1. Кратка презентација библиотека
1.1. Историја Народне библиотеке Србије (НБС)
Народна библиотека Србије је основана 1832. године. Године 1859. добија назив „Народна библиотека”, када се и дефинише национална концепција набавне политике и започиње израда текуће националне библиографије. У наставку следи кратак хронолошки приказ битних догађања за НБС, као и за развој библиотекарства у Србији:
– 1870. године, Законом о штампи, установ;љен је обавезни примерак;
– до 1901. године донет је Закон о Народној библиотеци, који је дефинисао основне задатке библиотеке;
– у бомбардовању током I светског рата, један део фонда је страдао;
– 1919. године, библиотека добија статус централне државне библиотеке и право на обавезни примерак са читаве територије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца;
– од 1928. године израђује се Текућа библиографија Југославије;
– 1938. године усваја се Каталошки листић међународног формата;
– почетком II светског рата, услед новог бомбардовања Београда, НБС је изгорела до теме;ља;
– 1965. године, НБС постаје централна матична библиотека у Србији;
– 1973. године, НБС добија нову зграду, коју и данас користи;
– 1974. године, формира се Стручни каталог по УДК, Централни каталог Србије, као и Центар за научне информације;
– 1976. г. НБС усваја међународни стандард за библиографски опис ISBD;врше се припреме за прелазак на аутоматизовану обраду података;
– 1987. г. библиотека започиње са каталогизацијом публикација пред излазак из штампе (CIP – Cataloguing In Publication);
– 1989. г. формира се Електронски каталог Народне библиотеке;
– 1996. г. библиотека добија локалну рачунарску мрежу са приступом Интернету и прву webпрезентацију.
После 2000. године, библиотека се отвара према свету, и покреће се велики број нових пројеката. Два највећа су: оснивање Центра Виртуелне библиотеке Србије (ВБС), који повезује електронске каталоге библиотека у Србији у јединствен узајамни електронски каталог и оснивање Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (КОБСОН), који омогућава електронски приступ 14000 часописа.
У просеку, на дан услужимо око 600 корисника, главна читаоница, која обухвата и део за серијске публикације, референсну колекцију, рукописе и специјалне колекције, има око 500 корисничких места. Целокупна библиотечка грађа, од 5.000.000 библиотечких јединица, смештена је према типу, садржају и формату. Углавном, сва грађа је смештена у нашем главном магацину. У читаоницама, референсна литература је у слободном приступу. Библиотека има укупно око 260 запослених, међу којима су библиотекари, виши библиотекари, саветници, информатичари, истраживачи, стручњаци за рефералну делатност.
1.2. Организација библиотека
Република Србија је овластила 27 општинских, односно градских библиотека да у сарадњи са Народном библиотеком Србије, Библиотеком Матице српске (БМС) и Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” у Београду (УБСМ) врше законом утврђене матичне функције.
Тако, у централне матичне функције, које НБС остварује заједно са БМС и УБСМ, спадају:
– старање о усавршавању кадрова за обављање библиотечке делатности,
– праћење и проучавање стања, потреба и услова рада и предлагање мера за унапређивање библиотечке делатности и њихово спровођење,
– вођење регистра библиотека,
– непосредна и редовна помоћ библиотекама у стручном раду у области организације пословања, стручног рада на набавци, обради, заштити,
– непосредни надзор над стручним радом библиотека у мрежи народних, посебно матичних библиотека, док матичне библиотеке врше надзор над стручним радом свих других библиотека у својој надлежности,
– формирана је и одржава се Централна база података о библиотекама у Србији, Мрежа библиотека Србије, на основу које се прати стање, потребе и услови рада у библиотечкој делатности. НБС и БМС обављају и функције националне, депозитне, централне, истраживачке и референсне библиотеке Србије, тако да су одговорне за:
– обавезни примерак,
– унификацију и координацију рефералне делатности,
– за ретроспективну, текућу, и друге библиографије, – каталогизацију у публикацији – CIP,
– организацију рада на централној каталогизацији,
– израду стручних упутстава за обраду библиотечке грађе и пружање стручне помоћи библиотекама.
