Милица Матијевић, Библиотека „Димитрије Туцовић“, Лазаревац

Веома сам се обрадовала кад сам у прошлом броју Бележнице у тексту Александре Молнар „Блог генерација“ наишла на податак да је издавачка кућа „Викинг прес“, у част педесетогодишњице првог издања Керуаковог романа На путу (Jack Keoruac, On the Road, Viking Press, New York, 1957), одлучила да коначно објави интегралну верзију овог сад већ класичног романа америчке књижевности.
Некако у исто време једна наша колегиница ми је са пута у САД донела каталог са изложбе у Њујоршкој јавној библиотеци посвећен управо Џеку Керуаку и јубилеју пола века од објављивања култног романа бит генерације.
Изложба под називом „Beatific Soul: Jack Kerouack on the Road“ била је доступна посетиоцима од 9. новемра 2007. до 16. марта ове године. Изложба прати Керуаково бурно и трауматично путовање од његовог детињства у радничкој четврти у Ловелу (Масачусетс) до Њујорка где су Алан Гинзберг, Вилијам С. Бероуз и он постали очеви Бит покрета. Илустрована је са више од 125 репродукција дневничких забелешки, рукописа, фотографија Керуака и његових савременика, као и цртежа самог Керуака. Они су преузети из „Архива Џека Керука“, из „Колекције америчке и енглеске књижевности Хенрија В. и Алберта А. Берга“, допуњени су радовима из збирке Јавне библиотеке Њујорка и из збирке Колумбија универзитета. Наравно, највећи део изложбе чине репродукције из рукописа романа „На путу“, позајмљеног из колекције Џејмса Ирзија, у чијем се власништву данас налази.
Изложба је била пропраћена предавањима која је организовао кустос др Ајзак Гервицк. Предавања су била фокусирана на Керуаков живот и почетке његовог књижевног рада, као и на духовно путовање које га је повело од хришћанства, преко атеизма до будизма и коначно до јединствене форме – будизма под утицајем хришћанства. Посебан пажња посвећена је Керуаковим играма маште и књижевности насталој из тога. И наравно причи о Бит генерацији.
Керуаков роман „На путу“ је у америчкој књижевности означио преокрет, прецизирао је идеје и поетику Бит генерације, којој су поред Керуака припадали многи други амерички писци из друге половине 20. века, од којих су најпознатији Бероуз и Гинзберг. Године 1952. Џон Клелон Холм је у Њујорк Тајмсу представио термин „Бит генерација“ и дефинисао је „Бит“ као врсту једноставности ума и крајњих домета душе – осећање да сте враћени на темеље спознаје. И изложба и предавање значајно су осветлили круг писаца који су припадали Бит пок- рету и пружили доста новог материјала за поновно истраживање њиховог живота и рада.
Најинтересантнији део изложбе је свакако причао о томе како је настао роман На путу и шта је даље са њим било. Џек Керуак је 2. априла 1951. године у свом стану на њујоршкој 20. Западној улици, на основу дневничких и новинарских забелешки, отпочео писање, не престајући да ради током целе три недеље. Да не би губио време, куцао је на ролни папира дугачкој више од тридесет метара. Често је изостављао поједине речи, фразе или читаве редове које је накнадно додавао оловком. Кратко након комплетирања романа, Керуак је преписао текст романа на стандардни формат папира, прихватљив за издаваче. Непозната је судбина тог првог свитка овог романа, али се претпоставља да он више не постоји.
Крајем 1955. и почетком 1956. Керуак припрема, опет на свитку, нову верзију романа. Овог пута из оригиналног текста биће избачени делови који носе садржај и језик неприхватљив за друштвени морал тог времена. Тих страница није мало и на њима се налазе и имена Керуакових пријатеља, уметника, који су писцу били инспирација за овај роман. Бројне интервенције које на захтев издавача „Викинг преса“ роман доживљава, Керуак коначно завршава крајем 1956. године. Ипак, коначан облик тог првог издања роман добија, нажалост, тек после још једне интервенције од стране издавача, без знања аутора.
Одлука „Викинг преса“ да ове 2008. године објави, коначно, интегралну верзију овог романа видим као још једно путовање несмиреног духа његовог аутора.

