Јасмина Нинков

Да би данас задовољиле потребе својих корисника, јавне библиотеке морају да промене готово све своје досадашње ставове о томе шта је то јавна библиотека и шта је то добра јавна библиотека.Савремени свет, нове технологије, корисник који има нове и другачије потребе, евалуација нашег рада од стране оснивача и финансијера, коришћење преко мреже, све то захтева један потпуно нови приступ и са правом се може говорити о менаџменту јавних библиотека као неопходном услову да се испуне информационе, културне, образовне и социјалне потребе корисника. У овом раду говорићемо о савременој јавној библиотеци и њеним елементима: корисник; приступ изворима културе и информација; закон о библиотекарству; потребе корисника; коришћење преко мреже: сервис и комуникација, систем информационог менаџмента, фонд и приступ виртуелним документима; простор, online јавни каталог; радне станице, библиотека као место друштвеног окупљања. Све то у светлу најважнијег задатка савремене јавне библиотеке, данас, а то је задовољавање информационих потреба корисника свих узраста, образовања, социјалних категорија на одређеној територији. Да би то испуниле библиотеке морају да посвете дужну пажњу анализи свих својих елемента, као што су:
1. Зграда и простор
2. Фондови: укључујући приступ виртуелним документима
3. Информациони менаџмент: систем који чини библиотеку; класификација, каталогизација, библиотечки систем, стандарди, итд.
4. Сервис и комуникација: позајмљивање књига и осталог материјала, читање у библиотеци, проналажење информација, даљинско коришћење библиотеке, итд.
5. Kорисници: Ко су они? Који је њихов образовни ниво? Које су њихове потрeбе?
6. Библиотекари и књижничари или..
На основу ове анализе све библиотеке морају да развијају своју стратегију, однос са својим оснивачима и финансијерима, да прате трендове и информационе технологије, трендове у менаџменту, дешавања у граду и посебно нарасле иформационе потребе корисника.Овај аспект анализе и оцена коју корисници дају је најважнији критеријум њихове успешности.
Рад је заснован пре свега на искуствима и приступу скандинавских менаџера јавних библиотека, као најуспешнијих сервиса тренутно на свету са највећим бројем корисника и остварених пруступа и позајмица.Ова искуства добар су показатељ и за нас, и ја сам у својој менаџерској пракси користила ова решења и резултати нису изостали.Извештај о томе како смо пословали у 2005. години можете видети на www.milutinbojic.org.yu/izvestaj.
1. Зграда и простор библиотеке
Колико је нових великих библиотечких зграда било отворено у последње време, а колико их је у фази планирања. Велики је број нових зграда јавних библиотека у неким градовима Америке: Чикаго, Денвер, Сан Франциско, Феникс, Сијетл, Нешвил и Минаеполис. У Канади, Ванкувер има велику зграду јавне библиотеке, а друга се планира у Квебеку.
Зграде јавних библиотека у Европи су мање, али у Малмеу и Хагу зграде су величине 15000 квадратних метара. Барселона и Торино планирају нове зграде, док је у Шпанији и Португалији цео систем јавних библиотека у изградњи и укључује много нових библиотечких просторија. У Фландрији (Белгија), цела 1990. г. је била период активне изградње библиотечких зграда. У Француској, упоредо са Минител државном експерименталном мрежом, јавне библиотеке су изграђене по целој земљи.
Зграде библиотека одражавају промене које су се одигравале декадама како у архитектонском тако и у библиотечком деловању. Улога јавне библиотеке је да буде права јавна зграда за своју заједницу, добродошла за свакога, у контрасту са комерцијалним центрима. Библиотеке су једина не-комерцијална јавна места отворена за сваког. Она могу постати невероватно слична новој верзији агоре и форума из прошлости, ново средство јачања интеракције унутар заједнице и оквир за дискусију и организацију.
Данашње библиотеке су места где се ми укључујемо у телекомуникациону структуру, где бајтови теку у изобиљу и где се физички и дигитални светови преклапају. Укратко, паметна места где се скупљају и деле информације. У библиотекама физичке акције призивају компјутерске процесе а компјутерски про цеси се изражавају физички. Као зграде, библиотеке су интелигентне и постају интелектуалне кроз своје кориснике. Развој сажима физичке фондове са електронским светом и води нас хибридној библиотеци, комбинацији старог и новог.
