Мр Милица Кирћански, Градска библиотека у Новом Саду

У организацији Заједнице матичних библиотека Србије и Градске библиотеке Суботица, 2. и 3. јуна 2008. године одржан је, други по реду, стручно – научни скуп Библионет 2008: дани матичних библиотека Србије. На тему овогодишњег скупа, „Библиотечке услуге“, излагало је 20 библиотекара из Србије, као и гошћа из Бугарске, директор Народне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“, проф. др Борјана Христова.
Скуп је обухватио четири темат- ски подељене радне сесије: представљени су токови савременог библиотекарства, хуманистички аспект библиотекарства и каталог по мери корисника, начини унапређивања библиотечких услуга и актуелна искуства јавних библиотека. На Библионету 2008. представљено је дело академика Александра Младеновића, и књига из савремене продукције у области библиотечко- информационе делатности – Утицај информације на друштво: испитивање њене природе, вредности и употребе Мајкла Хила. Од укупно 20 излагача, који су презентовали своје радове, њих 10 било је из националних библиотека (8 из Народне библиотеке Србије и 2 из Библиотеке Матице српске), 4 из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и 6 из јавних библиотека Србије (Библиотека града Београда, Градска библиотека у Новом Саду, Градска библиотека Суботица, Народна библиотека Пирот, Народна библиотека „Детко Петров“ из Димитровграда и Библиотека „Карло Бјелицки“ из Сомбора). Иако је оквирна тема „Библиотечке услуге“ значајна за рад библиотека сваког појединачног типа, она је побудила највише интересовања код библиотекара који раде у јавним библиотекама – због чега су се искључиво они и одазвали позиву да присуствују овом скупу. Разлог за то је одлучујући утицај који услуге имају на рад ових библиотека којима ус- пех пословања и повећање броја ко- рисника директно зависи од квалитета пружених услуга. Ако знамо да јавне библиотеке услужују различите категорије корисника и да су услуге комплексне, бројне и разнолике, трагање за новим решењима и моделима рада представља изналажење пута за даљи развој. У условима у којима наше библиотеке функционишу (и у односу на положај и статус који објективно заузимају у друштву), свако позитивно искуство и добри примери из праксе подстицајни су фактори који помажу да јавне библиотеке одговоре потребама нове генерације корисника, препознају своју улогу и пронађу адекватно место у информатичком друштву.
Излагања колега из националних библиотека била су информативна, првенствено за библиотекаре који раде у библиотекама које немају сталан приступ интернету и могућност редовног информисања на даљину. Библиотеке које ове услове имају, лако и брзо могу прикупити податке о Европској библиотеци, дигитализованим збиркама Народне библиотеке Србије, КоБ- СОН-у, серијским публикацијама у електронској форми итд. Радови на ову тему и већина докумената из области библиотекарства, који су у електронској форми, могу се преузети са сајта НБС, а већина је публикована у Гласнику Народне библиотеке Србије. Кључно питање је да ли су и у којој мери библиотекари у Србији информатички и информационо писмени и колико заиста користе предности нове технологије. Основни је задатак и последњи моменат да утврдимо ниво обучености и ширину компетенција наших стручних радника, пре свега оних који раде у најбројнијим библиотекама – јавним и школским. Да би услуге у библиотекама биле квалитетне, носиоци и промотери тих услуга морају бити способни да их креирају и реализују. Дакле, кадрови су један од пресудних чинилаца за успешан рад библиотека јер, уколико немамо стручан и способан кадар који ће омогућити максимално коришћење свих ресурса, и најбоље опремљене библиотеке постају магацини неискоришћене грађе. У раду Бојане Вукотић „Нове библиотечке услуге засноване на новим форматима серијских публикација“ наведени су подаци о коришћењу интернета у Србији: само 18,5% домаћинстава има интернет прикључак, и то модемску конекцију; активних корисника интернета међу појединцима у 2006. години било је свега 23,9%, од којих су најбројнији студенти (77%) и запослени (39%); најчешће место приступа је од куће, а у јавној библиотеци, интернет кафеима, пошти итд, само 5,6% становника приступа интернету. Свесни тога да у Србији постоји „дигитални јаз“, веће напоре морамо уложити за његово премошћавање, обезбеђивањем услова за коришћење интернета у што већем броју јавних и школских библиотека и ангажовањем обучених кадрова. Тиме ће доступност новим услугама и расположивим електронским ресурсима бити приступачнија, а библиотеке ће испунити захтеве нове генерације корисника и у пракси потврдити своју флексибилност.
