Весна Црногорац

Први подаци о настанаку Народне библиотеке „Стеван Сремац’’ у Нишу везују се за Мидхат-пашину библиотеку (1861), коју је овај нишки валија подигао уз данашњу Бурмали џамију која се налази у самој нишкој Тврђави. Година 1879. је прихваћена као почетна у историји нишког библиотекарства, будући да је Читаоница у Нишу основана одмах после ослобођења града, 1879. године, на иницијативу нишких професора, међу којима је био и Стеван Сремац, њен деловођа.
Оснивање Народне библиотеке у Нишу везује се за име епископа нишког Јеронима (1825–1894), који је својим тестаментом од 13. маја 1894. године завештао своју кућу, новац и своју библиотеку будућој нишкој јавној библиотеци.
Тако је овим тестаментом племенити епископ нишки Јероним себе уврстио у ред великих српских добротвора и задужбинара. Од завештања 1894. године до отварања библиотеке 19. септембра 1904, прошло је десет година. Овај први „родитељски дом’’ библиотеци је одузет 1949. године национализацијом, а мукотрпни процес повраћаја њене вредне имовине траје до данашњих дана.
Решењем Министарства просвете, у мају 1899. године уведен је обавезни примерак за Народну библиотеку у Нишу, а вођење засебних инвентарних књига прописано је у новембру исте године.
Завештање Стевана Сремца
У историји нишке Народне библиотеке 1906. година је веома значајна, јер је библиотека добила још једну заоставштину: библиотеку Стевана Сремца. У писму министру просвете Љубомиру Стојановићу, Јован Сремац, брат Стеванов, изразио је личну скромност и свест о значају сакупљених књига, као и своју дубоку увереност у чињеницу да би сам Стеван Сремац тако исто поступио са својом збирком књига како је и Јован учинио .
Јован Сремац се министру просвете обратио следећим речима: „Част ми је известити господина Министра да је по смрти мога брата Стевана Сремца, професора и књижевника, остала доста лепо комплетирана библиотека, која сад мени као његовом најближем сроднику припада. Желећи да са том библиотеком поступим онако како би и сам покојник поступио, да није смрт онако изненада наступила, одлучио сам да целу библиотеку поклоним Народној библиотеци у Нишу. Чинећи ово ја бих имао само један услов да поставим, а то је: да се цела библиотека држи у нарочитом орману и да на томе орману стоји натпис: «Библиотека Стевана Сремца».”
Првог новембра 1906. године управа је примила Сремчеву библиотеку, инвентарисала је и сместила у два засебна стаклена ормара на видном месту у библиотечкој дворани. Била је то права драгоценост и украс нишке Народне библиотеке. На ормарима су стајали натписи „Библиотека пок. Стевана Сремца, књижевника и професора’’. Инвентарних бројева има 770 са 1294 свеске. Књиге су углавном из историјско-филолошке групе и белетристике, а по језику су већим делом на српскохрватском, немачком, руском, француском и нешто на мађарском.
Сремчева библиотека је, међутим, 1951. године пренета у Народни музеј у Нишу. Данас није доступан ниједан документ о њеном преузимању. Она се тамо налази у Спомен соби Стевана Сремца.
Занимљиве су две чињенице везане за завештање племенитог епископа Јеронима и легат Стевана Сремца. Епископ Јероним је завештао зграду за библиотеку и данас се та зграда налази у улици која носи његово име, Јеронимовој улици, а да до дана данашњег, дакле ни после више од стотину година није предата библиотеци, упркос свим релевантним документима, па и судској одлуци после много спорова. Ни легат Стевана Сремца се не чува у библиотеци, већ је ко зна из којих разлога пренет у Народни музеј 1951. године. На све то први пут је у својој књизи пажњу јавности скренула Александра Вранеш, без чијег залагања легат Стевана Сремца ни до данас не би био обрађен.
Године 1915. Бугари преносе у Софију 15 000 библиотечких јединица да би 1924. године вратили библиотеци свега 1 000 свезака.
После Првог светског рата библиотека је поново свечано отворена 11. маја 1924. године. Први после ратни библиотекар који је инвентарисао и средио књижни фонд библиотеке био је др Душан Милачић, професор нишке гимназије, касније дугогодишњи управник Народне библиотеке Србије.
