Весна Јовановић (и фотографије), Виолета Стојменовић, Ана Јанковић, Весна Тешовић

Сâм почетак сајма обележио је један ванредно непријатан догађај који умало није довео у питање организацију читаве манифестације. Наиме, након вишенедељних преговора и договора око учешћа “Арс Либријевог” каравана књига на 23. Борском сајму књига који је требало да почне 02. јуна, Ненад Арсић, власник издавачке куће “Арс Либри” из Београда, отказао је свој долазак у петак 30. маја у 12 сати, правдајући своју одлуку да се “прерачунао и да му се не исплати да дође у Бор”.
Са жаљењем се мора констато- вати да овакав поступак нисмо очекивали од издавача којег смо сматрали “озбиљним”. Ненад Арсић је ипак морао да зна “да ли ће му се долазак у Бор исплатити” бар у време док су трајали преговори, а не да директора НБ Бор, све запослене, а онда и све оне грађане Бора који су са нестрпљењем очекивали овај догађај, који је био и најављен у свим медијима и добро испланиран, доведе у један крајње незавидан и надасве понижавајући положај.
Дакле, због отказивања главног организатора у последњи час, сајма текорећи није ни било. Захваљујући дугогодишњем пријатељу Славољубу Милојковићу из Ниша, који је у помоћ прискочио у последњи час, на платоу испред Дома културе нашла су се четири штанда, те су Борани могли да рачунају барем на продајну изложбу књига, ако не на сајам на какав су навикли.

ddd

У понедељак 2. јуна у 14 сати, у присуству амбасадора Мађарске Шандора Папа, председника Општине Бор и многобројних гостију, у Народној библиотеци Бор је отворен 23. Борски сајам књига. На отварању су говорили Бранислав Ранкић, председник Општине Бор, Весна Тешовић, директор Народне библиотеке Бор, а присутнима се веома надахнутим говором обратила и Мирјана Мариншек Николић, књижевница и публициста из Београда.

ddd

Мирјана Мариншек Николић је истог дана, у 18 сати, публици у Народној библиотеци Бор представила свој мултимедијални пројекат „Фрида у кући Милене“, посвећен 100. годишњици од рођења велике мексичке сликарке Фриде Кало, а инспирисан посетом Мексику и Фридиној кући, Кази Азул, као и честим посетама галерији Баили у Пожаревцу. Инспирисана радом двеју сликарки, Фриде Кало и Милене Павловић Барили, Мирјана Мариншек Николић је истражила паралелизме у радовима ових двеју уметница, те је тако и настао овај веома занимљиви пројекат изговорен и приказан кроз наративе о животу, судбинској и уметничкој повезаности ових двеју надарених и славних жена. Анализом њихових живота и дела, Мирјана Мариншек Николић закључује да су њихове судбине биле повезане: спојио их је Париз 1939. године, Њујорк 1940. и две несреће, саобраћајне у којој обе доживљавају повреду кичме и емотивне – обе су биле несрећно и болно заљубљене.

ddd

У уторак 3. јуна, у 17 сати, на најбољи начин следећи завет великог песника Драгана Лукића, „смеха, смеха деци“, младим Боранима представила се екипа Ошишаног јежа. Чаробњак добре атмосфере био је Мирко Марковић, некадашњи уредник Ошишаног јежа, а сада директор библиотеке „Ђорђе Јовановић“ из Београда, који је представио своју Нову смешну књигу. Садашњи уредник овог најстаријег, а сада јединог хумористичко- сатиричког листа Радивоје Бојичић, читајући одабране стране из своје Откачене читанке, бранио је „декларацију о праву човека на смех“. Јасмина Буква је борским основцима представила лист Мали јеж, а посленици „Нове школе“ су ово књижевно уживање зачинили припремивши пригодне поклоне. Кроз пријатно и занимљиво дружење, борски школарци уживали су у стиховима, афоризмима и причама наших гостију. Такмичили су се у најслађем смејању и најбоље испричаном вицу које им је оргaнизовао Мирко С. Марковић. Наши гости поклонили су часописе и књиге малишанима, али и Дечјем одељењу НБ Бор, у којима ће наши чланови да уживају овог лета.

ddd

Истог дана, у 19 сати, борски књижевник Милен Миливојевић прославио је 50 година свог хумористичко- сатиричког стваралаштва, окупивши око себе уредништво Ошишаног јежа и „јежевце“ из Бора, Зајечара и Мајданпека. Представљена је нова Миленова књига Касно сам почео да пишем, а јубилеј су зачинили и гости читајући своје афоризме и сатиричне приче. Окупљени Борани су уживали у сатиричним „жаокама“ Радивоја Бојичића и Јасмине Букве из Београда, Живојина Денчића и Радивоја Јевтића Јенкија из Зајечара, Есада Пека Лаличића из Мајданпека и Рајка Мициног, Јована Г. Стојадиновића и Љубише Тодоровића из Бора.

ddd

У среду 4. јуна представљен је 6. зборник Прича у папучама. Књига садржи 23 приче које су изабране од готово 300 прича, колико их је стигло на Конкурс за необјавље- ну кратку причу 2006. и 2007. године. Аутори из Београда, Новог Сада, Зрењанина, Бора… различитог узраста, афирмисани или тек почетници, amateurs кратке приче, сваки са сопственом поетиком и особеним приступом задатој наративној форми, дају зборнику разноли кост, шаренило, и панорамску ширину у приказу тенденција и токова савремене кратке прозе.
Од локалних аутора заступљени су Саша Д. Ловић, са причом “И сад – шта ја да радим”, која је победила на конкурсу 2006. и Бранислав Бане Димитријевић, са причом “Гаће”, коју је прочитао публици присутној на представљању зборника.

ddd

У четвртак 5. јуна, гости Народне библиотеке Бор били су књижевници из Сремске Митровице. На овом својеврсном сусрету Истока и Запада Боранима су се представили познати песник и уредник издавачке куће „Српска књига” из Руме Недељко Терзић својом књигом Збор и збег и млади афористи- чар Срђан Динчић. О Динчићевој књизи Кактус, маказе и ситне наказе надахнуто је говорио борски књижевник Милен Миливојевић. Ако је судити по задовољству окупљених Борана, који су бирајући између спасовданског славља и књижевне вечери изабрали ово друго, Срђана очекује успешна каријера писца хумористичко-сатиричке оријентације.