Рад Светлане Јанчић подсетио је библиотекаре на овом скупу да су промене у библиотекарству неминовне, а прилагођавање библиотека перманентно – што потврђује тенденција за формирање каталога „по мери корисника“. Децидирана и уједначена правила каталогизације, која су прихваћена у међународним оквирима, постепено се модификују по дефинисаном моделу, што ће корисницима омогућити „брзо и ефикасно проналажење, идентификовање, одабирање и прибављање описаног ентитета у аутоматизованом окружењу“. Након излагања С. Јанчић о новој димензији каталога, неверица и збуњеност која је завладала међу библиотекарима потврдиле су да се промене, и даље, тешко и нерадо прихватају.
Поједини радови односили су се на услуге које су искључиво у домену рада националних, односно универзитетских библиотека (нпр. „Српска дијаспора као корисник библиотечких услуга“ Добриле Бегенишић и „Израда библиографија цитираности научних радова: једна специфична услуга Универзитетске библиотеке ‘Светозар Марковић’ у Београду“ групе аутора). О библиотечким услугама намењеним лицима са посебним потребама било је и до сада радова, углавном истих аутора. Нема дилеме да је формирање ових услуга доказ поштовања људских права и демократичности библиотека, али је основни проблем што већина библиотека (превасходно јавних) нема елементарне услове за улазак ове групе корисника у библиотечке објекте, а нема ни мобилних библиотека које би одлазиле до таквих корисника, чиме се анулирају и људска права и демократичност библиотека. У оваквим околностима, једини начин коришћења библиотечких услуга за особе са посебним потребама је коришћење електронских ресурса на даљину.
Општа примедба библиотека- ра који су испратили овогодишњи скуп била је да у садржини већине радова има доста понављања, тј. да су аутори, уз делимичне измене и прилагођавање теми, излагали већ објављене или презентоване радове (нпр. презентација филмског запи- са о Библиотеци „Карло Бјелицки“ из Сомбора виђена је неколико пута на различитим скуповима, а само десет дана након Библионета 2008, присутни на стручном скупу Културна и издавачка делатност матичних библиотека (скуп у органи- зацији Секције за матичне библио- теке БДС) у Сремској Митровици, могли су поново да одгледају исти филм – у контексту друге теме и у презентацији других колега.
Због чињенице да је грађа завичајних збирки у нашим библиотекама недовољно искоришћена, свака другачија пракса која демантује ову појаву вредна је пажње. Пример рада Завичајног одељења Градске библиотеке у Суботици на популаризацији ове грађе и ангажовање библиотекара на обликовању услуга показује да, уз адекватно промовисање, интересовање корисника за завичајне фондове треба да буде у порасту. Развој завичајних збирки у великој мери зависи од стручног библиотекара – специјалисте који сагледава значај завичајних фондова и има потпуни увид у садржину грађе. Уколико се спроведе и диги- тализација ове грађе, доступност и коришћење били би у потпуности омогућени, а сви примерци из фонда сачувани.
Због присутног ентузијазма и полета, излагање Елизабете Георгиев (Народна библиотека „Детко Петров“ из Димитровграда) било је сугестивно, са видним оптимиз- мом и приврженошћу професији. Представљање модела активног и успешног рада библиотеке у малој средини подстицај је за библиотекаре који раде у сличним условима. Опет се људски ресурси појављују као одлучујући у постизању резултата, а нови облици рада – као ефектан начин мотивације корисника (посебно деце) за коришћење библиотечких услуга.