Од 1924. до 1944. године библиотека је уместо управника имала тзв „старатеље’’ и то су увек били директори нишке гимназије. Веома су оскудни подаци о попуњавању фондова нишке библиотеке, која је у периоду од 1924. до 1941. године споро обнављана малим средствима и такође малим бројем извршених услуга.
Ратни и период после ослобођења
Документација о раду библиотеке у ратним годинама (1941–1945) веома је скромна. Евидентирана је штета настала бомбардовањем 1941. године, као и спаљивање 5000 књига одабраних од стране окупатора, док је 1944. године забележена штета настала бомбардовањем од стране савезника.
Иако је Народна библиотека поново почела са радом 1. априла 1945. године, учинивши књиге доступним читаоцима, њено поновно свечано отварање било је 30. априла 1946. године. Тада су библиотеци почели да пристижу бројни поклони појединаца, удружења и институција. Наређењем Министарства просвете, у библиотеку је доспела и збирка – углавном на француском језику – правне литературе и белетристике, предратног председника Владе Драгише Цветковића, укупно 458 књига, преузетих из Цветковићеве куће у Нишкој бањи. Ова збирка се данас, међутим, не налази у нишкој библиотеци, нити постоје било какви трагови о њеној судбини.
Израда првог, руком писаног азбучног каталога започета је 1946. године. Књижни фонд је био подељен на белетристику и научни фонд, а уведене су и књиге инвентара: један општи улазни инвентар и одељењски. Библиотека је 1946. године имала око 1000 чланова. Крајем 1950. године библиотека је имала 28 992 књиге, 24 листа и 10 часописа и 2 787 читалаца.
Године 1953. у библиотеци се приступа новој организацији рада. Тада је започео процес диференцирања фондова и специјализације библиотечке службе по одељењима, те се одваја најпре позајмно, а потом научно одељење (Дечје одељење формирано је још 1947. године).
После неколико сеоба, библиотека је 1960. године добила зграду у којој се и данас налази, у самом центру Ниша. Била је то зграда Прве комунистичке општине Ниша, адаптирана за библиотечке намене.
На територији општине Ниш постојале су у то време 32 библиотеке у основним школама (12 на градском и 20 на сеоском подручју), 14 библиотека средњих школа, три библиотеке виших школа, три високошколске библиотеке, 17 библиотека већих предузећа и 19 библиотека установа, као и такозване библиотеке-читаонице при тадашњим месним заједницама.
Године 1979. формирана је Заједница матичних библиотека региона Ниш, а 1981. године, поводом стогодишњице постојања библиотеке као и успешног десетогодишњег рада поменуте заједнице, библиотека је добила Орден заслуга за народ са златном звездом, а њен управник Сурепову награду.
Библиотека данас
Народна библиотека „Стеван Сремац’’ данас располаже са близу 1200 метара квадратних заједно са подрумским простором, у коме се чувају серијске публикације, и културним центром, у коме се одржава културно-образовни програм. Библиотека поседује укупно три читаонице са 70 читалачких места. Оваква просторна организација библиотеке заједно са читаоницама изузетно је скромна и неадекватна потребама. Библиотека, наиме, никада није била смештена у простору наменски грађеном за њу. У библиотеци ради укупно 67 радника, од којих су 28 библиотекари, 9 виши књижничари и 14 књижничари.
Укупан фонд монографских публикација крајем 2005. године износи близу 220 000 јединица, серијских публикација има око 250 000 јединица са 896 наслова часописа и 19 наслова новина, док некњижна грађа обухвата близу 1575 инвентарисаних јединица.
Интернет клуб, отворен уз помоћ Гете-института из Београда 2001. године, активно је радио у библиотеци три године, мада потреба за оваквим видом пружања услуга корисницима у нишкој библиотеци, с обзиром на све бржи развој комуникационих и интернет технологија, постаје све већа.
Организација рада библиотеке подељена је у два сектора: Сектор за библиотечке послове и Сектор за опште, правне и финансијске послове. Стручни рад библиотеке у Сектору за библиотечке послове је организован по одељењима као резултат специјализације послова и радних задатака:
-одељење набавке и обраде библиотечке грађе,
одељење серијских публикација,
одељење белетристике,
одељење стручне књиге,
одељење завичајних и посебних збирки,
одељење за развој и матичну делатност,
дечје одељење,
редакција културно-образовног програма и
три огранка.