ddd

У петак 6. јуна, гости Народне библиотеке Бор били су Драган Великић – писац и амбасадор Србије у Аустрији и Иван Радосављевић – уредник у издавачкој кући “Стубови културе”. Непосредан повод за њихов долазак било је представљање романа Руски прозор Д. Великића, овогодишњег добитника НИН-ове и награде „Меша Селимовић“. Представљање романа и читање краћих одломака употпунио је разговор с публиком, на чију радост се г. Великић показао као интересантан и речит саговорник, комуникативан и отворен.
Поред представљања, повод за долазак “Стубова културе” била је и значајна акција ове издавачке куће, која поводом 15 година свог постојања школским библиотекама поклања на десетине својих наслова, актуелних и популарних, како би употпунила скромне фондове наших школских библиотека и приближила своје најзначајније и најчитаније ауторе и публици адолесцентског узраста. На препоруку матичне службе Народне библиотеке Бор, школа чији је библиотечки фонд обогаћен за преко сто нових књига, јесте Гимназија “Бора Станковић”.

Бранислав Бане Димитријевић

Можда ће једном бити пријатно сетити се ових јада*

Када су ме пријатељи из библиотеке позвали са предлогом да будем у Организационом одбору овогодишњег Сајма књига, био сам страшно поносан. Наравно да хоћу, рекао сам, али можда то и није баш најсрећније решење. Има, наиме, додао сам још, у овом граду и бољих писаца од мене.
Ко те пита какав си писац?, био је одговор. Зовемо те јер треба добро да се потегне.
Мислио сам да се шале.
Жеља свих је била да овогодишњи Сајам буде бољи и већи од претходних, да достигне барем део сјаја и величине које је имао у неким бољим, да не кажем богатијим, временима. Стога су у Савету и Одбору били заступљени и представници Борске радио-телевизије (у даљем тексту БРТ) и Центра за културу (у даљем тексту – ЦК), плус у Савету представник Скупштине Општине (у даљем тексту – СО), а у Одбору један независан члан (у даљем тексту – ја). Задатак БРТ-а је требало да буде потпуно медијско покривање сајамских дешавања, ЦК је требало да буде суорганизатор (да обезбеди бољи и већи простор, озвучење, ради комплементарне програме у оквиру Културног лета и слично), док је СО требало да обезбеди додатне материјалне услове за квалитетна гостовања, повећану набавку књига и друго. Све је звучало перфектно.
На првим састанцима, све се кретало како треба: ЦК је обезбедио простор на корзоу – салу Експрес ресторана у приземљу, која се налази под патронатом Црвеног крста. Исти (Крст) је обећао да ће сала бити чиста и у сваком погледу исправна, да ће куварице спремати кафу и пиће, да ће војници на цивилном служењу обавити све физичке и стражарске послове. БРТ је обећала рекламу на свим својим медијима, уочи и за време Сајма, Сајамску хронику на телевизији, која би свакодневно пратила дешавања. Библиотека је осмислила програм гостовања познатих књижевника и заступљеност издавача – излагача. ЦК је организовао свакодневни (сваковечерњи?) пригодан музички програм у башти испред сале. Представници СО су предвиђени буџет оценили као скроман и обећали паре. Представници привреде (присутни на састанцима духом) су обећали сву помоћ у превозу (камион и двапут аутомобил до Београда и назад, камион по Бору два-три пута) и друго, ама баш све што треба!
И тако више пута, од састанка до састанка и назад. Онда смо, скоро неосетно, почели да улазимо у цајтнот, док је пасторална идила (на шта је организација Сајма личила у почетку) добијала обрисе трилера.
Прво се појавио проблем употребе WC-а у сали. Нема га, а на спрату не желе да нам одобре употребу. Прозаично, зар не, није требало то ни да помињем. Али пробајте ви да издржите дванаест сати на штанду, чак и без пива.
Онда је општина скресала буџет. Не за много, али, коме од књижевника отказати гостовање? Било коме од њих рећи да не може да дође, јер се нема довољно пара (и то баш за њега), било би исто као рећи Џајићу да не може да игра за нашу улицу, јер нас већ има довољно.
Онда су привредници почели да нас зајебавају за камион.
Онда је испало да од страже нема ништа, а поготову не за џ.
Онда је испало да је сала ипак прљава, и да нема ко да је очисти.
Онда је испало да унутра не ради струја (осим на гурку), и да приде нема ни сијалица.
Онда је испало да БРТ има паметнија посла, наравно – изборе, него да се замајава културом.
Онда је лице из ЦК задужено за Сајам отишло на море, и тамо нико више није знао шта смо се договорили, ни ко то треба да обави, ни зашто.
Онда смо од свих, на било који начин умешаних у организацију, остали нас троје – Весна, Ана и ја, двоумећи се да ли да се препустимо стихији живота и хладном пиву (мој предлог), или да одемо на колективни одмор (кад загусти, сви би да збришу), или да ипак покушамо да спасимо шта се спасти може. Једино што нисмо знали како.
Онда су ствари, некако саме од себе, ипак почеле да се покрећу.
Проблем WC-а се решио спонтано: појавио се закупац баште, заједно са клозетима на спрату. Није имао ништа против да и ми повремено сврнемо до тамо.
Онда се један од планираних гостију – књижевника (нажалост, мој омиљени) плачним гласом јавио да никако не може да дође због проблема са зубима, па мора на операцију, па на дуже лечење, па онда… Буџет превазиђен!
Онда смо личним контактима нашли људе, који су могли да нареде тзв. привредницима да испуне оно што су обећали. Или барем део.
За остало (камион и радна снага) нашли смо пријатеље да помогну.
Онда смо решили и ноћног стражара. Додуше, морало је да се плати, али је и то некако решено.
Онда су салу очистили, орибали и украсили радници библиотеке. Нису могли да отрпе срамоту.
Онда смо нашли пријатеље да мало погурају струју и подаре светлост градској култури.
Онда је БРТ…а, да: БРТ се и даље бавила изборима.
Онда су стигли излагачи, и уз уобичајене трзавице (нико није био задовољан положајем и величином свог штанда, и сви су показивали на комшије, којима је стопут боље, али се, несвесни тога, такође буне), Сајам је могао да почне.
И испао је боље него што смо се надали. Број посетилаца је био значајно већи него ранијих година, претпостављам и продаја (о томе тачне податке ипак имају само излагачи). Понуда књига је такође била осетно богатија.
Сви гости са стране су дали све од себе да књижевне вечери буду успешне. Домаће снаге, које су се одазвале позиву упомоћ и попуниле две вечери, нимало нису заостајале.
Чак се и БРТ пробудила, чим се завршило са изборима, и направила одличну емисију за крај.
Недостатак цигулигања испред сале никоме није засметао.
Све у свему, било је добро. Можда не онолико колико смо желели да буде, и свакако уз много веће муке, али ипак добро.
А можда и није могло без муке.
Можда ниједна добра ствар и не може да се обави лако, а и када буде тако, још лакше се и брже и заборави.
Можда су муке и јад оно једино што памтимо, оно једино што вреди запамтити. А ако је тако, ових дана ћемо се сигурно сећати. И једном ћемо се свему слатко смејати.
НАПОМЕНА:
• Велики песник Вергилије, док је припремао римски сајам књига (још онда је знао шта су муке тешке).

