Асоцијација Информацијских стручњака: Библиотекара, Архивиста, Музеолога, је организовала међународну конференцију „Европске смјернице за сарадњу локалних културних институција – библиотека, архива и музеја“, која се је одржала на Бошњачком институту – Фондација Адила Зулфикарпашића у Сарајеву, у периоду од 21. до 22. септембра 2007. године.
С обзиром на то да културне институције у Босни и Херцеговини – БАМ – имају заједничке проблеме: финансирање институција, сложена политичка подела на низ мањих аутономних административних цјелина са различитим законима, уништена инфраструктура након посљедњег рата, приоритети владе у обнови су низ других сектора, док је сектор културе и образовања секундаран, мале и ограничене збирке, недостатак опреме и едукованог кадра за примјену нових технологија, усамљени и ограничени пројекти дигитализације културне баштине, затвореност већине културних институција итд, циљ ове конференције је био да се окупе и према европским смјерницама покрене низ заједничких пројеката и иницијатива.

ПРЕПОРУКЕ И ЗАКЉУЧЦИ

I Сарадња:
Створити неформалну мрежу матичних институција културе и на тај начин превазићи затворености БАМ институција;
Дијелити резултате рада и производе других дјелатности и активно судјеловати у њиховом даљњем развоју;
Конкретни задаци: Асоцијација БАМ ће свим учесницима прослиједити email листу, како би могли међусобно да комуницирају. На својој wеб страници ће све презентације и примљене радове објавити, а ко нема приступа Интернету али их жели, добит ће све материјале на CD-у. Приоритет је направити заједнички адресар културних институција на подручју цијеле БиХ, који би био доступан на страници Асоцијације, али и других струковних удружења.
Иницијатива учесника је да се покрене репрезентативни магазин о културној баштини БиХ, у којем би на популаран и интересантан начин била презентована баштина из земаља у окружењу, те кроз који би размјењивали најбољу праксу и идеје на овом подручју (дигиталне збрике, on-line услуге, презентације web страница итд.)
II Стандарди:
Модернизација постојећих стандарда: праћење европских и свјетских стандарда;
Нове технологије и стандарди – дигитализација националне баштине;
Портал wеб страница свих културних институција
Конкретни задаци:
Асоцијација БАМ ће организовати радионице и семинаре о стандардима, те искуства и пријеводе из нашег окружења просљеђивати свим културним институцијама у БиХ. Приоритет треба дати пријеводу стандарда, а то значи да је неопходно чланство у међународним струковним удружењима (IFLA). Портал web страница свих културних институција бит ће доступан преко web странице Асоцијације БАМ, са циљем да се на једном мјесту окупе on-line баштинске инситуције.
III Дигитализација:
Укључивање у европске и свјетске пројекте
Укључивање свих културних институција у израду нациналног програма дигитализације културне баштине БиХ;
Формирање оперативног центра за дигитализацију културних добара од посебног значаја;
Набавка опреме: дијељење хардверских и софтверских ресурса.
Конкретни задаци:
Асоцијација БАМ ће покренути низ пројеката и о томе обавијестити оне културне институције које би жељеле да се придруже у дигитализацији своје грађе. На својој web страници ће пратити и омогућавати преглед дигиталних збирки у БиХ и у свијету, те кренути са формирањем заједничког портала/регистра дигитализиране културне баштине.
IV Увођење нових услуга:
Преиспитивање профила корисника и њихових нових потреба
Web услуге и њихова евалуација
Културни туризам
Конкретни задаци:
Асоцијација БАМ ће организовати округле сто- лове и семинаре о културном менаџменту на којем ће библиотекари, архивисти и музеолози као и њихови директори, имати прилику да говоре о тренутном стању у културним институцијама али са аспекта корисника: Ко су наши корисници? Да ли их уопште имамо? Да ли знамо које су њихове потребе? Да ли би могли да добијемо више корисника и како? Да ли се ради годишња евалуација корисника и интереса заједнице за рад културне институције? Како скренути пажњу локалне управе да се заинтересује за нас? Може ли то уопште бити могуће када имамо годишњи број посјета испод 5000?! Како наше изложбе и програме за кориснике учинити занимљивијим за потенцијалне спонзоре и донаторе?
Посебна тема је културни туризам – Асоцијација БАМ ће позвати најбоље примјере из окружења, али и из БиХ како би могли да започнемо разговоре о овоме подручју, гдје је улога културних институција одлучујућа – само стручњаци могу квалитетно презентирати културно насљеђе.
V Едукација:
Истражити теоријске претпоставке: информацијске знаности, архивистика, музеологија, библиотекарство, теорија баштине;
Упознати нову технологију и њену примјену.
Конкретни задаци:
Асоцијација БАМ ће организовати радионице и семинаре о стандардима, а пошто је у Хрватској јака катедра информацијских знаности, Асоцијација ће покренути сарадњу са њима и нашом катедром у Сарајеву те са Народном универзитетском библиотеком Босне и Херцеговине. Радионице би се бавиле дигитализацијом културне баштине са свим стандардима и смјерницама; теоријом библиотекарства, архивистике, музеологије и теорије баштине, курсевима о кориштењу нових технологија (израда web странице, скенирање и обрада дигитализованих слика, рад са on-line претраживачима, напредно претраживање Интернета и др.). Такође ће у издавачком раду Асоцијација БАМ дати предност из- давањима стандарда и смјерница (IFLA, UNESCO и др.).
На иницијативу предсједника Комисије за израду културне стратегије у БиХ Ибрахима Спахића, учесници конференције су прихватили приједлог да подрже и буду суорганизатори Културне конвенције БиХ која би се требала одржати 21, 22. и 23. марта 2008.године

