Богдан Трифуновић, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Чачак

Народна библиотека Бор је у пролеће 2007. године извршила потпуни редизајн своје интернет презентације (www.bibliotekabor. org.yu). Након дужег периода неактивности старог веб сајта, Библиотека у Бору је обрадовала библиотечку јавност, али вероватно највише своје кориснике, којима је поменути пројекат у највећој мери и посвећен. Наиме, на интернету већ дуже време траје расправа да ли је веб дизајн, као форма визуелног израза на интернету, отишао у крајност, напуштајући основни постулат да је најважнија информација која се настоји пренети. Развој интернет технологија омогућио је напредак и усавршавање веб презентација, али и одређену меру стваралаштва „сајтова који постоје само ради себе“, где се настоји визуелним (дизајнерским) утиском скренути пажња са суштине: непостојање квалитетног садржаја.
Библиотеке, као установе културе и незаменљив сегмент потребе човека за напретком и уздизањем (како се дивно изразио један корисник, место где се увек осећам као човек), имају ту срећу да је дилема о садржају којим ће се представити јавности у њиховом случају излишна. Богатство и разноврсност материјала, услуга и потреба које се могу задовољити на једном месту пружају избор, макар ако је у питању осмишљавање интернет презентације. Народна библиотека Бор, у том смислу, остварила је одличну равнотежу између података о установи, запосленима, књижним фондовима и информација које ће корисника/ посетиоца заинтересовати да се поново врати на веб сајт: вести о дешавањима и програмима библиотеке, најаве конкурса, нове публикације, дигитални материјал слободан за преузимање, могућност двосмерне комуникације путем веб сајта, итд. Та равнотежа, тачније, не значи да је у питању однос пола-пола, већ напротив, нагласак је управо на делу који је окренут кориснику, што све заједно чини суштинску уравнотеженост веб сајта и његов највећи квалитет.
Почетна (насловна) страница подељена је на неколико основних сегмената, ради прегледности и организованости информација. На самом врху се налази хоризонтални мени за навигацију са следећим категоријама: Библиотека (подаци о историјату установе, особљу, календару сталних дешавања и важнијих датума), Одељења библиотеке (ту су представљена завичајно, дечје, Периодика и посебни фондовии позајмна одељења – потпуно исправно највише места добило је Завичајно одељење, иако неке странице још нису окончане), Издаваштво (издавачка делатност Народне библиотеке Бор: часопис Бележница, едиције Завичајна библиографија, Приче у папучама – изабране кратке приче са конкурса, Епифанијум, Остала издања – где се налазе подаци о неколико веома занимљивих књига), Програми (линк води на блог библиотеке, где се објављују најаве програма). Као део хоризонталне навигације могу се сматрати и Линкови, са пречицама до сајтова из области културе, информисања, библиотечке интернет презентације, електронски каталози, књижаре итд, као и приступ узајамном електронском каталогу система COBISS, чији је члан борска библиотека од 2005. године. Претрага сајта омогућена је коришћењем сервиса, односно скрипте сајта Google.
Централни део насловне стране резервисан је за рубрику Пред- стављамо књигу. У питању је кратки извод из приказа књиге, са линком до пуног текста приказа и сликом корица књиге. Ту је искоришћено одлично решење да сваким освежавањем странице на њој буде приказана друга књига и приказ, што доприноси динамици сајта и позитивном крајњем ефекту. Други централни сегмент почетне стране представља рубрика Конкурси и Награ- де, резервисан за објављивање традиционалног конкурса борске библиотеке за необјављену кратку причу и одлуку жирија са претходних конкурса, као и имена добитника награде „Књига године борског аутора”, односно саопштења жирија за ту награду.
