Завичајно одељење Народне библиотеке Бор је октобра 2008. г. отпочело пројекат Дигитализације некњижне грађе уз помоћ РТБ-а Бор, Министарства културе Републике Србије, Народне библиотеке Србије, Општине Бор и у сарадњи са пријатељима библиотеке Фото Сварчетом и Штампаријом Графомед. Завичајно одељење чува вредне колекције најразличитије фотографске грађе, негатива и фотографија које су од непроцењиве важности за Бор и које чине основу пројекта дигитализације, а дигитализација сама поред очувања, заштите и доступности има за циљ и презентацију те врсте грађе најширој јавности. Визуелна грађа по самом карактеру медија је погодна за презентације и у овом случају имаће за циљ да промовише две вредне колекције: фотодокументацију радничког листа Колектив коју између осталог чини 4881 негатив (из периода 1947 – 2006. г.) и приватна колекција г. Мирослава Радуловића коју чини 365 негатива (из периода 1947 – 1971). Најзаступљенији аутори у колекцијама су Ђуро Коловратар, Душан Митић, Бајрам Салијевић и Љуба Марков. Повод презентације дигитализованих фотографија у јавном простору је Дан рудара, који су срце Бора и који нас подсећају на две истине које понекад заборављамо, а то су солидарност и стална свесност о свакодневици и стварности коју живимо.
Ова изложба нема за циљ да одговори на питања и експлицитно опише садржај фотографија већ да подстакне међусобну комуникацију и тако прошлост и саме фотографије учини садржајним данас. У том контексту су одабране и фотографије које су на флајерима. Аутор тих фотографија је Владимир Радивојевић и оне концептуално проширују радни назив ове изложбе ПЕРИОДНА СТАНИЦА, позивајући на реакцију фотоапаратом у реалном времену и на сваком месту.
У оквиру програма Мапирања интеркултурног дијалога у који је Завичајно одељење Народне библиотеке Бор укључено програмом Алтернативна урбанизација очима других у Бору су крајем јуна 2009. г. боравили и радили Даринка Поп Митић, Свебор Миџић и Владан Јеремић.
Први део мурала Будућност прослости уметнице Даринке Поп Митић осликан је на једној од три преостале куће у старом градском центру. Други део мурала Све што је било биће поново, биће насликан на згради Дома културе.
Владан и Свебор су приложили своје концепте и њихова реализација се очекује до краја 2009. г.
Alternativna urbanizacija u Bor ocima drugih
Vladan Jeremic
Pozdravi iz Bora
on-line arhiv i serija razglednica
Moj projekat koji cu razviti tokom gostovanja u Boru u okviru projekta Alternativna urbanizacija u Boru, bice on line arhiv materijala i razglednice iz Bora sa fotomontazama koje ce nastati naknadno.
Naslov projekta i moga on-line arhiva ce biti Pozdravi iz Bora.
Celokupan arhiv ce se sastojati od sajta, tj.audio-vizuelne dokumentacije (fotografija, video, bloga, facebook grupe, picasa albuma, tekstova) koji ce omoguciti svim korisnicima uvid u savremenu vizuelnu foto dokumentaciju grada Bora.
Ovaj arhiv je zamisljen kao otvorena platforma svih onih koji zele da dele fotografije ili video dokumentaciju grada Bora a koji bi imali nameru da postuju svoje materijale za slobodno koriscenje.
Svi materijali bi bili objavljeni pod Creative Commons licencom Srbija – deliti pod istim uslovima.
Savremena pitanja ce biti obradjena kroz on-line video intervuje sa lokalnim organizacijama koje se bave ekonomskom i drustvenom situacijom u Boru.
Vladan Jeremic
Alternativna urbanizacija u Bor ocima drugih
’Bor, grad XX veka u mediju XX veka’ je monografska publikacija koja ce pokusati da kroz igrane filmove jugoslovenske i srpske kinematografije koji su za svoju temu imali Bor i zivot radnika u Boru (Covek nije tica, D.Makavejev; Put za Katangu, Z.Pavlovic, Rudarska opera, O. Novkovic i M.Markovic) ali i kroz bogatu dokumentarnu gradju, da kriticki reflektuje upotrebu Bora, paradigmaticnog grada – vrsnjaka XX veka , i njegove industrije, kao mizanscena za modernizaciju i upotrebu modernosti u socijalistickoj Jugoslaviji i tranzicijskoj Srbiji. Zbornik bi sadrzao tekstove kriticara i teoreticara filma i kulture kao sto su Pavle Levi (teoreticar filma), Nebojsa Jovanovic (teoreticar filma iz Sarajeva) i Branislav Dimitrijevic (istoricar umetnosti) ali i razgovore sa autorima novijih filmova o Boru kao sto su Oleg Novkovic, reditelj filma Rudarska opera, Milena Markovic, scenarista filma Rudarska opera, i Nikola Lezajic, autor filma Tilva Ros. Tekstovi ce koristiti arhivsku gradju koja se nalazi u Zavicajnom odeljenju Narodne biblioteke – Bor.
Марк Ноземан, фотограф из Амстердама боравио је у Бору 10 дана и по својој жељи обишао индустријски комплекс РТБа, приватне и јавне просторе Бора. Послао је своју селекцију од 20 фотографија ради планирања припреме презентације у специјалу Блежнице.
У просторијама Народне библиотеке Бор, на Дечјем одељењу од 30. јуна почела је реализација мини пројекта„Жарка свира и пева“, који је НББ урадила заједно са партнерском организацијом Одбора за женска људска права „Јуца“ Бор, а који је финансирала влада Холандије.
Програм је намењен деци која нису пошла у школу и не иду у обдаништеи реализује се кроз три врсте радионица: Жарка учи слова, Учимо енглески и Музичка радионица.
„Жарка учи слова“ је радионица која на занимљив и деци прихватљив начин обухвата свако слово азбуке : кроз причу о лику из дечје литературе, песмицу, брзалицу, загонетку, музику, едукативне дискове и играчке.
Свако дете попуњава Жаркину азбучницу, коју су осмислиле библиотекарке Дечјег одељења,и на тај начин вежба писање слова,црта, боји, решава лавиринте ипрепознаје задата слова у тексту, затим именује предмете и жива бића која почињу на задато слово. Кроз игру и забаву на крају радионице проверавају се научена слова кроз квиз „Ко зна више“.За свако слово азбуке Жарка, маскота Дечјег одељења, препоручује једну причу, песму или бајку у којој име главног јунака почиње словом које се учи.
