Завичајно одељење препоручује Рајачку школу здравља
Бергсон против Дарвина
< !
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:“Times New Roman“;
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
–>
1809. године рођен је Чарлс Дарвин, енглески биолог и најпознатији заговорник еволуционистичке теорије. 1859. године објавио је своје кључно, и са становишта модерне културе култно дело, Порекло врста, у коме је изложио своје схватање еволуције, тј. јединственог порекла свеукупног живота, чија је данашња разноликост и варијабилност условљена постепеном развојем, а овај, природном селекцијом – успешном адаптацијом организама на спољашње услове – и наслеђем. Те исте године рођен је Анри Бергсон, француски филозоф и психолог, који је 1927. године добио Нобелову награду за књижевност, пре свега за књигу Стваралачка еволуција, која је, између осталог, анти-дарвинистичка, јер тврди да је Дарвинов модел еволуције механички процес који online casino не коренспондира са реалним активитетом трајања и живота као манифестације и еманације виталног нагона (élan vital).
У циљу подсећања на ове значајне догађаје, који су имали и још увек имају утицаја на све области културе, Народна библиотека Бор организује „Бергсон против Дарвина“.
– Да ли верујете у еволуцију? Да ли верујете у теорију еволуције?
– Да ли је еволуција механичка или „креативна“?
– Да ли нас време чини бољим, паметнијим, сналажљивијим, снажнијим … или опортунистима? Да ли је човек као врста еволуирао? Да ли човек еволуира током живота?
– Да ли друштво еволуира, у политичком, етичком, техничком, технолошком … смислу? Да ли је прогрес еволуција?
Уколико желите да са нама поделите своја размишљања у вези са овде наведеним и сличним питањима, придружите нам се 30. 10. 2009. у 18 у читаоници Народне библиотеке Бор.
Листања – ОДГОВОРИ, четвртак 15. октобар у 18:30
"Дечја недеља"
Дечија недеља у Народној библиотеци Бор обележена је са неколико програма у којима су учествовала деца из предшколских установа, ученици основних школа као и најмлађи чланови Дечјег одељења библиотеке. Током ове недеље родитељи и деца могли су да учествују у трибини „Превенција болести зуба и уста“ у којој је наш Etre casino VIP au sein du casino 7 Red a ses avantages. гост била Др Ана Гађић, стоматолог. На наградном ликовном конкурсу чија је тема била „Мој најбољи друг“ учествовало је преко 200 малишана а њихови радови изложени су на Информативном одељењу библиотеке. Ауторима најлепших радова ,а жири је одабрао седам цртежа, уручене су награде. У програму „Покажи шта знаш“, којим је и затворен овогодишњи програм обележавања Дечје недеље, малишани су показали своја умећа кроз песму, игру , глуму и рецитовање.
ПЕТИ САСТАНАК БДС-а
На стручном скупу одржаном 30. септембра присуствовало је 30 библиотекара и књижничара Тимочког региона из јавних и школских библиотека.
Теме стручног скупа су биле Библиотечка статистика и Међубиблиотечка сарадња. О значају и важности ових тема говорили су Јелица Живковић, Драгица Радетић, Боривоје Ђорђевић и директор НБ Бор Весна Тешовић. Комплетан материјал са овог casino spiele стручног скупа можете добити ако нам се обратите на ове адресе: jovancho@gmail.com и gagcho@gmail.com, или телефоном 030/458 120 (задужене Весна и Драгана Јовановић).
Диџиталне јуноше
Народна библиотека Бор
Одељење посебних фондова и периодике
Циклус СЛУШАЊА
број 2
понедељак 5. октобар 2009. године
18:30 часова
читаоница библиотеке
ДИЏИТАЛНЕ ЈУНОШЕ
представљање ауторских пројеката
«Стампедо за штету»
ЕЛУД (Душко Спасојевић),
«SIGMA!»
