(уредила) Весна Тешовић

Народна библиотека Бор је од 23. до 26. септембра 2002. године била један од домаћина дешавањима која су се у оквиру ИИ Фестивала образовањ а одраслих одвијала у нашем граду. Овај Фестивал живео је тих дана у око сто градова Србије и Црне Горе, а Бор је био једини представник Тимочке Крајине.
Четири фестивалска дана су у библиотеци била испуњена различитим садржајима. Технички факултет је био организатор предавањ а “Са новим знањима у нови миленијум”. Здравствени центар Бор је организовао трибину “Хроничне масовне незаразне болести”, а Герантолошко друштво округли сто на тему “Међугенерацијски односи”. Посебно су била жива два фестивалска дана. Берза програмских курсева и курсева страних језика под радним називом “Ка новим видицима информатике и језика” окупила је све институције и организације које се у оквиру своје делатности баве и оваквим образовањ ем. Последњег дана фестивала трајала је “Јесења смотра борске издавачке продукције”. Организатори и учесници су били: Народна библиотека, ИНДОК – центар Института за бакар, Технички факултет Бор, Музеј рударства и металургије, Друштвено штампарско издавачко предузеће “Бакар”, Јавно предузеће “Штампа, радио и филм” и књ ижевни клуб “Инорог”.
Овај дан је по много чему био занимљив и значајан. Занимљив за наше суграђане јер су у сајамској атмосфери могли видети ко се све у Бору бави издаваштвом. Могли су разгледати не само изложене књ иге, већ и присуствовати видео промоцијама издавачких програма и промоцијама појединих издања и аутора. За саме издаваче дан је био значајан јер су по први пут били окупљ ени на једном месту, те су целога дана имали могућности да једни друге боље упознају и размене своја искуства.
Искористили смо прилику да их замолимо да нам опишу своју издавачку делатност, оно што су до сада урадили и смисао свега тога за град и ширу научну, стручну и културну јавност, шта планирају у предстојећем периоду и да прокоментаришу околности у којима се реализује издавачка делатност и тешкоће на које наилазе.
Ево какве смо одговоре добили од за издаваштво одговорних људи:

Славиша Петровић, ШРИФ

Издавачка делатност у Бору почела је 1. новембра 1947. године, када је изашао први број Колектива. Захваљ ујући њему у Бору су се развиле две делатности: информативно-издавачка (ШРИФ) и графичка индустрија (Штампарија “Бакар”)
Издавачка делатност ШРИФ-а може се поделити на две глобалне групе: штампана гласила и публицистика. У штампана гласила спадају: Колектив (излази и данас), Борске новости (престале са излажењ ем крајем децембра 2000. г.), часопис Бакар (реч је о стручном часопису у коме су објављивани радови академика, доктора наука и других стручњ ака из области производње и прераде бакра и базне хемије, штампан је на српском и енглеском језику, а престао је да излази након распада ПЗ “Југобакар” са седиштем у Београду), потом часопис Развитак – за питањ а из области културе и етнографије (он и данас излази у Зајечару, а у оквиру издавачке делатности ШРИФ-а био је од 1990. до 1992. године), као и лист Еко . миx (за тржишну комуникацију и економску пропаганду), који је излазио 1990, 1991. и у првом тромесечју 1992. године, а покривао је подручје целе источне Србије.
У другу групу спадају: Грађа за историјска истраживања о Бору и Мајданпеку (издато је више томова књига, рађених на основу писане и француске документације забележене на микрофилмовима), књ иге белетристике (проза, поезија и стручна литература, чији су аутори били и многи новинари ШРИФ-а), монографије (углавном аутори из ШРИФ-а), каталози производа, проспекти, алманаси и друга издањ а. Издавање Грађе за историјска истраживања о Бору и Мајданпеку престало је 1990. године. Остала продукција из ове групе постоји и данас, али у знатно мањ ем обиму и квалитету него пре 2000. а посебно пре 1995. године.
Несумњиво је да је издавачка делатност ШРИФ-а имала велики значај за развој информисања, културе, науке и развој “паблик рилејшен” послова за привреду и остале сфере рада и живота у Бору, Тимочкој Крајини, Србији, Југославији и шире. Примерци целокупне издавачке продукције ШРИФ-а су сачувани у њ еговој архиви, налазе се у многим историјским архивима, библиотекама и другим установама и институцијама широм земље. Ова грађа (посебно комплети Колектива, Борских новости и историјска истраживањ а) имају (с обзиром на историчност написа) огроман значај за даља истраживања у домену историје и наставак публицистичке издавачке продукције у Бору. Многа издањ а промовисана су и на, за то уприличеним, пригодним манифестацијама у Бору и шире, што је, такође, велика улога ШРИФ-а у развоју укупног духовног стваралаштва на овим просторима и у развоју друштвене свести.
Даљи планови, у правом смислу те речи, не постоје. Ово стога што се издавачка делатност ШРИФ-а свела на једног човека (Славиша Петровић) и још три аутора (Јован Митровић, Мирослав Радуловић и Брана Филиповић) који раде и са другим издавачима. Осим тога, ШРИФ више не постоји као јединствено предузеће. “Колектив” прелази у РТБ Бор. Формира се и Јавно предузеће Радио-телевизија Бор. У овом делу бившег ШРИФ-а не знају шта је издавачка делатност и који је њ ен укупан друштвени значај, па зато, по свему судећи, нису заинтересовани да она остане у њему, а за то не постоје ни кадровски ни материјални, као ни други услови.
Издавачка делатност ШРИФ-а сада се остварује у веома неповољним околностима. Оне су последица недостатка кадрова, пара за спонзорисањ е и друге начине финансирања ове делатности, помањкања одговарајуће опреме (застарела и израубована), али и ојачале конкуренције.
Могуће право решење за наставак ових послова је њихово припајање “Колективу” и сеоби делатности у РТБ Бор. Ово тим пре што је издавачка делатност и почела са овом новином РТБ-а. Посебно зато што би и РТБ Бор коначно комплетирао свој Сектор за односе са јавношћу (део “ПиАр” услуга и за трећа лица), а тиме може да смањ и или неутралише трошкове даљег излажења Колектива.