Драгица Радетић

Званичан извештај

Када се нека година прогласи годином одређеног догађаја или посвети одређеној теми, тиме се жели истаћи значај тог догађаја или важност одабране теме. На различите начине обележева се “тематска” година, почев од активности које остају на нивоу манифестацијских облика до активности које доприносе и резултирају конкретним решењима и стратегијама за унапређивање друштвеног живота.
Ова, 2008. година проглашена је за Европску годину интеркултурног дијалога. За Европску унију која има преко 450 милиона становника од којих је сваки десети мигрант, изузетно је важно питање културне различитости и успостављање њихове међусобне сарадње у контексту глобализације, урбанизације и брзих технолошких промена.
Овогодишња конференција COBISS – Кооперативни онлајн библиографски систем и сервиси (28–29. новембра 2007. год.) организована је и осмишљена као подршка интеркултурном дијалогу. У конференцијском центру мариборског хотела «Хабакук» било је више од 400 библиотекара и информатичара, гостију Института информацијских знаности (IZUM-а), који се и овај, шеснаести пут показао као изванредан организатор и домаћин.
Cobiss.Net, библиотечко-информацијски систем који за сада повезује шест држава Југоисточне Европе, од којих су две у Европској Унији (Словенија и Бугарска) ове године је прославио своју двадесетогодишњицу. У протекле две деценије много се урадило захваљујући новим информацијским и комуникацијским технологијама како би се изградила заједничка мрежа, али које не би било да није било међусобне сарадње, уважавања културних посебности и мултикултуралног дијалога. С обзиром на запажене резултате који су постигнути у том смислу «COBISS је симбол међусобног поштивања и повезивања у регији и као такав може да постане узор регионалне сарадње библиотека за читаву Европу”, истакао је са поносом директор IZUM- а др Томаж Сељак, отварајући Конференцију.
Поздравну реч и речи добродошлице свим гостима упутила је Мојца Куцлер Долинар, министар за високо школство, науку и технологију.
Тема Конференције “Подршка интеркултурном дијалогу” оправдана је бројним предавањима о неопходности повезивања, признавања и уважавања културне и институционалне разноликости у савременом свету у коме данас нема национално хомогене државе. О значају библиотека и архива и о потреби дигитализације њихове грађе у Канади, у којој 48% становника није британског или француског порекла и у којој се говори око сто језика, говорила је гђа Ингрид Парент (Library and Arcihives Canada).
Вишеструкост напоредних култура карактерише заиста велики број језика којим говори човечанство. Према подацима UNESCO- а данас се у свету говори око шест хиљада језика, али нажалост, у просеку сваких петнаест дана изумре по један језик, а са њим и једна култура, јер језик је чувар културног и духовног простора једног народа.
Интересантна су била излагања представника IZUM-а која се односе на даљи развој COBISS система: о настојању да се нађу боља решења у коришћењу различитих писама и језика у библиографским записима (Тадеја Брешар), о каталогизацији у трећој генерацији COBISS-а (Андреја Крајнц), о расту и развоју система који су исказани кроз статистичке показатеље, као и о новим апликацијама у систему COBISS (др Марта Сељак).
За доринос развоју система COBISS, а поводом његовог двадесетог рођендана свечано су уручене 23 захвалнице најзаслужнијима, међу којима је троје из Србије: Сретен Угричић, директор НБС, Миро Вуксановић, директор БМСНС и Весна Стевановић, заменик управника НБС.
