Архиве ознака: поезија

ПРОГРАМИ

Дан (нове) младости

Понедељак, 27. мај, 19 сати

Представљање збирки песама Прелепа катастрофа Јелене Трајковић и Поетике хаоса Лазара Беговића, у оквиру Дана књиге Народне библиотеке Бор.

Млади суграђани Јелена Трајковић (Бор, 2002) и Лазар Беговић (Бор, 1998) представиће се својим дебитантским збиркама лирских песама, чији оксиморонски наслови, допуњујући се међусобно, указују на кључне компоненте савременог омладинског/младалачког (али не и само младалачког) доживљаја света – на искуства катастрофичности и хаотичности, наспрам којих опстају и потреба и потрага за лепотом, редом и (по)етиком, потрага у коју свака нова генерација ипак мора изнова да крене, служећи се својим језичким средствима, идејама и способностима. Нова књижевна имена показују да је страст за књигама и књижевношћу, за читањем туђих и обликовањем сопствених израза немира и чежњи, сумњи и нада и даље модерна, увек актуелна и још једнако битна за саморазумевање и истанчавање сопствене осећајности.

  • Љубав и…
  • … и дилеме
Добро дошли!

ПРОГРАМИ

Сан надохват бола

Четвртак, 16. 5. 2024, 19 сати

Представљање збирке песама Серендипити борског писца и мултимедијалног уметника Саше Д. Ловића. Поред аутора, књигу ће представити и уредник ИК Корнет Павле Ћосић.

Оставио сам ме у беди
Да ли више умиремо дању или ноћу?
Јутро је свануло а ја нисам био ту,
било је то је у недељу ујутру,
када сам ме оставио.
Не, не, ми нисмо имали лепо збогом,
и оставио сам ме у беди са питањем на уснама,
да ли више умиремо дању или ноћу?
Било је увек да, да, да, а то, то, то,
никако. То никада није променила.
Наша назови љубав,
наша назови љубав ме је натерала
да живе већ годинама прогоним,
да дрхте кад год их упитам
да ли више умиремо дању или ноћу?
Видим, имам неке мапе,
само ће ме одвести назад у своје руке.
Не могу да лажем о томе како се осећам,
јер да би тај час расејано дочекали,
увек остаје са мапа изостављени пут.
Још увек се осећам као да,
сâм, губим разум.
Пођем за собом и дам себи сва своја чула,
за одбрану, за тај час, за одговор,
да ли више умиремо дању или ноћу?
Пођем даље од себе и оставим сва своја чула,
ради предаје, ради часа тог, рад одговора,
да ли више умиремо дању или ноћу.
Знам,
знам, у срцу, ово није збуњеност ,
знам, у срцу,
ово није забуњеност,
јер нисам могао да останем дан без себе.
Још једна ноћ је све што понекад тражим,
откад сам се оставио у беди, тражим, ето, тражим је.
Ко сам кад нисам цео?
Рекао сам ми да волим некога.
То је био позив за буђење за мене,
али сам знао да је то више него само осећај,
нисам ми последња шанса.

Саша Д. Ловић (Бор, 1973) објавио је збирке Веома збуњен у души, Неизрецива радост пута у безумље, Луд је, рекли су им код куће, Цвеће за твој гроб, учествовао је у више изложби и других мултимедијалних уметничких пројеката, као и у реализацији филмова Милене Марковић и Олега Новковића Рударска опера и Бели, бели свет, аматерски се бавио глумом, али и музиком, као члан бенда Дуо тројица са Мирославом Митрашиновићем… У четвртак, 16. маја, у оквиру Дана књига НБ Бор, заједно са Павлом Ћосићем, представиће своју нову збирку песама Серендипити.

Добро дошли!

ПРОГРАМИ

Прва књига или први лет

Четвртак, 25. април, 11 сати

Представљање збирке песама Мој први лет десетогодишње Маше Мартић, коју је 2023. објавио Дечји центар Зајечар, препознавши Машину изразиту склоност ка поезија и лепоту њених песама..