Станислава Лековић, Друштвено штампарско издавачко предузеће “Бакар” Бор

До сада наша издавачка активност није била задовољавајућа, што је донекле условљено тиме што нам је штампарска делатност основна, па смо издаваштво радили за ауторе, када су они то повремено захтевали. Ту је било неколико издањ а за наше суграђане, углавном ауторе поезије, што сматрамо недовољним за град и ширу културну јавност.
У предстојећем периоду када се налазимо у поступку приватизације, планирамо да издавачку делатност проширимо у односу на досадашњ е наше пословање.
Циљ активирања наше издавачке делатности је окупљање и објављивање значајних еминентних дела, наших и страних писаца, и првенствено афирмисањ е борске културне и књижевне средине, објављивање борских дела из различитих области, књижевности, науке, културе и образовања.
ДШИП “Бакар” поседује све техничке услове за издаваштво, почев од припреме и обраде. Има и један број еминентних сарадника из ове области који би били ангажовани по потреби. Користиле би се и досадашњ е припреме неких дела за поново објављивање.
Међутим, тешкоће на које наилазимо су углавном финансијске природе, јер аутори углавном не могу да сносе трошкове штампањ а, а све теже је обезбедити средства из донација и спонзорстава.

Ђорђе Станковић, ИНДОК-центар Института за бакар

Наша издавачка делатност оријентисана је на стручне послове и научне садржаје из делатности Института и система РТБ Бор. њ у чини око двадесет монографија, примарне публикације као што су часописи Бакар, Иновације и развој, Годишњак Института и низ секундарних публикација. У предстојећем периоду не планирамо ништа спектакуларно. Наставићемо са започетим активностима и поред тешкоћа у пласману, обезбеђивањ у спонзорства и покрића за трошкове издаваштва.

Драган Тешовић, Књижевни клуб “Инорог”

Књижевни клуб “Инорог” је од 1997. године до сада штампао књиге поезије, кратких прича, драма. Акценат издаваштва је, дакле, на класичним књ ижевним облицима, мада по статуту Клуба у области издаваштва не постоје ограничења. Основна тежња је афирмација мање познатих или непознатих аутора који својим квалитетима то заслужују.
Поред 26 штампаних књига имали смо више десетина промоција, како у Бору, тако и у другим градовима, највећим делом у Тимочкој Крајини. Наши аутори су за дела објављ ивана у нашем Клубу више пута награђивани на престижним југословенским конкурсима, као и на конкурсима на локалном нивоу. Неки аутори, стасали у нашем Клубу, успели су да у скорије време направе пробоје и у далеко ширим оквирима.
Књижевни клуб “Инорог” је клуб који за свој опстанак највише дугује неформалној организацији рада и ентузијазму чланова. Непостојањ е чврсте организационе форме, као и непостојање сталног и стабилног финансирања активности онемогућава нека дугорочна планирања, већ се рад одвија од пројекта до пројекта, била то штампа, гостовањ е, сарадња са другим организацијама итд. Тренутно су нам у штампи две књиге, а имамо још десетак одличних књига спремних за издавањ е.
Услови у којима ради Књижевни клуб “Инорог” су, најблаже речено, лоши. Такви су, уосталом, и општи услови у независним областима културе. Ретки донатори и мецене, који свесрдно помажу наш рад, нису у могућности да финансијски покрију све потенцијале Клуба. Ми то од њ их и не очекујемо, пошто су закони такви да ни на који начин не мотивишу привреднике за учешће у култури. Једно од могућих решењ а је нов начин финансирања издаваштва на нивоу општине и тај предлог је достављен локалној самоуправи. По њему би се са много мањ им утрошком средстава форсирао квалитет. Продукција би била мања, али уједначенија и квалитетнија. Потенцијални финансијери били би ослобођени сталних притисака, а нашли би се и начини да и они од ове сарадњ е имају користи. По нашим сазнањима овај предлог нико из општинске управе није удостојио чак ни читања, а камоли коментара. Решењ а проблема, дакле, има, али недостаје интересовање.

