Зоран Симић

У просторијама Народне библиотеке Бор, отворена је 14. октобра 2003. године изложба Средњовековне цркве и манастири на Космају. Организатори изложбе били су Завод за заштиту споменика културе града Београда и Центар за културу из Сопота.
Изложба је током 2003. године најпре организована у Центру за културу у Сопоту, затим у Центру за културу у Лазаревцу и у Библиотеци града Београда. Концепција организатора изложбе била је да се представе радови на три манастирска комплекса и три појединачна сакрална објекта из 15. века, који представљају споменичко наслеђе истражено у последњих тридесетак година на Космају.
Ограничена материјална средства наметнула су релативно скромну поставку. Изложбу чине панои са колор фотографијама, архитектонским плановима, цртежима идеалних реконструкција и фотографијама археолошког материјала пронађеног приликом ископавања.
Јаснију слику о црквеном градитељству на подручју северне Србије и на територији Београда последњих година пружила су истраживања појединих манастирских комплекса или појединачних цркава. Ово се првенствено односи на прву половину 15. века, време владавине деспота Стефана Лазаревића.
Под владавином Деспота Стефана, Београд није постао само један од трговачких и занатских центара, већ и средиште српског културног, књижевног и верског живота. У то време, интензитет живота на београдском подручју стално расте. Као велики покровитељ уметности, деспот је позивао са свих страна уметнике и учене људе, калуђере и световњаке. Одрастао на двору кнеза Лазара, са широким образовањем, високих духовних вредности и књижевног талента, деспот Стефан је био једна од најугледнијих личности српске културе. Тада су настала оригинална дела веома високих вредности, која су дала посебно обележје култури моравске Србије у последњим годинама њене самосталности. Живот средњовековних људи у Србији није се могао замислити без религије, верских обреда и цркава. То је био нераздвојни део свакидашњице свих друштвених класа и слојева. Цркве и манастире су подизали и даривали не само владар и висока свештена лица, већ и властелини и имућни грађани. За кратко време, на просторима деспотовине обновљене су многе раније постојеће црквене грађевине и подигнуте нове цркве и манастири. У овом погледу посебно је био значајан предео Космаја и његове околине. На овом простору, изгледа да је, услед богатства шумом и пределима за лов, било више властелинских имања. Позната је и чињеница да је и сам деспот Стефан врло често боравио на Космају.
Све чињенице у вези црквеног градитељства на овом простору упућују на то да су на Космају и другим брдовитим пределима Србије, у то време, цветале монашке заједнице калуђера који су се пред турским нападима повлачили на север у границе деспотовине.
Када се анализира општи распоред средњовековних црквених споменика у београдској околини, пада у очи њихова зависност од основних саобраћајница које су у то време пресецале деспотовину и којима су се остваривале трговачке, културне и духовне везе са суседним земљама. Поред своје основне делатности, верског окупљања и духовног просвећивања народа, манастири су у ондашњим условима живљења имали и значајну економску функцију.
Изложба Средњовековне цркве и манастири на Космају представља покушај да се широј јавности прикаже само један део рада Завода за заштиту споменика културе града Београда на истраживању, проучавању, конзервацији и презентацији црквених споменика на једном ужем подручју територије града Београда.
Изложбу је пратио информативни каталог истог наслова, намењен широј публици у коме је дат сажет опис прилика у којима су настали представљени споменици, као и текстови о сваком манастирском комплексу и црквеном споменику са простора Космаја који су до сада истражени.
Ова изложба може се сматрати важним доприносом како за упознавање, тако и за даље проучавање црквене архитектуре времена прве половине 15. века на београдској територији.