Весна Тешовић

Свако сајамско вече било је потпуно другачије књижевно осмишљено. Гости које је библиотека позвала, уз два локална ствараоца били су гаранција да ће се са окупљеним Боранима размењивати не само различити књижевни садржаји, него и разноврсна симпатичка енергија. Довољно за снажне утиске који су за своју последицу имали активно учешће посетилаца у току вечери, и то да се о књизи која је представљена и томе како је представљена прича и распреда дуго по завршетку саме књижевне вечери. Појава која дуго већ није виђена код нас.
Сајам књига који је, ваљда, цео у функцији мисије ширења, снажења и неговања читалачких интересовања наших суграђана, на самом почетку се својим читаоцима обратио представљањем књиге Како читати: о стратегијама читања трагова културе. Издавач књиге је Народна библиотека Србије, а о овом зборнику говорили су приређивач Саша Илић и Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије и један од аутора објављених текстова. Њихова занимљива прича проширила је визуру читања са књижевног дела, па преко тривијалних жанрова, на актуелне политичке, правне и културне феномене. Окупљени у Народној библиотеци су се већ то прво вече могли подсетити шта се све и како може читати, почев од кратке приче, поезије, путописа, бајке, превода, до Олимпијских игара, устава, новчаница и „medi–rejda”, о чему је говорио Сретен Угричић.
Друге вечери Боранима је представљена књига Између два бела брега: прича краљевог војника коју су потписали браћа Радивоје и Драги Тасић. Ова романсирана мемоарска проза препоручена је за читање својом једноставном, топлом, типично србијанском људском причом о сналажењу појединца и његове породице у вихорном раздобљу прошлога века. Истовремено, плени подсећањем на оне основне животне, моралне постулате, који данас услед општег пада свих вредности све ређе доживљавају своју практичну афирмацију.
Милен Миливојевић је својом новом књигом, тј. њеним представљањем, поново потврдио своју јединствену списатељску природу у нашем граду. Одавно су сви који прате такве програме навикли на стереотип: уредник – критичар хвали (често неумерено), аутор чита (често невешто), публика пасивно слуша (често досађујући се). Вече када је представљена књига Позор иште позориште, још увек се препричава у граду. У инсценираном позоришту судило се овој књижевној појави, суочавани су ставови који су аргументовано указивали на недостатке ове поезије, због којих није ни требало да доживи штампани облик, са онима који су доказивали њене квалитете. Посетиоци, скоро сви поштоваоци онога што Милен већ деценијама ради на књижевном (и не само том) пољу, жучно су стали на страну „одбране”, коментаришући како „инкриминисану” књигу, тако и раније Миленово стваралаштво. Створила се жива, на тренутке острашћена атмосфера, у чијем епицентру није био ни други круг председничких избора у нашем граду, ни управо започето светско првенство у фудбалу, већ, замислите, збирка сонета. А све то без пизме, ниских страсти и суревњивости, тако типичних у овој делатности и на овим просторима.
У четвртак су гости Народне библиотеке Бор били књижевница Светлана Велмар-Јанковић и Гојко Божовић, уредник „Стубова културе”. Представљање романа Востаније претворило се у нешто много више од било ког часа историје коме је присуствовао ико од окупљених Борана. Тумачећи своје дело као плод истраживања историје, публицистике и књижевне грађе о Карађорђу и Првом српском устанку, госпођа Велмар-Јанковић је истакла сопствено настојање да домисли тајанствени, унутарњи свет једне горостасне историјске личности, његове личне драме у тренуцима када чини крупне и судбоносне грешке. Енергија коју је наша књижевница ширила око себе док је објашњавала нашу историјску прошлост али и садашњост учинила је да два сата дружења и разговора са њом прођу у трену.
Добрица Ерић, већ легендарни песник за децу (свих узраста), на најбољи могући начин и у пуном значењу те речи, обележио је последњи дан сајма. Његов боравак на продајном простору значио је много и онима који су књиге куповали и онима који су само разгледали. Добрица је имао и стрпљења и лепе речи за свакога ко му се обратио. У Основној школи „Бранко Радичевић” два сата се дружио и играо са ученицима и њиховим учитељима, а сви они који су увече дошли у библиотеку имали су ванредно задовољство да присуствују скоро двочасовном рециталу чији је једини актер био сам Добрица. Песник љубави, радости и светлости представио се на нешто другачији начин. Почевши са песмама из своје последње књиге Деца са цветом липе у коси, скоро цело вече обојили су стихови опомене и бола, револта и тињајућег беса због свега што је задесило његову „вољену Србијицу”. Задивљујуће је било посматрати како песника тако и публику, коју су чинили представници свих генерација, како једним дахом дишу сједињени лепотом поетске речи али и харизматичним казивањем песника. Избором стихова којима се обратио Боранима, Добрица Ерић је позвао на општи национални препород, како биолошки тако и језички, те се и ово књижевно вече претворило у нешто много више, што ће вероватно утицати да 21. Борски сајам књига буде запамћен.