Слађана Ђурђекановић, Музеј рударства и металургије у Бору

Оснивачки акти Музеја у Бору потичу из 1950. године. Музеј је почео да ради 1961, а Решење о оснивањ у Народног музеја у Бору донела је Скупштина општине Бор на седници свих већа 30. јуна 1965. године.
Евидентирање културно-историјских добара, истраживања, откупи, документација, конзервација и рестаурација, чувањ е, васпитно-педагошки рад, излагање и публиковање су најзначајнији сегменти музејске делатности, у којој је овај последњи, у информативном смислу, најдалекосежнији, а тиме и најефектнији.
Основни циљеви издавачке делатности музеја су: упознавање јавности са музејским вредностима, музејским радом и активностима, чиме се истовремено популарише и афирмише културно-историјско наслеђе о коме се музеј стара. Објављ ивање стручних радова је и могућност личне афирмације и стручног напредовања запослених у музеју. Пошто музеји имају дефинисану територијалну надлежност, публикације су, уједно, и афирмација подручја у којем се музеј налази.
Делатност музеја дефинише и његову издавачку политику и области интересовања: археологија, локална историја, етнологија, ликовна уметност и све везано за историјско сагледавањ е музејске специјализације – рударство и металургију.
Библиографија издавачке делатности борског музеја није урађена (иако Музеј од 1985. године има стручну библиотеку), па се без обимног истраживачког рада не могу дати прецизни подаци о овој врсти музејског рада, иако би се за почетак бављ ења издавачком делатношћу Музеја могла сматрати 1968. година, када је објављена прва књига са потписом музеја као издавача Злотска пећина – археолошко налазиште др Николе Тасића, у којој су представљ ени резултати вишегодишњих археолошких ископавања.
Издавачка делатност Музеја рударства и металургије може се систематизовати на:
– монографије
– каталоге изложби
– позивнице и плакате
– разгледнице
– зборник радова, који је периодична публикација.
Монографска издања обухватала би књиге типа Бор и околина (1975) групе аутора, Рудна глава најстарије рударство бакра на Централном Балкану (1982) др Борислава Јовановића и друге. Овој групи припадале би и монографије из едиције “Музејске збирке”, као и Речник древног рударства од XИИИ до XВИИИ века Татомира Вукановића. Две значајне књ иге монографског типа излазе из штампе ових дана: Бор и околина у праисторији, антици и средњем веку групе аутора и Ликовни живот у Бору 1900-2000 Душана Кабића.
Каталози изложби су штампани трајни документ о овом, за публику, најатрактивнијем делу музејског рада. Циљ Музеја је да свака изложба остави иза себе каталог, чији обим и изглед зависе од значаја изложбе и расположивих финансијских средстава. Последњ их година, штампање каталога ауторских изложби за Музеј значи обогаћивање ликовне збирке, јер су аутори у обавези да оставе једно своје дело. У мноштву каталога треба поменути каталоге Уметничке колоније “Бакар“, Рудне Главе, поклон-збирке Емила Милошевића, народне уметности Тимочке крајине, традиционалног одевањ а Влаха, бачијања на Дубашници .
Највећи значај позивница и плаката, поред документарног, огледа се у делу информисања и музејског маркетинга. Плакати се штампају у две варијанте: општи и наменски. Истакли бисмо да је Музеј рударства и металургије, у сарадњ и са Младим истраживачима, штампао и први борски еколошки плакат.
Мотиви разгледница у издању Музеја су културно-историјска добра, јавни споменици, заштићени објекти културе или најзначајнији музејски предмети.
Музеј рударства и металургије је од 1985. године почео да објављује Зборник радова Музеја рударства и металургије, који је континуирано излазио до 1992. године. У току 2002. године припремљ ен је за штампу Зборник, који ће, као двоброј 8/9 изаћи почетком 2003. Анциент мининг анд металлургy ин соутхеаст Еуропе је зборник радова представљ ених на Међународном симпозијуму о рударству и металургији југоисточне Европе, одржаном у Доњем Милановцу 1990. године.
Планови Музеја у области издавачке делатности су: годишње излажење Зборника радова Музеја рударства и металургије, монографија Уметничке колоније “Бакар“ (поводом двадесетогодишњ ег трајања), монографија Братислава Петровића, монографска презентација свих музејских збирки, каталози изложби, разгледница.
За планско бављење издавачком делатношћу неопходно је обезбедити наменско финансирање. Најинтензивнију издавачку делатност Музеј рударства и металургије имао је у време постојањ а Самоуправне интересне заједнице науке. Гашењем овог облика организовања престао је да излази Зборник радова Музеја рударства и металургије, а сва друга издањ а изашла су уз огромне напоре, трошење енергије и времена у тражењу спонзора и реализацији уговореног или договореног. Бољим праћењ ем оснивача Музеја и у финансијском делу, створиће се могућност континуираног објављивања музејских вредности и рада. Подсетићемо и да издавачка делатност за музеј има и финансијски ефекат, јер омогућава библиотечку размену са преко двеста институција културе и науке, па књ иге којима се на овај начин обогаћује библиотечки фонд не морају да се набављају куповином.