Овакав приступ учењу слова мотивише децу на креативно размишљање и деловање, што представља и циљ ове радионице. Поред припреме за online casino препознавање, писање, casino spiele изговарање слова и самостално читање, деца предшколског узраста, као и маргинализованих група, уче се креативном размишљању, мотивише се њихова пажња, сигурност и развијају друге могућности за разне облике социјалне интеракције и комуникације.
Радионица Учимо енглескиуз цртање и бојење, игре погађања, игре с бројевима, слагалице, уз музику, дидактичке играчке, едукативне дискове, оспособљава малишане да самостално дају основне податке о себи, броје до 10, препознају и правилно именују чланове породице и предмете из непосредне околине.
Током радионица деца попуњавају радне листиће у којима цртају, боје, и решавају задатке препознавања и припадања.
Музичка радионица има за циљ да кроз свирање, певање и играње побољша моторичке способности, развије слух, ритам и наклоност ка музици код деце предшколског узраста. Кроз утврђен програм деца упознају различите врсте ударачких инструмената који им развијају осећај за ритмику, а одабране су баш удараљке јер највише погодују том узрасту. Користе се бонгоси, конге, чегртаљке, звечке, кастањете, Орфов инструментариј и др. Ова радионица предвиђа и прављење инструмента од различитих реквизита и материјала,што има посебну педагошку функцију.
Цео Матра пројекат тежи развијању и промовисању неформалних облика образовног рада, подизању нивоа свести родитеља, професионалаца и локалне заједнице о значају развоја неформалног образовања за унапређење бриге о деци раног узраста.
Радионичари стварају разноврсне ситуације за индивидуалне, паралелне и заједничке активности, у групама које чине осам до десеторо деце. Успостављају позитивне односе са децом својим присуством и близином, а све у циљу очувања спонтаности детета у контакту са новом средином, неговања отворености детета за доживљаје, пружања помоћи у стицању самосталности и развијања позитивне слике о себи и усвајању основних начина понашања. Задатак радионичара је да стварају ситуације које ће подстаћи дете да више и боље комуницира, да се лакше укључи у разговор. Важно је говор развијати кроз све врсте активности детета, односно не одвајати од теме о којој се говори.
Деца се забављају и уживају у простору Дечјег одељења, у амбијенту који је увек удобан, топао и опуштајући. Овде ихчекају поред играчака,едукативних игара инајлепше књиге кроз које могу имати незаборавне доживљаје.
Како се највећи број активности које обухвата пројекат одвијају у простору библиотеке, сви материјални ресурси добијени из пројекта потрошни материјал, књиге за најмлађe чланове,инструменти, пројектор, два штампача остају библиотеци као власништво а доступни субудућим корисницима радионица.
Стручно веће НБ Бор закључило је да не постоји разлог да ова манифестација и даље носи име сајам књига, с обзиром на квалитет продајних изложби какве је библиотека у могућности да понуди својим суграђанима последњих година. После последње, уз велике напоре ипак успешне организације сајма 2006. г. у приземљу ресторана „Бакар“, библиотекари су морали да се помире са чињеницом да велики издавачи не виде интерес да у нашем граду организују продајну изложбу књига. Овогодишњи покушај да се договори продаја са издавачким кућама Плато и IPSmedia нису могли уродити плодом јер је долазак у Бор ради двонедељне продаје књига за њих велики пословни ризик иако им је понуђен бесплатан простор и нису имали никаквих обавеза према продавцу.
Саша Стојановић и гости из Лесковца
За све оне који имају потребу да утољују најразличитију читалачку жеђ остали су само богати фондови Народне библиотеке Бор која се труди да својом набавном политиком изађе у сусрет разноврсним интересовањима, и поред тужне истине да никад у својој историји није добила новац од оснивача за куповину књига у мери коју прописују стандарди.
Али, могли бисмо укратко да се подсетимо каква је била историја сајма књига у Бору.
Први „Сајам књига, наставних средстава и учила, музичке опреме“ организованје у просторијама „Дансинг сале“ Дома културе Бор од 28. до 31. маја 1986. године. Главни оранизатор и излагач била је ИРО „Просвета“ Београд уз још 60 издавача из целе земље, како каже плакат (треба се сетити шта је те 1986. значило „целе земље“). Те године гости су били: Петар Џаџић, Милан Комненић, Данко Поповић, Жика Лазић, Мира Алечковић, Танасије Младеновић. Организатор овог сајма били су Народна библиотека Бор, Дом омладине и ИРО „Просвета“. Дансинг сала и данас постоји али, као и много тога око нас, услед непоштовања законских норми девастирана људском бахатошћу, немаром и непромишљеношћу те се не користи чак ни за игранке а камоли за нешто друго.
Већ наредне године као проблем организатору наметнуо се простор, те је од 26. до 30. маја главни издавач „Просвета“ био у сали Библиотеке, а изложба учила у данас ОШ „Душко Радовић“. Гости су били Слободан Селенић, Слободан Станишић, Радомир Смиљанић и Петар Џаџић.
Трећи мајски сајам књига „Бор 88“ трајао је од 23. до 27. маја 1988. и одржавао се у Спортском центру. То је сајам кога се Борани и данас са носталгијом сећају. Продаја књига са попутом од 20% до 60%, наставна средства, учила и школска опрема, инструменти и музичка учила, продајна изложба слика, књижевне вечери (Радомир Смиљанић, Милан Комненић, Слободан Станишић), концерти, позоришна представа. Организатори свих догађања били су Народна библиотка Бор, РО основних и средњих школа, Књижевна омладина Бора, Спортско-рекреациони центар „Младост“. Штампан је и Сајамски гласник, лист Мајског сајма књига.
У истом простору сајам књига је био и наредне две године, али у много мањем обиму. Дошли су издавачи само са простора Србије: 1989. било их је 11 а 1990. шест.
Од 1991. па све до 2006. године, Мајски сајам књига организовала је сваке године само Народна библиотека Бор у сопственом простору Информативног одељења и сале за програме. Деведесете године, као време васколике инфлације и девалвације (а не само финансијске) оставиле су, очигледно, неизлечиве ране када је организовање сајма књига у питању. Али, за све суграђне који су били жељни да купе књигу, библиотекари су у последњој недељи маја организовали продајну изложбу и квалитетан књижевни програм. Неки издавачи су још увек били расположени да дођу у Бор јер су, поред обавезе да обезбеде представљање неке своје књиге, добијали бесплатни простор и знали да ће Библиотека сигурно купити књиге у одређеном износу. Велике, познате и признате издавачке куће су тих година посртале или нестале (Просвета, Нолит, БИГЗ, Дечије новине, СКЗ, Драганић, Гутенбергова галаксија, Алтера, Народна књига). Појавили су се и Боранима били представљени нови издавачи (Креативни центар, Прометеј, Стубови културе, Зограф, Светови, Моно мањана, Пи прес, Бео књига, Магнет, Утопија, Чаробна књига, Академска мисао, Metaphisica Esotheria, Stylos, Змај, Hiros, Јасен…). Међутим, већ од 2001. г. била је права уметност наговорити их да дођу у Бор.
