Ана Јанковић

Сајам књига, који се сваке године у последњој недељи маја одржава под кровом и у организацији Народне библиотеке Бор, а под покровитељством Скупштине општине Бор, у сваком погледу је постао традиционална манифестација, надрастајући притом, постојеће и културне и просторне оквире – не само зато што се одржава већ 18. пут, већ и зато што неки од великих издавача, попут „Просвете” из Београда, СКЗ-а, „Драганића”, итд. (без којих Сајам заиста не би био то што јесте), из године у годину излажу овде своје књиге, а и зато што је, да не звучи нескромно, постао заиста познат и на њега се озбиљно рачуна и ван граница наше општине.
Сајам је трајао шест дана, од 26. до 31. маја (закаснели посетиоци могли су да га посете и у суботу, до 13 сати). Овогодишњи промотер је била издавачка кућа „Просвета” из Ниша, која је по други пут била учесник на Сајму. У име промотера, посетиоцима се на отварању 18. Сајма обратио г. Тихомир Нешић, уредник „Просвете”, књижевник и новинар, а у име СО Бор говорио је г. Раде Михајловић, потпредседник ИО СО Бор. Све присутне, госте и излагаче, поздравила је и гђа Божица Кочбашли, директор Народне библиотеке Бор.
Запослени у Народној библиотеци Бор, организатори Сајма, имају све разлоге да буду задовољни: сви уложени напори су уродили плодом – на Сајму је књиге изложило 19 издавача из Београда, Ниша, Новог Сада, Панчева, Земуна и Бора; укупно је продато нешто мање књига него прошле године, али је зато библиотека купила више књига у односу на прошлогодишњи Сајам – 599 примерака, тј. 272 наслова, од тога 230 нових. Оно што посебно радује, и што у ствари и оправдава постојање Сајма књига у Бору је то што је Сајам посетило много више посетилаца него прошле године, углавном младих и ђака основних и средњих школа.
Мајски сајам је јединствена прилика да Борани, барем једном годишње, виде шта је то што је ново у издаваштву и да, под повољним условима, приуште себи неку нову књигу.
Показало се да су и књижевне вечери (било их је седам – нешто мање него прошле године) биле пун погодак. Доказ је неуобичајено добра посећеност, што никако не треба сметнути с ума, имајући у виду да, иначе, током године, за књижевне вечери, искрено говорећи, међу Боранима не влада неко претерано интересовање, па чак ни онда када је реч о веома угледним књижевницима. Овога пута заиста није било тако јер су, евидентно, велику пажњу привукла представљања књига Национализам и књижевност Драгана Жунића, Креманско пророчанство – рук пис приређивача Аце Видића и посмртно објављеног романа Малајско лудило Слободана Селенића, о коме је говорио приређивач, књижевник Милисав Савић, директор „Просвете” из Београда.
Што се изложених књига тиче, у смислу разноврсности избора, нарочито нових наслова, не може се рећи да је било много нових и атрактивних издања, те се, у том погледу, 18. Сајам не разликује од прошлогодишњег. То и не треба посебно да чуди, јер се борски Сајам књига одржава тачно пола године након претходног (или пола године пре наредног) београдског, тако да је сасвим извесно очекивати да листом сви издавачи, са својим “ударним” издањима, оним најатрактивнијим и највреднијим, ипак чекају октобар. Без обзира на то, не можемо се пожалити. Са великим бројем нових наслова (којих није било ни на Београдском сајму), појавила се „Народна књига – Алфа” из Београда, и на наше велико задовољство, први пут је на борском Сајму учествовала изда-вачка кућа „Лагуна” из Београда, за чије књиге, међу члановима наше библиотеке (и не само наше) влада велико интересовање, што се и показало на Сајму, нарочито ако се, поред атрактивности са-мих наслова (бестселери из ра-зних области), узму у обзир и њихове крајње приступачне цене (најскупља књига на „Лагунином” штанду је коштала 390,00 динара).
Ове године уведене су и новине које су имале заиста позитиван одјек – наградна игра за посетиоце и свечано затварање Сајма.
Сајам је био, 18. пут – ваља нам размишљати о наредном. Извесно време, с тим у вези, намеће се пи-тање шта нам је даље чинити. У пракси се показује да обим посло-ва и гломазна организација већ помало превазилазе могућности запослених у Народној библиотеци Бор, а и расположиви простор по-стаје неодговарајућ, јер последњих година учествује велики број издавача (условно речено). У не-ким успутним разговорима са изда-вачима и незваничним са неким од челника у нашој општини, на метнула се идеја да се Мајски са-јам, и то већ наредни, уздигне на неки виши ниво, да буде (значајан) део прославе Ђурђевдана, градске славе, што наравно, подразумева много веће ангажовање одговорних људи из СО Бор и изискује већа финансијска улагања. То би било корисно за све јер, иако не можемо баш рећи да ова, за наш град најзначајнија, културна манифеста-ција тавори, ипак се мора признати да би она, у једној свеобухватнијој организацији, са више издавача, у неком другом, већем, погоднијем (ексклузивнијем) простору, добила једну сасвим нову димензију. То је (готово) свима потпуно јасно и о томе се, већ сада, много више говори. Нека као илустрација послуже речи нашег дугогодишњег госта г. Синише Стојановића, пред-ставника издавачке куће „Mono & Маñаnа Press” из Београда: Са скромним средствима и у скромном простору, сајам је веома професионално организован. Запослени у Народној библиотеци Бор су веома љубазни. Веома су ми драги и посетиоци (годинама долазим на овај сајам, па неке и лично познајем), који су љубав према књизи највероватније стекли баш у овој библиотеци. И ако неки сајам траје 18 година, заслужио је да се градска влада више укључи у организацију овог, већ традиционалног, сајма како би он још дуго трајао у овом, нама драгом, граду.