Колеге из Библиотеке града Београда презентовале су „Библиотеку 2.0“ која се заснива на концепцији Web 2.0, што у суштини значи отварање према корисницима, увођење нових електронских услуга у два смера и интерактивност. Иако је презентација побудила интересовање, изазвала је и многе нејасноће: шта је у „Библиотеци 2.0“ толико ново и различито када већ постоје кориснички форуми путем којих корисници узимају активно учешће у формирању услуга библиотеке? Колико библиотекарство као стандардизована делатност, а библиотеке као носиоци поузданих информација, могу либерализовати делатност и омогућити већи утицај корисника? Коначно, шта је крајњи циљ креирања „Библиоте- ке 2.0“, какви и колики људски ресурси ће бити неопходни за функционисање оваквог Web-а? Увођење новина, атрактивности и различитих садржаја јесте задатак савремених јавних библиотека, јер их то лишава стереотипа и крутог традиционализма. Истовремено, библиотеке морају да се руководе стварним вредностима и да сачувају квалитет укупног рада. Дакле, треба да изналазимо и примењујемо савремене методе и садржаје, али промишљено, сврховито и не по сваку цену.
Заједница матичних библиотека представља „клуб директора“ – како рече управник Народне библиотеке Србије Сретен Угричић – са задатком да закључке са стручних скупова спроведу у пракси и да допринесу да се у раду примени све што ће утицати на развој библиотека. Задатак је одговоран, а није ни лак у условима у којима наше библиотеке функционишу.
Након Библионета 2008. може се рећи да су задаци директора библиотека и самих библиотекара првенствено да: препознају и дефинишу проблеме, да одреде приоритете и кораке за њихово решавање; да дефинишу стратегију и планове; да се фокусирају на кориснике; да људски ресурси постану водећа снага и да тимски рад и професионалност буду обележје пословања библиотека у Србији. На путу развоја, наше националне библиотеке могу пружити драгоцену помоћ, а подршку све библиотеке и библиотекари у БИС-у.

Милица Кирћански

Као члан Библиотекарског дру штва Србије, као библиотекар библиотеке која је била једна од организатора научног скупа, као учесник скупа и председник Комисије за статусна и професионална питања БДС, износим своја запажања, закључке и утиске о протеклом Међународном научном скупу.
Од 19. до 21. октобра 2006. године, у сали Погон Дома омладине у Београду одржана је, пета по реду, међународна научна конференција на тему Лидерство у библиотекама: спона културе, науке и привреде. Организатори скупа су били Филолошки факултет у Београду (Катедра за библиотекарство и информатику), Библиотекарско друштво Србије, Библиотека Матице српске, Библиотека града Београда, Градска библиотека у Новом Саду и Библиотекарско друштво Републике Српске. Више од четрдесет иностраних и домаћих излагача позабавило се различитим темама које су се, у већој или мањој мери, односиле на главну тему скупа.
Присуство уважених предавача из иностранства омогућило нам је: да сагледамо место савременог српског библиотекарства у односу на библиотекарство у развијеним земљама и земљама у окружењу; да одредимо – односно да прихватимо – правце развоја који су јасни и неизбежни; да се суочимо са сопственим пропустима и грешкама; да схватимо да је једини могући правац развоја библиотекарства у Србији онај који треба да се ослања на квалитет рада, лично залагање и допринос, примену успешних решења и добро функционисање БИС-а Србије у пракси, а не формално. У развијеним земљама, у веку знања, библиотеке јесу лидери у свом друштву, а лидери у библиотекама разумеју улогу и одговорност функције коју су прихватили. Поново смо могли слушати о значају и снази иностраних библиотечких удружења и тзв. „Пријатеља библиотеке’’, организација које успешно функционишу (Сали Рид). У Србији, у земљи у којој је донаторство дубоко укорењено и има дугу традицију, где су завештање и даривање, у циљу националног добра и напретка – у националном бићу, не постоје организације „Пријатељи библиотеке’’. То значи да поново треба оживети сваки облик подршке и помоћи библиотекама. Врло значајно и актуелно у иностранству (нарочито у скандинавским земљама) јесте повезивање и удруживање библиотека, не само у оквиру региона и државе, већ и у оквиру више држава. Нама би то требало бити озбиљна порука и једини начин за превазилажење проблема: само удруженим снагама, јединствени и са усаглашеним мишљењима можемо решавати професионална питања и правити помаке.
