Импресум и садржај

Импресум

Тираж: 300 примеракаБележница 7

За издавача Божица Кочбашли, директор Народне библиотеке Бор
Гл. и одг. уредник Горан Миленковић
Редакција Јелица Живковић, Весна Тешовић, Драгица Радетић, Драган Стојменовић,
Ана Јанковић, Весна Јовановић
Припрема и прелом Ђурица Стојчић
Лектура и коректура Редакција
Штампа Графомед, Бор

Садржај

Реч забележена

Подигох споменик… (А. С. Пушкин)

Живот библиотеке

Има ли наде за школске библиотеке?Јелица Живковић
Ка континуираном библиографском раду – Драгица Радетић
Откуп – за (због) кога?Ана Јанковић
Панчевачко читалиштеГоран Траиловић

Шта се дешава

Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
Ноћ пред дуго путовање у вечноМиодраг Игњатовић
Разговор са Рашом Поповим
Човек није тица
Весна Јовановић
У библиотеци о адолесценцији Весна Јовановић
Разговор са др Гораном З. Голубовићем
Савремени изазови адолесценције
Весна Јовановић
Разговор са Мирјаном Булатовић
Трагедија без расплета
Јелица Живковић
Издавачка делатност у Бору(уредила) Весна Тешовић

Књиге, књижевност

Борски поетски круг Милана МирићаВесна Тешовић
Ожиљци и црна знамењаСаша Д. Ловић
Дамарање детињства Весна Тешовић

Прикази, читања, расветљења

Судбина воденог цветаДраган Стојменовић
Од идеје до облика Станиша Милосављевић

На нашој стази

Homage to: Ване Бор 1993-2003 Горан Миленковић
Надреалистичка акустика (из магазина New Moment) (Милета Продановић)
Студија и антологија ана-риме (Ване Живадиновић Бор)
Живот и рад Александра Драгића Помежанског Горан Миленковић
Молитве на ушћу дугеСветислав Стевановић
Немушти језик обреда прелазаДраган Стојменовић
Hinc mortui vivunt et muti loquuntur (Ту мртви живе, а неми проговарају)Драгица Радетић
Мала Бележница

Летопис библиотеке (27. јун 2002 – 27. јануар 2003)

Импресум и садржај

Импресум

Тираж: 300 примеракаБележница 6

За издавача Божица Кочбашли, директор Народне библиотеке Бор
Гл. и одг. уредник Горан Миленковић
Редакција Јелица Живковић, Весна Тешовић, Драгица Радетић, Драган Стојменовић,
Ана Јанковић, Весна Јовановић
Припрема и прелом Ђурица Стојчић
Лектура и коректура Редакција
Штампа Графомед, Бор

Садржај

Реч забележена

Циркус (Бошко Токин)

Живот библиотеке

Документарна вредност визуелних и аудио-визуелних извора у завичајним фондовима
Драган Стојменовић
– Могућност формирања медијатеке у Народној библиотеци Неготин – Милорад Грбовић
Феномен читања у светлу промене носилаца информација Горан Миленковић

Шта се дешава

Сајам и о сајму Ана Јанковић
Говор Милосава Тешића на отварању 17. сајма књига у Народној библиотеци Бор
Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
Самотиња (одломак)Радиша Драгићевић
– Приче у папучама – Јелица Живковић, Весна Тешовић
Разговор са Зораном Ћирићем
Урнебесно књижевно зезање
Весна Тешовић
– Уметност дијалога – Александар Костадиновић
– Уместо предговора (одломак из књиге Десет писаца – десет разговора)
Разговор са Градимиром Стојковићем
Писати на дечији начин
Весна Тешовић

Књиге, књижевност

Оивиченост сетомСаша Д. Ловић
Нове Приче у папучама Бранислав В. Бранковић
Продавац свежег болаМилен Миливојевић
Ни по бабу, ни по стричевима Станиша Милосављевић
Лутајуће сенке, уздигнуте и привиднеСаша Д. Ловић
Маче наопаче Љубише Симића Весна Тешовић

