Драгана Сабовљев

Питање постојања издавачке делатности у склопу библиотеке постављано је у више наврата на многим скуповима библиотекара током године. Оно је неоспорно сложено, различита мишљења су се око тога чула, од потпуног негирања до одобравања и подстицања. Наша жеља није овом приликом да то питање даље развијамо, мада га укратко морамо дотаћи, него да на практичном примеру рада издавачке делатности у склопу зрењанинске библиотеке покажемо неопходност њеног постојања и предности које пружа у раду једне библиотеке. Наиме, основна идеја у нашој библиотеци је била да се заокружи цео процес везан за књигу, и то смо ове године коначно успели да урадимо. У библиотеци сад постоје:
– издавачка делатност у којој се прикупљају рукописи, а уређивачки одбор одлучује шта ће објавити, врши се припрема за штампу, лектура и коректура;
штампарија (купљена је нова машина захваљујући помоћи Министарства културе Републике Србије) у којој се штампају наша издања и тиме штеде значајна средства којима су плаћане штампарије у граду, а обезбеђују се додатна средства услужним радом;
Клуб књиге са књиговезницом, где се набављају књиге за одељења, врши се продаја и размена наших издања, продаја издања других издавача и повезивање наших издања и преповезивање и заштита старих и оштећених монографских публикација и периодике, да би публикације стигле на наша одељења где се врши примарна, односно библиотечка делатност.
Ако би се позвали на Закон о библиотечкој делатности, који каже да библиотечка делатност обухвата: прикупљање, обраду, чување и коришћење библиотечке грађе; прикупљање, обраду и пружање информација и података који се односе на библиотечку грађу, издавачка делатност налази своје место у више сегмената.
Када се ради о прикупљању, библиотека која има своја издања, у могућности је да их мења за издања других издавачких кућа или да их продаје, те тиме обезбеди средства за куповину публикација којима богати своје фондове. Знајући да су финансије најчешће најболнија тачка сваке библиотеке, ово је веома добар начин да се од оснивача не траже средства за набавку, нити да се ослања искључиво на откуп Министарства културе, за који смо добили податак да задовољава 13% потреба библиотека. О контактима и корисним везама које се успостављају са издавачким кућама и ауторима на овај начин, непотребно је говорити. Такође је важна и када је у питању грађа са завичајном тематиком јер се врши презентација културне баштине са наших простора и израђују текуће, ретроспективне и персоналне би блиографије у издањима библиотеке. Али, ако би посматрали шире библиотечку делатност, неоспорно је да библиотеке заиста јесу у овом тренутку информационо- документациони центри и да је издавачка делатност постала неопходна у пружању оваквих услуга корисницима.
Развој издавачке делатности
Градска народна библиотека из Зрењанина данас је препознатљива по својој издавачкој делатности, коју обавља преко тридесет година. Библиотека је објавила 300 наслова књига у тиражу од око 400 000 примерака.
Издавачка делатност је организована у оквиру девет едиција: „Савремена поезија“, „Савремена проза“, „Књижевност за децу и омладину“, „Посебна издања“, „Изабрана дела“, „Полис“, „Сусрети“, „Феникс“ и „Фреквенцијски речници“, у штампаном и електронском облику. У оквиру издавачке делатности излази и часопис Улазница, који се бави феноменима културе, уметности и друштвених питања.