Милица Матијевић

(Научни скуп „Лидерство у библиотекама: спона културе, науке и привреде)

Научни скуп „Лидерство у библиотекама: спона културе, на уке и привреде” одржан је у хали Погон београдског Дома омладине од 19. до 21. октобра 2006. године. Организатори скупа били су Филолошки факултет Универзитета у Београду (Катедра за библиотекарство и информатику), Библиотекарско друштво Србије, Библиотекарско друштво Републике Српске, Библиотека Матице српске, Библиотека града Београда и Градска библиотека Новог Сада.
Скуп је одржан уз подршку Министарства за културу Србије, Министарства за науку и заштиту животне средине, Градског Секретаријата за културу (Београд), Амбасаде САД и Блеквел сервиса за дистрибуцију књига.
Овогодишњу међународну конференцију библиотекара карактерише одсуство учешћа најављених излагача из Народне библиотеке Србије и мали број посетилаца који су пратили рад Конференције. Пратећи програм ове године се свео на посету Америчком кутку у Дому омладине. На тему „Лидерство у библиотекама” у ова три дана представљено је око четрдесет радова. Опет смо ове године имали велики број колега из иностранства који су нам у својим радовима презентовали и своја практична искуства која су увек најзанимљивији део јер покрећу на размишљање колико је могуће од онога што се ради у свету спровести и код нас. Чуло се и доста теоретских излагања стручњака из различитих образовних и других институција на тему положаја и улоге библиотеке у друштву. Пре свега мислим на излагање професора Звонка Поповића из ЦЕЛЕС-а који се у свом раду „Енергија читалаца” позабавио новим методама мотиваци је читалаца.
Наш Фулбрајтов стипендиста професор Гордана Стокић имала је такође врло инспиративан рад у коме је прецизно дефинисала положај и улогу лидера у библиотеци, значај тимског рада и креирања унутрашњих и веза према окужењу. На сличном трагу био је и рад колеге Адама Софронијевића из Универзитетске библиотеке који се бавио тимским радом и управљањем пројектима.
Наравно да ми је у једном моменту засметало што је и ове године велики број излагача искористио прилику да у оквиру Конференције, без обзира на тему, говоре о раду своје библиотеке. Наравно да сам се брзо постидела те своје мисли. Јер, све те моје колеге које својим свакодневним упорним радом широко отварају врата своје библиотеке заслужују и много више од тога да пет минута на годишњој Конференцији говоре о својим покушајима да њихова библиотека освоји позицију лидера у својој средини.
Дан после ја увиђам да је толики број излагача са својим различитим рефератима базираним на многобројним и разноврсним искуствима и истраживањима квалитет раван сензацији на овим просторима. Толико много напора је уложено од тако великог броја креативних људи у славу библиотека. Мислим да би пре доношења било каквог закључка о могућностима лидерске позиције библиотека у Србији требало уважити чињеницу о тешком и неравноправном положају наших колега у свим типовима библиотека. Сасвим је сигурно једно: залагање библиотекара за унапређење положаја библиотека и унапређење статуса професије којом се бавимо као крајњи резултат увек ће имати и унапређење положаја корисника наших услуга и бржи развој целог друштва.
Библиотека као мера…