Гордана Голубовић, Весна Јовановић, Драган Стојменовић (фотографије)

21. БОРСКИ САЈАМ КЊИГА – 21 ИЗДАВАЧ
Време одржавања: од 5. до 10. јуна 2006. године
Радно време сајма: од 11 до 22 сата
Покровитељ: Општина Бор
Сајам је отворио Сретен Угричић, књижевник и управник Народне библиотеке Србије
Број књижевних вечери: 5 (једно, али вредно, са Добрицом Ерићем – за децу)
Најпосећеније књижевно вече: гостовање Добрице Ерића
Први пут на Борском сајму књига: Магнет, Утопија, Чаробна књига, Академска мисао, Metaphisica Esotheria, Stylos, Змај, Hiros, Јасен
Представљена је и издавачка делатност Народне библиотеке Бор и Народне библиотеке Неготин
Било је изложено око 3000 наслова
Сајамски попуст – од 20 до 50%
Број продатих књига: 1438 (податак добијен од излагача)
Највише књига је продато у петак 9. јуна
Најскупља књига на сајму – Велика тематска енциклопедија на штанду изд. куће Јасен (издавач Mono & Mañana, Београд): 13 800 дин.
Најскупља књига за децу – Велика енциклопедија науке (Змај, Нови Сад): 4 200 дин.
Најјефтиније књиге – од 50 до 100 динара
Најлуксузније опремљена књига – Општа енциклопедија Larousse на штанду изд. куће Imprimé (издавач ЈРЈ, Београд)
Највише књига је продато на штанду Народне књиге и Imprimé а
Највећу пажњу посетилаца привукле су књиге (оне су се и најбоље продавале): Да Винчијев код, Захир, Мост преко вечности, Пилатес тело, Математичке формуле, Милева Ајнштајн, Сплеткарење са сопственом душом… (податак добијен од излагача).

Подељена мишљења

НББ – Већ сте неколико година присутни на Борском сајму књига. Представљате издавача у чијем су програму уџбеници и приручници за децу школског узраста. Како бисте оценили интересовање посетилаца за ову врсту литературе и да ли сте задовољни организацијом сајма и продајом?
Виолета Цветковић, заступник издавачке куће „Школскакњига” (Нови Сад) – Интересовање посетилаца за ову врсту књига је велико и ове године, што је и разумљиво јер је издавачки програм „Школске књиге” оријентисан на уџбенике, приручнике и школску лектиру. Али, и поред заинтересованости, не само појединаца, већ и школа, осетна је ниска куповна моћ наших суграђана.
НББ – Дугогодишњи сте пријатељ Народне библиотеке Бор и излагач на Борском сајму књига. Како оцењујете овогодишњи сајам и интересовање Борана за ову врсту манифестација?
Аца Видић, власник и уредник издавачке куће „Интелекта” из Ваљева– Ако би се процењивао овај традиционални Борски сајам књига, била би то нека јака тројка. Осим неких малих недостатака и ситних мањкавости, сајам има једну уклопљену форму. Можда треба мало више интервенције. Што се интересовања тиче, оно је нешто веће него прошле године, мада мислим да би шира читалачка публика и грађани   требало да обрате мало више пажње на сајам и књиге.
НББ – како оцењујете овај сајам и да ли као просветни радник мислите да су наша деца заинтересована за ову врсту културних дешавања?
Надежда Илић, просветни радник – Сајам књига је релативно добро организован. Има доста излагача, разноврсних садржаја и добар избор књига. Сваки штанд има своје наслове, скоро да нисам приметила да се исти наслови појављују на више штандова. Што се заинтересованости деце за књиге тиче, чини ми се да је мала. Веома мали број деце интересује књига, мало их је који књигу цене и поштују, чувају и уважавају.
НББ – Шта мислиш о овом сајму и шта ти се највише допало?
Милутин Лађевић, 10 година– Мислим да је ово једна културна манифестација која савршено припада Бору. Највише ми се допада што је на овај 21. Борски сајам књига дошло пуно издавача. Има лепих и поучних књига, а цене су приступачне. Има и лепо опремљених књига. Највише ми се допала Историја Срба и друге књиге које се баве нашом историјом. Желео бих да и 22. Борски сајам књига буде овакав, па и бољи.
НББ – Да ли сте задовољни овогодишњом понудом на сајму и да ли сте нашли нешто за своју душу?
Драгица Тасић, пензионер – Јесам, задовољна сам, има пуно нових насло   ва. Наравно, нашла сам и понешто за своју душу.
НББ – бисте оценили овај сајам, мислите ли да међу грађанима има интересовања за ову манифестацију?
Ненад Јовановић, адвокат – У односу на раније године, мислим да је понуда боља, има више актуелних наслова. Дао бих оцену врло добар, јак врло добар.

