Vladan Jeremić, Tranziciona pravda

Beleške povodom umetničkog projekta „TRANZICIONA PRAVDA – Serija razglednica iz Bora“, Rene Redle i Vladana Jeremić koji je razvijen tokom gostovanja u Boru, a u okviru projekta Alternativna urbanizacija u Boru.

Grad Bor je mesto istorije industrijalizacije Srbije. Ekosistem oko a posebno u gradu Boru je žrtvovan zarad dobrobiti i industrijskog progresa, prvo velikih mešanih kapitalista između dva i pre Prvog svetskog rata., a zatim i svih građana Srbije i Jugoslavije.

Tokom našeg boravka u gradu Boru fotografisali smo apokaliptične pejzaže i slušali neverovatne priče o prošlosti i budućnosti ovog mesta. Bor je zapravo izrastao iz rudarske jame. Da nije bilo kopa, ne bi bilo ni grada.

Uporedićemo Hamburg u Nemačkoj, koji je izrastao iz luke. Jer ako ne bi bilo luke ne bi bilo ni Hamburga. Ima gradova u kojima je nekadašnja ekonomska matrica imala prevagu u korist jedne delatnosti. Žitelji Hamburga su u poslednjih 30 godina posebno razviljali neke druge a ne tradicionalno lučke i trgovačke poslove. Luka danas ne donosi većinsku zaradu. Mediji i kulturna industrija jesu sektori gde mladi traže uhlebljenje.

Biti lučki radnik ili rudar je danas zaista raritetno u Evropi. Veliki baseni su odavno pretvoreni u muzeje, kulturne objekte, džentrifikovali se i pretvorili u naslage istorije evropske industrijalizacije

U svetlu ovih iskustava pitali smo se da li zapravo grad Bor ima već unapred definisanu sudbinu transformacije u istorijski kulturološki artefakt  ili pak u neinterpretiranu novu rudarsko-geološku epizodu u kojoj se recikliraju veštačka brda. Glasine o sudbini najvećeg rudarskog državno-korporativnog basena Srbije još uvek ostaju u mutnoj sferi tranzcione preraspodele, a teške istorijske okolnosti i ratovi na tlu bivše Jugoslavije nisu zaobišli negativu trasformaciju giganta kao što je RTB Bor.

Naš umetnički rad „TRANZICIONA PRAVDA – Serija razglednica iz Bora“ ima nameru da razokrije brutalne elemente tranzicione (ne)pravde i da uspostavi kritički odnos sa sudbinom radnka i savremenog borskog pejzaža. Fotografije koje smo realizovali u junu 2009. godine povezali smo u kolažni odnos sa crtežima anonimne antikapitalističke grupe Zampa di Leone u novu „propagandnu“ razglednicu.

Na ovom linku možete pogledati i nekoliko vizuelnih foto-beleški iz okoline Bora i grada Bora.
http://picasaweb.google.co.uk/jeremic.vladan/Bor1#

Rena Redle i Vladan Jeremić rade od 2002. godine na zajedničkim projektima koji se bave savremenom umetnošću i socijalnim aktivizmom.
Rena Redle je rođena u Nemačkoj, a živi i radi u Beogradu. Diplomirala je vizuelnu komunikacija na Kunsthohšule Kasel u Nemačkoj 2002. godine. Rena Redle kritički analizira inter-socijalne i inter-kulturalne odnose koristeći video, fotografiju i tekst. Vladan Jeremić je umetnik, aktivista i oštri kritičar sistema umetnosti i odnosa između kulture i politike. Godine 2004. je magistrirao umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Srbija (Jugoslavija). Godine 2001. je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Od 1996. do 1998. godine je studirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Räedle&Jeremić su objavili mnoge tekstove koji se odnose na savremenu umetnost i politički aktivizam u raznim stručnim publikacijama i on-line izdanjima. Oni su učestvovali na brojnim konferencijama o umetnosti i aktivizmu u Evropi. Nedavne samostalne izložbe su imali u Novom Sadu, Beogradu, Parizu i Hamburgu.

Vladan Jeremić i Rena Redle, digitalni kolaž (sa crtežima Zampa di Leone), 40x30cm, 2009.

TRANZICIONA PRAVDA –  Serija razglednica iz Bora.