Милица Матијевић

Врујци, 14, 15, 16. јун 2006

Како ће изгледати професија којом се бавимо у скорој будућности? Колико ми сами можемо да утичемо на тренутни статус и будући развој професије?
Можда је управо овај тренутак, када са радошћу констатујемо петнаест година континуираног рада Катедре за библиотекарство и са стрепњом покушавамо да сагледамо шта заиста доноси нови Закон о библиотечко-информационој делатности, прави тренутак за одржавање стручног скупа какав је био онај одржан у Врујцима 15, 16, и 17. јуна у организацији библиотеке „Димитрије Туцовић”, Лазаревац и Секције за матичне библиотеке БДС, а уз подршку одељења за развој НБС и Катедре за библиотекарство.
Основна тема саветовања била је „Библиотекар – струка и професија”. Циљ одржавања је био да се окупе библиотекари, пре свега из матичних служби, свесни чињенице да се одлуке о будућности професије доносе сада и да је неопходно да се активно укључимо у овај процес.
Библиотекаре из целе Србије, њих више од шездесет, на почетку је поздравила Радмила Булатовић, директор библиотеке „Димитрије Туцовић” у Лазаревцу, домаћин скупа.
Првог дана чула су се три реферата:
– Владимир Шекуларац, руководилац одељења за развој НБС: „Стручни радници на пословима развоја библиотекарства у Републици Србији”
Милица Кирћански, Матична служба Градске библиотеке, Нови Сад: „Етика и бонтон у библиотечком пословању”
Весна Петровић, руководилац Матичне службе у библиотеци „Глигорије Возаревић”, Сремска Митровица: „Професионализација делатности кроз унапређење права корисника: анкете читалаца”.
У поподневним часовима је одржан Округли сто на тему „Правна и етичка питања библиотекарске професије”. У дискусији која је уследила, учесници су изнели низ примедби и примера унижавања статуса професије од стране државних и друштвених институција, корисника и самих библиотекара. На основу преподневних реферата и изнетих предлога, у току дискусије на крају првог дана саветовања, донети су следећи закључци:
Неопходно је да се успостави јединствени критеријум за стицање стручних звања за све запослене у библиотеци (укључујући и директоре и информатичаре)
Потребно је донети јединствен правилник на нивоу свих библиотека у Републици Србији који би уредио однос библиотека – корисници
Непризнавање стручних звања је незаконито и БДС има легитимно право да упути АПЕЛ на адресу 161 општине у Републици Србији, којим се захтева признавање стручних звања у стицању дохотка
Промена става државе према библиотекама огледала би се и у доношењу Националног програма развоја БИС-а којим би се одговорило на кључна питања будућности библиотека и њиховог односа према савременој техници и њеној примени
-Промена односа нас самих према професији којом се бавимо могла би да почне спровођењем анонимне анкете о евалуацији сопственог рада. Професионализација делатности укључује, осим усвајања одређеног корпуса знања, пружање квалитетне услуге јавности и контролу професије која се спроводи, пре свега, на основу етичког кодекса.
Први дан скупа окончан је модном ревијом модела Мире Одаловић, по мотивима слика др Милије Белића, у извођењу „Студија М” из Ваљева.
Другог дана саветовања др Мила Стефановић је представила „Могућности научно истраживачког рада у библиотеци” на примеру изванредно урађене изложбе посвећене обележавању 140 година рада библиотеке у Крагујевцу. Др Александра Вранеш говорила је о „Формално правним и институционалним претпоставкама за професио нализацију библиотечке делатности”. Излагање др Вранеш било је и увод у расправу одржану у оквиру Округлог стола, а на тему „Нови закон о библиотечко-информационој делатности”.
Примедбе учесника у дискусији односиле су се пре свега на нетранспарентност израде Закона и спорост процедуре. Закључак је да је потребно подсетити надлежне да су библиотекари јавних библиотека у Србији заинтересовани за будућност своје професије и да њихове ставове и аргументе такође треба уважавати приликом доношења новог Закона о библиотечко-информационој делатности.
У поподневној сесији могла су се чути излагања Мирка Марковића на тему „Важно за професионализацију библиотечке делатности – бити у мрежи. „Biblioteke.org.yu” и Горана Траиловића „Важно за професионализацију библиотечке делатности – бити информисан. Панчевачко читалиште”.
Саветовање је отворило низ питања везаних за струку, као што су проблем материјалног вредновања стручних звања, однос библиотека и локалне заједнице, проблем аутономије библиотекара, али и захтева, као што су права и обавезе сталног стручног усавршавања, установљавање библиотечке награде у категорији књижевности за децу и предлог да се у оквиру конкурса Министарства културе за суфинансирање периодике предвиде посебна средства за суфинансирање библиотечке периодике.
Предложено је и да се упути апел председнику Општине Ваљево и СО Ваљево у коме ће се захтевати да се питање власништва над зградом у којој је смештена библиотека „Љубомир Ненадовић” разреши у корист библиотеке, а у складу са чланом 32. Закона о библиотечкој делатности.
Трећег дана саветовања учесници су посетили задужбину Николаја Велимировића манстир Лелић, Бранковину и Ваљево.
Захваљујем свим колегама на честиткама и лепим речима. Посебно захваљујем онима који су нам оставили писмене предлоге, примедбе и меjл адресе. Молим оне који то нису учинили да их доставе у разумном року.
П.С.
Захваљујем и онима који су ми просули кафу на записник.