Библиотека у Бору једна је од ретких библиотека у Србији која је понудила он-лајн сервис Упитајте библиотекара (мада је то стандард у свету већ годинама). Сервис служи за постављање питања библиотекарима од стране посетилаца сајта у облику веб формулара, што је добро и елегантније решење него коришћење обичне електронске поште и Email клијената.¹ Питања библиотекарима могу се постављати и преко Библиоблога. Блог, као нова врста персонализованих веб сајтова, пре свега служи за објављивање вести и веома је популаран код интернет заједнице, јер омогућава појединцима да, уз основно познавање рада на рачунару, одржавају сопствене презентације и размењују текстове, идеје, односно стварају нове заједнице тзв. блогера. Према сазнању аутора, Народна библиотека Бор прва је у Србији која је отворила блог на свом веб сајту (у ствари, блог је претходио постављању обновљеног сајта и доносио је разна обавештења и вести), што је пун погодак, а може бити и пример осталим библиотекама како се на једноставан начин могу преносити вести и обавештења из установе. Поред стандардног дела блога, у оквиру њега су, како је већ речено, и најаве програма које организује библиотека.
Један од најзанимљивијих делова сајта представља Избор из Бележнице. Ради се о избору текстова из часописа, који се такође мења са освежавањем странице сајта. У избору је више текстова из неколико бројева овог библиотечког гласила.
Иначе се на сајту Бележница може слободно преузети у електронској верзији од броја 5, јесен/зима 2001, са прилозима из часописа у пуном тексту. Сваки текст, односно прилог, дат је као посебна HTML страница, што донекле олакшава посао машинама за претраживање и чини доступнијим часопис корисницима преко интернета. Потреба за електронским издањима је огромна и многи веб сајтови највећу посету бележе управо на деловима са дигиталним садржајима, што говори у прилог одлуци библиотекара у Бору да понуде Бележницу и у електронској верзији.² На сајту је могуће пронаћи и књигу из едиције Завичајна библиографија „Библиографија борског књижевног стваралаштва у 20. веку: монографске публикације” Весне Тешовић, као PDF документ. С обзиром да је ово тек почетак, може се очекивати да дигиталних издања буде све више.
Као последњи сегмент почетне странице издвојена ја Лична кар- та библиотеке, која доноси информације о тренутној ситуацији у установи, мрежи огранака, организацији, простору, услугама, фондовима, каталозима. Можда је тај део такође могао бити под категоријом Библиотека у хоризонталном навигационом менију (са којом и дели неколико страница), али је неизоставан за потребе детаљног информисања о томе шта представља библиотека у Србији данас и на који начин функционише.
Појава још једног савременог библиотечког сајта међу библиотекама Србије на папиру не изгледа као важан догађај, око којег би требало да се пишу прикази или води дискусија. То би и било тачно ако би се он посматрао као изолован случај, међутим, у питању је још један весник нових струјања у домаћој библиотечкој професији, где ће се проблему интернета и присуства библиотека на њему убудуће поклањати знатно већа пажња него што је то до сада био случај. Продором схватања да модерна библиотека не сме пословати изолована од трендова и укуса који преовладавају у окружењу, већ у складу па чак и испред њих, интернет као свеобухватни медиј може пружити снажан „ветар у леђа” библиотечко-информационој делатности. Запослени у борској библиотеци на најбољи начин су показали да претходни закључци и схватања преношењем из света теорије у праксу резултирају скоро увек одличним производом. Нови сајт Библиотеке у Бору баш то и јесте: савремен, атрактиван, окренут кориснику, посвећен информацији. Најкрупнији недостатак у овом тренутку не тиче се мањих грешака у навигацији (што је својствено сваком сајту који настаје од нуле), или некомпатибилности са старијим верзијама веб читача, већ у непостојању једне или две странице превода основних информација на неки страни језик. Судећи по досадашњем раду изгледно је да ће се ускоро сајт обогатити и тим делом, који је данас скоро обавезан. На самом крају, можда парадоксално, долази почетак: почетна дискусија о веб дизајну и суштини интернет презентација. Боје овог сајта могу се волети или не (ствар укуса), структура и распоред елемената су такође мање-више ствар афинитета (дужност је и обавеза на овом месту поменути и име које стоји иза дизајна сајта – Зоран Станковић, Raindog‘s Web House). О коришћеним софтверским решењима и технологијама сувишно је причати; битно је да завршавају посао. Зато остаје оно што је најважније – нови информативни медиј и продор у, до јуче, недоступне просторе. Искрене честитке.