Петнаест година, сваке године, последње недеље маја (са изузетком 1999. када је сајам ипак одржан, али у септембру) простор у библиотеци би био реорганизован, сви расположиви столови, и они позајмљени из оближње школе, смештани су на Информативно одељење да би се направили штандови а простор Дечјег одељења претваран је у салу за књижевна представљања. Сваке године столови и столице су враћани на своје место у све горем стању. Сваке године је понуда књига, са библиотечког становишта, била све оскуднија а библиотекари су имали све већу муку да у таквој понуди изаберу и купе књиге за раније договорен износ а да их библиотека већ не поседује, унапред свесни чињенице да тако смањују иначе мала финансијска средства за куповину на Београдском сајму књига, за који сви издавачи „темпирају“ нове наслове. Постојеће школе у граду (част изузецима јер од 13 основних и средњих школа куповале су само 2) биле су потпуно незаинтересоване да у то време обнављају фондове у својим библиотекама или купују књиге за награде ученицима.
НБ Бор дочекала и 2006. годину са израубованим простором и опремом и понижавајућим средствима за набавку књига (350 000 дин). Стручни колегијум је закључио да, ако желимо да сачувамо постојећи инвентар кад већ нема средстава за нови, у библиотеци не постоје услови за продајну изложбу већег обима, како то сајам захтева. Такође, библиотека се неће више обавезивати да у току сајма у Бору купује књиге. Значи успех продаје ће искључиво зависити од заинтересованости суграђана. Ако граду не треба сајам књига, не може га ни библиотека сама одржавати у животу. Управни одбор библиотеке је иницирао заједнички састанак са Центром за културу.Верујући у слоган „заједно смо јачи“ некада Мајски сајам књига померен је за прву недељу јуна како би њиме почело Борско културно лето и добио је име Борски сајам књига, пронађен је нови „адекватан“ простор где би била сајамска продаја, договорена су задужења, подељене одговорности … Како се све одвијало детаљно је писано у Бележници бр 14 (38 – 44 стр)
Почетком 2008. године два пута се путем медија огласила управа Спортског центра са идејом да буду организатори Сајма књига. Запослени у НБ Бор су се опет понадали да имају партнера у послу и да ће са враћањем сајма у простор Спортског центра иза овог догађаја снажније стати град и тако успети да врати манифестацији бар део некадашњег сјаја. Али после два круга разговора и договора, добили смо информацију да установа Спортски центар има много других обавеза и да не могу са нама да поделе посао и одговорност. Све то је утицало да се НБ Бор што се продајног дела тиче окрене приватним аквизитерима који су имали своју опрему за рад на улици и нису уцењивали за превоз.
Али зато почетак сајма 2008. обележио је један ванредно непријатан догађај који умало није довео у питање организацију читаве манифестације. Након вишенедељних преговора и договора око учешћа “Арс Либријевог” каравана књига на 23. Борском сајму књига који је требало да почне 02. јуна, Ненад Арсић, власник издавачке куће “Арс Либри” из Београда, отказао је свој долазак у петак 30. маја у 12 сати, правдајући своју одлуку речима да се “прерачунао и да му се не исплати да дође у Бор”. Због отказивања главног организатора у последњи час, сајма текорећи није ни било. Захваљујући дугогодишњем пријатељу Славољубу Милојковићу из Ниша, који је у помоћ прискочио у последњи час, те су Борани могли да рачунају барем на продајну изложбу књига, ако не на сајам на какав су навикли.
И ове 2009. године, продајна изложба књигa организована је на платоу испред Дома културе уз помоћ Славољуба Милојковића јер су и Плато и IPSmedia дошли до истог закључка као господин Арсић.
Да бисмо испоштовали леп обичај овога пута промотивну беседу одржао је Милен Миливојевић, вече пред званични почетак Дана књиге, када је била заказана конференција за штампу, која је и у буквалном значењу била за штампу. Дошли су дописници Бете, Вечерњих новости, Борског проблема, сајта Бор 030, али посленика из две градске телевизије није било.
Чувајући достојанство традиције, која је почела да троши трећу деценију, Библиотека је и поред финансијске притешњености у време „светске економске кризе“ која је тешко погодила општински буџет, организовала квалитетан књижевни програм чувајући на тај начин традицију да се у ово време борској публици представе награђена књижевна дела из прошлогодишње продукције.
Представљено је фототипско издање часописа ЗЕНИТкоје је напрошлогодишњем Београдском сајму добило награду Издавачки подухват године.
О ЗЕНИТУ, личности Љубомира Мицића и времену у коме је деловао надахнуто су говорили аутор издања Ирина Суботић, историчарка уметности, Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије, и Саша Илић, задужен за издаваштво у Народној библиотеци Србије.
Промоција ЗЕНИТА и гости: Саша Илић (НБС, издавачка делатност), Ирина Суботић, историчарка уметности, Сретен Угричић, директор НБС
Нашим суграђанима је, са закашњењем због штампарских проблема, представљен и 19. број БЕЛЕЖНИЦЕ листа Народне библиотеке Бор.
Ауторка Љиљана Дугалић и критичарка Весна Капор
Боранима је на најбољи начин скренута пажња да се у фондовима библиотеке налазе и часопис за БалканТHINK TANK и роман који је био у ужем избору за НИН-ову награду WAR. Ово вече изузтно занимљивим учинили су писац романа и главни и одговорни уредник часописа Саша Стојановић и чланови редакције Пеца Станковић и Милош Петковић.
Последње књижевно представљање у оквиру Дана књиге 2009 захваљујући нашем суграђанину Милену Миливојевићу било је право мало славље како за Миленове пријатеље, тако и за све поклонике сатиричног сагледавања животне збиље. Гости из Београда Витомир Теофиловић,Бане Јовановић и Милан Бештић представили су нову књигу афоризама Милена Миливојевића ДРЖАВИ НИЈЕ ДОБРО. Миленове афоризме читали су Сања Барзиловић и Чедомир Васић. Други део вечери претворен је у сатиричарско надгорњавање. Своје афоризме и кратке приче читали су Витомир Теофиловић,Бане Јовановић, Милан Бештић и представници Клуба афористичара из Зајечара „Сергије Лајковић“Живојин Денчић и Френки, те је тако многобројној публици омогућено право уживање.
