Бојан Костић

Цели дан сија
сунце,
човече.
Увече
ноћ,
човече,
тиха ноћ,
човече.
Мрак.
А опет сутра
дан,
човече.
Цели дан сија
сунце,
човече.
Па ко је измислио такву
лепоту
нежну?

Рат
Гносоковок,
Коловек,
Човков,
Голклов,
Головнок.
Гне,
гне,
гне,
гне,
гнев.
Клоносоловоновоноловнолов.
***
Корак по корак
Ход од два корака,
Ход од два корака,
Па ход од два корака
Четири корака дуг
Ход.
Четири корака дуг ход,
Па четири корака дуг ход,
Ход дуг осам корака
И тако даље.
Е ту је све готово.
И то је то.
Ништа своје ја не продајем
Да се разумемо
Ја радим за газду

Ја не продајем
Ништа своје
Нити радим за
Свој интерес
Ја не продајем
Ништа своје
Већ је мој газда бог.
Ја продајем његово
Ја сам само трговац
Који рачуна на
Малу плату небеску
И парче хлеба земаљског.
Или шта је по вољи газде.
Ја не продајем своју
Идеју, идеологију, философију,
Став, антистав, фразу, тезу
Ништа од тога.
Ништа своје ја не продајем.

Према сунцу
Бољке се додирују
Јер расту
Према сунцу
Па и људи који расту
Према сунцу
Додирују се.
Па јер расту сви
Према сунцу,
који уопште расту,
Они се сви додирују.

Зависност
Ја сам хтео па сам
истетовирао
жену.
Па ми је била мал
једна жена.
Него сам истетовирао
две жене.
Односно,
три жене укупно.
Па нисам био задовољан
него сам дао
да се
истетовира
још једна
жена.
А кад сам већ био код тетовирача,
ја му наручим још
две жене.
Погледам се у огледало
ја у женама.
Леп призор.
Лежем у кревет
са колико жена,
осам–девет,
седам–осам,
девет–десет.
А око срца ми топло,
а у срцу ми хладно.

Зид
Ја ни не знам
шта је то река
планина или дрво.
Ја знам шта је то зид,
фотеља и зид други.
То је све што сам ја
гледао
целог живота.
Зид.
Преко пута мене,
где обично седим,
зид.
Пре пута мене,
где живим
зид.
Фотеља, зид, други зид.