Ана Јанковић

Уз 50. рођендан Београдског сајма књигату

У последњој недељи октобра ове године, одржан је 50. Београдски сајам књига, највећа и најугледнија манифестација културе код нас. У историји Београдског сајма књига забележена су многа имена наших познатих књижевних стваралаца, критичара, уметника, као и имена најзначајнијих издавачких кућа од којих многе више не постоје.
Први југословенски сајам књига одржан је далеке 1956. године на загребачком Велесајму, под покровитељством тадашњег председника Републике Јосипа Броза Тита. Сајам је трајао од 3. до 7. новембра, а на његовом отварању говорили су Иван Братко, познати словеначки издавач и Родољуб Чолаковић, потпредседник Савезног извршног већа. Забележено је да је тада било изложено око 12 000 књига свих југословенских издавача, али и издавача из Аустрије, Чехословачке, Холандије, Велике Британије, Француске, Италије, Кине, Мађарске, Источне и Западне Немачке, Пољске, Румуније, Сједињених Америчких Држава, Совјетског Савеза и Швајцарске. Овом великом догађају за ондашњу Југославију присуствовали су познати књижевници, попут Мирослава Крлеже и Иве Андрића. Увече истог дана, у Радничком дому у Загребу, одржано је књижевно вече на коме су учествовали Васко Попа, Драгутин Тадијановић, Стеван Раичковић, Милан Ђоковић, Ото Бихаљи-Мерин, Мирко Божић, Оскар Давичо, Вјекослав Калеб и Весна Парун. Тих дана је у Дому Југословенске народне армије одржана и свечаност на којој је Иви Андрићу уручена Повеља за животно дело, коју му је доделио Савез књижевника Југославије. О Андрићевом раду је говорио Ели Финци. На овој свечаности учествовали су и Оскар Давичо, Вјекослав Калеб, Јуре Каштелан и Гане Тодоровски. Иво Андрић је том приликом прочитао одломак из свог још необјављеног дела. Први сајам књига пратио је и каталог.
Већ идуће, 1957. године, сајам је, на предлог издавача, пресељен у Београд, где је завршено модерно здање Београдског сајма, здање којим се престоница поносила, а и читава земља. Те године књиге је изложило око 60 домаћих и 36 страних издавача. Трајао је 6 дана и такође је пропраћен каталогом. Сајам је одржан крајем октобра у Хали 3 Београдског сајма. Треба напоменути да је поводом сајамске манифестације покренута значајна ревија Књига и свет. Сајам је отворио Родољуб Чолаковић, тадашњи потпредседник Савезног извршног већа и, између осталог, рекао: За нашу земљу овај сајам је важан и због тога што ће он са своје стране допринети популарисању књиге, а тиме и нашем заједничком напору на културном уздизању народа… Још је за многе наше људе све оно што књига у себи садржи – а то ће рећи, све оно што су најплеменитији, најумнији људи рекли о људима и природи, о друштву и самом човеку – тајна са девет печата… Учествовали су издавачи из 16 држава Европе, Америке и Азије. На огромно задовољство посетилаца, тих дана своје књиге потписивали су Иво Андрић, Добрица Ћосић, Бранко Ћопић, Оскар Давичо, Десанка Максимовић и др.
Међународни сајам књига у Београду је током свог трајања окупљао све већи број издавача не само из ондашње Југославије, него из целог света. Поред сајмова у Франкфурту и Варшави постао је највеће стециште издавачких посленика. Сајам књига су, по обичају, отварали угледни представници јавног и политичког живота. Петнаести сајам 1970. године отворио је Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност. Од тада, сајмове књига отварали су угледни писци из свих република.
Јубиларни, 50. сајам књига одржан је на око 12 500 квадратних метара изложбеног простора Хале 1 и Хале 14, на коме је своју продукцију изложило преко 700 издавача (од тога око 200 из иностранства). Поред већ традиционалних гостију из Канаде, Италије, Грчке, САД-а, Русије, Јапана, Ирана, Израела, Босне и Херцеговине, Хрватске и других земаља, на сајму су се први пут представили обједињени издавачи из Португала, Бразила и Анголе. У сајамским халама одржано је преко 50 програма и исто толико представљања књижевника и књижевне продукције на сајамским штандовима. Поздравни говор одржао је књижевник и академик Љубомир Симовић.
На сајму су традиционално додељене награде за издавача године, издавачки подухват године, едицију, најлепшу књигу, дечју књигу, а уведена је и награда за најбољу сајамску презентацију (најбоље уређен штанд).
„Институција” почасног госта установљена је пре три године по угледу на сличне велике светске манифестације. Норвешка је прва била почасни гост и то на сајму 2002. године. Године 2003. то је била Канада, а 2004. Француска.
На 50. сајму, јубиларном, почасни гост била је Велика Британија, те је у име ове државе, њене културе и издаваштва, госте на отварању сајма поздравила књижевница Весна Голдсворти.
Занимљиво је да је ове године, поводом 50. годишњице одржавања Београдског сајма књига, установљена „Отворена књига”, коју ће представник Велике Британије предати представнику Сједињених Америчких Држава – почасном госту наредног сајма 2006. године.
Сајам књига у Београду је од самог почетка био место окупљања најбољих писаца и најбољих издавача из земље и света, највеће стециште љубитеља књиге код нас. Зато је он био и остао догађај који се никако не пропушта.
(напомена: за израду овог текста коришћени су подаци са сајта beogradskisajamknjiga.com)

Гордана Голубовић-Трмчић, Весна Јовановић, Чедомир Стошић

20. САЈАМ – 18 ИЗДАВАЧА
– Време одржавања: од 23. до 28. маја 2005. године
– Промотер: Bookland из Београда
– Покровитељ: Општина Бор
– Број књижевних вечери: 9 (од тога 4 за децу)
– Најпосећеније књижевно вече: представљање књига о Тесли Александра Милинко вића („Беокњига“ из Београда) – петак, 27. мај у 18,30 сати
– Најпосећенији дани на сајму: четвртак (после подне) и петак (цео дан)
– После 19 година непрестаног учешћа на Мајском сајму књига „Просвета“ и „Српска књижевна задруга“ из Београда нису дошле
– Први пут на Мајском сајму: „Океан“, „Bookland“ и „Службени лист СЦГ“ из Београда, „Младинска књига/Нова“, „Прометеј“ и „Агора“ из Новог Сада и „Тренд“ из Лесковца.
Највише наслова изложили су: „Пи-прес“ из Пирота, „Прометеј“ из Новог Сада и „Беокњига“ из Београда.
– Највећи сајамски попуст – 50% – на штандовима „Пи- преса“, „Беокњиге“, „Тренда“ и „Imprimé“-а.
– Најскупља књига на сајму – Енциклопедијски атлас света („Mono & Маñаnа“ – Београд): 10 600 дин. (са попустом 6 890 дин.)
– Најскупља књига за децу на сајму – Оксфордска илустрована дечја енциклопедија („Моnо & Маñаnа“ – Београд): 5 400 дин. (са попустом 3 240 дин.)
– Најлуксузнија издања је на свом штанду имала „Младинска књига/Нова“ из Новог Сада
– Највише књига је продато на штанду „Народне књиге/Алфе“ и „Imprimé“-а.
– Најмање књига је продато на штанду „Платонеума“ из Новог Сада (књиге су биле знатно скупље него код других излагача и није било сајамског попуста).
– Најпродаваније (јефтине) књиге: Дечји молитвеник, Лечење соковима од поврћа, Енглески у свакој прилици, Макробиотичка дијета, Мали компјутерски приручници, Правопис, Кривични законик, Не губите живце због малих ствари, разни кувари и компјутерски приручници.
– Највећу пажњу посетилаца изазвале су (веома скупе) књиге: Енциклопедија православног духовног живота, Енциклопедија митологије, Историја уметности, Најлепше приче света, Најлепше бајке о принцезама, Родослови српских династија, Српска мафија, Фактопедија, Фитотерапија.