Као закључак могу да послуже речи Сретена Угричића, управника Народне библиотеке Србије, са отварања 21. Борског сајма књига (Бележница бр. 14):„У земљи Србији само још часовници функционишу одговорно, принципијелно, непристрасно, поуздано, лако и неприметно. Али и они једва одолевају свепрожимајућој ентропији. Систем меље и кородира темељно као поплава термита. Само је питање времена кад ће и часовници поклекнути. (…)“. Дани књиге 2009. некима могу бити знак да је Народна библиотека Бор подлегла свепрожимајућој ентропији, а неки други могу тумачити да је управо НБ Бор један од часовника који и у изразито тешким условима функционише одговорно, принципијелно…
Зато је не само прве недеље јуна, већ свакога дана актуелно питање-слоган Борског сајма књига : „Да ли је књига Ваша потреба?“ Или, да генерализујемо питање. Да ли књига јесте потреба?
Састанак библиотекара дечјих одељења Подружнице Тимочке крајине Четврти састанак Комисије за координацију рада дечјих одељења siina elementit, jotka todella Explore this Web site to learn more about the ASCA National Model, its component parts and casino online how developing a best business schools counseling program based on this framework can improve student achievement. tekevat Treasure Islandista aarrearkun arvoisen pelin! Uusi Rulettimme on mannnaa kaikille ruletinpelaajille! Nyt mukana Racetrack –naytto, erikoispanospaneeli seka Billboard -tyyppiset veto- ja tulosnaytot. Тимочке подружнице одржан је у НБ Бор 28. маја 2009. године. На састанку се разговарало о корисницима Дечјих одељења наше подружнице и анализирана анкета спроведена на корисницима на тему „Насиље у библиотекама„.
Мемоари Лившица, руског песника из прве половине 20. б, као и увек када су у питању текстови модерниста и авангардиста, представља хибридну творевину, целину сећања на догађаје из периода 1911-1914 чију наративну потку представља формирање и рад извесног броја руских авангардних уметника, футуриста и њима сродних песника, сликара, музичара и есеја, теоријских експликација ставова самог Лившица и коментара и анализе схватања других уметника са којима се Лившиц дружио или само познавао.
Писана тридесетих година, дакле са довољном временском дистанцом, која је у Лившицовом случају била и естетска, с обзиром да се он после Првог светског рата удаљио од програма својих предратних сабораца, ова невелика књига представља колико врло вредно сведочанство о формирању разних авангардних група у предратној и предреволуционарној Русији, о њиховом цепању и/или међусобном укрштању и сливању једних у друге, толико и критички осврт на тај период превредновања, превирања, културно-уметничке анархија и интензивног трагања које је подразумевало, као и у читавој Европи, бројне скандале и сензације, као и озбиљне теоријске и програмске сукобе, али и много празне и бучне реторике, оспоравања без принципа и алтернатива.
Лившиц у овој књизи о себи говори у контексту својих тадашњих младалачких и почетничких покушаја формулисања књижевно-естетских ставова, дакле у контексту својих дружења са уметницима чија су дела и деловања довела до низа нових и аутентичних појава у руској уметности. Од браће Бурљук, сликара, преко младог, робусног, пргавог скандал-мајстора Мајаковског, преко озбиљног и методичног Хлебњикова и његове заумне поезије, па све до знаменитог сусрета петроградских уметника са „оцем футуризма“ Маринетијем, Лившиц описује али и критикује низ ликова, феномена, догађаја, уметничких пракси, разговора, завршавајући своја сећања у тренутку када као регрут одлази на фронт, који је истовремено и тренутак када дотад само наслућивана веза између уметничких и социјално-политичких ставова у његовој свсти постаје чињеница.
Лившицово приповедање је живо и пластично; Једноипооки стрелац нема само документарно-теоријску вредност:
Владимир Мајаковски
Свет јесте био сав хаотичан, али ми је још увек припадао. Покретна сенка, налик на паука, коју је осветљени вагон бацао с перона на стакло покривено ињем – била је моја; моје су биле избледеле папирне руже на млечној белој мушеми исполиваној пивом на шанку у биифеу; мој је био заспали стручњак за винарство у бунди од сибирске куне са репићима што су подрхтавали при сваком удисају и издисају; мој је био и портир у затупастим суворовским чизмама који се поред врата премештао с ноге на ногу и чезнутљиво гледао сендвиче под мрежастим поклопцем. Све ми се то приближавало под мутном ћилибарском светлошћу што је допирала из углова, од лампи испљуваних мувама, у зарђалом тутњу железничке ноћи, све сам то узимао голим рукама.
Не, није се чак ни приближавало, нити сам ја што узимао. То сам био ја, требало је само све записати.
Продајна изложба књигa – Плато испред Дома културе
Програм у сали Народне библиотеке Бор:
29. 05. у 13 сати
представљање фототипског издања часописа ЗЕНИТ (награда Издавачки подухват године Београдског сајма књига 2008 ) – о ЗЕНИТУ говоре: аутор издања Ирина Суботић, историчарка уметности, Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије и Саша Илић
01. 06. у 18 сати
Представљање 19. броја БЕЛЕЖНИЦЕ, листа Народне библиотеке Бор
02. 06. у 18 сати
Представљање књиге прича АКТ Љиљане Дугалић
(Андрићева награда за најбољу књигу приповедака у 2008) – о књизи говоре: аутор и Весна Капор, књижевни критичар
04. 06. у 18 сати
Представљање романа WAR Саше Стојановића (ужи избор за НИН-ову награду 2008) – о књизи говоре: аутор и Јурица Дикић и Предраг Станковић, уредници часописа ТРИНК-ТРАНК
05. 06. у 18 сати
ВЕЧЕ САТИРЕ
Гости: Витомир Теофиловић, Бане Јовановић и Милан Бештић
Представљање књиге афоризама Милена Миливојевића
ДРЖАВИ НИЈЕ ДОБРО
Одговор оним нечасним новинарима који преокрећу изразе да би Идеју учинили смешном;
Женама које само мисле он ошто се ја усуђујем да кажем;
Онима за које Пожуда није ништа друго до грех;
Свима онима који у Пожуди виде само Порок, као што у Поносу виде само таштину.