Милица Матијевић

Јавна библиотека представља значајан едукативи ресурс за младог човека. Традиционална школа као место планског васпитања и образовања са задатком да омогући младима стицање професионалних знања и знања за наставак школовања не ствара много могућности за едукацију ван формалног образовања.
Овакав образовни систем отвара простор јавним библиотекама да својим услугама задовоље разноврсне потребе младих и утичу на развијање комуникационих компетенција, како ученика тако и наставника, у смислу читања, начитаности и заузимања критичког става.
У свом делу Увод у перманентно образовање Пол Лангран истиче да је „један од основних задатака модерног образовања да навикава људе на промене”. Дух пустоловине, ризика, истраживања, експеримента, обнављања, свега што сачињава прави смисао науке, мора да продре дубоко у структуру и програме институција информалног образовања, па самим тим и у активности јавних библиотека. У супротном, дешава се оно што већина запослених у јавним библиотекама уочава као тенденцију: из године у годину опада број корисника услуга библиотеке у категорији деце и омладине.
Библиотечка статистика говори да су деца и средњошколци и даље најбројнији активни читаоци и од укупног броја чине више од 60 посто корисника услуга јавних библиотека. Оно што статистика не говори, али искуства већине библиотекара потврђују је да је број читалаца у овим категоријама знатно већи од званичног броја јер позајмљену књигу обично чита више деце и младих. Ако се опет вратимо на статистику, видећемо да су деца и млади она категорија корисника која у просеку прочита највећи број књига годишње. Оно што не видимо из статистике је да су те књиге углавном део обавезне лектире.
Моје истраживање усмерено је пре свега на младе кориснике, оне које смернице IFLA за библиотеке намењене младима дефинишу као групу људи у периоду између детињства и одрасле животне доби. То су они који су, уместо једнократног и дефинитивног обреда иницијације који је постојао у старијим друштвима, у савременом добу изложени дугом процесу школовања, који као крајњи резултат има матуру или испит зрелости. Да ли се икад питамо колики је у том испиту зрелости удео јавних библиотека? Инструменти помоћу којих бисмо измерили утицај ваншколског образовања не постоје. Тешко је утврдити у којој мери јавна библиотека утиче на развој потребе и стварање и одржавање навика за читање и стицање знања.
Вратићу се опет на IFLA смернице за библиотеке намењене младима где се у одељку „Задаци и сврха” наводи да библиотеке могу бити значајан фактор у успешном развоју особе на прелазу из детињства у одрасло доба. Оне то чине омогућавањем приступа грађи и окружењем које подстиче интелектуални, емоционални и социјални развој и истовремено нуди позитивне снаге као алтернативу друштвеним проблемима.
У развијеним земљама у којима постоји свест да је писмено, образовано и обавештено становништво најважнији ресурс сваке земље, у порасту је број истраживања читалачких интереса и навика и утицаја библиотека у мултимедијалном окружењу. Код нас таква истраживања не постоје или се спроводе на узорку појединих библиотека или неке друге уже групе младих, тако да су и активности које спроводе библиотеке несистематичне и спроводе се од случаја до случаја.
Истраживање које желим да представим у овом раду има тај исти недостатак. Оно обухвата групу од 105 омладинаца, ученика завршне године Гимназије у Лазаревцу. Истраживање је спроведено у два наврата у октобру 2003. и мају 2004. методом анкете и интервјуа. Ова група и ови термини су одабрани зато што су ти ученици у сезони октобар 2003. – мај 2005. били активно укључени у рад омладинске трибине „Укључите се у разговор” која се у организацији библиотеке „Димитрије Туцовић” одржава више од петнаест година, али је 2003. године дошло до извесних промена у организацији рада ове трибине.
Ово кратко истраживање није имало за циљ да дâ коначне одговоре на питање утицаја библиотеке на развој свести, знања, читалачких капацитета и истраживачких вештина младих, већ више да подстакне на размишљање и конкретне партнерске активности библиотекаре, наставнике и младе.
Шта смо сазнали из истраживања?
Пре свега, да један број њих (значи ученика завршних разреда Гимназије) нису чланови библиотеке. Велика већина њих чита књиге из задовољства, али не мали број чита и зато „што мора”.
Тек половина од укупног броја знала је да користи каталог, а информације о новим насловима и књигама које њих интересују у највећем постотку долазиле су од вршњака.
Неадекватан простор и прометна читаоница су један од разлога за слабо коришћење референсне збирке, али, такође, и слаба упућеност на самостално истраживање.
Од почетка октобра до краја маја одржано је девет трибина у библиотеци. Свака од њих је имала госта предавача. На почетку циклуса припремљен је флајер са терминима и темама које ће бити презентоване. Свака трибина је имала и два ученика уводничара, при чему је један од њих износио информације и аргументе који афирмишу феномен о коме се говори, док други ученик уводничар настоји да наведе све негативне појавне облике феномена. Ученици уводничари су имали задатак да у сарадњи са библиотекаром припреме и материјале за остале ученике учеснике трибине.
Овакав приступ и активно укључење ученика у реализацију програма трибине резултирао је пре свега да су сви млади укључени у рад трибине постали и чланови библиотеке и стекли навику да долазе редовно у библиотеку.
Знатно више су читали и после краћег упућивања од стране библиотекара били су спремнији да самостално истражују и проширују знања.
Сви укључени били су оспособљени за самостално коришћење ауторског и стручног каталога. Имали су иницијативу, сами су предлагали теме за наредне трибине и били веома заинтересовани за грађу која обухвата те теме. Лакше су се укључивали у рад других институција образовања као што су Београдска отворена школа и Истраживачка станица Петница.
Важно је напоменути и да је континуирано дружење и жива комуникација утицала позитивно на односе међу младима, али и на побољшање комуникације на релацији професори – млади – библиотекари.
Наравно, и даље је остао проблем неадекватне и нефункционалне читаонице, али сви остали капацитети библиотеке високо су вредновани од стране младих корисника у истраживању обављеном у мају 2004. године.
Приликом заједничке процене стања пре и стања после, дошло се до закључка да се њихово читање квантитативно и квалитативно побољшало. „На путу смо”, каже један од анкетираних младих корисника. „То знам зато што се више не осећам добро само док читам књигу. Још се боље осећам док мислим о свим будућим књигама које ћу прочитати”.
„Цивилизацију једне земље не чини један или два
генијална човека. Њу чине милиони осредњих, али
на разуман начин образованих људи.”
Стендал
Ова Стендалова мисао уводи нас у сам крај приче о улози библиотека у образовању и формирању младих. Формирање човека је футуристичка категорија. Преношење знања и умећа је секундаран циљ увек подређен главном: навести младог човека да запосли своју имагинацију да мења, обогаћује и исправља властито знање, полазећи од света идеја и чињеница. Активним учешћем у овом процесу јавне библиотеке се стављају у функцију будућности.
ЛИТЕРАТУРА:
1. Пол Лангран, Увод у перманентно образовање, БИГЗ, Београд, 1976.
2. Јелена Криш Пигер, „Зашто млади све мање читају” (истраживање рађено за овогодишњу Конференцију о читању, одржану у Загребу.
3. Said Sherine, Young People Librar (представљено на IFLA конференцији у Берлину, 2003).
4. Јован Љуштановић, Црвенкапа грицка вука, Дневник, Нови Сад, 2004.
5. IFLA Guidelines for Library Services for Young Adults.