1.3. Чињенице и бројке за 2004. г.
1.3.1. Број библиотека у Србији
Библиотеке у Србији су груписане у 6 категорија: националне (Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске), академске (универзитетске, факултетске и библиотеке института у саставу универзитета), специјалне (Библиотека САНУ, библиотеке института и разних организација), народне (јавне библиотеке позајмног типа), школске (библиотеке основних и средњих школа) и библиотеке невладиних организација.
У табели 1 су приказане све регистроване библиотеке сем НБС. По незваничним изворима, укупан број библиотека, кад узмемо у обзир набројане и оне које планирају да се региструју, износи 2780.
2. Институција одговорна за аутоматизацију у библиотекама на националном нивоу,опис заузетог приступа
Питања библиотечке праксе уопште, као и рачунарско повезивање библиотека у јединствен библиотечко-информациони систем је стратешко питање од интереса за Републику Србију, па се кључна питања из ове области уређују законом о библиотечкој делатности као и подзаконским актима. Државни органи битни за усвајање програма из ове области су:
– Министарство културе Републике Србије,
– Министарство за науку, технологију и развој Републике Србије,
– Министарство просвете и спорта Републике Србије,
– Покрајински секретаријат за образовање и културу у Новом Саду,
– Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој у Новом Саду.
Законски је регулисано да Народна библиотека Србије у сарадњи са Библиотеком Матице српске организује рад и припрема за разматрање и усвајање Програма развоја библиотечко-информационог система Републике Србије. Министарство за културу Републике Србије и Покрајински секретаријат за образовање и културу у Новом Саду усвајају или одбацују предложене програме. За послове и одлуке везане за област развоја телекомуникационе инфраструктуре и система научно-технолошких информација обраћамо се Министарству за науку, технологију и развој, односно Покрајинском секретаријату за науку и технолошки развој. За универзитетске, факултетске, школске библиотеке, као и специјалне библиотеке при научним институтима, одговорни су Министарство просвете и спорта РС и поменути Покрајински секретаријат за образовање и културу.
Навешћу само неке важне процесе у библиотечкој пракси који су обухваћени Законом о библиотечкој делатности:
– начин обраде библиотечке грађе – обухвата примену јединственог система класификовања и индексирања, као и јединствене каталошко-библиографске обраде података према међународним стандардима;
– евиденција библиотечке грађе – обухвата избор података који се уносе у књиге инвентара и каталоге, обавезивање на креирање и одржавање одређених врста каталога и начин њиховог вођења;
– израда централног/узајамног библиографског каталога, као и неких централних регистара;
– вођење регистра библиотека у оквиру реализације матичних функција;
– израда CIP-а – дефинисање података који су обавезни при каталогизацији библиотечке грађе која је у публикацији;
– додељивање ISSN и ISBN бројева публикацијама;
– организовање и одржавање стручног библиотечког испита;
– израда библиографија (Текућа, Сербика, Ретроспективна).
Стварна библиотечка пракса много је комликованија него што је овде приказано и има контрадикторности. Реално, не постоји јединствен библиотечко-информациони систем на нивоу Србије, он постоји само за око 50 библиотека чланица система узајамне каталогизације на COBISS платформи. Велики број библиотека користи друга софтверска решења за обраду библиотечке грађе, а велики број библиотека још није увела аутоматизацију у процес каталогизације, чак ни у off-line режиму рада. У таквој ситуацији нема говора о пуној реализацији вођења централног каталога, а израда Ретроспективне библиографије не може да обухвати сву релевантну грађу, а да се при том израђује аутоматски, преко COBISS модула. Сербика ће се израђивати аутоматски, из COBISS-а, али зато велики број релевантне грађе неће бити њоме обухваћен.
С друге стране, ако би све важније библиотеке узеле учешће у изградњи јединственог библиотечког система, централни електронски каталог би могао да обједини све друге централне каталоге или регистре. На пример, Регистар публикација, које спадају у културно добро Србије, добијао би се аутоматски из Централног каталога, овако он мора да се води посебно.
