Александра Вранеш

Биљана Билбија, библиотекар Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, матичне библиотечке институције, лоциране у Бањалуци, која утиче на развој библиотекарства на завичајном простору, написала је књигу Основи библиотекарства, чији садржај одговара захтевности образовних задатака који су у струци постављени пред националну библиотеку. Књига има карактер уџбеника у коме се, с једне стране, објашњавају основне терминолошке одреднице, а са друге, применом историјског, компаративног и статистичког метода, дефинише садржај рада, пре свега библиотека као институција културе, образовања и васпитања, али и очувања националног идентитета, а потом архива и музеја, у испуњавању заједничког интереса опстанка историјског наслеђа и развијања информационе делатности.
У првом поглављу „Библиотеке, библиотекарство”, аутор концизно представља развој библиотека, дефинише појмове библиотеке, музеја и архива (што је, зачудо, реткост у библиотекарској стручној литератури), разрађује типологију библиотека, која одговара UNESCO–вој класификацији, уз садржајна објашњења везана за библиотеке сходно специфичној грађи коју поседују (попут музичких, библиотека државне управе, библиотека уметности, медицинских библиотека), као и за мобилне, депозитне, електронске, дигиталне и виртуелне библиотеке, које су производ савременог доба. Пратећи библиотеке, архиве и музеје, Биљана Билбија успоставља и дефиниције библиотекарства, информационих наука, документалистике, архивистике и музеологије.
Друго поглавље посвећено је библиотечким колекцијама у којима се педантно дефинишу разлике основних и посебних библиотечких фондова и фазе у њиховом развоју. Почетни процеси обраде библиотечке грађе, пријема, инвентарисања и припреме за стручну обраду, потом сигнирања, техничке обраде и смештаја, предмет су треће и четврте целине књиге, док се успостављањем система каталога и библиографском контролом, у оквиру које је обрађена и ретроспективна конверзија, баве пето и шесто поглавље. Захваљујући претходним процесима, постиже се успостављање организованог и систематизованог библиотечког фонда, који се може учинити доступним корисницима, што се разматра у седмој целини уџбеника. Савремени технолошки напредак омогућио је да се традиционалним облицима заштите библиотечког материјала, конзервацији и рестаурацији, као и правној заштити, додају и компресија података, излучивање у депозит, које је, истовремено, и у функцији растерећења фонда, тада информативнијег и корисницима бржег, у краћем времену, доступног.
Поред фонда и система каталога, битни предуслови за обављање библиотечке делатности јесу простор и кадар. Зато су оба ова параметра разрађена у засебним поглављима, којима се читаоцу приближавају: а) могући изглед и функционалност библиотечке зграде, њеног екстеријера и ентеријера, све до њеног еколошког облика, затим намештаја, професионалног означавања;б) типологија, особине и квалитети библиотечких радника, видови њиховог усавршавања и облици удруживања у професионалне асоцијације. Међу облицима библиотечке сарадње нарочито се у једанаестој целини истичу међубиблиотечка позајмица, универзална доступност публикација и библиотечки конзорцијуми, што се у дванаестој целини потврђује, као и претходни појмови, правном регулативом, у коју се убрајају међународни и национални стандарди, закони и подзаконска акта. Како је библиотечка делатност мерљива статистичким показатељима у неким својим видовима испољавања, то тринаесто поглавље предочава облике статистичких прегледа и видове евалуације рада библиотека, уско везаних са маркетиншким наступом у јавности, о чему се закључци нуде у последњој целини књиге.
Уџбеник Основи библиотекарства, снабдевен пописом доступне и савремене литературе, потребно је и дуго очекивано стручно штиво, које са задовољством препоручујем библиотекарима, како у сврху припремања стручног испита, што је његова основна намена, тако и ради упознавања са савременим токовима у струци и одржавања континуитета у професионалном усавршавању.