Милица Матијевић

Ко се у Србији може пријавити на овај конкурс? Превела и приредила Милица Матијевић, Библиотека „Димитрије Туцовић”, Лазаревац

Ако ваша библиотека својим члановима даје бесплатан приступ дигиталним информацијама, ради смо да чујемо шта имате да нам испричате.
Овом реченицом „Бил и Мелинда Гејтс фондација” позивају библиотеке широм света да се пријаве за награду фондације за 2005. годину. Фондација је основана 2000. године и од тада се сваке године награда од око милион америчких долара додељује националној библиотеци или сличној организацији ван Сједињених Америчких Држава која има нов програм и нуди корисницима бесплатан приступ информационим технологијама.
Који су услови које треба испунити и како се врши селекција?
Које библиотеке могу да се пријаве?
Све националне библиотеке и сличне инстуције ван САД-а су позване да се пријаве. Предност дајемо институцијама које наша фондација није пре финансирала. Библиотеке на територији САД-а не одговарају конкурсу.
Како је дефинисан „бесплатан јавни приступ”?
Библиотека нуди бесплатан сервис уколико је свима, укључујући децу и омладину, омогућено да користе предности и олакшице (без обавезе да буду чланови библиотеке или да плаћају приступ Интернету). Установе би требало да покажу на који начин свима бесплатно приближавају информационе технологије, као и шта нуде јавности и особљу. Предност се даје установама које су нешто постигле у сарадњи са јавношћу.
Шта се подразумева под иновацијом?
Библиотечки пројекти су означени као иновација уколико обезбеђују приступ информационим технологијама и сервисима који су претходно били недоступни грађанима. Програм може бити нова, мала или дугорочна иницијатива.
Како одабирамо оног кога ћемо наградити?
Међународни савет библиотекара и стручњака у области информационих технологија прегледа пријаве и бира најбољег.
Награда ће бити представљена на Светском библиотечком конгресу у Ослу (Норвешка), у августу 2005. године.
Досадашњи добитници награде
 Библиотека конгреса, Аргентина, једна од неколико библиотека у земљи која обезбеђује сервисе за грађане без новчане надокнаде, укључујући и компјутерски центар који је отворен нон-стоп.
 Biblored, Колумбија, мрежа коју чини 19 националних библиотека у Боготи, која нуди бесплатан приступ дигитализованим информацијама у неким од најсиромашнијих домаћинстава.
 Библиотека града Хелсинкија, прва међу јавним библиотекама у свету која је понудила грађанима приступ Интернету. Обезбедила је Информациону бензинску станицу, преко које се обезбеђују информације путем телефона, факса или текстуалним порукама.
 Библиотека у Гватемали, поседује библиотечке и информационе центре у руралним насељима. Ови центри укључују компјутерску обуку становништва.
 Smart cape access project, Јужна Африка, инсталирала је компјутере и приступ Интернету у неколико библиотека у сиромашним областима да се по први пут свим становницима у Јужноафричкој републици обезбеди беплатан приступ.
Информација о конкурсу „Бил и Мелинда Гејтс фондације” стигла је до неких наших јавних библиотека преко CLIR-а (Council on Library and Information Resources). CLIR је независна, непрофитна организација која се залаже за ширење информација као јавног добра. У сарадњи са другим организацијама помаже сервисе којима се шири концепт „библиотеке” и подржава прикупљање и чување информација.
За више информација, посетите www.clir.org

