Baštovani, ubice i učitelji” (o savremenoj britanskoj književnosti), Politika, Dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, Beograd, 2. avgust 1997, str. 26.
10. “Tragedije svakodnevice” (prikaz zbirke pripovedaka Rujevina San Pjetra Vilijama Trevora) Demokratija, Beograd, 4-5 oktobar 1997, str. 3.
11. “Veseli pakao mrtvačke svadbe” (prikaz romana Svadbeni marš Lasla Blaškovića), Demokratija, Beograd, 28. novembar 1997, str. 4.
12. “Sumnje i nade Tomasa Eliota” (Prikaz knjige: T. S. Eliot, Pesme), Knjige, br.1, oktobar 1998.
13. “Klanica XX veka” (o stvaralaštvu Kurta Vonegata), Politika, Dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, godina XLII, broj 51, Beograd, 3. april 1999. godine.
14. “Povest o čistoj duši” (Pogled na savremenu britansku književnost, povodom romana Najmračnija Engleska Kristofera Houpa), Politika, Dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, godina XLII, broj 44, Beograd, 13. februara 1999.
15. “Važno je zvati se Bili” (Šekspir u Engleskoj danas), Nezavisni, br. 314, Novi Sad, marta 1999, str. 36-37.
16. „Novi pejzaži starog kraljevstva“ (Savremeni britanski roman), Vreme, Beograd, 25. oktobar 2001, str.39-41.
17. „U zlaćanoj senci Lolite“ (Volšebnik Vladimira Nabokova), Dnevnik, Novi Sad, 5. septembar 2001, str.7.
18. „Lozinka gluvonemog poglavice“ (Povodom smrti Kena Kisija), Ekspres politika, Beograd, 13. novembar 2001, str.10.
18. „Kako sam prevodio Uliksa“, Književni magazin, br. 4, Beograd, oktobar 2001, str.16-17.
19. “Antiutopijska vizija sveta” (o romanima Martina Ejmisa), Dnevnik, Novi Sad, 10. februara 2002, str. 7.
20. “Potraga za vlastitim identitetom” (o romanu Putokaz vremena Martina Ejmisa), Dnevnik, Novi Sad, 11. februara 2002, str. 9.
21. “Ćutanje ili govor noža i puške” (o dramskom stvaralaštvu Edvarda Bonda), Dnevnik, Novi Sad, 4. mart 2002, str. 11.
22. “Stazama Leopolda Bluma”(o romanu Uliks Džejmsa Džojsa), Reporter, Beograd, br. 216, 11. jun 2002, str. 45-48.
23. “Složena kardiologija tame” (o romanu Srce tame Džozefa Konrada) Reporter, Beograd, br. 234, 15. oktobar 2002, str. 52-55.
24. “U košmaru istorije”(o romanopiscu Greamu Sviftu), Vreme, Beograd, br. 646, 22. maj 2003, str. 41-42.
25. “Ko je ukrao Dolores Hejz” (o Vladimiru Nabokovu i prevodu Ade na srpski), Vreme, Beograd, br.656, 31. jul 2003, str. 39-40.
26. “Krasni novi svet” (prikaz knjige Engleski pesnici dvadesetog veka (1914-1980) Svetozara Koljevića, Politika, dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, Beograd, 26. jul 2003, str. V 3.
27. “Antologija savremene britanske priče” (priredili: Zoran Paunović i Uroš Zeković. Uvodna reč: Zoran Paunović), Ars (časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja), godina VIII, broj 1-2, 2003, str. 35-120.
28. “O životu i delu Džordža Gordona Bajrona”, Dnevnik (nedeljni dodatak), Novi Sad, 18. januar 2004.
29. “Najgori od svih mogućih svetova” (o životu i delu Džordža Gordona Bajrona), Dnevnik (nedeljni dodatak), Novi Sad, 25. januar 2004, str.6-7.
30. “Život je san – poezija jedina stvarnost” (o životu i delu Džordža Gordona Bajrona), Dnevnik (nedeljni dodatak), Novi Sad, 1. februar 2004, str.6-7.
31. “Gvozdena vrata percepcije” (o poeziji Džima Morisona), Vreme, Beograd, br. 674, str. 54-56, 4. decembar 2003.
32. “Poslednji tramvaj preko Trešnjevke” (o poeziji Branimira Štulića), Vreme, Beograd, br. 687, 4. mart 2004, str. 55.
33. “Susret na Dan Leopolda Bluma” (Jedan vek Uliksa), Vreme, Beograd, br. 702, 17. jun 2004, str. 44-46.
34. “Pojmovnik”, Povelja, Kraljevo, 1/2004, godina XXXIV, str. 176-181.
35. “Kažu da je Nora bila pekareva kći” (povodom godišnjice Uliksa), ART 32 (Revija za kulturu), Čačak, br. 9, 2004, str. 31-35.