Занимљивости са 18. Сајма књига

18. Сајам – 19 издавача
Од укупно 18 сајмова књига, колико их је Народна библиотека Бор организовала, београдска „Просвета” је учествовала – 18 пута
Највише наслова донела је „Народна књига–Алфа” из Београда
Највећи сајамски попуст – 50% (Sagittarius – Ниш)
Најскупља књига на Сајму – Енциклопедијски латинско-српски медицински речник („Просвета” – Београд): 7.500,00 динара
Најскупља књига за децу на Сајму – 1000 зашто, 1000 зато (на штанду „Евра” из Београда): 3.900,00 динара
Највише књига продато је на штанду „Народне књиге” – 233 примерка
Књига са најлуксузнијом опремом – Мирослав Антић: Плави чуперак у гаравом сокаку (на штанду „ЈРЈ”-а из Земуна)
Најмлађи посетилац је имао 36 дана (!)

Сајамска статистика

Време одржавања: од 26. до 31. маја
Радно време: од 9 до 21 сат
Број издавача: 19
Промотер: Просвета – Ниш
Број присутних на отварању: 129
Број књижевних вечери: 7
Број присутних на књижевним вечерима: 303
Најпосећеније књижевно вече: уторак, 27. мај – представљање књиге Креманско пророчанство – рукопис, прир. Аца Видић, Интелекта, Ваљево 2003.
Укупан број посетилаца на Сајму: око 3500
Најпосећенији дан на Сајму: петак, 30. мај – преко 500
Број учесника у наградној игри: 112
Број посетилаца на свечаном затварању: 150
Укупан број продатих књига: преко 1500
Народна библиотека Бор је купила 230 нових наслова (599 примерака)
Најпродаванија књига на Сајму: Царске песме – Милен Миливојевић, Инорог, Бор 2003. (продато 109 примерака)
Сајамску статистику и занимљивости припремиле
Гордана Голубовић и Весна Јовановић

Управо зато што је свака добра књига израз дубљег разумевања међу људима, она је и знак свечовечије љубави и вид људског саосећања посебне и највише врсте. Отуд је и разумљиво што је она, у шаренилу стварносних прилика, тамнијем или светлијем, одувек била души прибежиште: у њој се тражило, и налазило, понешто од оног што је за човека измичуће и недохватно, а што је истински одраз његових чежњи и снова.
У значењски распон у којем би, на пример, слово било прво значење речи књига, а књижевност последње, сливени су, ма какви и чији били, сви цивилизацијски токови са својим бурним и делотворним матичним струјама, али, противно првотном бићу књиге, и са слепим рукавицама и устајалим мртвајама. То значи да је књига и слика живота чији је позитив неразлучив од негатива: по њој се ваља и ломата животно дрвље и камење, преко њених страница дувају ветрови различитих нарави и гоне се частиве и нечастиве силе, те крзају се њене корице, и меке и тврде: баштинска, грунтовна, земљишна књига; распусна књига; књига паметарка; књига староставна; лепа књига; тајна књига, црна књига…
У српском језику књига је од давнина пословичка реч. У првом државном издању Вукових Српских народних пословица реч књига припада кључним речима у једанаест пословица, а нарочито је занимљиво да она у седам мудрих изрека стоји у кључној корелацији с речју поп, у чему се, без обзира на смисао пословичке поруке, огледа њена изворишна везаност за нешто свето и мисионарско.
У атмосфери и окружењу сајамског устројства књиге, у тој трговачко-књижарској вреви, уз остала пратећа и пригодна изображења, приликује саопштити једну констатацију и питање у вези с њом, који су садржани у два почетна стиха народне песме “Смрт војводе Пријезде”: “Честе књиге иду за књигама: / од кога ли, коме ли долазе?” Доведени у технички и технолошки незамислив контекст, а да се и не помиње њихова технолошка заснованост, ови стихови, тек толико да се припомене, указују на битне проблеме савремене књижевне производње, као што су: однос између издавача, купца и државе, однос између писца и издавача, питање књижевне хиперпродукције – и готово судбинско питање може ли се класично обликована књига одупрети све агресивнијем електронском издаваштву.
Изрека Глава је старија од књиге учи нас да је у пословима с књигом и око ње потребно подоста издавачко-књижарске и књижевне памети, као и маште и довитљивости: по умењу с књигом разликују се, зато, човек од књиге и човек од три књиге.
Уз жељу: “Да боју држе титле, лигатуре, / орнамент биљни, звериње фигуре; / да Слову буде лека и тинктуре / од зрелог уља, јесени кад труле. // А рука моја нека злопати се / кад дршће стило док руменим списе. / У часном строју блистај, правописе, / са чедних речи што те обасуле” – уз ту словну молитву, гледајући вас кроз копчасто разбокорен Змајев иницијал Српске књижевне задруге, отварам, о њеној сто десетој годишњици, овогодишњи Борски сајам књига, с несигурним уверењем да ће се макар нешто од српског књижевно-задругарског полета из десете деценије деветнаестог века осетити и крајем маја ове две хиљаде друге године.