Набавка и обрада библиотечке грађе
Одељење набавке и обраде библиотечке грађе обавља заправо послове целокупне набавке монографских публикација за фондове свих одељења библиотеке, целокупну обраду и њихово инвентарисање. У овом одељењу се води лисни азбучни, стручни и предметни каталог. И, мада је библиотека још 2001. године наручила израду сопственог програмског пакета за аутоматизацију библиотечког пословања, а самим тим и електронског каталога, под називом NIBIS, тек је почетком 2006. године започет процес пробног уношења каталошких записа.
Анализом структуре приновљеног фонда по облицима набавке књига, може се закључити да је поклон, односно откуп књига од стране Министарства културе РС и даље претежни вид набавке. Ако се изузму ретке донације, библиотека у просеку годишње принови између 3 000 и 4 000 монографских публикација, од којих највећи број, више од половине, одлази у одељење белетристике (општи фонд).
Када је у питању набавка књига куповином, из Програма рада и Извештаја о раду, односно финансијских извештаја библиотеке уназад за пет година, може се закључити да Скупштина града Ниша не обезбеђује довољно средстава за куповину књига сагласно потребама корисника.
Стручна књига, белетристика и периодика
С обзиром на то да је Ниш универзитетски град, од велике је важности да њени корисници, посебно студенти, универзитетски професори као и научни и стручни радници имају приступ што разноврснијој и актуелној литератури по научним областима, упркос постојању високошколских библиотека.
Према подацима из 2004. године, фонд Одељења стручне књиге износи 48 493 јединице. Одељење има своју читаоницу са 20 читалачких места. Приступ фонду је делимично слободан.
Фонд белетристике смештен је према УДК систему, приступ је, такође, делимично слободан. Фонд садржи близу 85 000 монографских публикација према подацима из 2004. године. Број чланова библиотеке у 2005. години износио је 7 500. Одељење пружа разне врсте информација. Обавља се аналитичка обрада књига, редакција каталога, редакција одредница и УДК бројева.
Одељење периодике је настало 1960. године, након што је већ постојало Референсно и Дечје одељење. У свом фонду има близу 250000 јединица са 896 наслова часописа и 19 наслова новина. Годишње ово одељење добија шест наслова дневних новина, 28 наслова стручних часописа (из области књижевности, психологије, историје, медицине, музике, технике, религије). Део фонда чини и стара и ретка периодика са укупно 149 наслова; чува се издвојено и представља аутентичну хронологију духовности једног народа у два века. Највреднији примерци су: Летопис Матице српске из 1827. године, Босанска вила из 1887, Бранич из 1877, Хришћански весник из 1874. године и други. У Одељењу се води само картотека новина и часописа, не врши се каталошка обрада серијских публикација, нити аналитичка обрада чланака. Читаоница на овом Одељењу располаже са 30 читалачких места.
Дечје одељење
Настало као Пионирско одељење у оквиру библиотеке, Дечје одељење је било прво одвојено одељење од 1947. године. Назив у Омладинску библиотеку променило је 1957. године и више пута је премештано у разне просторе. Године 1958. ово одељење је радило као Централна дечја библиотека на простору од 85 квадратних метара, да би 1991. године добило просторије у самом центру града, физички издвојене од централне зграде библиотеке.
Укупан фонд Дечјег одељења смештен је у пријатном и деци прилагођеном амбијенту; садржи око 47000 библиотечких јединица, на српском и још четири страна језика, референсну збирку, популарну научну литературу, периодику и белетристику; сређен је по УДК систему. Одељење добија часописе за децу (Политикин забавник, Невен, Велико двориште, Витез, Звонце, Ђак) и целокупан фонд је у слободном приступу. Има своју читаоницу са 25 читалачких места у којој се често организују сусрети деце са писцима, књижевна и литерарна такмичења, мале позоришне представе. Укупно је најмлађих корисника у 2005. години било близу 2 000, а позајмљених публикација око 28 000, од чега нај више белетристике. Дечје одељење организује редовне манифестације, попут прославе 2. априла, Дана Андерсеновог рођења, Витезова песништва у Нишу, Избора омиљеног дечјег писца, као и пропратне активности као што су изложбе, израда зидних новина и слично.