На нашој стази

Сталне поставке Музеја рударства и металургије у БоруДанијела Ристић
Ескапизам и градско окружењеЈелена Ђорђевић-Максимовић
Читање куће – читање града (Urbis morientis imago)Драган Стојменовић
Златна нит Ђорђа ВајфертаДрагица Радетић
In Memoriam: Братислав Петровић (1959-2002)Душан Кабић

Прикази, читања, расветљења

Како читати нас саме?Драган Стојменовић
– Антологија хумана пет хиљада година мудрости – Димитрије Ђорђевић
Nox microcosmica (100 година Марка Ристића)Саша Д. Ловић
Tradecteur interpréteСтеван Молнар

Мала Бележница

Летопис библиотеке (23. јануар 2002 – 30. мај 2002)

Импресум и садржај

Импресум

Тираж: 300 примеракаБележница 5

За издавача Божица Кочбашли, директор Народне библиотеке Бор
Гл. и одг. уредник Горан Миленковић
Редакција Јелица Живковић, Весна Тешовић, Драгица Радетић, Драган Стојменовић,
Ана Јанковић, Весна Јовановић
Припрема и прелом Горан Миленковић
Лектура и коректура Редакција
Штампа Графомед, Бор

Садржај

Реч забележена

Живот библиотеке

Фонд серијских публикација у Народној библиотеци БорАна Јанковић
Читалачка интересовања корисника дечјег одељења Весна Тешовић
Библиотека плус Јелица Живковић
После 130 годинаРужа Божић

Шта се дешава

Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Зачин – Миле Марковић
Деца уче Весна Јовановић
Београдски сајам – празник књиге и читања Ана Јанковић
Разговор са Драгишом Калезићем
Беседа о беседама – Драгица Радетић
– 100 година Новелове награде за књижевност
Избор из поезијеЈелена Радовановић

Књиге, књижевност

Бор – историјски путокази Бранислав С. Миленковић
Мирис балканске свакодневице Милен Миливојевић
Од Козарске до Француске 7Саша Д. Ловић
Роман Самотиња Радише Драгићевића – емотивни освртДраган Тешовић
Есхатолог Ивана Илића Горан Траиловић
ЗакукулелечањеСтаниша Милосављевић
– Сажетошћу до пуноће израза – Весна Тешовић

На нашој стази

Балканске књижевности пред крај века (из часописа Развитак) (Светлана Слапшак)

Прикази, читања, расветљења

Психологија данасЈелена Ђорђевић-Максимовић
Идентификација бактерија у стилу мишљењаДраган Стојменовић
Против свеобухватности крахаСаша Д. Ловић
Текстологија Душана Иванића Горан Миленковић

Реаговања

Збогом, песничеСтеван Молнар
О украденом споменику Слободан Љ. Јовановић

Погледи

„Шта“ и „како“ савремене поезије у насНенад Максимовић

Летопис библиотеке (26. јун 2001 – 31. децембар 2001)

Импресум и садржај

Импресум

Тираж: 300 примеракаБележница 4

За издавача Божица Кочбашли, директор Народне библиотеке Бор
Гл. и одг. уредник Јелица Живковић
Редакција Горан Миленковић, Весна Тешовић, Драган Стојменовић,
Ана Јанковић, Весна Јовановић
Припрема и прелом Рузбен, Виви & Драго
Лектура и коректура Редакција
Штампа Графомед, Бор

Садржај

Реч забележена
– Зид и књиге (одломак) – (Хорхе Луис Борхес)

Живот библиотеке
– Савиндан – крсна слава и Дан Народне библиотеке Бор – Ана Јанковић
– Наше дечије одељење – Весна Јовановић
– Играчкотеке, играонице и лекотеке – нови сегменти дечијих библиотека – Драгана Малић
– Играчке – нова врста некњижне библиотечке грађе – Драгана Малић