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

Нове књиге Бранислава Димитријевића

Петак 8. 12. 2023, 18 сати

Представљање збирке песама Разгледница Бора и збирке прича Ако мислиш да је ово уопште љубав Бранислава Банета Димитријевића.

Нова дела завичајног аутора

О књигама ће говорити аутор и Весна Тешовић, директорка библиотеке а учествују и сликарка Весна Котоленко Гоч, чија ће дела, објављена и у Разгледницама Бора, бити изложена у сали библиотеке, песник Иван Илић и чланови драмско-рецитаторске секције Економско-трговинске школе у Бору, који ће говорити стихове из збирке Борска разгледница.

Књига РАЗГЛЕДНИЦА БОРА: ЧУВАРИ ВАТРЕ представља својеврсни омаж који су песник Бане Димитријевић и сликарка Весна Котоленко Гоч приредили своме граду кроз 120 песама и 42 пастела и акварела Бора. Књигу је уз подршку Града Бора објавио Графомед Бор. АКО МИСЛИШ ДА ЈЕ ОВО УОПШТЕ ЉУБАВ (13 љубавних прича и једна срећна, у издању Пресинга у Младеновцу) представља збирку прича у којима аутор Бане Димитријевић приказује и сагледава различите аспекте љубавних веза, мушко-женских односа од првих заљубљивања па до смрти.

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

Представљање поезије Жељке Здравковић

Четвртак, 30. новембар 2023. у 18 сати

Представљање поетског првенца наше суграђанке Жељке Здравковић КАТЕТА УСНЕ

О збирци песама говоре ауторка и Весна Тешовић, директорка Народне библиотеке Бор.

Објављивање књиге подржао је Град Бор на овогодишњем конкурсу за финансирање или суфинансирање пројеката у култури.

Добро дошли!

Завичајно одељење, Периодика и посебни фондови, Препоруке за читање

Милан Стојадиновић Бас: Moderato cantabile

СИПЉИВА КИША

Сипљива капље киша по прозорима
самујем као и те капи
и не верујем на реч више ником
чак ни мом матором мачору
што преде неку прастару вуну
свом газди на гуњу
на столу књига Маргарет Дирас
Moderato cantabile
ни сам не знам шта тражим у њој
можда давно заборављени зној
љубавних игара Кама сутре
ни слике више нема на старом раму
ни мелема за незараслу рану
само ми Бројгел у глави
и његова изобличена лица
сипљива киша капље по прозорима
самујем као те капи
а где бих и да одем кад нема
Moderato cantabile
кад нема Moderato cantabile

Песма је из Басове збирке НОЋ ЗРИКАВЦА (1997). Овде је у питању једна грешка – Moderato cantabile, уколико нешто ради, умножава и мути додатно осећаје усамљености, љубавне празнине, винске опијености и интимне неостварености, у њој нема љубавних игара, зноја и остварене еротике, само празнине и смрти. Тако да испада да је ово „ни сам не знам“ тачно, а ово после тога није. Битна је или није битна опрека између мора, ветра, светлости соба, пачетине са наранџом, магнолија и сонатина, и ових тешких капи кише, старог мачора и изобличених лица са Бројгелових слика.

Завичајно одељење, Периодика и посебни фондови, Препоруке за читање

Слободан Ж. Ракић: У Исфахану дивих се…

У Исфахану
дивих се
шах Султан
Хусеиновој медреси
сад причам
како је тамо било
чак и оно што се
није догодило