Након излагања наших библиотекара могло се закључити да библиотеке у Србији нису лидери у свом друштву јер им друштвена заједница не придаје такав значај – напротив, објективна позиција дијаметрално је супротна од лидерске позиције и без стратешког опредељења државе. Када су у питању лидери у библиотекама, ситуација се компликује због моћи политике и политичких утицаја на културу, тачније, на занемаривање културе и страначко уплитање и наметање кадрова. У таквим условима водећи људи у библиотекама не могу бити истински лидери одани библиотеци и професији – свакако, нека је увек част изузецима. Суштинску анализу, констатацију и исправан закључак за решавање овог проблема пружио је рад проф. др Александре Вранеш Моћ библиотеке и моћ у библиотеци. Препознајући се у закључцима овог рада, одговорни појединци у нашим библиотекама наћи ће потврду да су на правом путу а, многи, могу открити смернице за проналажење пута. Лајф Леринг је говорио о „осећају библиотекарства’’ као основном, јединственом начину размишљања о библиотекарству који даје јединственост – да мислимо и понашамо се као библиотекари, фокусирајући се искључиво на срж професије. С обзиром да је то важан услов за развој професије, стање у српском библиотекарству мора озбиљно да се размотри. Још једна врло значајна порука чула се у излагању Лајфа Кајберга који је рекао да „међу библиотекама треба сви на исти начин да разговарамо’’, односно, да проналазимо заједничка мишљења, јединствене ставове, без фаворизовања одређених библиотека или појединаца (по формално прописаној хијерархији, величини установе или града итд.).
О квалитету радова домаћих излагача могло би се дискутовати на неком од наших наредних стручних скупова. Комисија која би вршила процену вредности радова за ову Конференцију није образована из разлога што је Организациони одбор заузео став да треба испоштовати жељу и труд сваког излагача да учествује на скупу који многима представља јединствену могућност да говоре о одабраној теми. Библиотекари би морали, као стручњаци у својој професији, да разумеју одређење „међународни научни скуп’’ и да квалитетом радова одговоре нивоу скупа и очекивању учесника. Због тога поједини радови као да су „залутали’’ на Конференцију, а то су, пре свега, радови са промашеном темом, радови чија се садржина може под вести под извештај рада библиотеке без постављања проблема на ниво општег, радови који констатују последично пословање проузроковано уско-локалним проблемима, без понуђеног решења и излагања која је било тешко пратити због бројних набрајања, подела, поступака, а без презентације у Pow���er Point-у. Осим тога, неколицина излагача се није ни потрудила да текст коришћене литературе (стране или домаће) прилагоди садржини свог ауторског рада, већ се литература препознавала као дословно пренесена, без назнака цитата.
Иако је помоћник управника НБС, Весна Ињац, пригодним речима поздравила скуп, осим једног библиотекара који је својим излагањем узео учешће на Конференцији, одсуство свих осталих најављених излагача из наше националне библиотеке изазвало је збуњеност, недоумицу и коментаре присутних библиотекара. Одговоре (лишене нагађања) за овакво понашање, библиотекари морају потражити од самих колега из НБС.
Различити коментари поједина ца по питању котизације (која је пр ви пут уведена, објективно, уз образ ложење, а ипак није била обавезујућа) говори о нама самима, дуплим мерилима и критеријумима. До сада су библиотеке у држави организовале различите семинаре (за које су тражиле и имале подршку БДС) који су били мањег значаја, без иностраних излагача и самим тим садржински скромнији, али са обавезним котизацијама око којих није било замерки. Нису логични коментари и деструкција у вези овог саветовања које највише користи свим библиотекарима у држави. Свакако да би било идеално да су учешће у организацији узели многи од нас, да су помогли у складу са својим могућностима, или да су се ангажовали у тражењу оних који могу пружити помоћ. У том случају котизација не би била потребна.
Кад је у питању српско библиотекарство, овај скуп је показао да смо постигли одређене резултате, али да можемо више и боље. Лично ми се наметнуо утисак да је Конференција акцентирала ипак проблеме који постоје, који спутавају бржи напредак, разједињују библиотекарство Србије, а јединство, заједнички чврсти ставови и смернице јесу једини могући начини развоја библиотекарства као делатности и науке. То је уједно и начин заштите професије и залагања за њен статус.
Чињеница да се на Конференцији није појавила већина чланова Управног одбора БДС, захтева објашњење. Српски библиотекари имају право да чују зашто су поједине колеге које су изабрали у највише тело свог удружења, игнорисале Конференцију.