Шта се дешава
– 16. сајам књига у Бору – Ана Јанковић
– Реч Милисава Савића на отварању 16. сајма књига у Бору
– Књига у тржишном свету чуда – Драган Тешовић
– О лажима и другим демонима – Јелица Живковић
– Како избећи смрти – Милен Миливојевић
– Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
– Човек под златном кацигом
– Разговор са Гораном Петровићем
Горан Петровић у Бору – Златја Марковић

Књиге, књижевност
– Марко Краљевић опет међу Србима – Весна Тешовић
– Човек рата и човек уопште – Саша Д. Ловић
– Милен Миливојевић (дриблинг духа) – Станиша Милосављевић

На нашој стази
– Обреди, ритуали, празници и ритуализовани јавни скупови у Бору – Драган Стојменовић

Прикази, читања, расветљења
– Истина у традицији – Дејан Крстић
– Пити, Шистек, Neantum – неколико мимогредних цитата

Реаговања
– Домаћи задаци из марљивости
– Обавештење организатора трибине „Домаћи задаци из марљивости“, одржане 18. априла 2001. г.
у Народној библиотеци Бор
– О мудрости која треба да рађа муње – Миљана Голубовић
– Рајко Лабан: „Ех. животе, животињо једна!“ – Саша Д. Ловић

Летопис библиотеке (14. децембар 2000 – 26. јун 2001)

Импресум и садржај

Импресум

Тираж: 300 примеракаБележница 3

За издавача Душанка Живановић, директор Народне библиотеке Бор
Гл. и одг. уредник Јелица Живковић
Редакција Горан Миленковић, Божица Кочбашли, Ана Јанковић
Припрема и прелом Горан Миленковић
Лектура и коректура Редакција
Штампа Графомед, Бор

Садржај

Реч забележена
– О променама је реч – Јелица Живковић

Живот библиотеке
– Библиотека Музеја рударства и металургије у Бору – Елица Стоиљковић
– Сеоске библиотеке – Божица Кочбашли

Шта се дешава
– Разговор са Горданом Куић
Гостовање Гордане Куић у Бору – Златја Марковић
– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Бело, плаво, црвено – Миодраг Игњатовић
– Разговор са Ратомиром Ралетом Дамјановићем
У верзији Ралета Дамјановића – Златја Марковић

Књиге, књижевност
– У простору кратке приче – Бранислав В. Бранковић
– Књижевно стваралаштво Милана Стојадиновића Баса: песме без хаљина – Милен Миливојевић
– Басова кућа поезије – Венко Христов Борејн
– Избор из поезије Милана Стојадиновића Баса
– Нове књиге о Брестовачкој бањи – Ана Јанковић
– Звуци шарбановачке лире – песник Живко Аврамовић – Милен Миливојевић
– Избор из поезије Живка Аврамовића

Пријатељи библиотеке
– Телевизија Бор, пријатељ библиотеке
– Венко Христов Борејн

На нашој стази
– Кнежев дворац у Брестовачкој бањи – Мирјана Видовић
– Две песме, један гр(а)д – Горан Миленковић

Реаговања
– Има нешто међу нама – Радиша Драгићевић
– Муке с речницима – Станиша Милосављевић

Прикази, читања, расветљења
– Литература је слобода – Милан Станковић
– Зујање у прекидима – Оливера Вуксановић

Летопис библиотеке (19. јануар 2000 – 6. децембар 2000)

Импресум и садржај

Импресум

Тираж: 300 примеракаБележница бр.2

За издавача Душанка Живановић, директор Народне библиотеке Бор
Гл. и одг. уредник Јелица Живковић
Редакција Горан Миленковић, Божица Кочбашли, Јелица Живковић
Припрема и прелом Горан Миленковић
Лектура и коректура Горан Миленковић
Штампа Графомед, Бор