Разлога за овакво хаотично стање има више. Навешћу неколико, по мом мишљењу, најбитних:
– лоше политичке и друштвене прилике у периоду 1992–2000. г, када изградња јединственог библиотечко-информационог система није била примарна, па су се библиотеке сналазиле свака на свој начин;
– критично лоша финансијска ситуација у већини библиотека, код којих чак ни буетски није дефинисана ставка за одржавање библиотечко-информационог система;
– телекомуникациона инфраструктура није развијена;најлакше је универзитетским, факултетским и јавним библиотекама у Новом Саду, Београду, Нишу и Крагујевцу, јер су близу чворишта Академске мреже, па су стога и прикачени на њу;остале библиотеке излаз на Интернет обезбеђују како знају и умеју: преко ISDN прикључка, ADSL-а, кабловског интернета, бежичног умрежавања.
3. Преглед аутоматизованих функција у свакој националној библиотеци посебно
3.1. Година инсталације првих компјутера у библиотеци
Први покушај да се у Народну библиотеку Србије уведу компјутери је био везан за Пројекат увођења аутоматске обраде података, још 1985. године. Постављање и реализовање Пројекта је обавио стручни тим из Института „Михаило Пупин”. У неким сегментима, тај систем је заживео, а био је постављен на локалној терминалској мрежи са сервером ТIM 200 под UNIX-ом и терминалима исте марке, у производњи поменутог института. Апликативни део овог система није никад завршен до краја због разних техничких и организационих проблема. После пар година рада на овом систему, тим стручњака састављен због овог посла се разишао.
Кључна година везана за аутоматизацију пословања у две најважније библиотеке у Србији, у Народној библиотеци Србије и у Библиотеци Матице српске, као и у другим већим библиотекама, је 1988. година, са почетком пројекта Система научно-техничких информација Југославије, чији је један део представљао умрежавање библиотека већег дела тадашње Југославије. Систем је био поставdљен као Wide Area Computer Network, са узајамним каталогом, који је обједињавао информације о фондовима свих библиотека учесница. Централни host, са библиографским записима из свих умрежених библиотека, био је смештен у IZUM-у, а локални сервери у Србији су били смештени у библиотечким чвориштима: у Народној библиотеци Србије, у Библиотеци Матице српске, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду, у Југословенском библиографско-информационом институту и у Народној и универзитетској библиотеци у Приштини. Сервери, разни модели VAX-ова, међусобно су били повезани преко JUPAK – јавне мреже за трансфер података.
Локалне мреже у поменутим библиотекама биле су у почетку терминалске, а после 1995. године изграђују се ethernet локалне рачунарске мреже, које у свој састав почињу да укључују и PC радне станице.
Тако, у Народној библиотеци Србије, почетком 1996. године, локална рачунарска мрежа се састојала од следећих компоненти:
– сервер за локални електронски каталог и Mail server VA4000/300 /VMS са терминал серверима и 40 VT терминала,
– XWEB сервер на LINUX-у,
– Novell NetWare server саCD-ROM уређајима,
– INFOWARE CD/HD наWindows NT *саUltra*Net сервер апликацијом.
На мрежу НБС, било је прикачено још 39 PC радних станица, а из лаз на Интернет се реализовао преко синхроног модема брзине 128 kbit/s и преко рутера брзине 28.8 s којима смо обезбеђивали везу са Академском мрежом преко Рачунског центра Универзитета у Београду. JUPAK се користио само повремено, као резервна варијанта.
3.2. Почетак аутоматизоване каталогизације
После свих припрема и куповине сервера, НБС и БМС су кренуле 1989. године да граде своје локалне електронске каталошке базе, у оквиру југословенског система узајамне каталогизације. Софтверска платформа тог система је била IZUM-ов пакет за каталогизацију и библиотечко пословање, ранија верзија данашњег COBISS-а, тзв. ATLASS.