Валентина де Сен-Поан
Пожуда, када се посматра без моралних предрасуда и као суштински део динамике живота, јесте снага.
Пожуда није, ништа више од поноса, смртни грех за јаку расу. Пожуда, као и понос, јесте врлина која покреће, моћан извор ернергије.
Пожуда је израз бића које се пројектује изван себе. То је болно задовољство рањене плоти, ведар бол процвата. И, којегод тајне да уједињују бића, то јединство је јединство плоти. То је осећајна и чулна синтеза која води ка највећој слободи духа. То је сједињавање једне јединке човечанства са свом земаљском чулношћу.
Пожуда је потрага плоти за непознатим, као што је Прослава потрага духа за непознатим. Пожуда је чин стварања, она је Стварање.
Плот ствара на исти начин на који ствара и дух. У очима Универзума њихово стваралаштво је једнако. Једно није надмоћно над другим, јер духовно стваралаштво зависи од плотског.
Ми имамо тело и дух. Запоставити једно и развијати друго показује слабост и лоше је. Снажан човек мора да у потпуности оствари све своје телесне и духовне потенцијале. Задовољавање њихове пожуде је задатак освајача. После битке у којој су људи умирали, нормало је да победници, доказани у рату, спроводе силовање у освојеној земљи, тако да живот може бити рекреиран.
После боја, војници траже чулне ужитке, у којима њихове борбене снаге могу бити зацељене и обновљене. Модеран херој, херој на сваком пољу, доживљава ту исту жељу и исто задовољство. Уметник, тај велики универзални медијум, има исту потребу. И узбуђење покретача оних нових религија, које су још увек довољно нове да поседују изазован елеменат непознатог, није ништа друго до чулност духовно окренута ка једној освештаној слици женског.
Уметност и рат су велике манифестације чулности; пожуда је њихов цвет. Људи искључиво духовни или искључиво карнални били би осуђени на исту врсту пропадања – стерилност.
Пожуда покреће снагу и ослобађа енергије.Немилосрдно је повела примитивног човека ка победи, да би поносно жени вратила плен побеђеног. Данас онанаводи велике пословне људе, који руководе банкама, штампом и међународном трговином, да повећају своја богатства отварањем центара, упрезањем енергија и подстицањем маса да обожавају и славе предмет њихове пожуде. Ови људи, уморни али јаки, имају времена за пожуду, најснажнију покретачку силу њихових дела и дела која су њиховим делима узрокована, јер она утичу на мноштво и на светове.
Чак и међу новим народима код којих сензуалност још није ослобођена или је нису признали, који нити су примитивни дивљаци нити префињени представници старих цивилизација, жена је подједнако галванизирајући принцип коме се све нуди. Тајни култ који човек према њој гаји само је несвесни подстрек пожуде, до сада једва пробуђене. Код ових народа, као и код оних на северу, али из других разлоига, пожуда је скоро искључиво исто што и размножавање. Међутим, пожуда је, ма на који начин да се показује, и било да се сматра нормалном или ненормалном, увек узвишен подстицај.
Живот животиња, енергетски живот, духовни живот, понекад захтевају предах. А труд ради труда неизбежно зазива труд ради задовољства. Ови напори нису међусобно непријатељски, већ комплементарни, и заједно остварују целину бивства.
За хероје, за оне који стварају духом, online casino canada за оне који су надмоћни у својим сферама, пожуда је величанствен егзалтација снага. За свако биће, она је подстицај на самопревазилажење са једноставним циљем селекције сопства, да се буде примећен, изабран, јасно истакнут.
Само је хришћански морал, који је наследио пагански, фатално заведен да пожуду сматра слабошћу. Од здраве радости која је пупљење плоти у свој њеној силини створио је нешто срамно што треба крити, порок који треба потиснути. Покрио ју је лицемерјем, што је од ње направило грех.
Морамо спречити презирање Жеље, ту, истовремено нежну и бруталну привлачност између два тела, било ког пола, два тела која желе једно друго, тежећи сједињењу. Морамо спречити презирање Жеље, њено прерушавање у жалосну одору старе и стерилне сентименталности.
Није пожуда та која разједињује, раствара и поништава. То пре чине хипнотичке петљанције сентименталности, вештачке љубоморе, речи које опијају и заводе, реторика раздвајања и вечне оданости, литерарна носталгија – све глуматање љубави.
Морамо се отарасити свих озлоглашених рушевина романтизма, укључујући и цветне латице, шапутања на месечини, незграпне милоште, лажну и лицемерну скромност. Када се бића спаја сила физичке привлачности, пустите их – уместо да причате само о крхкости њихових срдаца – усудите се да изразите њихове жеље, нагоне њихових тела, и да предвидите могућности за ужитак и разочарање у њиховом будућем телесном јединству.
Стидљивост, која се мења у зависности од времена и места, има само незнатну вредност друштвене врлине.
Морамо се са пуном свешћу суочити са пожудом. Морамо са њом учинити оно што префињено и интелигентно биће чини од себе и свог живота; морамо пожуду преобразити у уметничко дело. Глумити безбрижност или чуђење да би се објаснио љубавни чин јесте лицемерје, слабост и глупост.
Треба да тело желимо свесно, као и сваку другу ствар.
Љубав на први поглед, страст или непромишљеност, не смеју да нас нагоне да се без престанка дајемо, нити да узимамо, како смо обично наведени да чинимо због сопствене неспособности да сагледамо будућност. Морамо бирати интелигентно. Вођени интуицијом и вољом, треба да поредимо осећања и жеље двају особа и да избегнемо да сједињујемо и задовољавамо оне који нису у стању да употпуне и узбуде једно друго.
Подједнако свесно и уз помоћ истог вођства воље, ужици ових парова треба да воде ка свом врхунцу, треба да развију све своје могућности, и треба да омогуће да роди све семе посејано стапањем двају тела. Пожуда се мора учинити уметничким делом, створеним као и свако друго уметничко дело, истовремено и инстиктивно и свесно.
Морамо да са пожуде скинемо све сентименталне велове који је изобличују. Тим је веловима прекривана само због пуког кукавичлука, јер се самодовољна сентименталност тиме задовољава. Сентименталност је удобна и зато захтевна.
Код младих и здравих, при обрачуну пожуде и сентименталности, пожуда је победник. Осећање је дело моде, а пожуда је вечна. Пожуда тријумфује, јер је она весела егзалтација која води с оне стране сопства, ужитак у поседовању и надмоћи, незауставива победа из које се увек изнова рађа вечита борба, најопојнија и најсигурнија подстрекачица освајања. А пошто је свако освајање привремено, оно се мора непрестано изнова извршавати.