Горан Миленковић,Народна библиотека Бор

Издавачка делатност градске библиотеке траје, у ствари, већ деценијама, но изводи се без икаквога плана, те њ ени резултати личе на мале тачкице на белој плахти времена. Она, дакле, није континуирана, није запланирана, није идејно оформљ ена, не постоји свест о њеном значају и вредности. У последње време покушава се са зачецима једне праве, институцији примерене издавачке политике, коју ће осмислити и реализовати Издавачки одбор Народне библиотеке Бор.
Библиотека је, као коиздавач, са Књижевном омладином Бора и Самоуправном интересном заједницом културе Бор, 1979. године учествовала у објављ ивању Борске бележнице Микоша Раднотија, а у сарадњи са ШРИФ-ом је 1990. године објављена књига Слободана љ. Јовановића Пут књиге у борском крају: прилози за историју читалаштва и библиотечке делатности у Бору и околини 1869–1989. Замишљ ени као пратећи материјал који следи основну и јавно-културну делатност библиотеке, Сајамски гласник (1988–1989) и Билтен (1986–1988) унеколико су искакали из замишљ еног концепта прилозима који су се односили на уметност и дешавања у култури града. На подлози тога скретања 1999. године покренута је Бележница, лист Народне библиотеке Бор. Три зборника библиотека је објавила унутар традиционалног конкурса за кратку причу. Други и трећи зборник имају наслов Приче у папучама. Године 2001. библиотека је објавила друго и допуњ ено издање књиге Бранимира Ћосића Десет писаца – десет разговора, у оквиру покренуте библиотеке “Епифанијум”.
Из наведеног се види да је библиотека радила баш оно што је требало да буде рађено, али се такође види да је то радила у недовољ ној мери (нпр. где су библиографије, где је континуитет, итд?). Из личног угла посматрајући, изгубљено је силно и драгоцено време. Најбољ е би било да се поправи што се да попоравити, ни у ком случају не прекидајући оно што се Бележницом и књигом Бранимира Ћосића у последњ е време (наравно и осталим публикацијама, раније) урадило за градску културу, а то је да је она почела да излази из својега безнадежног аутизма.
У времену које долази, прва и основна дужност је да се направи издавачка стратегија, која би укључивала сложен и детаљ ан план, маркетиншку потпору итд. Бележница ће сигурно наставити да излази, но стално треба ослушкивати укус времена те, ако је потребно, и мењ ати њен лик.
Најважнија ствар која се тренутно дешава је та да се кристалишу сви услови који утичу на постојањ е евентуалних издавачких амбиција. Механизме издавачке присиле, цензуре, бирократског или идеолошког прилаза издаваштву укидају тржиште и повећана свест о потреби квалитетног и корисног улагањ а у културу, који својим јасним законима и сазнањима које нуде не дају пуно простора ничем што није промишљено, храбро и добро организовано.

Остаје нам да жалимо што нам до закључења листа није стигао текст са Техничког факултета. И ова институција имала је значајну издавачку делатност, а на штампањ е чека већи број припремљених публикација. Међутим, и они муче муку како да набаве новац потребан за штампу.
Оваква искуства показују да без обзира на различиту профилисаност издаваштва, сви који се њоме баве у нашем граду имају идентичне проблеме и једнако осећањ е немоћи да их преброде. Али извесно је и да планови постоје и да општа беспарица не смањује креативност и радни елан. Зато би, можда, било корисно уприличити некакав састанак свих борских издавача како би се направила заједничка стратегија деловањ а, а тиме локалној самоуправи (и шире) јасно указало на неопходност квалитетног улагања у културу и науку.