Милена Стојановић
Живимо у времену савремених технологија које су донеле и нове могућности уметничког изражавања. Издавачка кућа „Мали Немо” из Панчева покренула је нову ревију за дигуталну уметност и културу Свеске – ArtTech. Мото ревије изражава поднасловна одредница – људи, технологија, уметност, а једна од намера је да се покаже како дигиталне уметности нужно не значе прекид са класичним уметничким стварањем, већ да је, напротив, реч о њиховом узајамном прожимању и допуњавању. Масовна употреба персоналних рачунара омогућила је широку доспутност дигиталних уметности као што и савремене информационе технологије налазе своју примену и у пословним системима, од најмањих до највећих.
Први број ревије Свеске – ArtTech доноси 14 текстова разврстаних у 9 рубрика. Већ је текст у рубрици „Тема броја” потврда редакцијске намере да ревија не буде само „још један часопис намењен љубитељима интернета и рачунарских технологија”. Наиме, Милан Орлић у тексту Дух над водама – Пројекат Растко: ћирилични део глобализације представља најпознатији и највећи српски и балкански дигитални подухват. Реч је о развоју десетина бесплатних електронских библиотека и колекција доступних сваком кориснику интернета. Пројекат Растко део је светског пројекта који тренутно броји око 1 000 књига и 4000 текстова на двадесетак језика, из пера око 3 000 аутора. Основна начела пројекта су брига и потреба за очувањем, објављивањем и ширењем дела од важности за локалну и светску културу, што већа отвореност коришћења за све кориснике и демократичност објављивања за све учеснике подухвата, изналажење и ширење информатичких решења која решавају културне потребе, отвореност култура и систематско развијање мостова који их повезују са светским културним и цивилизацијским наслеђем, развој мањински култура… У контексту приближавања литературе и дигиталних технологија, занимљива је и рубрика „ArtTech literra”, у којој је објављен одломак из романа Атлантида, Борислава Пекића, у коме се читалац суочава са пишчевом фикционалном чињеницом да земаљску куглу паралелно насељавају људи и роботи, као и научнофантастична прича Драгана Бојаџијевског „М од емпатија”. Уводни текст Слободана Марковића доноси информације о Светском самиту о информационом друштву и покушава да осветли место Србије на „путу ка информационом друштву”. Читаоци ревије имају прилику да се информишу о још једном важном догађају везаном за овај Самит. Реч је о Припремној конференцији за другу фазу Светског самита о информационом друштву, одржаном у јуну 2005. године у Бечу, о којој пише Ненад Орлић. Пажњу привлаче и текстови Stephena Shanklanda о сликању на микрочиповима, затим Роберта Донијеа са Мичигенског универзитета о погледу историчара књижевности на дигиталну револуцију у светлости тзв. смрти књиге, као и текст Toma Vanderbilta о првој виртуелног галерији на свету и њеном оснивачу, Стивену Саксу. Рубрика „Реч по реч”, у форми интервјуа преставља рад Катедере за компјутерску уметност и дизајн Академије уметности БК, прве те врсте у нашој земљи, и њеног оснивача, професора Марка Сувајџића, затим, у разговору са Илијом Трујићем, директором сектора инвестиција компаније MESSER TEHNOGAS A.D, откривамо могућности употребе SAP информационог система у пословању. Душан Стојичевић, главни уредник компјутерског часописа Свет компјутера говори о томе како је овај угледни часопис, у више од две деценије свог постојања, успео да постане и остане најтиражнији.
Средишњи део ревије посвећен је ретроспективи међународног фестивала дигиталне уметности ArtTech који су, већ шести путу, организовали „Мали Немо” и „Madnet”из Панчева. Фестивал окупља ауторе са простора бивше Југославије, али и из многих земаља Европе. Текст је илустрован награђеним радовима из свих такмичарских категорија (bitmap, web design, wallpaper, векторска графика). Пропозиције шестог фестивала унеколико су промењене, па су се аутори такмичили у следећим категоријама: static, web design, interactiv, animation.
„Желимо да покажемо како дигитална уметност не мора значити прекид са класичним уметностима.Стално прожимање старих и нових уметничких форми доноси нове резултате, у складу са захтевима савременог, информационог доба. У том смислу, редакција ће настојати да афирмише ауторе, технологије и уметничко стварање, у сагласности са духом времена.” – речи су главног уредника Милана Орлића.