Слободан Станишић

Реч са отварања 20. Мајског сајма књига у Народној библиотеци Бор

Од пратренутка у коме је прачовеку пала на ум мисао да у камен уреже прареч до данас, када их „урезујемо“ на екран рачунара, дух човечанства је испуњен писмом. Од зида пећине, преко пергамента, просте, грубе и фине хартије, до CD-издања, књиге су цртане, писане својеручно, по Гутенберговом открићу отискиване данима, да би данас читаво издање било готово за неколико часова.
Књига се у свом изворном облику није много изменила кроз столећа. Није се изменила ни потреба да се нешто саопшти на простору између корица. Расла је само читалачка жеђ, жеља за новим издањем, као жеља да се књига поседује у личној библиотеци.
Када су књиге пожелеле да се окупе на једном месту, осмишљени су сајмови књига. Тако је гесло – где је људи, ту је и књига, захваљујући сајму мало измањено – где су књиге, ту су и људи.
Будући да сам своје животно опредељење везао за књигу, дозволите да кажем стих са страница једне од њих:
Дан је исплетен од малих ствари,
од безброј петљи чистог сна,
много се малих љубави ћари
кроз окно жеља без дна.
Велики дани наиђу ретко,
споро прескачу мале међе,
једном се догоде у животу,
а понекад и ређе.
Нека ово буде леп и велики дан за књигу.

Ана Јанковић

19. Сајам књига у Народној библиотеци Бор: од 24. до 29. маја

Потреба је осећање нужности да се делује
како би се отклонио неки доживљени недостатак.
(Мото сајма)

Рекламни слоган за један од ранијих сајмова књига у Народној библиотеци Бор учинио нам се поново актуелан и потпуно прикладан да и убудуће скреће пажњу на ову највећу и најзначајнију манифестацију културе која се организује и одржава у борској општини. Да ли је књига Ваша (наша и уопште било чија) потреба, и да ли јесте (или није) потреба, свакако је питање које је заокупљало организаторе свих борских сајмова књига до сада, али и њихове учеснике (и посетиоце). Рекламирајући овогодишњи, 19. Сајам књига у Народној библиотеци Бор управо овим слоганом, понадали смо се да ће одговор на ово, можда и реторичко питање – које и не захтева одговор – ипак бити потврдан.
И, као што једном приликом рече наш пријатељ, сарадник и учесник борских сајмова књига г. Аца Видић, власник и главни уредник издавачке куће „Интелекта” из Ваљева, да је књига „духовна потреба, исто толико снажна као што је то потреба тела за храном” – то се показало тачним. Без намере да се делом реченице који следи било шта прејудицира, чињеница је да, док се председничка кампања на платоу испред Дома културе (у коме се налази и библиотека) захуктавала, дотле се, сасвим несметано, и слободно се може рећи достојанствено, у пријатељском жагору посетилаца, уз шуштање преврнутих листова књига и лагану музику, тихо одвијала наша светковина писане речи (свако поређење једног са другим, потпуно је случајно).
Кад год смо, након сваког завршеног сајма сводили рачуне, бројећи посетиоце и продате (купљене) књиге, били смо неминовно суочени са недостатком „репера”, тј. са неким опипљивим податком са којим бисмо могли да упоредимо наше резултате, као и наравно, са истином – да је све релативно. Где је место Мајског сајма књига у Бору међу осталим сличним манифестацијама (а има их преко 40 код нас), када се том приликом појави пар десетина издавача и прода (купи) пар хиљада књига? Где је место Народне библиотеке Бор међу сличним установама, када она, на манифестацији коју је сама организовала, купи неколико стотина књига? За некога је то мало, а опет, за некога, у овим тешким временима не само за културу, то је много – чак недостижно. Зато овога пута нисмо бројали посетиоце и нећемо овде написати колико је књига за библиотеку купљено (иако смо то избројали и прецизно утврдили). Све то и није важно, поготово онима који су, понеки и свакодневно, долазили на сајам и присуствовали књижевним вечерима. То није толико важно ни за саму библиотеку, иако смо, са нескривеним задовољством, приметили да је наша „кућа” била стално пуна људи, што нам и јесте, на крају крајева, циљ. Сајам књига на најлепши могући начин представља саму Народну библиотеку Бор и њене раднике код којих је разлика између њиховог професионализма и њиховог ентузијазма веома танана.
Протекли сајам, ипак, неће бити упамћен по великим издавачким подухватима, јер је на њему, приметили смо, ипак било изложено највише оних књига које би могле да заинтересују просечног читаоца, без великих прохтева (белетристика, трилери, мегахитови, популарна психологија – како из књиге научити да се опходите са људима, нервозним шефовима, да будете срећни и успешни, итд.). Међутим, остаће упамћен по томе што је одржан у помало необичним околностима. Због увођења принудне управе у општини Бор готово да је потпуно било доведено у питање одржавање сајма. Скупштина општине Бор је увек до сада, као што је то овога пута Привремено веће општине Бор, била покровитељ сајма. Неизвесност око тога да ли ће библиотека имати новца да купи књиге или не, да ли ће моћи да сноси трошкове организације или не, готово да нас је навела на размишљање да ли сајма уопште треба да буде, и на крају нас довела у ситуацију да сајам ипак организујемо – у последњем тренутку. Захваљујући разумевању наших дугогодишњих учесника (и понеких који су то веома кратко, неки први пут) и њиховој жељи да своја издања ипак представе свима онима који воле књигу и читање, без обзира на њихове сопствене (неизречене) сумње и уздржаност када се има у виду да и они имају трошкове, а да је зарада неизвесна… сајма је ипак било.
Мени лично је помало криво што први сајам књига у Бору није одржан годину дана раније него што је одржан. Тако бисмо, у овој години великих и значајних јубилеја у Бору имали и свој сопствени – 20 година одржавања сајма књига. Јер, када се узму у обзир све субјективне и објективне околности и потешкоће које су годинама пратиле овај сајам и када се сагледа како су, током година, у нашем граду многе иницијативе остајале кратког даха, многе добро замишљене идеје напуштене због недостатка добре воље, и тај се јубилеј чини итекако велик и значајан.