Матична делатност и разво

Решењем о одређивању матичне библиотеке на подручју Општине Ниш од 25. јануара 1963. године, Народна библиотека у Нишу постаје матична библиотека. По доношењу новог Закона о библиотечкој делатности (1994), библиотека је такође одређена Решењем као матична, али сада за читав Нишавски округ, подручје које обухвата општинске, школске и специјалне библиотеке у Нишу, Гаџином Хану, Дољевцу, Ражњу, Мерошини, Алексинцу и Сврљигу. Тако ово Одељење за матичне послове и развој обавља матичну функцију за 84 библиотеке и то: седам библиотека у седиштима општина, 49 библиотека основних школа, 21 библиотеку средњих школа, две специјалне библиотеке, две библиотеке у саставу предузећа и три библиотечка огранка.
Неки од послова овог одељења су: надзор над стручним радом у мрежи библиотека Нишавског округа; ревизија фонда књига у огранцима Народне библиотеке; уношење статистичких података за библиотечке јединице Нишавског округа у Програмски пакет „Мрежа библиотека Србије’’ Народне библиотеке Србије; стручна обука кандидата за полагање стручног испита.
Усвајањем нове организације и систематизације радних места у библиотеци, која се очекује у току ове године, Одељење за матичне послове и развој би требало да динамичније покрене активности на организацији стручних семинара, радионица, саветовања библиотечких радника, којих је у нишкој библиотеци, али и у читавом југоисточном региону Србије, недовољно.
Одељење стране књиге настало је као резултат отварања страних културних центара у Нишу и као последица нових демократских прилика у земљи, и као плод узајамног настојања америчке и француске амбасаде и града Ниша на плану сарадње, првенствено у области културе. Стога су за протекле четири године отворена оба културна центра: амерички и француски, чије су амбасаде поклониле књиге и сву опрему, док је Град обезбедио кадар и простор у коме се формирају библиотеке са читаоницама.
Културно образовни програм
Према првим подацима из 1953. године, све до 1979. године у библиотеци је одржано 479 књижевних вечери, у којима су учествовали значајни српски књижевници, међу којима: Добрица Ћосић, Десанка Максимовић, Меша Селимовић, као и вечери посвећене завичајним ауторима, међу којима је чест гост библиотеке био песник Бранко Миљковић. Овај податак говори о живој културној активности библиотеке на пољу популарисања књиге и читања што, заједно са активношћу Дечјег одељења на анимационим програмима намењеним деци, чини један динамичан вид културне афирмације, посебно, књижевних стваралаца Ниша.
Ваља поменути да ниједним статутом библиотеке од њеног оснивања до данас, као ни правилницима о организацији рада и систематизацији радних места у библиотеци није дефинисана њена културно-образовна улога. Ову активност библиотека је остваривала преко Редакције културно-књижевног програма, формиране 1992. године са циљем да организује књижевни програм, док су остали програми из културе односно образовни програм били готово спорадични.
Указујемо на неопходност организовања културно-образовног програма из различитих домена кроз предавања, округле столове, научне симпозијуме, трибине, са циљем да се кроз предавања и разговоре расветли нека од актуелних тема из науке и уметности. Програми би требало да буду усмерени према стручној јавности и широкој читалачкој публици са кључним циљем да се постигне најшира књижевно-просветна комуникација. Учесници културних програма, поред књижевних стваралаца Ниша и Србије, требало би да буду и стручњаци и научници различитог профила, као и угледне јавне личности.
Завичајни и посебни фондови
Одељење завичајних и посебних фондова формирано је као засебно одељење 1976. године. Будући да завичајна одељења у јавним библиотекама представљају језгро информационих центара географских области којима припадају, ово одељење представља и својеврсну меморију у којој се налазе подаци о прошлости нишког краја. У њему су сакупљени, конзервирани и доступни материјали који се односе на историју локалне заједнице и њених значајних личности. Располаже са близу 500 наслова серијских публикација, око 6 400 монографских публикација, великим бројем библиотечких јединица некњижне грађе као и са 2 404 јединице старе и ретке књиге. Део овог фонда (некњижна грађа) није у потпуности инвентарисан, односно само је физички обрађен, уведен у контролне картоне, картотеке и тематски је разврстан.
Набавка завичајне грађе обавља се куповином, поклоном и разменом од чега се највећи проценат грађе (око 80%) набавља поклоном и то без обзира на врсту материјала.