Ана Јанковић

17. Мајски сајам књига у Народној библиотеци Бор од 27. до 31. маја 2002. године

Овогодишњи 17. Мајски сајам књига у Народној библиотеци Бор ни по чему није изневерио очекивања ни самог организатора, ни излагача (16 издавачких кућа), ни посетилаца, у смислу да није био ни бољи ни гори од прошлогодишњег. Од прошлогодишњег се ипак разликовао по већем броју издавача, већем броју књижевних вечери, али и бољом посетом (Сајам је видело око 3000 људи). Међутим, када су овакве манифестације у питању, у центру интересовања је ипак – књига. Већ после првог разгледања штандова, наметнуо се закључак да 17. Сајам неће бити упамћен по новим и вредним издањима, свежим, тек изашлим испод пресе, јер, не треба заборавити, Мајски сајам у Бору одржава се на средини између два сајма књига у Београду. Разумљиво је да је тежња сваког издавача да управо на Београдском сајму представи што више нових издања. Управо зато се и не може очекивати да издавачи дођу на борски сајам са књигама које ће се на београдском сајму тек појавити. То се могло видети и на књижевним вечерима (којих је, ипак, било десет за четири дана, – погледати “Летопис библиотеке” у овом броју) када су издавачи били у обавези да представе неку своју књигу или издавачку кућу. Иако то нису били неки значајнији издавачки подухвати, изузимајући издање Народне библиотеке Бор, књигу Десет писаца, десет разговора, те књижевне вечери су, ипак, биле успешне и, што је веома важно, на задовољство и учесника и организатора, веома добро посећене. И ове године организатор се суочио са уобичајеним проблемима током припрема за сајам. Издавачи најаве свој долазак, а затим га у последњем тренутку откажу; готово до последњег дана се не зна ко ће од гостију доћи (тако је био најављен долазак Исидоре Бјелице, а затим отказан). Међутим, све су то проблеми са којима се мора од самог почетка рачунати. Важно је напоменути то да су запослени у Народној библиотеци, кад је организовање сајма у питању, постали један веома добро уигран тим, и да је бар са те стране, све ишло много лакше него претходних година.
Пет дана је Народна библиотека, а самим тим и град Бор, била домаћин издавачима из Београда, Ниша, Панчева, Новог Сада, Бора и Црне Горе (“Светигора”, Цетиње), а самим тим и стециште свих оних који воле књигу, било да су дошли да разгледају и купе књигу, било да су и сами ствараоци. Тако су гости бројних књижевних вечери (било их је по три дневно) били књижевни ствараоци, критичари, уредници, рецензенти.
Време у коме живимо довело је у питање одржавање многих културних манифестација, што, на срећу, није био случај и са Сајмом књига у Бору. Овај сајам, с правом, годинама носи епитет најзначајнијег културног догађаја у Борској општини, а можда и шире. Зато и није претерано убудуће очекивати максималну ангажованост свих оних од којих судбина сајма зависи. То се првенствено односи на СО Бор, који и иначе финансијским средствима омогућава да се овај сајам одржава, али он заслужује и много више, тј. да одржавање ове манифестације уђе у годишњи календар градских збивања, и да се Народна библиотека Бор знатно више помогне у самој организацији, јер то није нимало једноставан задатак, без обзира на то са колико се ентузијазма он обавља.
Дакле, нека не звучи претенциозно напред речено о значају сајма који је, руку на срце, више пута непотребно стављан на маргине културног живота нашег града, а на рачун наших других културних манифестација, које то не заслужују у толикој мери.
Чињеница је да ни са овог сајма нико није отишао незадовољан. Заслуге су и на страни организатора, који се потрудио да максимално изађе у сусрет издавачима и посетиоцима, али и на страни самих издавача, који су омогућили значајне сајамске попусте и разне друге погодности приликом плаћања, не би ли омогућили свима (или готово свима) да купе понеку књигу.
Куповина на Мајском сајму за Народну библиотеку Бор представља значајан вид набавке. Библиотека је на овом сајму купила више књига него на претходном, и то претежно нових наслова. Купљено је око 500 књига (укупно 230 наслова – 180 нових). Притом се водило рачуна да се фондови обогате, најпре новим насловима, али и да се обнове већ постојећи, али оштећени или изгубљени наслови. У оквирима могућности, мислило се и на потребе и жеље чланова, корисника библиотеке.
Седамнаести Мајски сајам недавно је завршен. Остаје читава година да се испланира наредни. Можда уз мало другачију организацију, можда у неком другом, већем простору, са више излагача и већим бројем нових и добрих књига. И – надајмо се – са мање финансијских проблема, јер организатор једне овакве манифестације, у граду какав је наш Бор, не би смео да брине о новцу, већ о неким мало суптилнијим стварима.