Такав режим рада је трајао све до избијања рата, 1992. године, када је IZUM на НБС серверу инсталирао до тада креиран узајамни југословенски каталог, који је могао да се претражује преко терминалског OPAC-а. Све веће библиотеке у Србији, које су биле учеснице у изградњи некадашњег јединственог библиотечко-информационог система, наставиле су да обављају каталогизацију на затеченој софтверској и хардверској платформи, свака у свом локалном окружењу.
Од тада, чак и оне библиотеке које су биле у поменутом систему, све мање стручно сарађују. Рад српских библиотека од 1992. до 2001. године може се окарактерисати повлачењем у сопствена локална окружења, што је довело до суочавања с многим проблемима који су настали због убрзаног развоја модерних технологија и информатичког друштва уопште, с једне стране и због последица назадовања за време десетогодишњег недемократског режима у Србији, ратова и санкција међународне заједнице с друге стране.
Министарство за науку Републике Србије 1992. године финансира израду српског програма за каталогизацију BISIS. После две године, финансирање престаје, а оформљен тим са Математичког факултета у Новом Саду, који је започео рад на овом пројекту, наставља сам да развија започет софтверски пакет. Паралелно с тим, развија се и библиотечки програм BIBLIO, на бази UNESCO-вог програма ISIS, на DOS оперативном систему, са могућношћу повезивања преко Novell мреже, као прелазно решење до поновног успостављања система узајамне каталогизације. Око 2000. године појавdwљује се и Windows верзија овог програма.
Поред ових, појављују се и други програми. Неки су инсталирани у стотинак библиотека, неки у десетак, а неки су се правили по наруџбини појединих библиотека, очекујући да могу да се реализују за пар месеци. Групе аутора библиотечких програма су се истом брзином растурале, са којом су се и састављале, а програми су остајали недорађени или постајали технички, или у погледу примене библиотечких стандарда – застарели.
Већина ових програма нема могућност WEB OPAC-а, а велики број и данас фунционише у off-line режиму.
Године 1998. BMS и YBIN, а 2001. године НБС и УБСМ напуштају стару верзију програма COBISS на VAXплатформи, и у сарадњи са IZUM-ом, инсталирају COBISS програмску опрему са ALPHA серверима. То је била почетна фаза за формирање узајамног каталога спајењем локалних каталога ове четири установе, на истој платформи.
3.3 Почетак аутоматизације циркулације и осталих функција
У НБС и БМС користи се само онај део модула COBISS2 Позајмице који се односи на упис корисника, штампање чланских карата са бар-кодом, благајничко извештавање. Разлози за овакву праксу су организационе природе, а у НБС највише због високог процента електронски необрађених публикација које се налазе у њеном фонду.
Као позитиван пример, навешћу Универзитетску библиотеку у Београду, у којој је почетком 2004. године заживела аутоматизација циркулације, са онолико разноврсних могућности колико COBISS модул за овај део библиотечке праксе пружа.
4. Преглед аутоматизованих библиотечких функција са аспекта целе земље
Техничка опремљеност библиотека је веома лоша, при том не мислим само на поседовање одговарајућих компјутера и пратеће опреме, већ и на изграђеност локалне рачунарске мреже и приступ Интернету. Српско библиотекарство карактерише велики број малих библиотека са библиотечким радницима који, у већини случајева, немају ону врсту знања која су везана за специјализацију услуга у савременом библиотекарству. Нарочито бих истакла како су школске библиотеке угрожене: без рачунарске мреже су готово све, неке имају само по један PC, а у најбољем случају имају модемски излаз на Интернет.
Многе јавне библиотеке су тек у протеклих годину дана кренуле у израду пројеката за изградњу локалне рачунарске мреже. Неке од њих су успеле да се прикључе на Академску мрежу, а остале, које су далеко од постојећих телекомуникационих чворишта, сналазе се на разне начине: оптички се повезују до најближег провајдера, успоставлјају бежичну или кабловску везу са приватним провајдерима, обезбеђују ISDN или ADSL прикључак, што им додатно оптерећује ионако неадекватан буџет.