Другог дана Конференције организована су четири округла стола на којима је било планирано да се разговара у оквиру следећих тема: «Преузимање библиографских записа из различитих културних средина» (модератор мр Гордана Ма- зић, IZUM), «Уважавање културних разлика корисника библиотека» (модератор Франци Пивец, IZUM), «Мањинске библиотеке и збирке на страним језицима у функцији интеркултурног дијалога» (модератор др Борис Јесих, Институт за мањинска питања Љубљана) и «Допринос библиотека европском идентитету» (модераторка Лиана Калчина, Народна и универзитетска библиотека Љубљана).
Када је реч о европском идентитету основно питање је било да ли се под њим подразумева стапање или чување различитости. У савременом свету постоје нови односи и везе преплитања и раздвајања, сложени односи различитостидентитет, парадокс особености и универзалности. Разрешење парадокса је у раздвајању европских институција од европског духа. Закључено је да библиотеке, чији је основни задатак да задовољавају духовне потребе људи, имају значајну улогу у томе.
На округлом столу на коме се разговарало о уважавању културних разлика корисника библиотека нека излагања су подстакла присутне на размишљање и била врло инспиративна за даља промишљања, јер је питање културног идентитета осветљено из једног другачијег угла и својим проблемским приступом битно се разликовало од предавања која су се раније чула.
О културном идентитету као функцији система и одговарајућег поретка, и о опасности да се њиме може манипулисати, говорио је Сретен Угричић (Народна библиотека Србије). Идентитет није оно што је у нама него је у нашем окружењу, његово одређење је у једном релацијском односу, или у томе како нас други виде. У складу са том тврдњом г. Угричић је изнео да смисаоне везе, међусобни односи и дијалог између другачијих, не омогућавају разлике него управо универзалне људске вредности, као што су слобода, истина, правда, племе- нитост, Бог… Зато је, износећи своје мишљење, различито од других, уместо идентитету предност дао одговорности: “Ми смо оно за што смо одговорни, ни мање ни више од тога. То је једини реални смисао категорије идентитета, све остало су мистификације и инструментали- зације.”
Питање језика и писма и њихов значај за разумевање, обавештеност, размену мисли, идеја и значења, истакао је Ранко Рисојевић (Народна и универзитетска библиотека Ре- публике Српске). У вези са тим, изнео је мишљење да нови кодови за нове језике у COBISS-у нису у потпуности дали одређење свих језика и писама на којима се исписују библиографски записи.
Иако је Конференција окупила учеснике из више различитих држава, шест које су државе чланице COBISS-а: на челу са Словенијом, те Босну и Херцеговину, Македонију, Србију, Црну Гору и Бугарску, и државе које још нису укључене у мрежу COBISS.Net: Хрватску, Албанију и Косово (које већ иступа као самостална држава) и по један гост из Канаде, Велике Британије и Италије, захваљујући симултаном превођењу на словеначки, енглески и српски/хрватски/босански и албански језик, већина је могла ток Конференције да прати на свом матерњем језику.
Споразумевање, иако без превода, није изостало ни у часовима паузе и дружења, које је било заиста пријатно, а за које су свакако заслужни и спонзори Sinfonika, HP i ProQuest.