Тако, уместо да се питамо да ли су нам још увек потребне библиотечке просторије, треба да се запитамо колико простора нови вид библиотеке захтева. У новој државној препоруци у Финској коју је издало Министарство образовања препоручује се 100 квадратних метара за 1000 становника.
Која врста библиотечких просторија нам је потребна? Како треба да буду снабдевене да би испуниле све оно што људи очекују од библиотеке? Наравно, простор мора бити много већи него пре. Док библиотеке сада имају многе нове задатке и сервисе, тешко да је и један од традиционалних сервиса нестао. Још увек имамо све материјале које смо користило током задњих 20 година, али сада имамо још много нових.У Холандији која у последње време улаже огромна средства у јавни рај, како они то називају, веома је развијена дискусија на ову тему, а и њихова решења појединих зграда могу бити веома инспиративна.У сваком случају простор постаје веома битан елемент.
У снабдевању треба да забележимо промене које су се одиграле првенствено у приливу радних станица. Оне манифестују нови облик коришћења библиотеке. Радне станице се користе у различите сврхе: као терминали за базе података, приступ Интернету, процес обраде текста, електронски материјал који ће се читати у библиотеци. Морамо обратити пажњу на наше клијенте и њихов начин присуства у библиотеци. Они још увек прелиставају и позајмљују књиге, читају новине и магазине, али такође раде у библиотеци више него пре. Постоји потреба за тиха и не-тиха места, за индивидуалан и за групни рад. Укратко, потребно је више места за кориснике.
2. Физички фондови и приступ виртуелним документима
Још један предмет који корисници повезују са библиотекама су материјали или грађа, цели фондови књига, часописи и новине као и аудио-визуелни материјал.
Дуга и јака традиција овде је заснована на писаном тексту и начину како је објављен. Било је много забринутости, можда мање међу библиотекарима а више међу другим људима из културе, о будућности штампане књиге. Дискусија је изгледа бескрајна: писани текст сада може бити објављен на много начина, различитих него што је традиционална књига, да ли то значи да штампана књига умире?
Зашто су они толико забринути? Да ли зато што су њихове навике повезане са књигама и они су навикли да их читају? Можда се плаше да будућност библиотека зависи од књига.
Али ако нове генерације желе да читају њихове текстове у електронском облику, зашто и како би смо се, ми старија генерација, томе одупрли? Шта бисмо рекли ономе који би дошао и рекао да користимо папирус уместо књига? Да ли би смо то прихватили?
Зар не би требало да будемо ентузијасти око свих нових начина којима можемо послати писану реч: књиге по поруџбини, електронске књиге, књиге на мрежи или на било који други начин? Што се тиче библиотекара, сви ови начини објављивања пружају много могућности, иако постоје неке потешкоће и нови концепти којима се бавимо. За нас у библиотекама најважнија ствар је да можемо имати релевантну информацију без обзира у ком је облику објављена.
Питање: како неко може наћи поуздан материјал у запањујућој поплави информација? Постоји маса непоузданих информација на Интернету; корисницима је тешко да их препознају и разумљиво је да су збуњени. Мрежа нема утемељеног поштованог издавача да гарантује квалитет публикација, чак ни за истраживачку документацију. Свако може лако направити сопствену web-страницу. Да ли ће библиотеке преузети неке од традиционалних задатака издавача у овој области? Да ли ће постати гаранти стандарда и квалитета, прихватајући или искључујући материјал са својих линк-листа и каталога?
Иако говоримо о „новим медијима”, неки од њих врло брзо застаревају и нестају брже са позорнице него штампане књиге. Тренутно, веома је тешко рећи која је будућност касета, LP-плоча или видеа. CD-ромови су изгледа мање популарни него што се очекивало и колико ће се брзо DVD раширити?
Како ће дистрибуција музике бити организована у блиској будућности? Да ли ће људи „сакупљати” и копирати своју музику са мреже.Невероватна је популарност музичких одељења или музичких библиотека чији број корисника невероватно расте.
Библиотека у Задру је направила бум са својим музичким делом и сада га проширују, у Ротердаму је највећа музичка збирка у Европи, са око 300 000 CD-a, и на првом је спрату, од шест, јер је најпосећенија.То је тренд свуда у свету, код нас то је потпуно непознато.