4.1. Online узајамни каталог и OPAC;проценат библиотека које учествују у његовој изградњи
Седамнаестог фебруара 2003. године, успостављен је систем узајамне каталогизације у Србији, као прва фаза реализације пројекта „Виртуелна библиотека Србије”, тако што је IZUM формирао узајамни каталог и инсталирао софтверски модул узајамне каталогизације, поред већ постојећих. Формирање узајамног каталога је обављено обједињавањем електронских каталошких база: Библиотеке Матице српске са 750 000 библиографских записа, Народне библиотеке Србије са 430 000 записа, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду са 98 000 записа и Југословенског библиографског информацијског института са 390 000 записа. На самом старту, узајамни каталог је имао око 1 300 000 записа.
У овом тренутку, српски узајамни каталог COBIB.SR има 1 565 000 записа. У систему раде 43 библиотеке, активне чланице система, а десетак библиотека су у припремној фази за укључивање. Online међубиблиотечка позајмица још није укључена у систем.
Ако посматрамо укупан број регистрованих библиотека у Србији, проценат библиотека које учествују у изградњи online узајамног каталога би био нешто мањи од 2,5%. Ми не одбијамо ниједну библиотеку да постане чланица система, па ни школске, али библиотеке у основним и средњим школама су специфичне: имају мале и ретко занимљиве фондове, лошу техничку опремљеност, телекомуникациону инфраструктуру никакву, недовољан стручни кадар, лошу финансијску ситуацију. Тако, тренутно немамо ниједну библиотеку овог типа у систему.
Ако издвојимо само јавне, академске и специјалне библиотеке, можемо рећи да око 10% библиотека ових типова активно учествују у изградњи система узајамне каталогизације. Ако узмемо у обзир то, да наш систем развијамо само 2,5 године, можемо очекивати да ће се убрзо овај проценат знатно повећати.
Има покушаја развијања WEB OPAC-а појединачно, за локалне електронске каталоге библиотека које нису у систему узајамне каталогизације, на другим програмским платформама. Колико је таквих каталога, тешко је прецизно рећи, с обзиром на то да не постоји ни један други узајамни ни централни каталог у Србији, који би обједињавао бар оне електронске каталоге који се израђују на истој софтверској платформи.
4.2. Доступност дигитализованих докумената
У складу са дугорочном стратегијом развоја и укључења Народне библиотеке Србије у светску и европску мрежу библиотека, НБС је усвојила стратегију изградње Дигиталне НБС. Дигитална НБС обухвата: дигиталне рукописе, дигиталне књиге, дигиталне новине и часописе, дигиталне каталоге, виртуелне изложбе, дигиталне колекције аудио и видео записа и све друге облике електронских и дигиталних публикација. При изградњи Дигиталне НБС поштоваће се енциклопедијски приступ, биће обухваћене све области знања, све врсте докумената, најквалитетнија дела и најзначајнији ствараоци. Различити хронолошки историјски периоди биће равноправно заступљени.
Набројаћу грубо, само неке, до сада дигитализоване документе, неки су приступачни корисницима преко WEB-а, а неки још нису:
– каталози књига на језицима југословенских народа,
– библиографије (Ретроспективна, Текућа, специјалне),
– Српска дечија дигитална библиотека (130 књига),
– стручни часописи, Гласник Народне библиотеке Србије,
– новине (Политика, Београдске илустроване новине из 1866, Правда),
– у оквиру Пројекта дигитализације грамофонских плоча на 78 обртаја, дигитализовано је 399 плоча,
– у оквиру пројекта „Информациони центар 91–01”, извршена је дигитализација текстова из Политике за период: 1991–1995, на одређене теме – Вуковар, Дубровник, Сарајево, Сребреница,
– у различитим одељењима НБС израђено је више дигиталних докумената за различите сврхе (аудио записи, виртуелне изложбе, Карта Саве Текелије, закони, правилници, стандарди и упутства, везани за библиотекарство, Библиотекарски терминолошки речник),
– Данило Киш – Заоставштина и Сабрана дела, два CD-рома креирана у оквиру сарадње НБС и групе стручњака на челу са Мирјаном Миочиновић,
– рукописи Пећке патријаршије, манастира Дечани и Николајац.