Пожуда је снага, у смислу да пречишћава дух доводећи телесно узбуђење до белог усијања. Дух пали и жари из здравог и снажног тела, прочишћен његовим загрљајем. Само слаби и болесни тону у глиб и смањују се. А пожуда је снага јер убија слабе и подстиче јаке, као испомоћ природној селекцији.
Пожуда је снага и зато што никада не води ка бљутавости одређености и сигурности, које раздаје умирујућа сентименталност. Пожуда је вечита борба, никада коначно завршена. Одмах по варљивој победи, чак и за време трајања саме те тренутне победе, увек будно незадовољтво мамуза човека оргијастичком вољом да превазиже и прерасте самог себе.
Пожуда је за тело оно што је идеал за дух – величанствена Химера, коју човек непрестано хвата а никада не дохвата, и коју млади и жељни, заражени визијом, неуморно гоне.
У овој хронологији указано је на неке кључне догађаје везане за тзв. историјске авангарде, дакле покрете који су се у европској и светској књижевности јављали од почетка 20 века па све до средине 30-их године, односно до пред Други светски рат, а који се при том могу сматрати као део авангарде. Споменуто је и пар личности/дела који се пре сматрају експонентима модерне него авангарде, као нпр. Уликс или Човек без својстава, као и неколико феномена ван области уметности у стрикном смислу, као што су Фројд или Бергсон, али чији је одјек и значај у уметничким круговима био и остао толико велик, да се могу сматрати битним и за разумевање авангарде.
Наравно, ова хронологија нема претензије на свеобухватност или исцрпност, напротив. Бави се, пре свега, оним личностима, делима и догађајима који спадају у шире познате феномене.
Напомена: Линкови упућују на изворне текстове, дигитализоване репринтове и репродукције дела ликовне или музичке уметности који се могу наћи на интернету.
1897
– Густав Климт оснива покрет „Бечка сецесија“.
– Алфред Жари написао је Краљ Иби, бурлескну драму која се сматра првом авангардном драмом и која је имала изузетан утицај на француске авангардне уметнике, пре свега надреалисте, и која се, такође, сматра претечом позоришта апсурда.
1900
Фројд је објавио Тумачење снова.
Ибзен је објавио своју последњу драму, Када се ми мртви пробудимо, у којој показује знатан помак у односу на теме, ликове и поступке својих ранијих, „класичних“ драма.
У Шпанији (Барселона) почела је изградња Гаудијеве Саграда фамилија (Света породица), једне од најпознатијих грађевина, у сецесионистичком стилу.
1901
Пикасова прва самостална изложба у Паризу.
Објављена Стринбергова драма Сан, која је, приказивањем унутрашњег живота и психичких процеса на сцени, имала утицаја на формулисање експресионистичке поетике.
1902
Ничеово дело Воља за моћ објављено постхумно.
1903
– Матис, Руо, Дерен оснивају у Паризу Јесењи салон, реагујући против естетике Париских салона.
1905
Револуција у Русији.
Ајнштајн по први пут објављује своју теорију релативитета
Маринети покреће часопис Поезија.
Излагање Матисове Жене са шеширом, која је потакла критичара Восела на чувену изјаву „Донатело међу зверима“ и довела до утемељења термина фовизам (од fauve (fr.) – звер)
Оснивање групе „Мост“ (Die Brücke Die Brücke музеј ) у Дрездену, групе немачких експресионистичких сликара, међу којима су нпр. Кирхнер, Хекел, Нолде
1907.
– Настале су Пикасове Госпођице из Авињона, дело које је годинама саблажњавало, чак и неке Пикасове обожаваоце и које се може сматрати почетком кубизма.
– „Матисова Академија“ у Паризу под поковитељством Гертруде и Леа Стајна, великих мецена, пре свега Пикаса и Матиса.
– Бергсон објављује своје врло утицајно и за уметност модерне и авангардне више него значајно филозофско дело Стваралачка еволуција.
1908
Луј Восел је сковао термин кубизам да њиме означе слике које је те године Брак излагао у Паризу.
Браћа Бурљук, оснивачи руског будућњаштва, и њихова сликарска група излажу у Кијеву.
1909
Маринети у француском Фигароу објављује текст Оснивање и Манифест футуризма. У току године објављен је и у Италији, Мађарској и Пољској, а следеће у Русији, итд.
Шенберг изводи своје прве поптпуно атоналне композиције Три комада за клавир.
Андре Жид оснива Нову француску ревију – La Nouvelle Revue Française, која и данас излази.
Колекционар и мецена Дјагиљев у Паризу оснива „Руски балет“ у коме ће се у наредним годинама промовисати дела не само руских композитора, као нпр. Стравинског, већ и француских, Дебисија, Равела, Сатија, итд. У његовом визуелном уобличењу (костимографија и сценографија) учествовали су, између осталих, Пикасо, Матис, Дерен, Ларионов, Гончарова.
1910
У Берлину су покренути утицајни експресионистички часописи Der Strum, Die Aktion.
Маринети почиње своја путовања широм Европе да би говорио о футуризму и пропагирао нову поетику. Футуристи Бала, Боћони, Русоло, Кара, Северини, Прадела објављују нове футуристичке манифесте, који се тичу сликарства и музике, а касније и филма и позоришта, што ће остати пракса и током неколико наредних година, током којих су изложбе, књижевне вечери и манифести футуристичких уметника били свакодневна појава широм Европе. Сам Маринети објавио је на десетине манифеста.
Објављен зборник Рибњак судија у Русији – тзв. група Гилеја
Шехерезада Римског-Корсакова и Жар-птица Стравинског у Руском балету у Паризу.
Леон Бакст, један од костима за Жар-птицу Стравинског.
1911
Прва групна изложба кубиста на „Салону независних“ у Паризу
Аполинер је сковао термин Орфизам да њиме означи дела уметника које је инспирсисао апстрактни кубизам.
Прва употреба термина експресионизам у часопису Штрум.
Кандински и Марк у Минхену оснивају групу „Плави јахач“, која је добила име по једној слици Кандинског, што је била реакција на одбијање слике Страшни суд Кандинског. Следеће године излази и истимени алманах.
Кандински објављује есеј О духовном у уметности.
1912
Де Кирикова изложба у Паризу, за коју је Аполинер написао приказ означивши Де Кирикову уметност као метафизичку.
Пикасо, Брак и Грис почињу да израђују колаже, дела која настају комбинацијом и сједињавањем традиционалних сликарских техника (уље, темпера, и сл.) са фрагментима вансликовне стварности, новинама, каменчићима, фотографијама.