Године 1991. објављена је књига БУЛА ИЗ КАБУЛА Слободана Ж. Ракића, новинара и песника. Штампана је зеленом бојом слова – један стих из Курана каже да ће они који настањују рај носити фине свилене хаљине зелене боје. Књига има неколико делова: слике из Авганистана, Турске, један део који је препис текста са разгледница које је песник слао из Ирана, лирски записи из Пакистана и завршни део који су реминисценције писане четири године по доласку са Истока, из којих су узети горе наведени стихови. Тих година се из Бора и Југославије ишло у Персију да би се градиле фабрике, мостови, бране и насеља. Књига има доминантан магличаст меланхолично-сетни тон, праћен сликама улица, градова, разних свакодневних сцена. Медитативни ритам и кратке лирске структуре, као уједи неког безазленог, али моћног инсекта што изазивају мутне флешеве јарких боја и екстазе бола – конкретне сличице, фотографије, понекад графике, понекад разливени акварел сцене или речи или осећаја, понекад туга настала из осећаја растојања и недостајања. Дискретна и далека еротика.

Причати оно што се није догодило. Далеко изнад фактографије, голог недоживљеног путописа, унутар истине.

Завичајно одељење препоручује, Периодика и посебни фондови, Препоруке за читање

Милоје Ђуришић: Храстова ладовина

ИЗ НАШЕГ ГРОБЉА ЕПИТАФИ

Овде почива
Милун М. Јањић
који преко главе
претури
сва три рата
ни зрно га не очеша
погибе од ЈЕЗИКА
својега брата
Радована
године господње
иљаду деветсто четерс и неке

На корак од њега
у истој храстовој ладовини
у камен срасла слова
овде почива
Радован М. Јањић
погибе
године те и те
од РУКЕ својих синова
који му
и овај белег подигоше

То су, заправо, два белега. Један је белег оцеубица, који убијају и који о томе остављају траг – нити се хвале, нити се жале, већ остављају знак понављања и прихватања, озакоњења злочина као дела традиције. Други је белег песника, који то озакоњење нити хвали, нити куди, већ га доводи у питање, довођењем у свест. Погибија од језика је смештена у конкретно време – само је остављено да се учита из које етапе злочина је дело – предратно, ратно или поратно. Било је џелата у свим временима и стално се нешто није смело.

LYRIKA PINUS SILVESTRIS, Прво доба.

Завичајно одељење препоручује, Периодика и посебни фондови, Препоруке за читање

Петар Мошић: Мој живот је курва из бордела

ЛЕЛА

Мој живот је курва из бордела
дивља орхидеја
албатрос Шарла Бодлера
ономатопеја
труба и чинела
Неком је живот дар с неба
Бродвеј
спреј
музике болера
и мио-мирис
шанела
или “Цвеће зла”
комад “Отела”

Кад би ме хтела
ирис
Лела
продавачица козметике
и одела
о само кад би ме добра
беба
волела
био би топла леја
хор или симфонија
хармонија
духа и тела

Петар Мошић (1964-201?), један од изабраних песника тзв. Трећег доба унутар aнтологије Милана Стојадиновића Баса LYRIKA PINUS SIVESTRIS (1994). Песма је једноставна и тематски и структурно универзално присутна током читаве историје светског песништва – једна кондиционалнa страница љубавног романа. Када би ме волела, био бих хармонија душе и тела.

Слика из првог стиха је вештачка, далека, позајмљена, као уосталом и оне наредне: мој живот је курва из бордела. Вероватно управо из поменутог Бодлера или можда из неког другог деветнаестовековног европског дендија, хашишара, еротичара. С друге стране, продавачица козметике и одела је ирис, лепа, приземна и реална, свакодневна и чаробна. Тако да на крају коначно и поверујемо у могућност те хармоније.

ИНФОРМАЦИЈЕ, Програми, ПРОГРАМИ

Светски дан поезије

Године 1999. Унеско је 21. март прогласио за Светски дан поезије. Овог 21. марта, библиотека вас на значај и широки спектар могућности (стварања) поезије, било да се њоме служите као средством изражавања и комуницирања, било да је само читате и истражујете, подсећа уз помоћ пољске песникиње и нобеловке Виславе Шимборске.

Добро дошли!

ВЕРМЕР
Све док она жена у Краљевском музеју
у насликаној тишини и усредсређености
из дана у дан сипа
млеко из бокала у чинију,
свет не заслужује
смак света.