До неке скениране грађе може да се дође преко COBISS библиографских записа, а за неке ће се правити посебна база скенираних докумената.
5. Порекло – извор софтвера за библиотечку аутоматизацију
Једини софтверски пакет у Србији који обезбеђује рад у режиму online узајамне каталогизације је COBISS, власништво IZUM-а. Остали програми који се користе су домаћи, у власништву неке институције, приватних фирми или лица. Колико сам успела да сазнам, из статистике Мрежа библиотека Србије, има их преко 10.
Овде ћу навести само неке:
BISIS развија Природно-математички факултет и Факултет техничких наука у Новом Саду, од 1992. године на ORACLE платформи. Инсталиран је у 18 библиотека (8 факултетских, 1 универзитетска, 6 јавних и 3 специјалне). Нема централни каталог који је доступан корисницима преко Интернета. Имплементиран је UNIMARC стандард и функционише размена библиографских података између локалних база преко server-client апликације.
NIBIS развија Машински факултет у Нишу од 2003. године у програмском језику Java.
Програм је наручила Народна библиотека у Нишу, где је апликација и инсталирана. Користи UNIMARC формат, у развоју је и тренутно није доступан WEB OPAC.
BIBLIO/WIN ISIS је модуларни пакет за библиотечко пословање који је урадио UNESCO, и понудио за бесплатно преузимање. Формат записа је UNIMARC. Од 1992. године, разне групе информатичара (једна је била из НБС) су прилагођавале овај пакет својим потребама. Тако су настали програми BIBLIO за DOS оперативни систем, и WINISIS за Wdwindows платформу. Ово је програм који је најраспрострањенији у Србији, (BIBLIO у 95 библиотека, WINISIS у 55 библиотека), а требало је да представља прелазно решење до формирања система узајамне каталогизације у Србији. Конверзија база је могућа, под условом да је избор поља и потпоља коректно постављен и да се унос података вршио по стандарду.
PERGAM је развијао мали тим стручњака од 1995. године на Clipper-у. Инсталиран је у 9 библиотека, више се не развија.
Следи списак програма који су инсталирани у мањем или већем броју библиотека: MMARC, UNILIB, B++, SZIREN, LITTERIS. Списак није коначан. Већина ових програма се више не развија, а тимови који су их направили су се распали.
Заједничке карактеристике ових апликација:
– програмски пакети се нису развијали (бар у последњих 5 година) у консултацији са НБС или БМС, које иначе имају кључну улогу у прописивању националних каталошких правила,
– цена није транспарентна, формирана је парцијално,
– не постоји институција која обједињава стручњаке из области технике и библиотекарства који заједнички развијају пакет.
6. Главне препреке за комплетну аутоматизацијуу библиотекама
Препреке у вези са реализацијом комплетне аутоматизације у библиотекама, поделила бих у 2 групе:
1. Препреке за активно учешће у систему узајамне каталогизације:
– некоординирани приступ на националном нивоу,
– несхватање руководеће структуре у неким библиотекама и у неким органима власти, колики је значај online узајамног каталога,
– незаобилазни финансијски проблеми у вези иницијалних трошкова и сталног финансирања система,
– неразвијена информациона и комуникациона структура (неинсталирана локална рачунарска мрежа, необезбеђен присуп Интернету),
– отпор библиотекара због страха од промена, нестручности и ниског нивоа стандардизације у библиотеци.