Садржај

Реч забележена

Живот библиотеке
– 153 године Неготинске библиотеке – Власта Младеновић
– Импресије из Злота – Душанка Живановић
– Школске библиотеке – Божица Кочбашли
– Сајам у Бору

Шта се дешава
– Сто суседа у једном дому – Златја Марковић
– Сајам 1999. је био, а на сајму… – Божица Кочбашли
– Ијаколон и ја – Горан Миленковић
– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Кључ од пријатеља – Раде Стојковић

Пријатељи библиотеке
– Радио Бор – Јелица Живковић
– Доктор Михајло Васиљевски (1926-1995) – Душанка Живановић

Разговор забележен
– Српски језик и нови миленијум – Бобан Арсенијевић

Књиге, књижевност
– Избор из поезије Милена Миливојевића
– Фрагменти о поезији Милена Миливојевића – Бранислав В. Бранковић
– Мало речи, многе мисли – Милан Стојадиновић Бас
– Крас Дубашнице, Горњана и Мајданпека – Топлица Марјановић

Реаговања
– Библиотечки логос – Станиша Милосављевић
– Туга (и) напомена – Горан Миленковић

Погледи
– Пиши, кад већ говориш – читај кад је већ написано – Светислав Стевановић

На нашој стази
– Човек иза камере – Александра и Милан Милошевић

Прикази, читања, расветљења
– Прошлост као бол, сан и дим – Милан Станковић
– Протоскромност у протопостпостмодернизму – Бобан Арсенијевић

Летопис библиотеке (1. април 1999 – 2. децембар 1999)

Импресум и садржај

Импресум

Тираж: 300 примерака

Бележница1

За издавача Душанка Живановић, директор Народне библиотеке Бор
Гл. и одг. уредник Јелица Живковић
Редакција Горан Миленковић, Божица Кочбашли, Јелица Живковић
Припрема и прелом Горан Миленковић
Лектура и коректура Горан Миленковић
Штампа Графомед, Бор

Садржај

Реч уредника

Живот библиотеке
– Из историје борског библиотекарства – Душанка Живановић
– Лична карта Народне библиотеке Бор – Божица Кочбашли
– Од како до зашто: анкета за кориснике Народне библиотеке Бор – Божица Кочбашли,
Горан Миленковић

– Било је… – Невена Рајзнер

Пријатељи библиотеке
– …Књижевни клуб „Инорог“
– …Музеј позоришне уметности Србије

Шта се дешава
– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Овде у паклу – Раде Стојковић
– Разговор са Светланом Велмар-Јанковић
Српска историја као Библија – Златја Марковић
– Протести борских посленика у култури у Народној библиотеци Бор – Милан Стојадиновић Бас

Књиге, књижевност
– Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
– О поезији Радише Драгићевиће – Саша Д. Ловић
– Речи које опет живе – Горан Миленковић

На нашој стази
– „Les rivieres descendent dans les bateaux“ Ване Живадиновић Бор – Горан Миленковић

Погледи
– Заборављене књиге – Горан Миленковић

Летопис библиотеке (26. јануар 1999 – 23. март 1999)