У многим земљама ово се није десило без жустре расправе и веома често се наплаћује надокнада за коришћење ових материјала. Надокнада доводи до тога да се музика и видео не посматрају једнако као и књиге.
У нашим душтвима људи су невероватно под утицајем и манипулацијом „слика” и фотографија. Ако „слика говори колико и хиљаду речи” можда би више требало да се њом и позабавимо. Могли би обратити више пажње на комбинацију слика и речи.
Менаџментска трансформација од традиционалне књига-библиотеке у медијатеку, музичку библиотеку, библиотеку за младе, место окупљања императив је српских библиотека и оне у томе у односу на развијени свет веома заостају.Код нас се о томе чак и не говори, као ни о потреби за новим и другачијим просторима.
3. Информациони менаџмент
Гомила књига није библиотека. У библиотеци су књиге и остали материјали систематски организовани, фондови су класификовани и каталогизирани и позајмљивање материјала се одвија по одређеном систему.
Ово је трећи релевантан аспект у управљању библиотеком. Каталогизација и класификација били су посебно цењен посао специјалних библиотекара. Њихов рад постајао је све више специјализован и неразумљив „обичним” библиотекарима. У многим случајевима, ипак, посао је одрађен са циљем да се уради само једном за документ. То је водило закључку, у неким круговима, да нема потребе за обуком на овом пољу библиотекарства зато што ће се мали број урадити у будућности.
ИФЛА ради на једном за нас новом концепту. Циља се на каталогизациони систем у ком ће бити могуће да се повежу сродна каталошка места једна са другим као и са главним извором ако је то веб-документ (погледај http:www.web.lib.hel.fi:7001/suomi/ms/funktionaalinen.htm).
Оно што је у свету одавно тренд, Интернет као каталог библиотеке, код нас је тек у повоју, а у свету су већ дошли до нових стандарда.
Када Интернет пружа нове могућности у подели и размени информација, светски ток информација мора имати неке стандарде. Стандард трансфера информација Z39.50 је већ добро познат – библиотекама је неопходно да створе заједнички претраживачки систем. Даблин Кор је пример новог стандарда за организацију информација на Интернету. Много је једноставнији него традиционални Марк каталогизациони стандард. Да ли такође постоји тренд у библиотекама да се компликовани и детаљни каталогизациони формати упросте? Или ће постојати ситуација када ће различити стандарди бити прихваћени за различите потребе? Шта ће то значити у пракси?
Каталогизација за Интернет каталоге и самих Интернет материјала указује на нову поделу посла у каталогизацији: она ће поново делимично бити децентрализована. У Финској, јавне библиотеке већ праве Линк библиотеку кроз не-хијерархијске националне организације, отворену свакој професионалној библиотеци. Ово је модел сарадње, познат као стратешко партнерство, најиновативнијих и у будућност загледаних библиотекара. Овде је проблем што овај начин поделе посла није још установљен као легитиман посао у библиотекама – заинтересованим библиотекарима није дозвољено да га раде током свог радног времена зато што он не служи потребама само њихове библиотеке.
„Интегрисани библиотечки системи били су веома важни нашем начину информационог менаџмента, али одиграва се велика промена. Велики систем испоручилаца интегрисаних библиотечких система није више у врху иновација у библиотечкој технологији. Напредовања и нови начини искоришћавања технологије, да би се сервиси генерално побољшали, долазе од библиотекара. Тежња је у оснивању отворене структуре која би интегрисала производе трећих лица ради ширења системске функционалности. Нови модел је ПАС(ASP-application service provider), провајдер апликационих сервиса, лансиран 1999. Уместо да оптерећује базе података и претражује софтвере на локалном серверу, библиотека приступа целом систему кроз Интернет на сајту испоручиоца.” (Maia Berdson, директор Градске библиотеке из Хелсинкија)
Велики online системи у великим библиотекама не служе само за циркуларну контролу; они пружају нове могућности када су повезани са Интернетом који отвара врата корисницима на глобалном нивоу. Библиотеку више не користе само изнутра већ и споља, корисници који су код куће, на послу или у школи.То се зове „коришћење библиотеке на даљину” иако је то, с тачке гледишта корисника, заправо обрнуто. Библиотека је постала ближа.

