Емилија Димовска

Новине не живе само један дан, била је девиза Агенције за новинску документацију, зване Press clipping. Краљевачка библиотека је била, изгледа, једна од не баш бројних претплатница поменуте агенције. С тим у вези, пре него што се пређе на причу о поменутом фонду библиотеке, треба напоменути две ствари. Прво, претплата на прес клипинг није никада била мала, а библиотеке никада нису добијале велика новчана средства. Требало је, дакле, редовно издвајати значајну суму новца за прикупљање грађе која, било је јасно, неће имати много актуелних корисника. Друго, што је свакако у вези са првим, јесте донекле нејасно прифилисање завичајног одељења и грађе коју оно прикупља, те је тако, као матична библиотека за регион, касније округ, краљевачка библиотека сакупљала све новинске чланке који су се на било који начин односили на поменуту административну област, а били објављени у дневној штампи и недељницима на подручју СФРЈ, касније СРЈ. Дакле, од 1976. до 2000. године, новински чланци писани, осим на српско-хрватском, односно хрватско-српском, затим на словеначком и македонском језику, пуне полице завичајног фонда.
Разврставањем новинских исечака, хронолошким редом и њиховом предметизацијом (о чему ће посебно бити речи), упознаје се, летимично, садржина овог фонда. Од чланака који прате политички живот преко оних везаних за привредну активност, какви нам откривају важност појединих привредних субјеката, ту су и чланци који велики простор дају раду јавних предузећа, што заједно са текстовима о културном, забавном, спортско-рекреативном животу града Краљева вероватно битно не одваја од других градова у Србији, али омогућава да се потпуније сагледа локална историја. Са друге стране, како нас брзина са којом смо принуђени да живимо чини заборавним, то су новински чланци одличан начин да се информише о блиској прошлости, о изјавама и активностима јавних личности, рецимо, али и догађајима који су безмало пали у заборав (пад висећег моста у М. Бањи, трке на Берановцу са несрећним исходом, два самодоприноса за воду, вишекратно отварање Хируршког блока, сукоб локалних медија са влашћу, забарикадирани штедиша у Дафимент банци…). Предметна одредница која гласи „Портрети“ извор је података о значајним завичајним личностима, а алтернатива јој је, нажалост, одредница „In memoriam“. Међутим, оно што даје специфичност овој грађи краљевачке библиотеке јесу текстови о води. Сам њихов квантитет чини их доминантним у односу на све друге теме и говори о величини проблема.
Краљево је током времена стекло неколицину дописника који су ревносно обавештавали о свим значајнијим догађајима из живота града, те је прес клипинг уједно и документација о раду ових новинара. Тако је било могуће наћи сасвим сличну новинску вест у љубљанском Делу, Гласу Далмације, Вјеснику…, до скопског листа Мисла. Ово понављање или варирање истог текста, писање на исту тему, без личног печата, става, стила, коментара унеколико девалвира ову библиотечку збирку и библиотекаре доводи у дилему: треба ли чувати све чланке овог типа или не? Њих свакако треба разликовати од наоко неутралних текстова, типа извештаја, који одређене друштвене појаве одсликавају дискретним језиком, индиректно, у складу са захтевима онога времена и прилика. Исто тако, велики број текстова који се односе на Нови Пазар, Тутин, Сјеницу, Рашку, Студеницу, Копаоник, Гоч (са врњачке стране) и Врњачку Бању, у једном тренутку би могли бити предмет библиотечке размене.
Уласком у деведесете године, тежиште догађаја се са локалног премешта на простор СФРЈ, потом СРЈ. Догађаји од општег значаја и јавног интереса засењују градске теме. Све чешће стижу исечци у којима се Краљево помиње у једној реченици или се уопште не помиње. Све ово доводи до тога да 2000. године библиотека у Краљеву прекида сарадњу са Press clipping-ом и сакупља исечке из својих примерака дневне штампе.
Из ове визуре бива јасно да је период сарадње са Press clipping-ом – последња четвртина 20. века – који је, као и сви догађаји којима је био бременит – део прошлости. Прича о њему, од научно засноване, до оне у рубрикама типа „занимљивости“, изводиће се како из архивског и музејског материјала, тако и из материјала које различити медији остављају за собом. Ту се враћамо на реченицу с почетка овог текста, да новине не живе само један дан. Стога је збирка новинских исечака драгоцен део завичајне грађе, иако фреквенција њеног коришћења није велика на дневном нивоу.