УБИКВИТЕТНА ЕРИТРОФОБИЈА (Саша Д. Ловић),
«Соларни анус»
СТЕРЕО ДЗИВА (Драган Стојмемовић),
Организатор
Горан Миленковић: korsicki@gmail.com
100 година од рођења Ежена Јонеска
Јонеско – француски писац румунског порекла – једна је од најзначајних књижевних појава средине 20. века, нарочито у домену драме и позоришта.
Поред Ћелаве певачице, редитељи широм света најчешће постављају „трагичну фарсу“ Столице, „натуралистичку комедију“ Жак или Покорност и чувену антифашистичку и антинационалистичку драму Носорог.
Ми вам овде дајемо на увид једночинку Млада удавача – http://biblioteka-bor.org.rs/2009/09/ежен-јонеско-1909-1994-млада-удавача/ – коју планирамо да припремимо за извођење средином децембра.
Ежен Јонеско (1909-1994) – Млада удавача
ЕЖЕН ЈОНЕСКО
МЛАДА УДАВАЧА
превео Драгослав Андрић
текст преузет из: Ежен Јонеско, Позориште: сабрана дела, Paideia, 1997, стр. 283-288.
Госпођа има шешир са великони иглом и цвећем, носи ташну, у дугачкој је хаљини и љбичастом жакетићу.Господин је у реденготу, има вештачки оковратник, црну кравату и манжете. На клупи су, у јавном парку.
ГОСПОЂА: Могу вам рећи да је моја ћерка бриљантно завршила студије.
ГОСПОДИН: Нисам то знао, али сам то очекивао. Знао сам да је то једно радино дете.
ГОСПОЂА: Нисам никад могла на њу да се пожалим, насупрот толиким другим родитељима. Све је увек чинила на наше пуно задовољство.
ГОСПОДИН: Све то служи пре свега вама на част. Знали сте како да је подигнете. Узорна деца су тако ретка, поготову у данашње време.
ГОСПОЂА: Право кажете!
ГОСПОДИН: У моје време, деца су била много послушнија, приврженија својим родитељима, схватала су њихове жртве, бриге, материјалне тешкоће… А опет, можда је и боље да за све то и не знају.
ГОСПОЂА: Слажем се!… Била су много…
ГОСПОДИН: Била су и много бројнија.
ГОСПОЂА: Одиста. Наталитет у Француској, ректо би се, опада.
ГОСПОДИН: Има ту и успона и падова. Тренутно, пре ће бити да има позитивних тенденција. Али то не може да надокнади толике мршаве године!
ГОСПОЂА: Не може, то збиља мора да се призна! Нема шта!
ГОСПОДИН: Али шта ћете, тешко је данас подизати децу!
ГОСПОДА: Ех, коме кажете! Живот је све скупљи! Колико тек потреба имају! Шта им све не треба!
ГОСПОДИН: Куда ли све то води?… Данас је јевтин само Ијудски живот!
ГОСПОЂА: Слажем се!… Истина је то, још како!… Имате потпуно право…
ГОСПОДИН: Има и земљотреса, и свакојаких удеса аутомобилских и авионских, ту су онда и све те заразне болести, својевољна самоубиства, па атомска бомба…
ГОСПОЂА: Ах, тек та!… Она нам је, изгледа, помутила и саме временске прилике! Више се и не зна које је које годишње доба, све се то изокренуло!… Кад би бар било само то, него ето видите, знате већ шта се све прича!…
ГОСПОДИН: Тја, говори се свашта! Кад би требало веровати свему што Ијуди кажу…
ГОСПОЂА: То је истина… Не би ту било краја! Збиља!… А и те новине, и оне само лажу, лажу још како!…
ГОСПОДИН: Угледајте се на мене, Господо, не ослањајте се ни на кога, не верујте никоме ништа, не дајте да вам било чиме пуне главу!…
ГОСПОЂА: Тако је. И не би требало. Заиста, то је добар савет. Нема шта.