У Данској постоји добар нови пример могућности које пружа електронски приступ. Сајт www.bibliotek.dk: сваком омогућује слободан приступ централном каталогу као и средства и упите за претраживање. Преко Интернета свако може поручити из фонда данских библиотека и поруџбина ће бити послата библиотеци где је корисник регистрован. Овај сервис повећао је број позајмица за 40% и то управо код оних слојева ставништва који до тада уопште нису користили библиотеке, а то су мушкарци, пословни људи.
Мрежа је коначно спровела из теорије у праксу ИФЛИН прог рам УДП – универзалне доступности публикација (UAP – Universal Availability of Publications).То је могућност приступа не само националним каталозима већ и глобалној библиотеци, као и могућност да се добије инфирмација о публикацијама без обзира где се оне налазе!
Коришћење мреже је веома важно средство и потенцијални извор за библиотеке. Међубиблиотечка позајмица, и центални каталози који се за њу праве, су класичан пример, али још много тога мора да се уради. Који је најефектнији начин да се пруже библиографске информације путем Интернета? Како стварамо заједничке претраживачке системе? Да ли смо већ пронашли све практичне начине да искористимо индивидуалне професионалне вештине и знања библиотекара у различитим библиотекама? Како можемо боље комуницирати са нашим корисницима преко Интернета, или у будућности, преко бежичних комуникација?
Информациони менаџмент је пусто поље наше библиотечке праксе.
Тек смо кренули са веб сајтовима, мало је каталога и претраживача на њима, а коришћење мреже је мисаона именица. Потребан је коперникански обрт и у овом битном сегменту рада или ће нас корисници заобилазити још више.
4. Сервис
Сервис у јавним библиотекама је тачка у којој се сусрећу корисник и библиотекар.По мени то је најважнији сервисни индикатор. Посматрајући како се развијао однос између библиотекара и клијента долазимо до есенцијалног подручја библиотечког посла и филозофије.
Морамо погледати у прошлост да би видели праву промену. Први библиотекари су били чувари капија. Књиге су биле иза њихових леђа затворене у ризницама и да би се добила књига било је неопходно увек питати библиотекара или неког од особља. Онда је дошла радикална промена: књиге су премештене на отворене полице.Шта би могла бити слична радикална промена за нас?
Са том променом, корисници су постали више независни и комотнији у библиотеци. Библиотекари су могли да се више концентришу на набавку и избор књига. Квалитет збирки је наглашен, и даље је тако у многим случајевима. Данас, корисници могу узети шта год желе и ретко који од њих пита нешто више од обичног питања, као што је „Да ли имате књигу која се зове…?”. Већ дуго времена најуобичајенији контакт је био за пултом где су корисници враћали и узимали своје позајмице.
Спроведено је истраживање, више у великим библиотекама а мање на огранцима. Према калкулацији урађеној у Градској библиотеци Хелсинкија, 42% времена рада особља са корисницима одлази на активности везане за позајмицу. Сервис је веома рутиниран и једноставан!
У неким земљама, као што је Шведска на пример, самопријављивајући систем је у општој употреби и већина позајмица иде путем њега.
У исто време, појављују се нови облици сервиса. Многе земље већ имају системе „даљинског информационог претраживања”, где корисник шаље питање и добија одговор путем Интернета. Ово се такође назива „виртуелни информациони сервис”, а резултати информационе претраге постају опипљиви.Они се у писаној форми шаљу кориснику чак се и архивирају.. Раније, облици информационих претрага били су више виртуелни јер нико није могао да их прати! Сада је чак могуће пратити квалитет одговора.
Постоје нови облици обављања „старих” задатака. Постоје програми претраживања мреже, засновани на механичком регистровању и презентовању различитих нивоа квалитета. Комерцијални издавачи раде све више и више на сопственој каталогизацији за Интернет и, као Book Data Ltd у Британији, имају чак свој сопствани класификациони систем.
У Финској оператери мобилне телефоније нуде оно што они зову „информациони сервис”. У пракси, они нуде једноставне одговоре на једноставна питања. Библиотекари морају презентовати ширину и квалитет информационог претра живачког сервиса које библиотеке нуде.
Библиотеке морају редефинисати своје место и важност у овом променљивом свету продукције и ширења докумената.
Нашим корисницима, у Србији, бар некима од њих, потребна је помоћ у коришћењу Интернета ради информационе претраге. Природа односа између корисника и библиотекара се радикално мења!