О завичајном одељењу

Ово вероватно није ни тренутак, нити место за лично ментално пражњење али на жалост није ни тренутак, нити време за параду, тако да ово што ће уследити неће бити парадни текст о Завичајном одељењу већ, надам се, дубљи незавршени рељеф који ћете пожелети да додирнете.
7Призвук речи завичај најчешће је пригушен визијом онога који га је напустио или несрећом изгубио, тако сеновит термин завичај остаје озвучен носталгијом или “претенциозном сетом” које се човек не може лако ослободити. Без обзира на тешкоће приликом ослобађања човек подлеже преображеним варијантама носталгије и сете када завичајни дух постаје пројективан или идентификаторски у зависности од теме која се разматра и ситуације у којој се налази. У овом кратком опису развоја осећања завичајности уклапа се и прича о Бору и прича о фонду Завичајног одељења. Укратко, завичајни дух Бора, с обзиром да његова историја као рудника, касније и града, траје свега стотинак година, на почетку јесте био пројективан, односно авантуристички настројен, аветињски привремен, лебдећи и жељан злата и као такав привлачио је и увећавао број становника који су из године у годину све више долазили у потрази за оним што их је подстицало и чему су се надали, а то је “света глад за златом”. После извесног времена Бор је добио идентификаторски карактер када је схватио да иза јамског хоризонта нема пута који би водио излазу из јаме. Прокопавши своју душу како би заборавили да завичај постоји, населили су се у њеном кутку који се зове “беззавичајност”, одмах поред ексцентричности и ту отпочели нови живот духом модерног града. Индустријализација културе, закони о библиотекарству и вероватно локална обескорењеност, која се све мање осећала, у том тренутку су отпочели причу о Завичајном одељењу смештеном у згради која је представљала стилизовани багер.
Временом се стичу услови за формирање Завичајног одељења. Библиотекар и историчар Слободан Љ. Јовановић је по свим дотадашњим упутствима, пратећи искуства других колега који су радили на завичајним одељењима, стручно оформио Завичајно одељење 1986. г. које је званично отпочело са радом 1987. г. Оно што можемо издвојити као пресудну чињеницу и добар почетак рада јесте то да је одељење као највреднији део фонда имало управо библиотекара који је осећао једну од основних људских потреба за укорењеношћу и нови дух града. Са тим осећањем, методологијом и планом постављени су циљеви, послови и задаци који су се састојали у “прикупљању, сређивању, чувању, давању на коришћење и презентацији библиотечке грађе и других носилаца информација које се односе на Бор и околину, као и наш шири завичај – Тимочку крајину”. Покренута је акција прикупљања и набавке завичајне грађе. Остварени су контакти са институцијама које су помогле набавку а један део монографских публикација издвојен је из осталих фондова Народне библиотеке Бор. Оформљене су прве збирке које се нешто касније коначно дефинишу и физички раздвајају тако да тренутно постоје збирке:

  • монографских публикација (формат I-II укупно 2006. – 1514 и формат ИВ – 184) чији су аутори на било који начин везани за територију завичаја, публикације које на било који начин говоре о завичају и публикације издате на тертиторији завичаја;
  • – обрађених серијских публикација; – 179
  • – рукописа и службеног документационог материјала; – 173
  • – програма манифестација; – 639
  • – картографске грађе; – 98
  • – исечака из штампе ван територије завичаја; – 3126
  • – визуелних пројекција;
  • – фотографија; – 3220
  • – плаката; – 188
  • – ситног библиотечког материјала.

Ауторски, насловни и предметни каталози уредно су вођени и доступни су корисницима. Завичјно одељење добија посебне просторије и подвргнуто је посебној заштити. Тако је по речима колеге Слободана отпочело “трагање за историјским и културним идентитетом града”, који, с обзиром да се за њим дала потрага, није до тада постојао на овим просторима или је овде био само у пролазу. Пратећи трагове који се чувају у завичајном фонду може се приметити да трагови воде на различите стране, а остављали су их људи који су вредни спомињања: Кнез Милош, барон Хердер, Феликс Каниц, др Стеван Мачај, Ђорђе Вајферт, Фрања Шистек, парох борски Андреја Ђорђевић, Стеван Живадиновић (Ване Бор), Владимир и Тихомир Р. Ђорђевић, Петар Радовановић, Драго Чех, Цветко Костић, Василије Симић, Стеван М. Станковић, Душан Макавејев, Живојин Павловић, Олег Новковић, Милена Марковић, Зоран Пауновић и многи други. Поштованом читаоцу овога текста свакако бих препоручио и неколико завичајних писаца: Радишу Драгићевића, Драгана Тешовића, Милена Миливојевића, Јована Митровића, Сашу Д. Ловића, Горана Траиловића… Што се тиче избора претходно наведених личности, који на себи својствен начин оживљавају дух Бора, крајње је субјективан тако да свако ко то жели може да замери аутору на том избору. Трагове у стручном раду на Завичајном одељењу оставили су и колега Горан Миленковић који је и покренуо значајан пројекат Ване Живадиновић Бор и колегиница Гордана Голубовић.
Неформално бих на крају издвојио и набројао културна и природна “спомен-места” која чине живот нашег завичаја: површински коп, Брестовачку бању, Лазарев кањон, злотске пећине, православни храм св. великомученика Георгија, Борско језеро, “живо блато” (борско јаловиште), планине Стол и Црни Врх, села Горњане, Лука, Доња Бела Река и Злот (у ствари сва села борске општине су лепа на свој начин), пречица до Брестовачке бање преко Савићевог потока и Стрелишта, библиотека, музеј, бископ “Звезда”, кафане…, степенице изнад ламеле, зграда “дирекције РТБ-а”, “улицу кестенова”, флуоресцентну Борску реку испред Слатине, Змајево насеље, багремове испред “беле зграде”…
На крају бих напоменуо оно што је у сваком погледу неухватљиви део нашег завичаја и оно у чему понајвише живи наш завичај, а то је мрачна недореченост рудара за кафанским столом. Основни проблем је: како сместити ту мрачну недореченост у фонд Завичајног одељења и интернет презентацију?