Клаудио Магрис, Нагађања о једној сабљи

nagadjanja-koricaНевелик обимом, овај епистоларни текст италијанског аутора Клаудија Магриса, (в. http://www.arhipelag.rs/magris_klaudio.htm) представља интригантно штиво, које тематизује статус прошлости у сећању и званичној историографији, питање историјског сведочанства и сведочења. Остарели свештеник пише своје писмо-извештај везан за лик козачког вође-нацисте с којим је неколико деценија раније био у кратком контакту, а поводом тврдњи да је његов гроб откривен и његов леш индентификован по извесној сабљи. С обзиром да у вези са њим и његовом смрћу постоје и другачија сведочанства која ову тврдњу оповргавају, свештеник још једном преиспитује своја сећања и сазнања, као и свој ранији извештај, у новом контексту. У том новом контексту јавља се и један до тада непостојећи проблем – самеравајући своја сећања и свој ранији извештај, приповедач више није сасвим убеђен у хронолошку и каузалну, дакле и онтолошку, предност стварности над њеним текстуалним репрезентом. Краснов, предмет свештениковог сећања и истраживања, био је и романописац – колико често су његове мисли и потези били одраз поступака његових ликова и процес симулације у роману већ конструисаних ситуација?! Испитујући туђе текстове о овој личности, туђа сведочења или накнадна тумачења, свештеник и у њима открива исти опсесивни мотив који се понавља: сусрећемо се, непрестано, с особама и ликовима који се уплићу у догађај појављујући се из књиге, у којој су већ проживели и испричали свој живот, и сада ето понављају, као сенке правих тела, поступке већ учињене и послате у сећање. Колико је историја понављање, реконструкција и поновно одигравање у колективној и индивидуалној свести већ похрањених митова, готових сижеа? Питање како у контексту таквог разумевања људске судбине тематизовати и протумачити проблем људске слободе, питање је које имплицитно мучи приповедача, и са теолошке и са историографске тачке гледишта. А са њим и питање какав став заузети према сопственој судбини, како одредити меру отпора и покорности.

Нагађање о једној сабљи и њеном власнику, чији лик у тежњи ка досезању хероијског обрасца, гравитира од патетике до гротеске, јесте у крајњој линији нагађање о разлозима због којих опстаје као несавладива човекова потреба да сопственом постојању прида задовољавајући смисао.

ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ ПОСВЕЋЕН ВЛАДИМИРУ ЂОРЂЕВИЋУ

27. 01. 2010. г.

Музичка школа Миодраг Васиљевић из Бора уредила је програм и концерт у оквиру Едукативног програма упознавања са најзначајнијим  завичајним личностима посвећеног Владимиру Ђорђевићу. Композиције које су извели ђаци борске музичке школе компоновао је Владимир Ђорђевић.

Рециклажа књига


1. и 2. 6. 2010. од 18 до 19 сати Народна библиотека Бор, у читаоници на 3. спрату,организује акцију  РАЗ-ХОД ЧИТАЊА!

Од књига које је библиотека расходовала због дотрајалости или неактуелности можете правити предмете по жељи.

Можете сећи, цепати, шарати, лепити, спајати књиге или њихове делова са другим предметима …

d0b1d0bed198d0b0d0bdd0b05


Бојана Лукић (1979) – сликарка.

2005. године завршила је Академију лепих уметности Брера у Милану, Италија.

Члан је УЛУС-а (Удружења ликовних уметника Србије).

Њен рад, Wordless, представља необичну и провокативну инсталацију објеката начињених пре свега од књига. Један део те целине чини неколико десетина лепезасто отворених, прошивених и на зид окачених књига. Други – књига на постољу које у себе упија и даље наставља флоралну декорацију повеза те књиге. Итд. Књига као материјалан предмет који може имати различите функције у свакодневном, професионалном, духовном … животу и читање као имагинарна ре-конструкција над тим предметом, прочитано као запамћено и заборављено … нека овој  чин опредмећења једног личног искуства комуникације са књигом и промишљања њеног статуса буде позив за учешће у акцији „раз-ход читања“.



Владимир Ђорђевић: предавање Иве Ненић

25. 12. 2009. у 18 часова
одржано је предавање
Иве Ненић, етномузиколошкиње и теоретичарке културе и медија
Између „обнове националног“ и глобалних мрежа: (српска) традиционална музика као творбена пракса друштвеног „данас“

Владимир Ђорђевић: др Иван Чоловић Гусле као симбол националног идентитета на Балкану

23. 12. 2009.
Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима:
Владимир Ђорђевић

Предавање др Ивана Чоловића
Гусле као симбол националног идентитета на Балкану

Владимир Ђођевић: отварање изложбе у музеју

22. 12. 2009.
Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима:
Владимир Ђорђевић
У Музеју рударства и металургије отворена је изложба
МОЈУ ПЕСМУ ДА СВИРИШ…
Изложбу чине народни инструменти Музичке школе Станковић из Београда и инструменати из етнолошке збирке Музеја рударства и металургије.
Аутор изложбе је Сузана Мијић, етнолог.

Владимир Ђорђевић: отварање изложбе и концерт

15. 12. 2009.
Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима:
Владимир Ђорђевић

Заменица директора Народне библиотеке Србије и руководилац Сектора за програме и пројекте Весна Ињац отворила је изложбу фотографија из Посебних фондова Народне библиотеке Србије: легата сестара Јанковић и заоставштине Владимира Ђорђевића. Одржан је и концерт
Етномузиколошког одсека Музичке школе Мокрањац (Београд) на којем су изведене одабране мелодије које је забележио Владимир Ђорђевић са коментарима професорке Сање Ранковић