5. Наши корисници
Корисници су важни, они оправдавају постојање јавне библиотеке. Број корисника је најважнија статистика у јавним библиотекама: нема корисника, нема библиотеке. Корисници дају библиотеци њен разлог постојања, и кроз своје кориснике библиотека има утицај на друштво.
Један од главних библиотечких задатака је да унапреди промене у размишљању и духу својих корисника. Извештај Улога библиотека у модерним друштвима каже: „Изазов модерним друштвима је да се основни ресурс, знање, развија из информација у веома индивидуалане, несталне и непредвидиве процесе. Њиме се не може командовати. Ипак друштва могу подржати овај развој, на пример, нудећи приступ културним и научним богатствима. У информационом добу, овај покрет духа је важнији за друштво више него икад пре.”
Јавна библиотека такође образује и подржава вештине које су грађанима неопходне да би били активни чланови друштва. Могућност читања и писања је једна од тих вештина и јавне библиотеке су увек имале водећу улогу у подржавању читања.
Иако се суочавамо са новим проблемима које захтевају писани текстови у новим облицима, морамо бити више забринути за образовање него за форму у којој је текст објављен. Да ли деца још увек уче да читају правилно? Шта је са старијом популацијом? Да ли људи могу читати и разумети ван механичког препознавања речи? Читање и писање је основна друштвена вештина и потребна је сваком активном грађанину.
У ствари, са свом том новом информационом технологијом, наш концепт описмењавања мора бити проширен. Морамо направити корак од описмењавања до „медијације”, што укључује не само вештину описмењавања везану за медије већ и могућност коришћења Интернета, мобилних телефона и осталих техничких ствари које су грађанима свакодневно потребне. Зато што постоји велики број како информација тако и дезинформација, критичко разумевање мора бити истакнуто као есенцијални део медијације.
Када анализирамо наше кориснике, тежимо да их класификујемо или према годинама или према начину на који користе библиотеку: читаоци новина, слушаоци музике, позајмљивачи књига. Кориснике такође посматрамо као људе из комшилука који долазе из заједнице која се налази око библиотеке.
Са наплативим електронским материјалима такође се сусрећемо са новим захтевима групе корисника. Стопа лиценце често зависи од потенцијалног броја корисника. Да би постигле споразум са власницима лиценци, јавне библиотеке морају дефинисати који (ако не сви) од њених корисника могу користити електронски материјал као и питање где они то могу остварити. Да ли ће материјал бити доступан и повременим посетиоцима или туристима? Да ли је коришћење преко мреже у кући корисника дозвољено? У Северној Европи овај проблем је решен помоћу стварања националних уговора, у којима држава има активну и делимично финансијску улогу. У Холандији овај модел је допуњен регионалним уговорима. У САД, ипак, уговори су сведени на индивидуалне библиотеке иако са користе и државни уговори.
У Србији смо тек на прагу овакве праксе и пред нама је дуг и мукотрпан пут за постизање споразума, уговора, лиценци да би смо рентирали и ову врсту материјала.Али у то морамо кренути.
Високообразовни ниво наших корисника не огледа се само у захтевима које постављају својој библиотеци већ и у начину како они виде различите типове библиотека. У свету мрежне повезаности, зидови између истраживачких и јавних библиотека су нестали.
Корисник мреже може посетити обе. У нордијским земљама, на пример, где су истраживачке библиотеке свима отворене, корисник може лично ићи у оба типа библиотеке, и многи то чине. Ти корисници су обично студенти, а може ли постојати неко са више потреба за специјализованим информацијама. То ме доводи до закључка да мора бити више сарадње између јавних и истраживачких библиотека.
6. Библиотекари и књижничари и …

Дилема једног веома успешног менаџера: „Постоје два аспекта стручности библиотечког персонала: вештине и умешност. Обука може пружити потребне професионалне вештине, док је умешност углавном урођена и лична. Могла бих доказати да на наш начин рада наша умешност утиче више него наше вештине.А ми знамо, наравно, да библиотекари широм света имају углавном исту умешност.
Сигурно је било важно за развој библиотека да имају особље истог образовања и порекла. То је помогло да се стабилизују професионалне вештине и захтев за образованим особљем. То је начин на који је изграђен систем јавне библиотеке. Али у временима великих промена, као сада, када се вредности друштва генерално мењају, било би добро имати мало разноврсности.