36. “Buka u glavi, duh u vremenu” (o stvaralaštvu savremenog američkog romansijera Dona De Lila, Vreme, Beograd, br. 713, str. 48-50.
37. “Eksplozija stvarnosti” (prikaz knjige Svetozara Koljevića Engleski romansijeri dvadesetog veka (1914-1960). Politika, dodatak “Kultura, umetnost, nauka”, Beograd, 25. septembar 2004, str. V.
38. “Romantični gusari i okrutni dečaci” (prikaz knjige Roberta Luisa Stivensona Ostrvo s blagom, Vreme, Beograd, br. 734, 27. januar 2005, str. 38-40.
39. “Snaga i nemoć pripovedanja” (prikaz knjige Hjuga Hamiltona Pegavi ljudi), Vreme, Beograd, br. 748, 5. maj 2005, str. 52-53.
40. “Tebi, moja Dolores”, Vreme, Beograd, br. 760, 29. jul 2005.
41. “Odavde niko ne izlazi živ”, Vreme, Beograd, br. 769, 29. septembar 2005, str. 50-52.
42. “Proza mora biti čist pesnički ćar” (razgovor sa Laslom Blaškovićem), Srpski književni magazin, br. 51, Beograd, septembar 2005, str. 18-21.
43. “Groznica za Borisa Davidoviča”, (o knjizi Blaženi izgnani, pravde radi Đorđa Randelja), Književni magazin, br. 57, mart 2006, str. 49-50.
46. “Dan posle sutra” (o Donu DeLilu i Polu Osteru) , Vreme, br. 834-835, Beograd, 28. decembar 2006, str. 70-74.
e) Prevodi (izbor)
1. Vladimir Nabokov, Pogledaj arlekine, Prometej, Novi Sad, 1999. (Nagrada
Društva kjiževnika Vojvodine za najbolji prevod godine).
Vilijam Trevor, Felisijino putovanje (prevod, sa Ivanom Đurić-Paunović),
Nolit, Beograd, 1977. (Nagrada “Miloš N. Đurić” za najbolji prevod godine; Nolitova nagrada).
Džozef Konrad, Srce tame, Nolit, Beograd, 1999.
Kurt Vonegat, Hokus pokus, Klio, Beograd, 1998.
Džulijan Barns, Bodljikavo prase, Nezavisni, Novi Sad, 1999.
Robert Bloh, Psiho, Solaris, Novi Sad, 1996.
7. Pol Oster, “Duhovi”, u: P. Oster, Njujorška trilogija, Geopoetika, Beograd, 1998, str. 121-177.
8. Gordon Gream, Filozofija umetnosti, Klio, Beograd, 2000.
9. Vudi Alen, Kratak, ali koristan vodič kroz građansku neposlušnost (prevod, str. 5-63), Solaris, Novi Sad, 1996.
10. Siril Konoli, “Prevrat u modernoj poeziji” i “T. S. Eliot”, u: T. S. Eliot, Pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 1998, str. VII-XXVI.
11. Elis Borčard Grin, Filozofija tišine, Geopoetika, Beograd, 2001.
12. Džon Fisk, Popularna kultura, Klio, Beograd, 2001.
13. Vladimir Nabokov, Prozirne stvari, Plato, Beograd, 2004.
14. Pol Oster, Knjiga opsena (sa Ivanom Đurić Paunović) Geopoetika, Beograd, 2003.
15. Don DeLilo, Kosmopolis, Geopoetika, Beograd, 2004.
16. Nabokov-Vilson: Pisma 1940-1971, CID, Podgorica, 2005.
17. Don DeLilo, Bodi Artist, Geopoetika, Beograd, 2005.
18. Džulijan Barns, Sto od limunovog drveta (sa Ninom Ivanović i Ivanom Đurić Paunović), Beograd, 2005.
19. Don DeLilo, Podzemlje, Geopoetika, Beograd, 2007 (Nagrada “Mihailo Đorđević” za najbolji prevod s engleskog jezika)
Video možete pogledati na linkovima:
19.11.2010, на Дечијем одељењу Народне библиотеке Бор, најмлађи корисници окупили су се да се, уочи Светског дана детета, друже и праве маске. Сви радови настали у овој радионици могу се видети у излогу на улазу у библиотеку, као и радови деце која су корисници библиотечког огранка у For more on this, read Debt Problems: What to do and where to check credit score get help. Брестовцу.
АНТОН ПАВЛОВИЧ ЧЕХОВ (1860-1904)
Иако по професији лекар, Чехов је писац чије је стваралаштво узбудило читав европски књижевни свет и довело до новог разумевања и преиспитивања двеју форми којима се Чехов превасходно бавио – драме и приповетке.