НАПОМЕНЕ:
1 Сервис Питајте библиотекара не мора бити ограничен само на једну библиотеку, већ удруживањем на националном нивоу може прерасти у општи сервис, који би задовољавао потребе и одговарао на било које питање корисника у држави из области библиотечке делатности.
2 Електронске верзије старијих издања Градске библиотеке у Чачку за два или три месеца буду више пута преузете са веб сајта, него што је својевремено био тираж папирних издања. (прим. аут.)

Богдан Трифуновић

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис’’ свој први сајт добила је 2000. године. Сајт је био замишљен као место где ће се представити целокупан културни живот Чачка, нешто попут специјализованог портала културе са свим установама, вестима и дешавањима која чине културну понуду града. Таква (пре)амбициозна концепција, очекивано, није опстала, јер библиотека није имала раднике који би посветили томе послу већи део радног времена, али и због тога што је одржавање и ажурирање сајта у потпуности зависило од других. Библиотекари би једино припремили вест и фотографију, који би се путем електронске поште слали особи задуженој за одржавање сајта. Тиме је сав утицај на садржај био завршен, па и не чуди да су практично само вести једини мењани део сајта од 2000. до 2006. године.
Пошто је стари веб сајт визуелно постао превазиђен и неатрактиван, одлучено је да се приступи изради нове интернет презентације. Направљен је одређени концепт, према коме су се радници библиотеке водили у преговорима око израде сајта. Почетни контакти са фирмама које се баве веб дизајном нису доносили охрабрења, јер је замишљени пројекат својом величином, а тиме и ценом, превазилазио суму новца коју је библиотека намеравала да потроши. Више месеци ствари се нису помериле од нацрта на папиру, све док није преовладало уверење да тренутним стањем нико није задовољан: библиотека, као важан чинилац културне понуде у локалној заједници, није имала адекватно присуство на интернету, док су корисници библиотеке ускраћени за лакши и бржи приступ информацијама путем интернета. Стекао се утисак да је све боље од неактивног веб сајта, па је један радник библиотеке приступио учењу веб дизајна, са књигом у руци испред компјутера.
Читав процес израде сајта и његовог „пуњења’’ текстовима и сликама трајао је око четири месеца, уз редовно обављање свакодневних радних задатака и неизбежни рад у слободно време. Софтвер коришћен за веб дизајнирање чинио је програм MacromediaDreamweaver 8, који се показао као веома погодан за руковање од стране почетника у HTML-у (HyperText Markup Language, Хипертекстуални језик за маркирање). Поред тог програма, у оквиру пакета Microsoft Office дистрибуира се и програм Front Page, који је такође специјализован за израду интернет страница и представља солидно решење за веб дизајн. Оба програма обилато се пропраћена објављеном литературом, од најпростијих књига за почетнике, до исцрпних решења типа „све у једном“, али је превагу приликом избора однело решење Macromedia-е због већег броја опција за рад. Скоро цео сајт Градске библиотеке урађен је у HTML-у (преко 100 страница), осим две странице где је имплементиран језик PHP (Hypertext Preprocessor), за чију израду се најсрдачније захваљујемо Урошу Пешовићу, дипломираном инжењеру електротехнике. Осим тога, за израду навигационог менија, као основног средства за кретање кроз садржај сајта, искоришћена су бесплатна решења програмског језика JavaScript, која се веома лако могу пронаћи и преузети на интернету, а служе за додавање интерактивности HTML страницама. За напредније форматирање изгледа страница искоришћени су CSS (Cascading Style Sheet) стилови, који се лако и интуитивно дефинишу у програму Dreamweaver, а служе за уједначен изглед сваке странице у оквиру сајта.