ГОСПОДИН: Ех, просто, још имам нешто здравог разума, то је све!
ГОСПОЂА: Сигурно. Али не би свак могао рећи то за себе.
ГОСПОДИН: Видите, Господо, данас – сва та задовољства, све те забаве, сва та узбудења, па филм, порези, дискотеке, телефон, радио, авион, велике робне куће…
ГОСПОЂА: Па да, мора се признати…
ГОСПОДИН: … затвори, велики булевари, социјално осигурање, и све, све остало…
ГОСПОЂА: Тако је.
ГОСПОДИН: Све то што нам данас улепшава живот, све је то изменило Ијудску расу у тој мери да се она више просто не може препознати!…
ГОСПОЂА: А то јој не иде у прилог, мора се рећи.
ГОСПОДИН: Па ипак, било би неосновано порицати напредак који, како видимо, напредује свакога дана…
ГОСПОЂА: Такоје…
ГОСПОДИН: … у техници, примењеној науци, механици, књижевности и уметности…
ГОСПОЂА: Несумњиво. Ваља бити праведан. Није лепо бити неправедан.
ГОСПОДИН: Могло би се чак отићи тако далеко и рећи да цивилизација еволуира без престанка, и то у повољноин правцу, захваљујући сложном напору свих нација…
ГОСПОЂА: То је тачно. Баш сам то и хтела да кажем.
ГОСПОДИН: Колики се тек прешао пут откако су наши преци живели у пећинама, ждрали једни друге, и огртали се јагњећим кожама!… Колики је то пут!
ГОСПОЂА: Е, да, да… Па онда, то централно грејање, Господине, шта кажете за централно грејање? Да ли га је било у тим пећинама?
ГОСПОДИН: Ето, драга Господо, кад сам ја био сасвим мали…
ГОСПОЂА: То је најсладе доба!
ГОСПОДИН: … живео сам на селу; сећам се, још смо се грејали на сунцу, и зими као и лети; кућу смо осветљавали шпиритусом – истина, био је и јевтинији у оно време – а понекад чак и лојаницом!…
ГОСПОЂА: То се, ето, још и данас дешава, кад због неког квара доде до нестанка струје…
ГОСПОДИН: А и те машине нису баш савршене. Измислио их је човек, па зато и имају све његове недостатке!
ГОСПОЂА: Ах, само ми не говорите о Ијудским недостацима, знам их ја, мушкарци нису ништа бољи од жена, сви су они исти, нема ту никаквог избора.
ГОСПОДИН: Разуме се. Али зашто онда тражити од човека да се упушта у подухвате за које је и сама машина неспособна…
ГОСПОЂА: Нисам о томе размишљала, морам признати… Па да, кад се добро поразмисли, на крају крајева, можда је и тако, зашто не?
ГОСПОДИН: Видите, Господо, будућност човечанства је у времену које следи, а са животи-њом и биљком случај је управо обратан… Па ипак, не треба мислити да је машина некакав Денс еx луддниуи што ће да замени напредак и Бога без и најинањег напора са наше стране. Напротив, Господо…
ГОСПОДА: Нисам ја то ни рекла!
ГОСПОДИН: Напротив, кажем вам, човек је још увек најбоља Ијудска машина! Човек је тај што управља машином… јер је он та духовна снага…
ГОСПОЂА: Нема шта.
ГОСПОДИН: … а машина је машина, сем рачунара, који рачуна потпуно сам…
ГОСПОЂА: Истина је, рачуна сасвим сам, та ваша напомена потпуно вам је на месту…
ГОСПОДИН: То је само изузетак који потврдује правило… Ето, малочас смо говорили о шпиритусу, о свећи. Једно јаје могло се купити за један су, у оно време, и ни за један више!…
ГОСПОЂА: Није могуће!
ГОСПОДИН: Можете ми веровати или не, како хоћете!…
ГОСПОЂА: Не сумњам ја у ваше речи!