2. Препреке за увођење аутоматизације у свим сегментима библиотечке праксе, генерално:
– недостатак финансијских средстава за набавку потребне рачунарске опреме и изградње у локалне рачунарске мреже,
– недостатак финансијских средстава за набавку софтвера и његово одржавање,
– низак ниво стандардизације у библиотеци, недостатак финансијских средстава за службене посете установама у земљи и иностранству, семинаре, конференције, где би могла да се добију нова сазнања релевантна за организовање рада у одређеном сегменту,
– страх од новина које доноси реорганизација у неким сегментима пословања,
– недостатак уско стручно оспособљеног кадра који би анализирао и спровео одговарајуће промене до краја,
– неразвијена информациона и комуникациона структура (неинсталирана локална мрежа, необезбеђен присуп Интернету.
7. Искуства у инетернационалној сарадњи у области библиотечке аутоматизације
Прва фаза реализације пројекта Виртуелна библиотека Србије, реализована је захваљујући донацији Фонда за отворено друштво. Из поменуте донације, било је обезбеђено:
– финансирање израде пројекта ВБС,
– куповина 4 ALPHA сервера за најважнија библиотечка чворишта система,
– плаћање плугодишњих COBISS лиценци за библиотеке осниваче ВБС система,
– финансирање почетних COBISS курсева, по инсталацији узајамног каталога,
– куповина мрежне опреме за Центар ВБС, као и рачунара за електронску учионицу у НБС,
– стручне посете IZUM-у…
Донација Tempus програма Европске Уније је поред осталог, омогућила укључење универзитетских библиотека у Београду, Нишу и Крагујевцу и великог броја факултетских библиотека у систем узајамне каталогизације обезбедивши им:
– 2 ALPHA сервера,
– COBISS лиценце за један дужи период,
– финансирање стручне обуке за рад у систему узајамне каталогизације, – финансирање штампања COBISS приручника.
Трећи вид позитивног искуства у међудржавној сарадњи на развоју аутоматизације у библиотечкој делатности је сарадња са Словенијом, посредством IZUM-а. У оквиру те сарадње, у више наврата смо добијали донације за:
– боравак већег броја српских стручњака из области информатике и библиотекарства у Марибору ради пружања техничке помоћи,
– учешће српских стручњака на COBISS конференцијама (као што је то случај и ове године),
– рачунарску опрему за поспешивање развоја система узајамне каталогизације у Србији на COBISS платформи.
Овом приликом бих се захвалила IZUM-у на успешној сарадњи на развијању система Виртуелна библиотека Србије, а пре свега на великој стручној помоћи коју смо добили од IZUM-ових стручњака за разне послове из области библиотечке делатности: од инсталације разних софтверских компоненти, стручне обуке библиотекара, до овладавања разним сервисима који спадају у надградњу система.
8. Очекивања у вези CEI програма на пољу библиотекарства
Систем узајамне каталогизације у Србији не би заживео без ове три набројане донације. Прва фаза развоја овог система завршена је још прошле године, а последња година је била кључна у томе да се покаже да овај систем има виталности да опстане.
Међутим, његов даљи развој обухвата:
– укључивање нових библиотека у чланство система Виртуелне библиотеке Србије;
– увођење аутоматизације у све сегменте библиотечке праксе у библиотекама које већ раде у систему;
– повезивање постојећег система са новим, савременим пројектима у области модерног европског библиотекарства.
Представници CEI програма на овој Конференцији имају могућности да се упознају са разним аспектима у развоју библиотечко-информационих система у Србији, што им може дати идеју како да се помогне српским библиотекама у инсталацији неких сервиса пожељних у модерном библиотекарству, како би оне успешно наставиле повезивање са мрежом европских и светских библиотека.
Та помоћ би могла да обухвати:
– набавку конкретне додатне рачунарске опреме за библиотеке, активне чланице система узајамне каталогизације, како би код њих заживеле све важније библиотечке функције;
– финансијску помоћ библиотекама које тек треба да створе услове за укључење у поменути систем, како у набавци основне рачунарске опреме, тако и у вези иницијалних инсталацијских трошкова,
– специјализовану обуку библиотекара за рад у аутоматизованој библиотеци кроз семинаре, курсеве и стручне посете напреднијим библиотекама.