Милица Матијевић

Материјализација, формализација и институционализација идеје о правима и слободама започињу још у средњем веку. Своју даљу афирмацију доживљава у 17. и 18. веку у филозофској и политичкој доктрини школе природног права. Савремено доба проширује ову област на сферу културе, образовања, заштите права личности. Савремени међународни документи о библиотекама дефинишу библиотеку као установу одговорну за остваривање интелектуалне слободе и слободан проток информација, а библиотекара обавезују на поштовање интелектуалне слободе и приватности корисника. Затим ће бити изложене одредбе из међународних докумената које говоре о односу интелектуалних слобода и библиотека. Одговорност библиотека у изградњи слободног демократског друштва огледа се у стварању активног грађанства, спремног да одлучује о свим питањима значајним за заједницу. Цензура у библиотеци може се јавити у облику спољних притисака који ометају редовно пословање библиотеке или као резултат пропуста у раду библиотеке. Библиотеке се морају одупрети цензури свесне своје одговорности за пружање информација и просвећивање корисника. Залагање за интелектуалну слободу у библиотекама укључује и право појединаца да неке информације не буду доступне јавности. Професионална етика обавезује библиотекара да штити податке о корисницима, као и о свом стручном раду.

1. РАЗВИТАК ИДЕЈЕ О СЛОБОДАМА И ПРАВИМА
Материјализација, формализација и институционализација идеје о правима и слободама започиње још у средњем веку. Први документ у којем се јавља је Енглеска повеља слобода1 из 1215. године, а код нас Законик цара Душана из 1349. године.
Идеја о слободама и правима своју пуну афирмацију доживљава у 17. и 18. веку у филозофској и политичкој доктрини школе природног права која је слободе и права човека прогласила највећим вредностима у људском друштву.2
Буржоаске демократске револуције крајем 18. века слободно изражавање мисли и идеја сматрају природним, неотуђивим и светим правом сваког човека, као што стоји у Декларацији о правима човека и грађанина.3
Следећа етапа у развоју ове идеје је период између два светска рата, када ће нове потребе развијеног капитализма захтевати проширење права заштите и слободе на социјално-економску сферу.
Савремено доба, које карактерише развој информатичког друштва, проширује ову област на сферу културе, образовања, права личности, заштите приватности, особености, различитости. Повеља Уједињених нација о људским правима и Европска конвенција о људским правима и основним слободама залажу се за право сваког појединца на слободу мишљења и изражавања. „То право укључује право на тражење, примање и преношење информација било којим средствима без обзира на границе.”4
Посебна карактеристика савременог доба развоја човека је његова интернационализација. Заштита и обезбеђење права и слобода проглашава се и третира као универзална светска вредност. У овом периоду донети су бројни међународни документи различите форме и карактера.
2. ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СЛОБОДЕ И БИБЛИОТЕКА
Савремени међународни документи о библиотекама дефинишу библиотеку као установу одговорну за остваривање принципа интелектуалне слободе и омогућавање несметаног протока информација, а библиотекара обавезују на поштовање интелектуалне слободе и приватности корисника.
УНЕСКО-в Манифест за народне библиотеке из 1994. године дефинише библиотеку као информациони центар локалне заједнице који својим корисницима омогућава непосредан приступ свим врстама знања и информација. „Рад библиотеке се заснива на једнакости приступа свима без обзира на године, расну, полну, верску, националну припадност, језик или друштвени положај… Билиотеке не смеју бити изложене било којој врсти идеолошке, политичке или верске цензуре, као ни економским притисцима.”5
Године 1997, на конференцији Међународне федерације библиотечких удружења и институција у Копенхагену, основана је Стална мисија за слободан приступ информацијама и слободу изражавања (FAIFE). Две године касније, интернационално удружење библиотекара усвојило је Извештај о библиотекама и интелектуалним слободама,6 документ у коме су изнета основна начела за која се залаже IFLA, као и смернице за рад библиотека. Извештај говори о односу библиотека и интелектуалних слобода у складу са Повељом УН о људским правима.