Занимљивости са 19. Сајма књига и сајамска статистика

19. САЈАМ – 20 ИЗДАВАЧА (1 више него прошле године)
 Време одржавања: од 24. до 29. маја 2004. године
 Радно време: од 10 до 21 сат
 Промотер: „Просвета” из Београда
 Број књижевних вечери: 7
 Најпосећеније књижевно вече: представљање књиге Св. Нектарије Егински, земаљски анђео, небески човек („Атос” и „Образ светачки” из Београда) – среда, 26. мај у 19 сати
 Најпосећенији дани на сајму: четвртак (после подне) и петак (свечено затварање сајма)
 „Просвета” и „Српска књижевна задруга” из Београда су 19. пут учествовале на сајму књига у НБ Бор
 Први пут на сајму – „Беокњига” из Београда и „Пи–Прес” из Пирота
 Највише наслова изложили су: „Народна књига/Алфа”, „Просвета” (Београд) и „Mono & Mañana Press”
 Највећи сајамски попуст – 50% („Зограф”)
 Најскупља књига на сајму је била (као и прошле године) Енциклопедијски латинско-српски медицински речник („Просвета” – Београд): 7 500,00 динара (са попустом 6 000,00)
 Најскупља књига за децу на сајму – Оксфордска илустрована дечја енциклопедија („Mono & Mañana Press”): 4.200,00 динара (са попустом 2.940,00)
 Најпродаваније књиге: Св. Нектарије Егински, земаљски анђео, небески човек („Атос” и „Образ светачки” из Београда), Чујте, Срби Арчибалда Рајса („Интелекта” из Ваљева)
 Највише књига је продато на штандовима „Беокњиге”, „Народне књиге” и „Mono & Mañana Press”
 Најмање књига је продато на штандовима „Малог Нема” из Панчева и „Платонеума” из Новог Сада (књиге су биле без попуста)

Милан Орлић, књижевник и гл. уредник изд. куће „Мали Немо” из Панчева:

Ми живимо у времену компјутеризације. Компјутери су један леп изум, потребан, узима нам доста времена, а вероватно и део читалачке публике. Али, мислим да имамо много већег противника који је потпуно некооперативан, а то је сиромаштво. Постоји читалачка глад, то је моје и ауторско и издавачко искуство. Али, ту читалачку глад у многим деловима наше земље, чини ми се, да све мање људи може да задовољи. Са друге стране, постоје институције којима је основна делатност да задовољавају део те глади и срећом да тај систем како тако функционише. Зато сваки библиотекар мора да ради на стварању култа читања. Сиромаштво јесте проблем, али не треба бити сиромашан у читању, и мислим да тај основни порив, поред свих спољашњих демотивација, постоји у нашој читалачкој јавности. Не волим култове, али култ читања нема ту негативну ауру. „Мали Немо” је овде на сајму трећи пут и зато ми је драго да овај сајам постоји, да задржава своје старе добре особине, а видим да сада ствара и неке нове.

Наградна игра

 У наградној игри организованој током трајања 19. сајма попуњена су укупно 253 наградна листића (од тога 55 неважећих – непотпуни подаци о учеснику или без свих одговора)
 Највише листића је попуњено у петак, 28. маја
 Награђенима је поклоњено 40 књига и 5 бесплатних годишњих чланарина (НБ Бор).
 Награде у књигама дале су све издавачке куће (највише „Инорог” – 10 књига, „Беокњига” – 4, „Драганић” – 3) и НБ Бор (5 књига)
 На питање која им се издавачка кућа допада, највише анкетираних одговорили су: „Народна књига”, „Атос”, „Драганић”, „Беокњига” и „Креативни центар”
 Као „нај-књигу” сајма, највише анкетираних издвојило је књигу Еминем (!?) – „Mono & Mañana Press”

Ана Јанковић

Књижевност постоји зато
да би разбила
ледено море у нашим грудима.
(Франц Кафка)