Изложбе футуриста у Немачкој и Великој Британији.
Езра Паунд прокламује имажинизам.
Објављен Шамар јавном укусу, манифест руских авангардних, кубо-футуристичких уметника, који су потписали Мајаковски, Хлебњиков, Кручоних и Давид Бурљук.
1913
Прве Сандрарове симултанеистичке песме.
Аполинер објављује Алкохоле.
Пруст објављује На Свановој страни, први том романа У потрази за изгубљеним временом.
Виндјам Луис прокламује вортицизам, мада online casino сам термин потиче од Езре Паунда. (од vortex – вртлог, ковитлац)
У Русији објављен зборник Тројица у коме је и Кручонихов текст којим се у тееорију уметности уводи термин заум.
Премијера футуристичке опере Победа над сунцем у Луна парку у Петрограду – Матјушинова музика, Малевичеви костими, Кручонихов „зауман“ либрето и Хлебњиковљев пролог.
Браћа Бурљук, Мајаковски, Каменски … путују по Русији и одржавају књижевне вечери и предавања о футуризму.
Премијера Посвећења пролећа Игора Стравинског.
Први Дишанов реди-мејд Точак бицикле.
У Њу Јорку одржан први Armory show, прва велика изложба аванградних уметника на територији Америке. (Види http://xroads.virginia.edu/~MUSEUM/Armory/galleries.html – виртуелна реконструкција ове изложбе) Као међународна изложба савремене уметности, ова традиција је опстала и до данас. Види http://www.thearmoryshow.com/cgi-local/content.cgi
1915
Почетак супрематизма, прво излагање Малевичевог Црног квадрата.
1916
Кинески цар Римбо Десења, прва дада представа.
Хуго Бал, Тристан Цара и др. у Цириху оснивају Кабаре Волтер, 5.2.1916.: почетак дадаизма.
Прољетни салон у Загребу, прва авангардна активост у Хрватској.
1917
Аполинерова драма Тиресијине дојке, у којој је први пут употребљен термин надреализам.
Дишанова Фонтана, најчувенији реди-мејд.
Нови авангардни листови, ревије и магазини: Пикабијин 391, Ревердијев Север-Југ, Noi futuristi
У Лајдену Мондријан и Тео ван Десбург оснивају часопис и покрет De Stijl.
У Цириху се отвара галерија Дада, и покреће часопис Дада, који од трећег броја уређује Тристан Цара.
Часопис Кокот Улдерлика Доналдинија излази у Загребу.
1918
Објављени Калиграми Гијома Аполинера, који је и умро исте године.
Курбизјеов и Озенфантов манифест пуризма После кубизма.
Први део Шпенглерове Пропасти Запада
Шпански Ултраизам (Борхес, Гиљермо де Торес …)
Царин Манифест Дада, објављен у Дада бр.3.
Блокова поема Дванаесторица.
Изведба Мистерије Буфо Мајаковског са сценографијом Малевича и у режији Мејерхолда, чувеног руског редитеља, који је на иновативан начин, уз помоћ колажа и монтаже прерађивао дела класичних драматурга у савремене, авангардне представе и перформансе.
У Петрограду основана анархистичка група уметника Комфут (Комунисти-футуристи)
1919
Бретон, Арагон и Супо покрећу чласопис Литератир, у коме радове објављују и Дишан, Пикабија, Ман Реј, Макс Ернст.
Објављује се прво аутоматско дело надреалистичких писаца, заједнички рад Бретона и Супоа, Магнетна поља.
У Вајмару, Гропијус оснива Баухаус школу уметности и дизајна, која ће имати изванредан утицај на формирање модерне архитектуре, индустријског дизајна, типографије, итд, без обзира што су је нацисти 1933. године затворили..
Татлин, један од најзначајнијих руских аванградних уметника, конструктивиста, започиње израду тзв. Татлинове куле – Споменика Трећој Интернационали, гигантски пројекат који никада није остварен
Ел Лисицки заснива Проун. Значење овог акронима можда је „пројекат потврђивања новог“. Проун подразумева апстрактне геометријске слике и инсталације.
Малевич у Витебску (Белорусија) као предавач на Академији уметности започиње интензивно теоријско утемељавање супрематизма и оснива супрематистички групу УНОВИС – ѕаступници нове уметности..
Отворен филмски студио Одеса.
MAN RAY, Marcel Duchamp with Rotary Glass Plates Machine (in Motion), 1920
1920
Хорор филм , немачког експресионисте Роберта Вејна. Дада-алманах – један једини број – излази у Берлину.
Јингер обајвљује свој контраверзни дневнички запис о доживљајума из Првог светског рата, Челична олуја.
Толерова драма Човек масе.
Инкух у Русији (Институт уметничке културе) које воде Кандински, Татлин и Пунин и Малевич у Москви, Петрограду и Витебску.
Чапек оснива у Чехословачкој часопис Музаион.
Карел Тајге и група Umělecký svaz Devětsil промовишу примитивизам и магични реализам у Прагу, у Унион кафеу.
Пантологија новије српске пеленгирике Станислава Винавера. (И Нова пантологија пеленгирике из 1922.)
1921
Витгенштајн објављује Tractatus logico-philosophicus.
Ел Лисицки својом Проун апстракцијом задире и у издаваштво – уводи радикалне новине у типографију и фотомонтажу.
Ханс Рихтер снима први у низу својих „ритмова“, Ритам 21, за који је сам тврдио да је први апстрактни филм.
Пирандело објављује своју драму Шест лица тражи писца.
У Кракову Бруно Јасенски, вођа пољских футуриста, објављује футуристичке манифесте у првом броју часописа Дан футуриста, чији се други број, под називом Нож у стомак појавио после три недељер у Кракову и Врашави.
Пољански у Љубљани покреће Светокрет – Лист за експедицију на Севрни пол човековог духа.
Дела и Чернигој покрећу у Љубљани Танк и промовишу конструктивизам.
Љубомир Мицић покреће часопис Зенит и у првом броју објављује манифест зенитизма, Човек и уметност. Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског у новопокренутој библиотеци „Албатрос“ намењеној младим и новим писцима и делима. Громобран свемира Станислава Винавера
Бурлеска Господина Перуна Бога Грома Растка Петровића
Слепац је лист који су Дишан, који је емигрирао за време Првог светског рата, и његови пријатељи издавали у Њу Јорку. Изашла су свега 2 регуларна и један ванредни број. Највећи број авангардних листова, часописа, алманаха, билтена … и није имао живот дужи од 1 до 2,3 броја.