Бар би у великим библиотекама морало бити не-библиотекара чија умешност и циљеви одго варају нашим али чије су вештине различите.
Ево једног примера: верујем да тајна успеха у брзом увођењу информационе технологије у Градску библиотеку Хелсинкија лежи у људима који су своју алтернативу војној обавези одрадили у библиотеци. Многи од њих су прави специјалисти за информациону технологију. Њихова умешност уклопила се веома добро са нашом иако су, будући мушкарци и са различитим вештинама, у почетку били страна врста међу претежно женским библиотекарима. Број ових младих људи био је мањи од 10, међу 500 чланова особља, али колико њих је имало потребне сличне вештине.
Електронски материјал захтева неке нове професионалне вештине у библиотекама. Заједно са куповином физичких објеката као што су књиге, библиотеке ће у будућности куповати и приступ електронским изворима, за које су потребна лиценцна одобрења. Библиотекари обучени за набавку нису се још навикли на овај вид куповине, и обука је неопходна.
У многим земљама, проблем малих плата у јавним библиотекама биће све гори. Професионални информатичари сада имају веома широк избор. Најпожељнији послодавац више није јавно финансирана библиотека. Њихове вештине у проналажењу и организацији информација се ових дана веома траже и боље плаћају у комерцијалном свету; као на пример у медијима, издавачким кућама, технолошким и биохемијским компанијама… где год је посао заснован на информацијама и знању. Како да одговоримо на овај изазов „ (Maia Berdson, 19 година директор Градске библиотеке Хелсинки, Награда Била и Мелинде Гејтс, награда градоначелника Хелсинкија, буџет 32 милиона евра, итд.)
Размишљање о ових шест елемента прворазредни је задатак менаџера јавних библиотека у свету а и код нас. Ја сам почела да о њима размишљам и да у складу са већ прихваћеним принципима конципирам свој рад, у лошим условима и са неадекватним кадром. Данас након 3 године могу да се похвалим резултатима. Јер броду који не зна куда плови ниједан ветар није довољно повољан.
Менаџмент, управљање и јасан смер пута, а он увек води само ка основном питању, шта корисници од нас очекују а шта добијају?
Литература:
1. Закон о библиотечкој делатности, (Службени гласник РС, бр. 34/94).
2. Закон о културним добрима, (Службени гласник РС, бр.71/ 94).
3. IFLA/UNESCO – Манифест о јавним библиотекама.
4. IFLA – Глазговска декларација о библиотекама, информационим услугама и интелектуалној слободи, 2002.
5. IFLA – Интернет манифест, 2002.
6. NAPLE – Декларација о европским јавним библиотекама у развоју, 2002.
7. EBLIDA – Декларација о улози библиотека у перманентном образовању, 2001.
8. IFLA/UNESCO развојне смернице, 2001.
9. SAVET EVROPE/EBLIDA – Смернице о библиотечкој легислативи и политици у Европи, 2001.
10. Декларација из Копенхагена, 1999.
11. Лувенска декларација, 1998.
12. Комитет за културу, омладину, образовање и медије Парламента Европе, Извештај о улози библиотека у модерном свету.
13. Горданa Стокић-Симончић, Ка филозофији библиотекарства, 2002.
14. Горданa Стокић-Симончић, Жељкo Вучковић, Менаџмент у библиотекамa, 2003.
15. Жељко Вучковић, Јавне библиотеке и јавно знање, 2003.
16. Јасмина Нинков, „Европско учење, дизајнирање сутрашњег образовања и библиотекари”, Савремена библиотека бр.18, 2002.
16. Јасмина Нинков, „Библиотеке су темељ европске културе”, Савремена библиотека, бр.17, 2002.
17. Јасмина Нинков, „Библиотеке као информациони центри у служби науке, образовања, регионалне и државне администрације”, Зборник, Економска улога библиотека у савременом друштву, Филолошки факултет, Београд, 2004.
18. Jasmina Ninkov, The Internet Revolution and Libraries – Was Borges Right?, Libraries in the age of internet, University of Sofia, ULISO, Bulgaria, Emporia State University, SAD, 2001.
19. Jens Thorhauge, Danish Library Policy, Danish National library Authority, Copenhagen, 2002.
20. Finish Library Policy Programme, 2001–2004, Ministry of Education, Finland, 2003.