Издавачка делатност је започела своје постојање идејом да се промовишу млади аутори са нашег простора и да се објављују њихове прве књиге, које би их даље промовисале и помогле им да се представе читалачкој публици. Убрзо су успостављени контакти са ауторима са простора читаве ондашње Југославије и започело је објављивање њихових дела као и антологија љубавне поезије, чијом разменом је библиотека започела прикупљање публикација за одељења али и за даљу продају, а отворена је књижара. Покренут је часопис за културу, уметност и друштвена питања Улазница, где је такође била идеја да се објављују необјављени радови првенствено локалних, а касније и многих других, већ афирмисаних аутора. Остварена је сарадња са Књижевном заједницом Зрењанина, која постоји и данас, у избору књига и текстова који ће се објављивати. У оквиру часописа расписан је књижевни конкурс за необјављену кратку причу, поезију и есеј. Он постоји колико и часопис, преко тридесет година. На тај конкурс сваке године стигне неколико хиљада радова. Најбољи се објављују и на тај начин су многи аутори афирмисани и отворен им је пут у књижевни свет. (На пример, Јелена Марковић, књижевница из Ужица, која је објавила своје романе Есцајг за телетину и Стопало кинеске жене у Хрватској и Босни и за Есцајг за телетину добила награду ВБЗ-а за најчитанију књигу у Загребу у износу од 15 000 еура, објављује Стопало кинеске жене у нашој библиотеци. Поставља се питање зашто то није урадила у некој већој издавачкој кући која има развијенију дистрибуцију и боље је медијски покривена. Један од разлога је и тај што је 1995. године добила 1. награду за прозу на Књижевном конкурсу Улазница ‘95, радо се сећа Зрењанина, библиотеке, Пивнице и тамбураша, а та награда је била један од подстицаја да настави да пише и објављује).
Године 1974, започела је манифестација дечјег одељења – Песничка штафета, где је један песник обилазио школе у којима су ученици читали своју поезију. Најбољи радови су награђивани. Песник је објављивао своју књигу која је била представљана на сусретима у школама. Тиме је остварио другачији контакт песника и деце, јер не само што је он читао своју поезију, него су и она добила прилику да читају своју, а њихово стваралаштво је подстицано и награђивано. Књига Певанка – причанка, Љубивоја Ршумовића, продата је у тиражу од преко 50 000 примерака. Убрзо су песници позивали једни друге да воде „штафету“, тако да ми сада, у издању библиотеке, имамо једну од најбогатијих збирки дечје поезије најзначајнијих песника као што су Драган Лукић, Десанка Максимовић, Љубивоје Ршумовић, Душко Трифуновић, Добрица Ерић, Мошо Одаловић, Душан Поп Ђурђев, Градимир Стојковић, Павле Јанковић Шоле. Манифестација ће се одржати и ове године у пет општина Средњобанатског округа, у више од педесет школа, а песник водитељ је Градимир Стојковић.
Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“ одлуком Управног одбора основала је Фонд „Тодор Манојловић“ 17. фебруара 1992. године. Тада је донет и Статут, основан је Управни одбор, као и Уређивачки одбор Изабраних дела Тодора Манојловића, који су сачињавали: Михајло Пантић, Драшко Ређеп, Гојко Тешић и Марта Фрајнд. Циљ деловања фонда је трајно прикупљање књижевне заоставштине, проучавање, објављивање и популарисање дела и чување имена Тодора Манојловића, једног од најзначајнијих песника, драмских писаца, књижевних и ликовних критичара 20. века на нашим просторима, који је годинама био занемарен у књижевности и критици.
Тада је профилисана награда за модерни уметнички сензибилитет коју фонд сваке године додељује. Досадашњи добитници су: Миодраг Павловић (1992), Милорад Павић (1993), Миодраг Б. Протић (1994), Ђорђе Балашевић (1995), Душан Ковачевић (1996), Марина Абрамовић (1997), Мирољуб Тодоровић (1998), Момо Капор (1999), Павле Угринов (2000), Јован Христић (2001), Јовица Аћин (2002), Вида Огњеновић (2003) и Мирослав Јосић Вишњић (2004). У оквиру награде, лауреат објављује своју књигу у библиотеци „Феникс“. Ова библиотека данас сигурно даје потпуни пресек онога што је значајно у књижевности и критици с краја прошлог и почетка овог века, а што спада у корпус модерног сензибилитета.
Популарисање дела Тодора Манојловића фонд чини и објављивањем Изабраних дела Тодора Манојловића: Поезија (приређивач Душко Ређеп), Драме (приређивач Марта Фрајнд), Нови књижевни сајам (приређивач Михајло Пантић), Основе и развој модерне поезије (приређивач Гојко Тешић) и Критичари и писци о Тодору Манојловићу (приређивач Михајло Пантић).