Садржај веб сајта урађен је у потпуности ћирилицом, док су основне информације о библиотеци, њеној структури, историјату, услугама и програмима преведене на енглески и немачки језик и налазе се на посебним деловима сајта за кориснике којима српски није матерњи језик. Покушано је да се корисницима на једном месту пружи што више информација на што краћи могући начин. Већ се увидело да се у оквиру будућих ревизија сајта морају додатно сажети сви текстови, како преобиље текста не би угушило суштину пренетих информација. Најбољи критеријум према коме ће се ревизија сајта водити биће статистика посећености. Странице са највећом посећеношћу, односно делови сајта који највише интересују посетиоце, заслуживаће даље усавршавање и стално ажурирање садржаја, док оне са мало или нимало посећености или нису потребне у оквиру презентације или су представљене на погрешан начин и на неадекватном месту. Статистика за последња четири месеца показује да су корисницима најзанимљивија електронска издања Градске библиотеке у Чачку, која се бесплатно нуде за преузимање са сајта. Такође, део сајта „Дигитална библиотека”, који је посвећен дигитализацији материјала из фондова чачанске библиотеке, показује константно повећање посећености како се све више материјала објављује у дигиталном облику.
Индексна, почетна страна доноси главни мени са исцрпним оба вештењима о структури библиотеке, њеном историјату, услугама, издањима, информацијама о Дисовом пролећу као најзначајнијој манифестацији коју библиотека организује. Поред тога ту је и део где се могу преузети електронска издања одређених публикација чачанске библиотеке, као и одељци „Пројекти” и „Летопис”, где посетиоци могу стећи увид шта је то на чему се ради, односно шта се урадило (са старог сајта преузете су вести које прате активности од 2000. до 2005. године). Већ поменути сегмент „Дигитална библиотека” представља колекцију дигитализованих докумената из фондова Градске библиотеке, који својим садржајем и формом чине део културне баштинe Чачка и шире околине. Највећи део почетне стране резервисан је за вести о најновијим дешавањима. Седмична акција „Књига недеље” прати се преко дела где је могуће видети скениране корице и кратки приказ препоручене књиге за ту недељу. Постоји и архива претходних приказа Књига недеље. Посетиоцима сајта омогућено је да преко услуге „Питајте библиотекара”, путем електронског формулара, комуницирају са библиотекарима, постављају питања, остављају коментаре или критикују рад библиотеке и њених радника. Један од највреднијих делова сајта чини део „Информациони сервис”. Желело се да посетиоци на једном месту добију што више информација које су потребне у свакодневном животу. Ту се могу наћи редови вожње са железничке и аутобуске станице у Чачку, адресар важних установа у граду, комплетан адресар са адресама, телефонима и веб адресама свих факултета, виших, средњих и основних школа у општини, линкови до више сајтова где се нуде огласи за посао, мапа Чачка, информације за студенте и слично. Намера је да Информациони сервис стално буде допуњаван новим садржајима и тиме прерасте у прави електронски шалтер, чиме би се делимично испунила једна од улога савремене библиотеке.
Редизајнирани веб сајт Градске библиотеке у Чачку не представља врхунски домет из области интернет технологија, што је и разумљиво ако се узме у обзир да га је радило лице сасвим другачијег профила образовања, коме је наведени сајт и први такав пројекат у каријери. Ипак, од визуелног доживљаја далеко је значајнији производ који је установа добила: веб сајт који се одржава и ажурира новим вестима директно од стране запослених, чија је израда коштала значајно мање од просечног тржишног износа. Поред тога, библиотека у Чачку је након реализације овог пројекта обогатила своју структуру запослених, јер стечена знања из области веб дизајна и интернет технологија могу се даље преносити на колеге, што је веома значајно када у систематизацији послова библиотеке још увек нема предвиђених места за стручњаке из тих области. Показани начин израде интернет сајта јавне библиотеке може бити својеврсно упутство и за друге библиотеке које се налазе пред проблемима или дилемама које је решавала и библиотека у Чачку. Уз адекватну подршку више инстанце, лични афинитет и вољу да се нешто уради, многе постојеће проблеме у установама културе могуће је решити уз постојећи кадар, са скромним средствима и у кратком временском року. Пример: www.cacak-dis.org.yu.