Ана Јанковић

Крај октобра је време када се организује једна од већих европских манифестација писане речи – Сајам књига у Београду. И поред познатих несугласица и недоумица око организације, Сајам је протекао у необично живој и, рекло би се, гламурозној атмосфери. Хале 1 и 14 Београдског сајма, у којима се традиционално одржава Сајам књига, личиле су на прави мали “град књиге” (обележје овог Сајма су биле “улице” назване именима наших познатих књижевника), што не само да је било новина у организацији, већ је и олакшавало сналажење посетилаца, а самом Сајму давало сасвим нов изглед који ће се памтити.
И не само то – штандови су другачије изгледали, био је прегледнији распоред излагача, а и величина излагачког простора је била примерена значају издавачке куће (до сада то није било тако), што, на неки начин, указује на реалније сагледавање стања у савременом издаваштву код нас.
Било је доста нових књига, и то добрих књига; излагало је око 480 издавача, међу којима су највећи српски и црногорски издавачи и 86 страних издавача.
И радници Народне библиотеке Бор су један свој радни дан провели на Сајму књига у Београду. За библиотечке раднике, Сајам је одлична прилика не само за куповину књига, већ и за сусрете са писцима, али и за договоре са издавачима о будућој сарадњи.
Свега тога било је и на овом Сајму.
Куповина књига на Сајму у Београду је један од основних (ако не и најважнији) видова набавке у Народној библиотеци Бор, јер се управо тамо (одједном) купи највећи број нових и вредних наслова.
Број приновљених књига у Народној библиотеци Бор у 2001. години не прелази бројку од 1500 књига, иако је наша обавеза, као народне библиотеке, да годишње набавиммо 4500 књига (притом се мисли и на обнављање наслова дотрајалих књига, а и на куповину нових наслова). На последњем Сајму у Београду, у октобру ове године, купљено је 330 примерака књига (од тога 223 наслова). Углавном су то нови наслови које одељења за одрасле и за стручну литературу нису поседовала. И Дечје одељење је приновило свој фонд, доста скромно, за 57 књига.
Последњих дана увелико пристижу и књиге које је за библиотеке у Србији од издавача откупило Министарство културе (такође један од важнијих видова набавке). То је још 250 нових књига.
За све нас који радимо у библиотеци, а сигурно и за наше кориснике, највећа би срећа била када бисмо могли да купимо све оно што се ново објави између два сајма књига. Пошто то, из финансијских разлога, једноставно није могуће, трудимо се да ипак набавимо оно што је највредније (не само у материјалном смислу, већ и у културолошком и научном) и најактуелније, помно пратећи књижевну продукцију, али и када је то могуће, жеље и потребе наших корисника.
То је постало веома тешко (само Народна књига из Београда је на последњем Сајму изложила 200 нових наслова) – у обиљу нових и вредних књига начинити такву селекцију, тј. одабрати што је могуће више добрих књига, а остати у оквирима нашег и више него скромног буxета (иако је књига наше основно средство за рад).
За књиге данас треба издвојити доста новца (према процени Народне библиотеке Србије, просечна цена књиге је 350 динара). Иако смо током године набавили неупоредиво мањи број књига него што је то наша обавеза (мада бројка од 4500 књига годишње за наше услове звучи помало претерано), и иако смо на Сајму купили (само) 330 књига, морамо истаћи да је Народна библиотека Бор била једна од ретких библиотека која је том приликом у оволикој мери увећала свој фонд.