На крају, многи библиотекари ће се сложити да треба одати признање и упутити захвалност свима који су уложили знање, труд и време у организацију овог скупа. При томе мислим не само на стручњаке из наше професије и студенте – будуће колеге, већ нарочито на људе изван струке који су наклоњени библиотекама. Свако ко се барем једном прихватио организационог посла у ком нема довољну финансијску подршку, а често ни разумевање, зна колико је то тежак и незахвалан подухват. Можда је то многима био разлог за дистанцирање од било каквог ангажовања и пружања помоћи, али не треба да буде разлог за неосноване, макар и најмање, примедбе. Сваки научни скуп ових размера, одржан у нашој земљи, доноси нова сазнања, нуди позитивна решења, утиче на правце развоја и, најзад, промовише српско библиотекарство.

Милица Кирћански

Семинар у Љигу, 9, 10, 11. март 2005. г.

Презентација часописа за децу Библиотечки путоказ, одржана другог дана семинара у Љигу, била је потврда свих назнака о одређеном фокусирању рада библиотека и њихових трагања за изналажењем адекватних садржаја – ефектних за конкретно окружење, као и настојању библиотекара да се, уз усмеравање ка циљној групи корисника, наметну и систему образовања, локалној управи, привредном сектору, породици – дакле, широј друштвеној средини. У том циљу, Градска библиотека у Новом Саду је покренула часопис за децу, специфичне садржине, којим, обраћајући се редовним корисницима, допире и до потенцијалних читалаца. Ако смо свесни чињенице да су млади популација која треба да заволи књигу и да настави трајно да користи библиотеке, улагање у овакву публикацију представља дугорочно улагање у будућност.

Савремено библиотекарство је данас суочено са сталним и неминовним променама, због чега је неопходно да библиотеке буду флексибилније; оне морају да прате, да се прилагођавају и да одговарају на све веће захтеве корисника. У земљама са развијеним библиотекарством, ко је су економски стабилније и у којима су јасно дефинисане државне стратегије развоја библиотекарства као науке и делатности, библиотекама је лакше да одреагују на потребе времена. Наше библиотеке су суочене са честим и драматичним друштвеним променама, лошим материјалним статусом и неадекватним условима рада. У већини наших библиотека још увек функционише искључиво традиционалан начин рада, што је последица објективно лоших услова, али и неспремности људских ресурса да прихвате промене. Свакако, ово није генерална процена, јер у Србији постоје средине које разумеју значај библиотека и спремне су да више у њих улажу. Можемо се подичити и високообразованим кадром, добрим стручњацима и значајним теоријским достигнућима који представљају допринос српском библиотекарству и шире.
Оно што библиотеке у Србији негују, а чиме су фасцинирани и инострани стручњаци, то је – издаваштво. Бројне публикације су издавачки подухвати библиотека. Градска библиотека у Новом Саду је једна од оних које су свој рад на издаваштву усмериле на културну историју завичаја. Међутим, као велика јавна библиотека (а максимално се залаже и за статус савремене), окренута је корисницима и свом окружењу и одговара на уочене потребе. Одредила је циљну групу корисника која је, као и већини библиотека, млада популација.
Искуствено, кроз садржајан, активан рад са децом, издвојени су приоритети и специфични захтеви ове групе корисника. Тoме су допринела и годишња опсежна истраживања међу децом и младима – методама анкетирања и интервјуисања – при чему су добијени драгоцени подаци. То се првенствено односи на истраживање новонасталих потреба потенцијалних корисника. Обављање матичних функција омогућује Градској библиотеци комплетан увид у стање фондова и рад школских библиотека. Тако је уочена појава недовољне информисаности међу децом осмошколског узраста, због чега се покретање часописа одређене концепције и специфичног садржаја – само наметнуло. Изналажење начина за континуирано, ефектно и што шире популарисање књиге, читања и коришћења библиотека, као и (у складу надлежности) пружање доприноса развоју и постепеном реформисању образовања код нас, били су довољан разлог за настанак Библиотечког путоказа.
Предности новосадске Градске библиотеке у овом подухвату су, пре свега, одговарајући кадровски потенцијал, квалитетни фондови и задовољавајућа техничка опремљеност. Високообразовани кадар (професори књижевности, професори језика, педагози) – стручни библиотекари, спољни стручни сарадници и информатичари – представљају тим људи који је изнео овај пројекат, од замисли до реализације. У библиотеци је урађено све – од идејног осмишљавања до комплетне припреме за штампу.