Незваничан извештај

Овај извештај не пишем за своје укућане, пријатеље и колеге, којима сам све ово испричала, некоме и више пута (извињавам им се због несмотрености), него пишем за све оне који нису никада били у Словенији, у Марибору, у хотелу «Хабакук».
Пошто је тема била посвећена култури и односима међу различитим културама, да не оступам много од теме. Културу није лако дефинисати, али сигурно да знамо шта је културно, а шта не. Тродневни боравак у Словенији за мене је био прави доживљај, а можда и више од тога (туристички проспект о Марибору насловљен је управо тако: Више од доживљаја). Словенија је земља у којој се култури даје почасно место и то је видљиво свуда, не само у хотелу са пет звездица у коме је све подређено госту, да му се удовољи, да би се осећао пријатно и важно, него и на улици у градском превозу, у продавници, у раз- говору са пролазницима…
Словенци умеју да стварају и не- гују вредности и да их другима показују и са поносом промовишу: своје уметнике, научнике, литературу, музику, природу, игре, вина, кулинарске специјалитете… Истовремено савремени, а верни традицији. Увек љубазни. А свакоме прија осмех на лицу саговорника, па макар и не био природан, као што је нама, у недостатку природног, пријао вештачки снег на Похорју, који је у свему исти као прави, осим у укусу.
Мариборске кровове сам видела из две перспективе, једне надмоћне, са Похорја, и друге “жабље” у шетњи градом, када су ми очи с времена на време бивале крупније и светлије. Марибор је град који задивљује посетиоца својом једноставношћу, архитектуром, својом дуговечношћу. Статус града је добио средином 13. века и има све одлике великог града, али без саобраћајне гужве, уобичајене градске вреве и нервозе.
Пословичне особине Словенаца као што су добра организованост, ред, уредност и дисциплина, за некога ко не живи ту, уочљиве су на сваком кораку. Општи је утисак да се налазите у једној добро уређеној земљи, у којој је грађанин заштићен не само друштвеним нормама и законом, него и културом.
Као конзументи словеначке кул- туре тих дана, сви ми учесници COBISS Конференције, а становници некадашње завичајне социјалистичке и федеративне Југославије, могли бисмо да се запитамо како је Словенија успела толико да буде испред осталих. Свако би од нас вероватно дао другачији одговор.
Словенија са COBISS системом пружила нам је руку да се придружимо заједничком пројекту за потребе науке, образовања и културе, за сада на нивоу региона, а ускоро и на европском нивоу. Само што још увек има оних који не би ишли у Европу, радије би остали код куће, у својој авлији.
При повратку кући, у аутобусу, размишљала сам о свему што смо чули на COBISS Конференцији, о свима које сам тамо упознала, о томе шта нас спаја, а шта нас чини различитим и колико смо одговорни према другоме и другачијем. И безуспешно сам покушавала да се сетим речи песме “Од Вардара па до Триглава…”

„COBISS – PODRŠKA INTERKULTURNOM DIJALOGU“

(Na pragu Evropske godine interkulturnog dijaloga)
Zaslugom informacijske i komunikacijske tehnologije svet je postao manji, a ljudji u njemu su sve više otuđeni i usamljeni, jer se međusobno ne razumiju i plaše se jedan drugog!