Године 1998, европски парламент усваја Извештај о улози библиотека у савременом свету,7 документ који указује на одговорност библиотека у изградњи слободног демократског друштва. Та одговорност се огледа у стварању активног грађанства, спремног да одлучује о свим питањима значајним за заједницу.
У јануару 2000. године, Извршни комитет Европског бироа библиотечких, информационих и документарних удружења (EBLIDA) усваја Водич за библиотекарско законодавство и политику у Европи,8 који обухвата четири важне области: слободан приступ информацијама, улогу библиотека у националној књижној и информационој политици, библиотеке и индустрију знања, и заштиту библиотечке баштине. Прва област, осим слободног приступа информацијама, обрађује и начела изградње збирке и начела приступа мрежама.
Средином 90-их година 20. века, библиотеке постају једна од највећих непрофитних група корисника Интернета. Посредством Интернета, милиони података, докумената, текстова, слика и другог, у електронском облику постају доступни, многи од њих бесплатно. На конференцији у Глазгову 2002. године, Међународна федерација библиотечких удружења и институција усваја Манифест о Интернету,9 који садржи основна начела слободног приступа дигиталним информацијама. „Глобални Интернет омогућава појединцима и заједницама широм света… да имају једнак приступ информацијама за лични развој, образовање, стимулацију, културно уздизање, економску активност и свесно учешће у демократији… Сви људи могу представити своја интересовања, знања и културу целом свету на увид. Библиотеке и информациони сервиси обезбеђују приступ на Интернет који је од суштинског значаја за све. Некима пружају олакшице, упутства и помоћ, док су за друге једина могућност приступа… Приступ Интернету и његовим изворима треба да буде у складу са Универзалном декларацијом УН о људским правима…”
На конференцији у Глазгову 2002. године IFLA усваја и Декларацију о библиотекама, информационим сервисима и интелектуалној слободи10 у којој још једном потврђује да је посвећеност интелектуалној слободи суштинска одговорност и обавеза стучњака за библиотекарство и информационе науке широм света. Та обавеза треба да буде изражена у професионалним етичким кодовима и доказана у пракси.
Кратак преглед историје правних норми и представљање најважнијих одредби које обрађују питање људских права и слобода, као и односа интелектулних слобода и библиотеке, недвосмислено указују да је „језик људских права постао универзални светски језик”.11
3. СПРЕЧАВАЊЕ ПРИСТУПА УСЛУГАМА БИБЛИОТЕКЕ
Сви ми трагамо за темељима друштва у коме су људска права заједничка тежња свих људи. То је исто оно друштво у коме се признају инхерентне границе које намеће социјална међузависност. „Индивидуална слобода не може бити ограничена, али исте снаге које неке границе чине нужним могу и да, ако им се дозволи да делују, сведу опсег људске слободе много више него што је одрживо.”12
Ако библиотеку посматрамо пре свега као „медиј комуникације”,13 разматрање питања слободног приступа информацијама укључује и испитивање свих поступака који спречавају приступ услугама библиотеке, а такође и поступака који угрожавају право на приватност корисника.
Цензура као контрола над средствима информисања, обавештавања, кореспонденције, духовним и интелектуалним стваралаштвом ради заштите постојећег друштвеног поретка14 није појава новијег датума. Прва забрана књига позната је још од 443. године п. н. е. када је у Атини спаљено дело филозофа Протагоре О боговима.
Цензура у библиотеци данас има своје различите појавне облике и сви они се третирају као поступци спречавања приступа информацијама.
Библиотеке у процесу профилисања фондова суочавају се са различитим облицима цензуре. Најлакше је уочити спољне изворе цензуре када је библиотека директно изложена притиску појединаца и група окупљених на основу верске, политичке, етничке и сл. припадности. Њихови захтеви нису увек рестриктивни. Веома често тај притисак се спроводи знатно суптилније: упорним инсистирањем на промовисању и набавци публикација које тематски покривају интересовање баш те групе и заступају њихове интересе. Библиотеке су буџетске установе. Њихово пословање у директној је спрези са радом државних установа које их материјално обезбеђују.