ГОСПОДИН: Вечеравало се за двадесет суа, храна у оно време није коштала скоро ништа…
ГОСПОЂА: А сад – не може то ни да се пореди!
ГОСПОДИН: Могао се добити пар добре обуће, и то од добре коже, за три франка и седамдесет пет сантима… Данашња младеж о томе појма нема!
ГОСПОЂА: Не зна она колико је срећна! Млади су толико незахвални…
ГОСПОДИН: Данас нам све доде хиљаду пута скупље. Може ли се онда тврдити, кад је то већ тако, да је машина срећах проналазак, и да је прогрес добра ствар?
ГОСПОЂА: Свакако не!
ГОСПОДИН: Рећи ћете ми да постоји напредак у добром а и у лошем правцу, као што постоји добар и лош Јеврцјин, добар и лош Немац, или добри и лоши филмови!…
ГОСПОЂА: О, не, никад ја тако нешто не бих рекла!
ГОСПОДИН: А зашто и не бисте? Можете и то рећи, имате и на то пуно право!
ГОСПОЂА: Слажем се!…
ГОСПОДИН: Поштујцм ја свачије мишљење. Моја су схватања сасвим савремена! Није то било ни због чега – што је дошло до Француске револуције, крсташких ратова, инквизиције, Виљема ИИ, свих тих папа, ренесансе, Луја XИВ и толиких непотребних жртава!… Прилично се скупо платило право да говоримо све што год наин падне на памет, а да нам се нико због тога не наруга…
ГОСПОЂА: ОдистаЛ. Та, код своје смо куће!… Само би још то требало – да нас неко гњави у нашем сопственом дому…
ГОСПОДИН: А Јованка Орлеанка? Јесте ли се икад запитали шта би она рекла кад би видела све ово?
ГОСПОЂА: Питала сам се ја то много пута!
ГОСПОДИН: Када би само видела нашу телевизију!… Она која је живела у некој старој колиби… не би ни знала шта је то, поготову због свих тих трансформација!
ГОСПОЂА: О, не би, свакако не би знала!
ГОСПОДИН: А ниожда би ипак знала!
ГОСПОЂА: Па да, ако ћемо право, можда би ипак знала!
ГОСПОДИН: Кад се само помисли да су је живу спалили баш Енглези, који су нам после постали савезници…
ГОСПОДА: Ко је то могао да слути!
ГОСПОДИН: Има и добрих Енглеза…
ГОСПОЂА: А поготову има лоших!
ГОСПОДИН: Не ниислите ваљда да су Корзиканци много бољи?
ГОСПОЂА: А, не, то нисам хтела да кажем!…
ГОСПОДИН: Па ипак, Корзиканци бар нечем служе. Они су вам поштари. А ко би нам доносио пошту кад не би било поштара?
ГОСПОЂА: Они су нужно зло.
ГОСПОДИН: Зло никад није нужно.
ГОСПОЂА: Право кажете!
ГОСПОДИН: Немојте само помислити да ја потцењујем посао поштара.
ГОСПОЂА: Нема глупих заната!
ГОСПОДИН, устајући: Госпођо, изрекли сте значајне речи! Заслужују да пређу у пословице. Дозволите да вам на њима честитам…
(Љуби јој руку.) Ево вам ордена части!
Прикачиње Госпођи на груди некакву ђачку значку.
ГОСПОЂА, сва збуњена: Ох, Господине!… Па ја сам ипак, на крају крајева, само жена!… Али ако ви то искрено…
ГОСПОДИН: Како да не, Госпођо! Истина може да врцне из било чијег мозга…
ГОСПОЂА: Ох, Господине, ви нии ласкате!
ГОСПОДИН, опет седне: Госпођо, ви сте упрли прстом у главни порок нашега друштва, које ја презирем и осуђујем у целини, без намере да се од њега оградим…
ГОСПОДА: И не треба.