1922
– Објављен Уликс Џемса Џојса.
– Снимљени су чувени филмови немачких експресионистичких редитеља, Морноов Носферату и Др Мабузе Фрица Ланга.
– Брехтове прве драме, Бал и Бубњеви у ноћи.
– Пуста земља Т. С. Елиота.
– Дада- Танк и Дада-Jazz Драгана Алексића, по један и једини број, којима контрира Дада-Јок Пољанског.
– У Београду почиње да излази читав низ авангардних часописа и листова, Надреализам данас и овде, Немогуће, Путеви, Црно на бело, Хипнос.
– У Загребу отворена галерија „Зенит“.
1923
Прва Бахаус изложба у Вајмару.
Коначан слом француске Даде тј. одвајање Бретона, Арагона, Елијара од Царе на изведби Цариног Срца на гас.
Мајаковски објављује поему О томе са чувеним Родченковим фотомонтажама.
Брик и Мајаковски оснивају ЛЕФ (Леви умтнички фронт).
Хиљаду друга ноћ, балет на либрето Марка Ристића изведен у београдској Касини.
Родченко, Портрет Мајаковског (задња корица књиге Разговор са инспекторем о поезији В. Мајаковског, објављене 1926.)
1924
Бретонов Манифест надреализма.
Бретон са Супоом, Десносом и Елијаром покреће часопис Надреалистичка револуција.
Цара објављује Седам манифеста Даде.
Лежеров Механички балет
Прва изложба Јана Мироа.
У Русији се издаје Државни план литературе.
Оснивање и прва изложба конструктивистичке групе Блок у Варшави.
У Румунији се оснивају Contimporanul (Савременик), 75КС (коњских снага) Иларија Воронке и Виктора Браунера који стварају слике-песме, и Тачка. Цигански романсеро, најчувенија збирка шпанског песника Лорке.
1925
Интернационалном изложбом декоративних уметности и модерне индустрије у Паризу започиње Арт Деко, интернационални стил декорације и дизајна, који је имао своје експоненте у издаваштву, архитектури, дизајну ентеријера, моди, индустријском дизајну…
Бретон организује прву надреалистичку изложбу на којој излажу Пикасо, Ернст, Де Кирико, Ман Реј, Масон, Арп.
Лежер и Озенфан оснивају Академију модерне уметности на којој се заступа естетика машина.
Бахаус се из Вајмара, због политичких разлога, сели у Десау.
Макс Брод објављује, постхумно, Кафкин Процес.
Први део Хитлеровог Мајн Камфа.
Шкловски објављује Теорију прозе, теорију формалистичког разумевања и анализирања књижевног дела, која подразумева и блиског Шкловског са руским футуристима и њиховим схватањем појмова као што су језик и његове функције, конструкција, мотивација, и сл.
У Румуније се покреће Интеграл, који је комплементаран Савременику.
1926
Арагонов Сељак из Париза
Ле Корбизјеов Алманах модерне архитектуре
Нови футуристички манифести, Механичка уметност, Футуристичка архитектура
Ејзенштајнова
Јакобсон, Мукаржовски, Богатирјев, Трубецкој оснивају Прашки лингвистички кружоок.
У Београду основана група Облик.
Јавна птица Милана Дединца.
1927
Бретон се прикључује Комунистичкој партији.
Метрополис Фрица Ланга
Лоркина Маријана Пинеда изведена у Далијевом декору.
1928
Равелов Болеро изведен у Руском балету.
Бретон објављује романескну прозу Нађа и текст Надреализам и сликарство
Жермен Дулак по Артоовом сценарију снима филм Шкољка и пастор
Опера за три гроша Брехта и Курта Вејла
Словеначки конструктивисти имају своју прву изложбу ван Југославије, у Берлину.
Корен вида Александра Вуча, надреалистички, кратки лирски роман
Без мере Марка Ристића, „анти-роман“
Ђорђе Јовановић покреће нове часописе, као што су Трагови.
Браћа Бихаљи оснивају Нолит.
1929
Излази Бретонов Други манифест надреализма.
Андалузијски пас Буњуела и Далија – вероватно најпознатији надреалистички филм.
Берлин Александерплац Алфреда Деблина
Брехт формулише теорију епског позоришта.
Маринети постаје академик. Човек са киноапаратом Дзиге Вертова
Марко Ристић оснива надреалистичку групу у Београду.
Алманах Немогуће, у коме су српски надреалисти објавили свој манифест илустрован једним фотограмом Вана Бора.
1930
Буњуелов филм Златно доба
Почиње да излази Надреализам у служби револуције, нови часопис француских надреалиста у коме се говори о о српском надреализму
Човек без својстава Роберта Музила
Шенбергова опера Од данас до сутра у Франкфурту на Мајни – прва додекафонска опера
Самоубиство Мајаковског
Фројд објављује једно од својих најзначајнијих студија, Нелагодност у култури.
1931
Крв песника Жана Коктоа
Лангов М
Надреализам данас и овде, часопис српских надреалиста, у коме објављују, поред осталих, Марко Ристић, Александар Вучо, Ване Бор, Коча Поповић … али и Бретон, Елијар, Цара.
Нацрт за једну феноменологију ирационалног Коче Поповића и Марка Ристића
Анти-зид: прилог за правилније схватање надреализма Марка Ристића и Вана Бора
1932
Прва Пикасова ретроспективна изложба
Селиново Путовање на крај ноћи
1933
У Француској почиње да излази Минотаур, у коме су објављивали авангрдни уметниоци, нарочито надреалисти.
За сваки број Минотаура, а било их је чак 12, корице је радио неки други сликар, а све су биле варијација на лик истоименог митолошког бика. Овај часопис учинио је славним нпр. Ђакометија. У њему су објављивана нека од Далијевих најпровокативнијих дела.
1934
Шостаковичева Прва џез свита
Надреалистичка скупштина у Прагу
1935 Тријумф воље Лени Рифенштал, пропагандни филм који приказује прву годину Хитлерове власти, иновативним коришћењем кинематографских средстава, аудио-визуелних ефеката, што га, упркос нацизму, чини једним од најзначајнијих филмова у досадашњој филмској историји.
1936
Батајев лист Ацефалус
Лорка убијен у шпанском грађанском рату.
1937
Пикасова Герника
Бретонова Луда љубав, још једно хибридно романескно дело, са фотографијама Ман Реја и Бресаија
Премијера Кармине буране Карла Орфа у Франкфурту на Мајни