По некима творац савремене кратке приче, по другима – злонамернима – писац који није био способан да напише роман, Чехов је за собом оставио на десетине и десетине приповедака, новела, анегдота, кратких прича, цртица и других кратких прозних текстова, који су својевремено били објављивани, често и под псеудонимом, нарочито када су сатирични и карикатурални, у различитим руским часописима и новинама. Тим причама Чехов је створио своју особену, лирским штимунгом, меланхолијом и сетом прожету, визију Русије с краја 19. века. Свака од тих прича је другачија, и по теми и по начину приповедања: некима доминира опис који Вас својом сугестивношћу – јер Чехов је један од највећих пејзажиста међу књижевницима – увлачи у причу до те мере да можете чути и физички осетити шумове и звуке, ветар, снег, али и тишину која је са Чеховом неповратно ушла у књижевност и отелотворила се између речи. Друге су дате у виду дијалога који тече привидно мирно и готово банално али Вам ипак преноси низ неизречених и неизрецивих осећаја – мајстор је био Чехов и у томе да површним миром и одсуством радње, драматичних излива емоција, узбудљивих догађаја пренесе доживљај тескобе, анксиозности, трагичног поигравања судбине, одсуства комуникације и стварног разумевања међу људима, бесмислених неспоразума и нерешивих конфликата. Неке су духовите, чак и бурлескне; у некима је хумор горак и болан. Неке су писане у првом лицу, исповедним тоном, као да Вам их близак пријатељ шапуће на ухо, а неке у виду новинске репортаже тако да се тензијом између незаинтересованог приповедача и увида у интимна преживљавања ликова у причу улева динамика неодлучности и сталне промене емоционалног и афективног регистра. Све су прожете лирским доживљајем света човека који се у свет и људе – били они студенти, чиновници, лекари, сељаци, болесници, заљубљене девојке или напаћене старице – уживљава с жељом да га разуме и прихвати а не да га просуђује, анализира или коментарише. Све су прожете и извесном тугом која некако задобија лик и постаје јунак Чеховљеве приче. А ликови – на стотине њих, а сви подједнако стварни, упечатљиви, присутни, без обзира да ли им је аутор посветио читаве стране описа и дијалога, или их је свео на једну реч, реченицу: Чехов је умео да пронађе онај гест, тик, израз лица који је за одређено лице толико карактеристичан да га целог открива у трену.
Међу причама које свакако не бисте смели да пропустите налазе се: Дама с псетанцетом, Павиљон бр. 6, online casinos Мршави и дебели, Кућа са мезанином, Један дан на селу, Случај из лекарске праксе, и, наравно, Степа – његова најдужа и најлепша приповест.
Чеховљево драмско стваралаштво представља прекретницу у схватању самог појма драме. Уместо драматичности – сцене разговора набијене унутрашњом, имплицитном тензијом несаопштивих осећања и мисли. Све што је са становишта фабуле битно – убиства, расправе, растанци – у Чеховљевим драмама се дешава изван сцене, између чинова. На сцени остају мртав галеб, празан вишњик, мапа Африке – познати Чеховљеви симболи који су у култури задобили посебан статус, као и оно „У Москву…“ трију сестара. Осујећеност, неиспуњеност, стално размимоилажење жеља и стварности, нека недефинисана немоћ човека, несигурност, изгубљеност, хватање за сламку, скривање иза баналних изговора, осећај протраћености.
Поред неколико једночинки – Просидба, Свадба – неколико комедија, незавршеног, али интригантног Платонова (којег је Мајкл Фрејн дорадио у Златни мед), за Чеховом је остало неколико ремек-дела која не престају да привлаче пажњу читалаца, драматурга и режисера. Чехов је на сценама свих светских позоришта – начин на који је он доживео и представио човека, људску психу (или душу, како се некада говорило) са свим њеним унутрашњим немирима, сумњама, питањима, конфликтима и међуљудске односе није изгубио на актуелности и дејству.
v Ујка Вања
v Вишњик
v Три сестре
v Галеб
За Чеховом су остала и многобројна писма. Нарочито су од интереса она у којима је сведочио о својим искуствима из кажњеничке колоније на острву Сахалин – интервјуи са кажњеницима послужили су му као грађа за текст Острво Сахалин у којем своје лекарско разумевања физичког и психичког стања затвореника употпуњује размишљањима на тему односа државе према преступницима. Такође су значајна и писма која је у последњим годинама свог живота Чехов писао са Јалте – његов лекарски позив омогућио му је да упозна многе, од Москве врло удаљене и тада јако заостале крајеве Русије, али му је донео и много патњи.
Добродошли!
Потребан материјал: casino spiele маказе, лепак, боје по избору (дрвене, уљане, водене, фломастери, пастел)
29.10.2010. на Дечејем одељењу организована је радионица у оквиру које су се деца бавила израдом украсних кеса и кутија.
Радови настали у оквиру ове радионице могу се погледати у излогу на улазу у библиотеку.
< ![endif]–>
Народна библиотека Бор
Одељење посебних фондова и периодике
Циклус
Л И С Т А Њ А
среда 3. новембар 2010. године
18 часова
Откривање
Медитерана:
есеји Јована
Христића
организатор
Горан Миленковић
korsicki@gmail.com