ГОСПОДИН: Наше друштво, Госпођо, више не цени занате. Видите само колико сељака напушта село и надире у градове који пуштају своје пипке…
ГОСПОДА: Видини, Господине, видим.
ГОСПОДИН: А ако оно више не цени занате, не цени више ни дете, које је – ако вам иној израз не изгледа мало прцјак – човек у малом.
ГОСПОЂА: Имате право.
ГОСПОДИН: Можциа више ни дете не уме да друге натера да га цене!
ГОСПОЂА: Можда.
ГОСПОДИН: Па ипак, ваљало би ценити дете, јер ако више не би било деце, Ијудски сој би убрзо ишчезао.
ГОСПОЂА: Тако сам и ја помишљала!…
ГОСПОДИН: Од мањка поштовања до мањка поштовања, долази се до тога да се више не поштује ни дата реч!
ГОСПОЂА: Збиља је то страшно!
ГОСПОДИН: А то је утолико озбиљнија ствар што је дата Реч божанског порекла, као и Реч Божја, те нико нениа право да је потцењује.
ГОСПОЂА: Потпуно се слажем са вашим мишљењем. Ето, хтела сам, управо зато, да својој кћерци ониогућим солидно образовање, и угледну професију, да би часно зарадивала за живот сопственини радом, и да би умела да поштује друге као и, пре свега, себе.
ГОСПОДИН: Добро сте учинили. И шта је научила?
ГОСПОЂА: У школовању је далеко стигла. Мој је сан био да је оспособим за дактилографки-њу. А и њен. Управо је и добила диплому. Запослиће се у једном надлештву за манипулације…
ГОСПОДИН: Мора бити да је поносна и задовољна.
ГОСПОЂА: Просто скакуће од радости, од јутра до мрака. Толико је радила, јадно дете.
ГОСПОДИН: Труд јој се, ето, исплатио.
ГОСПОДА: Преостаје ми још само да јој нађем доброг мужа.
ГОСПОДИН: Доброј’е то дете.
ГОСПОЂА, :двиније хочно, и:а кулиса: О, гле, ево управо моје ћерке. Упознаћу вас са њом.
Долази Госпођина кћерка. То је мушкарац од тридесетак година, крепак, мужеван, са густим црним брковиниа, у сивом оделу.
ГОСПОДИН-КЋИ: Добар дан, мама.
Глис му је снажан, врло мужеван. Љуби Госпођу.
ГОСПОДИН: Личи на вас, Господо – пљунута мајка.
ГОСПОДА, Господини-Кћери: Реци господину добар дан.
ГОСПОДИН-КЋИ, поклони се као девојка: Добар дан, Господине!
ГОСПОДИН: Добар дан, мала моја. (Госпођи:) Збиља је лепо васпитана. Колико јој је годи-на?
ГОСПОЂА: Деведесет три!
ГОСПОДИН: Значи, пунолетна је?
ГОСПОЂА: Није, јер нам дугује осамдесет година, тако да нема више од тринаест.
ГОСПОДИН: И оне ће проћи као и све друге. (Господину-Кћери:) Те тако, још сте незрели?
ГОСПОДИН-КЦИ, громким гласом. Јесам, али не заборавите: над а-минором има а-мајор, па и а-генерал, а над малолетницом има – малолетница и по!
Господин и Госпођа устајн, престрашении. Сви се згледају, као укопани. Госпођа је склопила шаке.
ЗАВЕСА
Стручни скуп библиотекара Тимочке крајине: БИБЛИОТЕЧКА СТАТИСТИКА
Народна библиотека Бор организује стручни скуп библиотекара Тимочке подружнице, 30. септембра у 11 часова.
Тема скупа је Библиотечка статистика.
Позивамо поштоване колеге Looking for some fruit machine fun? online slots It’s just a click away! Blackjack, Roulette, Video book-of-ra-kostenlos.com slots, casino pa natet Craps – all these casino games and many others are a part of the 888 ride. јавних, школских и специјалних библиотека да буду наши гости и учесници скупа.