Набавка је у највећем степену централизована и нити прати специфичности стања фондова сваке библиотеке, нити уважава структуру корисника и њихове потребе. Потенцијални извор цензуре је и смештај грађе којој се у великом броју библиотека још увек не може слободно приступити. За такву грађу неопходно је да постоје записи у каталогу, јер у овом случају, једина веза између корисника и грађе је каталог. У случају да запис не постоји, та врста грађе постаје готово невидљива и реална је опасност да ће приликом ревизије ти наслови бити први излучени из фонда. Тихи облици цензуре у библитеци могу бити и нестручна ревизија, непотпун каталог, неадекватно радно време библиотеке, рестриктивне информације о начину коришћења читаонице, грађе, службе и уређаја – све се то може посматрати као ометање приступа услугама библиотеке и спречавање приступа информацијама и знању.
Шта учинити да се библиотека одупре цензури? У тексту „Право на читање” др Александра Хорват износи мишљење да је веома важно да библиотека свој рад учини транспарентним за заједницу у којој делује. „Библиотека мора јавно обзнанити сврху свог постојања, своје циљеве и начине на које их постиже. Другим речима, рад библиотеке мора постати познат јавности. Основни услов за транспарентност рада библиотеке је постојање правилника, основног документа, према ком се библиотека руководи у свом пословању. Ако постоји правилник, знатно је лакше сучељавање са могућим притужбама корисника.”15
4. ПРАВО НА ПРИВАТНОСТ
Залагање за интелектуалну слободу у библиотекама укључује и право појединаца да неке информације не буду доступне јавности.
Данас није најважније питање ко поседује одређену информацију, већ ко има приступ подацима и може их претворити у употребљиво знање. Настанком глобалне мреже долази до промена у досадашњем појму права на приватност. Информације се могу прикупљати, мењати и тако измењене дистрибуирати. Професионална етика обавезује библиотекара да штити податке о корисницима, односно да лични подаци о корисницима које сазнаје у свом раду не могу бити доступни јавности.
Некако на крају, намеће ми се слика трга. Трг је за мене увек синоним демократије. Тај трг се данас зове глобална мрежа. Правила, која су важила за раније игре на тргу, више не важе. Глобална и децентрализована структура Интернетта трага за новом врстом заједнице. Традиционална правна, политичка и етичка регулатива не даје одговоре шта чинити кад се налазите на капијама трга. Између анархије и Левијатана потребне су нам иницијатива, стручност, одговорност. Баш тим редом.
_________________
Напомене:
1. Magna charta libertatum, 1215.
2. Повеља права у Енглеској, 1689.
3. Declaration des droits de l’ homme et du citoyen, 1789.
4. The Evropean Convention on Human Rights and Fundamenatal Freedoms, 1950.
5. UNESCO Public Library Manifesto, 1994.
6. IFLA Statement on Libraries and Intelectual Freedom, 1999
7. Europian Parlament. Raport on Role of Libraries in the Modern World, 1998.
8. Council of Europe / EBLIDA Guildenes on Library Legislation and Policy in Europe, 2000.
9. The IFLA Internet Manifesto, 2002.
0. The Glasgow Declaration on Libraries, Information Services and Intelectual Freedom.
11. Bersis, Piere. Податак преузет са Интернета.
2. Бјукенан, Џејмс, Границе слободе
13. Стокић, Гордана, Ка филозофији библиотекарства: Џеси Шир у теорији и пракси библиотекарства 20. века
4. Нова енциклопедија у боји, Вук Караџић – Larousse, Т. 2, К–Ш, Београд : Вук Караџић, 1977.
5. Хорват, Александра, „Право на читање”.
Библиографија:
. Матић, Милан. Подунавац, Милан: Политички систем. Факултет политичких наука, Београд 1997.
2. Бјукенан, Џејмс: Границе слободе. Дерета, Београд 2002.
. Стокић, Гордана: Ка филозофији библиотекарства : Џеси Шир у теорији и пракси библиотекарства 20. века. Мали Немо, Панчево 2002.
4. Хорват, Александра: „Право на читање.” Преузето са www.nsk.hr
5. Gorman, Michael: Our Enduring Values : Librariaship in the 21st Century. American Library Association, Chicago, 2000.
6. www.ifla.org
7. www.ala.org.
8. Нова енциклопедија у боји, Вук Караџић – Larousse, Т. 2, К–Ш, Београд : Вук Караџић, 1977.