У оквиру библиотеке „Сусрети“ објављују се мање познати или необјављени текстови Тодора Манојловића, као и дела о њему. До сада су објављене књиге: Тодош у Бечкереку Војина Матића, Хајка на Актеона Радивоја Шајтинца, Дијалози или уметност разговора Тодора Манојловића, коју је приредила Марта Фрајнд и Грађанин света Радована Поповића (биографија Тодора Манојловића).
Сваке друге године библиотека објављује једну свеску часописа Улазница, посвећену Тодору Манојловићу. До сада је изашло пет тематских свезака (два троброја и три броја) у којима су своје прилоге дала најпознатија имена књижевности и критике, као и добитници награде фонда „Тодор Манојловић“. Такође се објављују и текстови посвећени добитницима награде за модерни уметнички сензибилитет. Поводом 150 година рођења Тодора Манојловића, одржан је симпозијум у Новом Саду и Зрењанину, у сарадњи са Позоришним музејом из Новог Сада, и објављен је зборник.
Неговање завичајности и посвећивање пажње делима наших суграђана који су превазишли оквире локалне средине наставља се и објављивањем Изабраних дела Војислава Деспотова, једног од најзначајнијих модерних аутора, који је родом из Зрењанина. Одржан је и симпозијум посвећен преминулом Деспотову, са којег ће такође бити објављен зборник радова. Објављене су књиге поезије, есеја, романа, а у припреми је и последња књига текстова.
Оно што издавачку делатност зрењанинске библиотеке чини препознатљивом и другачијом је и едиција „Полис“. Наиме, жеља је била да се изађе из оквира књижевности и да се пажња посвети делима из других друштвених наука за које влада велико интересовање, као што су социологија, филозофија или историја. Тако су објављене књиге Хане Арент О слободи и ауторитету, Владимира Илића и Слободана Цвејића Национализам у Војводини, Владимира Илића Облици критике социјализма, Превладавање прошлости у Војводини и Matering the past in Vojvodina, Тодора Куљића Тито, Јова Бакића Идеје југословенства између српског и хрватског национализма 1918–1941, а у припреми су нове књиге Владимира Вулетића и Владимира Илића.
Основна идеја да се објављују прве књиге зрењанинских писаца није заборављена. То се ради и данас у оквиру едиција „Савремена поезија“ и „Савремена проза“, иако су и оне прошаране делима значајних аутора попут Михајла Пантића, али и писаца са простора бивше Југославије попут Горана Трибусона и Винка Модерндорфера. Жеља нам је да сваке године објавимо бар по једну књигу писаца који припадају ономе што се некада сматрало Југославијом.
Израда Фреквенцијског речника Тодора Манојловића у оквиру пројекта „Корпус српског језика“, од капиталног је значаја за културу земље и даља научна истраживања на пољу језика. Носиоци пројекта су проф. др Александар Костић (Лабораторија за експерименталну психологију – Филозофски факултет у Београду) и др Петар Милин (Филозофски факултет у Новом Саду и Лабораторија за експерименталну психологију – Филозофски факултет у Београду). У зрењанинској библиотеци је у припреми овај речник у штампаном и електронском облику. Иновација се огледа у томе да је на основу створене електронске базе података извршено препознавање, разврставање и граматичко дефинисање речи које ће сваком будућем истраживачу омогућити брже, прецизније и квалитетније истраживање. Фреквенцијски речник Тодора Манојловића је експериментални покушај и представља новину на пољу истраживања језика и први пут ће бити објављен у нашој земљи. Такође ће бити објављен Фреквенцијски речник Војислава Деспотова.
Улагање у издавачку делатност Градске народне библиотеке значи да се она промовише као озбиљан издавач који привлачи пажњу, обезбеђује учешће значајних аутора не само у продукцуји библиотеке, него и у оном што такође спада у примарну библиотечку делатност, а то је популарисање књиге кроз промоције и књижевне вечери. Са финансијског аспекта, издавачка делатност је битна јер омогућава библиотеци да прати текућу продукцију и попуњава фондове, али и да обезбеди додатна средства продајом књига у оквиру Клуба књиге, тј. књижаре, за даљи развој библиотеке у свим сегментима њене делатности.