Konferencija COBISS 2007 je uspjela! Završena je konferencija COBISS 2007 koju smo posvetili Evropskoj godini interkulturnog dijaloga. Konferencija je obradila različite oblike podrške koju za uspješan interkulturni dijalog u regiji Jugoistočne Evrope nudi bibliotečki informacijski sistem COBISS. Konferencija je neosporno uspjela već i u pogledu na broj učesnika, jer lista učesnika obuhvata 414 imena. Iz Albanije su došla 42 učesnika, 36 ih je bilo iz Bosne i Hercegovine, 51 iz Bugarske, 24 iz Crne Gore, 10 iz Hrvatske, 25 sa Kosova, 45 iz Makedonije, 59 iz Srbije, 119 iz Slovenije i troje iz drugih država. Uspio je i program konferencije o čemu govore brojne pohvale učesnika. Svi predavači imali su značajne nastupe, a posebno su se istakla predavanja Ingrid Parent iz Library and Archives Canada i Mirjam Milharčič Hladnik iz ZRC-SAZU. Prilozi izlagača iz IZUM-a u punoj su mjeri utemeljili naziv konferencije iz kojeg proizilazi da je COBISS izuzetno značajna podrška interkulturnom dijalogu. Četiri okrugla stola pokazala su veliko interesovanje učesnika za aktivno učešće, jer je na njima, sa uvodnimim referatima, nastupilo 39 referenata iz devet država, koji su osvjetlili različite aspekte interkulturalnosti u bibliotekama. Izlaganja sa konferencije bit će objavljena u sljedećem broju „Organizacije znanja“ (OZ). U okviru konferencije organizirana je i svečanost povodom 20-godišnjice COBISS-a na kojoj je dodjeljeno 23 priznanja pojedincima koji su na različite načine doprinjeli potvrđivanju našeg bibliotečkog informacijskog sistema kod kuće i u inostranstvu. Konferenciju su svojim prisustvom uveličali značajni gosti od kojih posebno ističemo ministricu za visoko školstvo, nauku i tehnologiju, Mojcu Kucler Dolinar. Konferencija je sastavni dio projekta COBISS.Net koji, preko različitih ministarstava, potpomaže Vlada Republike Slovenije. Druženje učesnika u okviru konferencije omogućili su sponzori Sinfonika, HP i ProQuest. Konferencija COBISS 2007 je završena i započinju pripreme za konferenciju COBISS 2008. IZUM tome pristupa u duhu riječi koje je na početku ovogodišnje konferencije izgovorio naš direktor, mr. Tomaž Seljak: „Savremena informacijska i komunikacijska tehnologija stvarno nam omogućuje neograničene kontakte na daljinu preko kojih možemo postati znanci, a da bismo postali prijatelji još uvijek se neizostavno moramo pogledati oči u oči.“ (http://home.izum.si/cobiss/konference/konf_2007/default-bh.asp)

Јохана Друкер

Са проналаском слова одмах започеше и махинације човековог срца. Лаж и грешка нарасташе свакодневно; парничење и затвори добише свој почетак, као и наопак и извештачен говор, који у свету толико много конфузије изазва. Због свега тога сени преминулих плакаху по читаву ноћ. Али, са друге стране, са проналаском слова и сав уљудан разговор и музика настадоше, а разум и правда постадоше видљиви; односи живота беху одређени, а закони утврђени; владари су имали трајан поредак да се према њему мере; научници ауторитете које ће штовати; историчари, математичари и астрономи нису могли да учине ништа без слова. Тамо где слова нису сведочила о догађајима прошлим, сени су могле да плачу од поднева до поноћи, а са небеса је лила крв, јер традиција је могла да заговара оно што јој се свиди. Тако да су слова донела много више добра него зла, а као залог тог добра, са неба је пљуштало зрело жито онога дана када су први пут била пронађена.