С обзиром на то да је Библиотечки путоказ, по концепцији, углавном информативни билтен, било је јасно да мора да испуни два услова:
– да понуди садржаје за децу различитог узраста (од најмлађег до 15 година старости)
да излази у пуном колору због специфичног изгледа – илустрованих корица књига.
Такође, с великом пажњом се радило на ликовном и графичком решењу и на естетској допадљивости. Часопис је морао бити прегледан – нипошто претрпан, а истовремено и визуелно примамљив. Периодичност излажења је требало да прати квантитет и квалитет издавачке продукције и процењено је да тромесечно излажење задовољава ове захтеве.
Библиотечки путоказ садржину својих рубрика доноси на 36 страница, у тиражу од 1000 примерака. Намењен је деци и младима до 15 година старости, наставницима, педагозима и библиотекарима у основним школама, родитељима и свим корисницима фондова дечјих одељења у библиотекама. Намена је дефинисала концепт рубрика, одредила циљеве и предвидела ефекте коришћења ове периодичне публикације.
Часопис обавештава о новим књигама, али и о публикацијама старијих издања и квалитетом избора утиче на читалачки укус – дакле, основна су му информативна и едукативна функција. Актуелан је, са приказима књига који дају суштину садржине, тек толико да пробуде интересовање код читалаца. Уз сваки приказ стоји и напомена ком узрасту се књига препоручује.
Рубрике
Прикази приновљених публикација заузимају највећи број страница. Ова рубрика примењује селективност по квалитету садржине, информативна је и актуелна. Доноси приказе за све узрасте, иако је заступљеност нове литературе по узрасту условљена актуелном понудом издавача. Представљене су књиге домаћих и страних аутора, највише из области лепе књижевности (прегледно одвојене по родовима и тематици), али и из свих других области људског стваралаштва и знања. Уз приказ су дати основни подаци о публикацији, као помоћ мањим библиотекама при набавци;
Прикази књига је рубрика која је временом потврдила трајан квалитет. Ова рубрика скреће пажњу на одређену садржину, утиче на читалачки укус, при чему је јасно изражена едукативна функција;
Приручна литература као водич у трагању за знањем;
Прикази књига на енглеском језику;
Литерарни и ликовни радови деце-подстицај креативног рада и сарадње;
Радови дечјих писаца;
Занимљивости из прошлости града и завичаја;
Биографије познатих личности;
Објашњења непознатих термина и појава;
Рубрика намењена наставницима – доноси радове из савремене методике наставе и књижевне критике;
Активности Дечјег одељења, предлози, сугестије, сарадња и наградни конкурси;
Листа најчитанијих књига, формирана одвојено за млађи и старији узраст;
Дечје библиотеке у свету.
Часопис оваквог формата не губи на информативности, може трајно да се чува и вишеструко је користан: као својеврстан водич кроз свет литературе за децу, пружа помоћ при одабиру адекватних наслова, библиотекарима помаже приликом планске набавке и иницира активну сарадњу са децом, школама, писцима и издавачима.
Библиотечки путоказ, промовишући књигу и читање, указује на трајне вредности. Без истицања поука, стилом и језичким изразом у обраћању, те вредности су приближене младима. Деци више нису ускраћене информације (уколико их не добију у школи или породици), напротив, понуђен им је квалитетан избор, са објашњењима и препорукама, што је од велике користи и наставницима и родитељима.
У удруженом деловању на обликовању здраве, образоване, самосталне, младе генерације која ће знањем постизати циљеве, сви који се баве децом и њима су наклоњени, препознаће заједнички смисао свог рада и у појављивању овог часописа. Библиотечки путоказ може да анимира многе. Млади ће, надамо се, прихватити часопис као јединствен лист њима намењен; наставници – као часопис који нуди драгоцену помоћ и у чији се квалитет могу поуздати; писцима и издавачима он је бесплатан, компетентан промотер њиховог стваралаштва и рада. Библиотекама, овај часопис је још један од начина којим се оне боре за повратак књизи и повећање броја корисника, пре свега младих.