Уз поздравне речи познатих писаца, Наима Катана (Канада) и Давида Албахарија, отворен је Београдски сајам књига, одавно традиционална седмодневна манифестација, на којој сада српски и црногорски издавачи представљају своја најновија издања. Оснивач и покровитељ овогодишњег сајма књига била је Скупштина града Београда, која је, сасвим исправно, пресекла препуцавања две заинтересоване стране – Удружења издавача и књижара Југославије и Пословне заједнице издавача и књижара Србије и Црне Горе (основано пре две године) – одлучивши да, попут БЕМУС-а и БИТЕФ-а, и Београдски сајам књига стави под своје окриље. Сама организација сајма препуштена је Београдском сајму, који, објективно, једини и има све техничке услове да све то обави како ваља.
И заиста, седам дана је у халама 1 и 14 врило као у кошници. Више од 450 издавача из Србије и Црне Горе, и 30-ак из иностранства (почасни гост је била Канада), овде су приказали право мноштво издавачких иницијатива, сјајну продукцију домаће савремене књижевности, одличне преводе, али и видно обнављање интересовања за класичну књижевност.
Обићи све штандове било је немогуће, чак и онима најупорнијима (библиотекари), уколико се на сајму не проведе бар два до три дана.
Ко је ове године био на сајму и видео, под светлима бројних рефлектора, сву ту гужву и занос и једних и других, и продаваца и купаца, морао је да поверује у то да је књига, у овом свету у коме, како рече Давид Албахари, „ништа није сигурно”, са само њој својственом сигурношћу однела победу над свим технолошким постигнућима, свим тржишним изазовима, и да њена судбина није, као што многи кажу, неизвесна.
Готово педесетогодишње опстајање највеће манифестације књиге на овим просторима, управо је одличан доказ за то.
Све ово је, свакако, требало рећи. Можда је и сувишно, јер се о томе нашироко писало и говорило у свим медијима. И поред мноштва посетилаца сајма, вредних пратилаца свих књижевно-културних дешавања (њих ћемо изузети), ипак се не може баш рећи да је књига наша насушна потреба, јер се нација, то морамо признати, не претрже баш од читања, да не говоримо о томе колико се, уопште, купују књиге и употпуњују личне библиотеке, а за многе је, вероватно и не њиховом кривицом, књига – луксуз. Ипак, општи је утисак да на протеклом Београдском сајму нико није био незадовољан. Судећи по гужви која се формирала око штандова, дубоко верујем да су излагачи задовољно трљали руке, а посетиоци… Било их је право и незаборавно задовољство посматрати, на пример са степеништа које води у арену, како руку пуних кеса, обично стојећи на једној нози, прелиставају књиге и каталоге, дубоко замишљени (како ко), непрестано се питајући, прерачунавајући. И заиста, нису то све биле празне приче: сајам књига је (за мене сваки, не само овај) био заиста фантастичан, прави празник, онако сав обасјан светлима са свих страна, намирисан новим књигама тек изашлим испод пресе.
Ипак, било је, да се еуфемистички изразим, и оних који су, помало незадовољни, оставили за собом Београдски сајам. Осећали су да су нешто велико и важно пропустили, да су остали за много тога ускраћени. Ту, пре свега, мислим на библиотекаре, тачније – на борске библиотекаре. А како и не би били такви када су (уз сво разумевање за сложену, тешко решиву, итд. финансијску и сваку другу ситуацију у граду) од свог оснивача добили онолико пара колико је једва довољно за неку (скромнију) набавку код 10-ак (мањих) издавача (А БИЛО ИХ ЈЕ БЛИЗУ 500)? Како објаснити нашим корисницима (који плаћају чланарину да би читали књиге) зашто на сајму нисмо учинили оно што се од нас очекивало, тј. купили нова, актуелна, тражена издања; зашто смо купили преко 100 књига мање него на прошлогодишњем сајму (књиге нису поскупеле), како објаснити да је књига библиотекарима основно средство за рад, да је Београдски сајам основни вид набавке, када улажемо сва своја средства и све своје напоре да за библиотеку обезбедимо оно што је најбоље, и за који се припремамо читаве године? Како објаснити да НЕМА ДОБРЕ БИБЛИОТЕКЕ БЕЗ ДОБРЕ НАБАВКЕ?!
Примера ради: ако узмемо у обзир да је просечна цена књиге око 300–350 динара, а да је важећим стандардом да библиотека као што је Народна библиотека Бор треба ГОДИШЊЕ да набави 4 500 (примерака) књига, није тешко израчунати да нам је за тај (утопијски) подухват потребно између 1 350 000 и 1 575 000 динара. То је новац који су неке библиотеке попут наше (по сопственом признању – пише у новинама) добиле само за Београдски сајам књига (колико ли су, побогу, онда добили годишње?!) Ми, наравно, нисмо толико тражили (и да јесмо…). Чак ни приближно. Тражили смо само 300 000 динара – за годину дана (од тога, 150 000 за Београдски сајам). Ни то нисмо добили.
Али, нека се нико не секира. Успели смо ми да, колико-толико, прибавимо на сајму, ослањајући се на сопствена средства, првенствено на чланарину (иако је она симболична). То практично значи да су наши чланови сами себи купили књиге. Уздамо се ми током године и у два откупа књига од Министарства културе, надамо се поклонима појединаца, издавача, установа… Тога ће увек бити. Тиме ћемо, некако, успети да своје фондове у току ове године приновимо за нешто мање од половине онога што нам је законом прописано.

Тихомир Нешић

Промотер овогодишњег, 18. Сајма књига у Народној библиотеци Бор била је издавачка кућа „Просвета” из Ниша. У име промотера, на свечаном отварању Сајма, присутнима се обратио г. Тихомир Нешић, књижевник и новинар, главни уредник нишке „Просвете”, речима:
Драги и поштовани пријатељи књиге,
Припала ми је велика част да вас поздравим у име издавача који учествују на овогодишњим свечаностима књиге у Бору, а то значи и да вам пренесем поздраве свих живих писаца чије су вам књиге овде представљене.
Посебно ми је задовољство да вас поздравим у име Издавачко-графичког предузећа „Просвета” из Ниша, којем је организатор и домаћин – хвала му – одао признање да буде промотер овог Сајма, потврдивши тако да и у овом на-шем делу Србије има вредног, има остварења која су у врховима културе наше земље.
Сви ми вам захваљујемо што сте дошли на ову лепу свечаност књиге, а она, књига, јесте, као што знате, благородна, па ће – како песма каже – да вас награди; ви који волите књигу, знате како: задовољством које је незаменљиво.
То незаменљиво задовољство с књигом да би се кренуло на пут у непознато, то задовољство интимног сучељавања са светом, јесте основа чија чврстина је много пута проверена и потврђена, на којој слободно и увек може да се тврди да везе између писца, књиге и читаоца нико и ништа не може да покида; саобраћај на тој релацији се одржава чак и ако му се, не само помаже, већ и одмаже.
Због тог јединственог задовољства које пружа књига, ред вожње између ње и оних који је воле не могу да поремете ни највећа техничка достигнућа: није то могао, како се стрепело, радио, није могао филм, није могла телевизија; ми који смо овде верујемо и знамо да опстанку књиге ништа неће мо- ћи ни, како се сада најављује и страхује, компјутеризација.
Човек против књиге, као и за њу, највише може. Али, човек против књиге, као и човек без књиге, шта је то?
Уколико се пак, саобраћају изме ђу књиге и читалаца пружи и ма-ла помоћ – како чине издавачи ова-квим манифестацијама и, још ви- ше, како може учинити Министар- ство културе најављеним укида- њем пореза на књигу – број путни-ка у оба смера – књига према читао-цима и читалаца према књизи–вишеструко и плодотворно ће се увећати.
А та плодотворност блискости с књигом олакшаће нам, као што је много пута до сада, да кроз све тегобе и тескобе прођемо неоштећени и прочишћени.
Зато смо овде, ми који књиге пишемо, ми који књиге издајемо и ми који књиге читамо.
Па, срећно нам и, како наш народ каже – берићетно, дружење.