Хенри Ноел Хемфрис (Настанак и развој вештине писања, 1853)

Маршал Маклуан, филозоф медија, сугерисао је у Гутенберговој галаксији да ће успон аудио-визуелних медија (којима би могли да се додају и виртуелни) донети елиминацију штампе. Маклуан је видео позитивне могућности ове промене – потенцијал за једно „отворено друштво“ у којем ће мрежа веза превазићи централизовану контролу, за коју је сматрао да је једна од особина штампане технологије. Маклуанов оптимизам из шездесетих година 20. века још увек треба да буде потврђен позитивном социјалном променом захваљујући употреби електронских медија која би створила демократскије друштво – приступ и контрола информација имају подједнак потенцијал да или злоупотреба централизоване структуре као што је то било и код штампаних медија. Но Маклуанова фасцинација технологијом постала је један од карактеристичних ставова према писању, алфабетима и медијима крајем 20. века. Очигледно је да елиминисање штампе неће нужно водити до елиминисања алфабета или писаног језика, већ пре до промене његових форми, начина преношења и материјалне основе. Свакако да је изглед алфабетског писма услед електронских медија већ знатно промењен, иако остаје да се види како ће стилистички третман алфабетских знакова еволуирати временом под утицајем нове технологије.
Жером Пињо је у De L’Ecriture à la Tуpographie (1967) тврдио да су у основи алфабета тек насумични знакови, и да је вештина писања еволуирала ни из чега како би обликовала празнину, поставши тако у уму повезана са појмом силаска Бога на земљу. Али када су једном настала, наставља он, цитирајући дело типографа Ерика Жила, слова су постала ствари саме по себи, ни у ком случају само пуке слике ствари, чак иако су у почетку оне то биле. Управо то постојање, самих слова као ствари, било је предмет ове студије – пошто алфабет као потпуно развијен, али арбитраран скуп знакова функционише тако ефикасно, упркос својим проблемима, ограничењима, недостацима, као основа за саопштавање идеја и информација дуж читавог спектра човекових активности.
Пињо размишља и о Маклуановој сугестији да долазак електрноских медија садржи претњу аналфабетског хао- са, но он овоме супротставља своје уверење да писање, алфабетско или друго, има моћ завођења. Писање је начин конкретизовања мисли у физичку форму, тако да она може живети независно од онога ко ју је створио. Он је осећао да су људски гестови суштина живота слова и алфабета – и vice versa – и да ће искуство књига надживети проналазак електронских медија због оног задовољства – визуелног, тактилног, интелектуалног и емоционалног – које књиге обезбеђују.
И док се из дана у дан све више поставља питање хоће ли књиге какве их данас познајемо наставити да живе и хоће ли будуће генерације и даље уживати у телесности писања више од нематеријалног електроничког простора, исто тако је очигледно да електронски медији нуде огромне могућности за очување старијих форми. Многи од извора који су помињани у овој књизи дословно су се крунили док су били читани и можда неће постојати за будуће генерације научника уколико их не забележимо електронски, по могућству у неком софистицираном сурогату способном да поново створи оно визуелно узбуђење које су пружали оригинали. Нематеријалност електронског медија такође у нову перспективу ставља статус докумената који су без икаквог трага подложни промени, брисању, дуплирању – што је све сасвим другачије од текстова какви су стварани на пергаменту, папиру и у камену, а чија ис- торија почива колико у њиховом материјалу, толико и у супстанци њиховог лингвистичког израза.
Електронски медији такође нуде могућности за дизајнерско експериментисање, које не мора више да се повинује линеарним ограничењима развијеним на основу типографске штампе. Следеће деценије можда ће сведочити о поновном открићу калиграфске имагинаије у електронској форми и са њом повезаним иновативним методама читања и визуелне обраде језика. Упркос злослутним најавама, нема доказа да ће писменост нестати са ширењем електронских медија. Оно што се чини извесним јесте да ће се облици писмености променити у следећем веку. Немогуће је предвидети какав ће све то ефекат имати на систем писања који је миленијумима служио као предмет и један инструмент толиког историјског знања, духовног истраживања и маштовитих спекулација који се зове – алфабет.
(из књиге Алфабетски лавиринт: слова у историји и имагинацији, Stуlos, Нови Сад, 2006)