Евидентно је да ово Одељење има низ нерешених проблема који се односе не само на проблем недостатка простора за смештај грађе, који је присутан и у другим одељењима, већ и на проблеме везане за чување специфичне вредне завичајне грађе, попут чувања рукописне грађе нишког ствараоца Тома Лаха, која се налази у делу подрумских просторија у ормарима, вероватно знатно оштећена од великог присуства влаге.
Поред бриге о завичајној грађи, ово одељење услужује кориснике, организује изложбе везане за завичајне јубилеје, годишњице.
Стара и ретка књига
Библиотека нема посебно, издвојено одељење старе и ретке књиге већ се овај фонд од укупно 2 404 библиотечке јединице чува на Одељењу завичајних и посебних збирки, и један део на Одељењу стручне књиге. Са одвајањем старих и ретких књига из постојећих фондова у библиотеци је започето 1993. године. Књиге су издвајане према Каталогу српских ретких књига 1741–1941. Јанка Хркаловића и према тада важећим критеријумима Закона о културним добрима. Старом и ретком књигом су се онда сматрале књиге штампане до 1900. године, као и књиге издате у ратним годинама.
У току рада, овим књигама се припајају и књиге штампане 1912. и 1913. године, за време балканских ратова. У сваком случају, фонд старе и ретке књиге у нишкој Народној библиотеци формиран је према критеријумима који су важили пре доношења новог Закона о културним добрима. Фонд старе и ретке књиге подељен је у више целина.
Прву целину чине књиге које су штампане до 1867. године, затим књиге штампане 1912, 1913, 1914–1918. и књиге од 1941–1944. године, као и они наслови који су по каталогу Јанка Хркаловића проглашени старим и ретким. Следећу целину чине књиге штампане до 1900. године.
Библиотека у свом фонду има, мада још увек не и комплетиране и каталошки обрађене, и следеће збирке: Рукописну збирку, преписку и заоставштину; Збирку САНУ, Збирку фотодокумената са фотографијама познатих стваралаца и догађаја Ниша и значајних личности из области науке и културе; албуме фотографија; старе и савремене разгледнице Ниша, старе разледнице других места у Србији настале до прве половине 20. века; Збирку графика (137 отисака), које представљају појединачне примерке једног дела у ограниченом уметниковом издању; Збирку плаката тематски везаних за Ниш; ауторски плакат нишких аутора и јубиларни плакат.
Међу библиотекама – целинама, значајна је Библиотека Мирољуба Тодоровића, оснивача сигнализма, нишког аутора.
NIBIS (Нишки библиотечки систем)
Рад на аутоматизацији пословања у Народној библиотеци започет је 2003. године, када је техничком опремљеношћу и обезбеђењем програма намењеног за администрацију и коришћење библиотечких ресурса, омогућено стварање електронске базе корисника библиотеке. Интранетском везом 2004. године омогућен је упис корисника и у дислоцираном објекту Дечјег одељења, а подаци се сливају у јединствену базу корисника библиотеке.
Библиографска обрада новонабављеног библиотечког материјала од 2006. године почиње да се врши у програму NIBIS, који омогућава примену свих стандарда ISBD по врсти материјала. Новонабављени материјал класификује се по другом српском издању УДК таблица из 2004. године. Аутоматизацијом каталога библиотеке, створиће се јединствен електронски каталог, претражив са било ког места. Постојеће лисне каталоге неопходно је конвертовати у јединствен електронски каталог ради лакшег претраживања фондова и размене информација са другим библиотекама код нас и у свету. Рад на аутоматизацији пословања библиотеке планиран је по годинама, почев од 2006. до 2012. године, када се очекује завршетак овог великог посла.
Покретање издавачке делатности
Издавачка делатност библиотеке покренута је 2004. године објављивањем три значајне публикације поводом обележавања 125 година постојања библиотеке. Објављена је монографија Нишка народна библиотека: документ и свакодневица: 1879–2004, аутора Александре Вранеш и два каталога: Каталог библиотеке Стевана Сремца, (аутор је библиотекар нишке библиотеке Маја Новаковић) и Каталог нишке периодике: 1894–1994 (Марија Чупић, Ивана Петковић и Снежана Пешић, библиотекари Народне библиотеке „Стеван Сремац’’ у Нишу).