Драган Стојменовић

Ствари које су прошле… Момци из првог реда

Тешко је поверовати, али ипак стоји, да је неколико групица борских младића нашла у посетама позоришним представама себи својеврсни начин иживљавања. Морамо, дакле, да на вовом месту кажемо коју реч о тим момцима, мада бисмо много радије, ако би вић било тако, писали о масовном посети представама које у току ове сезоне зајечарско позориште даје за грађане Бора. И још нешто, могло би да се забележи. То су заиста успели наступи чланова ове зајечарске куће. Али, нека нам другови из Зајечара који су свој живот посветили овој својеврсној уметности не замере због тога. Надамо се да су сагласни са тим да овај пут мало простора „посветимо“ нечем другом. Елем, готово из представе у представу понавља се иста слика. По неколико младића смештени, као по неком правилу, у првом или задњем реду, итекако се поигравају са нашом решеношћу да вече проведемо пријатно гледајући позоришну представу. Уколико су у задњим редовима, обично су готово више него дарежљиви у добацивању и упадицама. А они у првим редовима такође имају свој начин „забављања“. Бацање папирића на позорницу, дошаптавање и све оно што је далеко од речи – пристојно понашање. То је нешто недостижно. Бар за њих. И сами смо неколико пута имали прилике да присуствујемо прекиду у извођењу представе који су глумци учинили да би се ова „публика“ умирила. Људи са дасака су за тренутак заћутали. Стајали су немо. Због чега, није тешко наслутити. Није такође тешко ни сазнати ко су ти младићи који су тако „весели“ током приказивања позоришних представа. То су исти они који своја сочна добацивања са корзоа покушавају да на један нешто другачији начин пренесу и у позоришну дворану. После представе се такође могу видети: у „Србији“ (у кафани хотела „Србија“, прим. уредн.). То је њихов трећи „наступ“. Шта са таквима? Заиста, шта? Они имају свој начин понашања. Покушај да им се „потури“ некако другачије не верујемо да би било прихватљиво. Можда би редари ту могли да помогну. Ако у ничем другом, онда бар да им у полумраку када су све очи упрте на сцену, покажу врата на којима пише – „излаз“.

Десимир Миленовић (Колектив: лист Рударско- топионичарског басена, петак 29. март 1968, бр. 12, стр. 9

Шта је даље било са Џеком?

Милица Матијевић, Библиотека „Димитрије Туцовић“, Лазаревац

Веома сам се обрадовала кад сам у прошлом броју Бележнице у тексту Александре Молнар „Блог генерација“ наишла на податак да је издавачка кућа „Викинг прес“, у част педесетогодишњице првог издања Керуаковог романа На путу (Jack Keoruac, On the Road, Viking Press, New York, 1957), одлучила да коначно објави интегралну верзију овог сад већ класичног романа америчке књижевности.
Некако у исто време једна наша колегиница ми је са пута у САД донела каталог са изложбе у Њујоршкој јавној библиотеци посвећен управо Џеку Керуаку и јубилеју пола века од објављивања култног романа бит генерације.
Изложба под називом „Beatific Soul: Jack Kerouack on the Road“ била је доступна посетиоцима од 9. новемра 2007. до 16. марта ове године. Изложба прати Керуаково бурно и трауматично путовање од његовог детињства у радничкој четврти у Ловелу (Масачусетс) до Њујорка где су Алан Гинзберг, Вилијам С. Бероуз и он постали очеви Бит покрета. Илустрована је са више од 125 репродукција дневничких забелешки, рукописа, фотографија Керуака и његових савременика, као и цртежа самог Керуака. Они су преузети из „Архива Џека Керука“, из „Колекције америчке и енглеске књижевности Хенрија В. и Алберта А. Берга“, допуњени су радовима из збирке Јавне библиотеке Њујорка и из збирке Колумбија универзитета. Наравно, највећи део изложбе чине репродукције из рукописа романа „На путу“, позајмљеног из колекције Џејмса Ирзија, у чијем се власништву данас налази.
Изложба је била пропраћена предавањима која је организовао кустос др Ајзак Гервицк. Предавања су била фокусирана на Керуаков живот и почетке његовог књижевног рада, као и на духовно путовање које га је повело од хришћанства, преко атеизма до будизма и коначно до јединствене форме – будизма под утицајем хришћанства. Посебан пажња посвећена је Керуаковим играма маште и књижевности насталој из тога. И наравно причи о Бит генерацији.
Керуаков роман „На путу“ је у америчкој књижевности означио преокрет, прецизирао је идеје и поетику Бит генерације, којој су поред Керуака припадали многи други амерички писци из друге половине 20. века, од којих су најпознатији Бероуз и Гинзберг. Године 1952. Џон Клелон Холм је у Њујорк Тајмсу представио термин „Бит генерација“ и дефинисао је „Бит“ као врсту једноставности ума и крајњих домета душе – осећање да сте враћени на темеље спознаје. И изложба и предавање значајно су осветлили круг писаца који су припадали Бит пок- рету и пружили доста новог материјала за поновно истраживање њиховог живота и рада.
Најинтересантнији део изложбе је свакако причао о томе како је настао роман На путу и шта је даље са њим било. Џек Керуак је 2. априла 1951. године у свом стану на њујоршкој 20. Западној улици, на основу дневничких и новинарских забелешки, отпочео писање, не престајући да ради током целе три недеље. Да не би губио време, куцао је на ролни папира дугачкој више од тридесет метара. Често је изостављао поједине речи, фразе или читаве редове које је накнадно додавао оловком. Кратко након комплетирања романа, Керуак је преписао текст романа на стандардни формат папира, прихватљив за издаваче. Непозната је судбина тог првог свитка овог романа, али се претпоставља да он више не постоји.
Крајем 1955. и почетком 1956. Керуак припрема, опет на свитку, нову верзију романа. Овог пута из оригиналног текста биће избачени делови који носе садржај и језик неприхватљив за друштвени морал тог времена. Тих страница није мало и на њима се налазе и имена Керуакових пријатеља, уметника, који су писцу били инспирација за овај роман. Бројне интервенције које на захтев издавача „Викинг преса“ роман доживљава, Керуак коначно завршава крајем 1956. године. Ипак, коначан облик тог првог издања роман добија, нажалост, тек после још једне интервенције од стране издавача, без знања аутора.
Одлука „Викинг преса“ да ове 2008. године објави, коначно, интегралну верзију овог романа видим као још једно путовање несмиреног духа његовог аутора.