Мр Дејан Вукићевић

Анализом је обухваћено стање завичајних фондова матичних библиотека централне Србије на основу обављеног стручног надзора током 2005. и 2006. године, као и на основу МБС извештаја за 2005. Стручни надзор је извршен током 2006. годинe у библиотекама следећих градова: Ваљево, Врање, Јагодина, Крушевац, Ниш, Смедерево, Ужице, Чачак; у 2005: Београд, Бор, Зајечар, Крагујевац, Лесковац, Пирот, Прокупље, Пожаревац; у 2004: Шабац; за Краљево подаци су узимани из МБС извештаја и телефоном. Анализа нужно подлеже законима симплификовања јер је већину категорија немогуће ограничити у строге оквире.
У анализи није третиран проблем локалног обавезног примерка јер МБС извештаји говоре да општинска одлука о њему постоји само у једном случају (Пожаревац). Такође, анализа се не бави принављањем фондова о чему ће се више водити рачуна у наредном периоду јер ће аутор имати поред старих и нове податке које ће моћи да сравњује. Ово стога што се из године у годину показује да МБС извештаји често не одговарају чињеничном стању.
Увод
Према истакнутом стручњаку из ове области Десанки Стаматовић формирање завичајних фондова започело је 1884. године у Њукастлу при тамошњој народној библиотеци. Тек 1953. Народна библиотека Србије упућује предлог народним библиотекама о оснивању завичајних фондова, но ни потоњи закони о библиотечкој делатности од 1960. до 1994. нису успели да ваљано уреде ову област. Према подацима из 1999. само 40 од 192 општинске библиотеке је испунило обавезу формирања завичајних фондова, а у зборнику Стање и перспективе развоја завичајних фондова (објављен 2004) наведен је списак 70 српских библиотека са завичајним фондовима од којих 9 нема библиотекара задуженог за фонд. У последњем важећем Закону о библиотечкој делатности завичајни фондови се уопште не помињу, што само потцртава проблем законске регулативе.
Територија
Ако бисмо територију коју захвата један завичајни фонд поделили у три категорије: 1) општина, 2) округ и 3) општина + мање или шире окружење, добили бисмо подједнаку расподелу, по 6 матичних библиотека би припало свакој категорији (у процентима по 33,33). Овде се јавља стари проблем одређивања територије, да ли дати примат географском, историјском или етничком принципу.
Оснивање
Уочљиво је да су, осим најранијег, београдског, из 1930, завичајни фондови оформљени тек иза Другог светског рата, највише у седамдесетим годинама прошлог века кад је и рад на њиховом оснивању био најинтензивнији. Најмлађи су фондови Јагодине (2000) и Лесковца (2001).
Кадар
На пословима завичајних фондова запослено је 28 библиотечких радника с тим што 5 радника обавља и друге послове (у ужичкој библиотеци и послове матичне службе, у прокупачкој и послове маркетинга и организовања културних манифестација, пиротска библиотека је у кадровском погледу сасвим специфична јер је фонд физички подељен и на њему раде 3 радника са по отприлике 1/3 радног времена, тако да 28 радника покрива заправо 25 радних места са пуним радним временом). Осим у београдској и нишкој библиотеци где је запослено по 3 библиотечка радника, и у краљевачкој, крагујевачкој, чачанској и смедеревској библотеци где су запослена по 2 библиотечка радника, у осталим библиотекама се налази по 1 библиотечки радник или више њих са укупно једним радним временом.
Од запослених 2 су магистра наука, а по библиотечким звањима структура је следећа:
3 библиотекара саветника (10,7%),
4 виша библиотекара (14,3%),
14 библиотекара (50%),
1 самостални виши књижничар (3,6%),
4 виша књижничара (14,3%),
1 самостални књижничар (3,6%),
1 књижничар (3,6%),
груписано у три основна звања:
21 библиотекар (75%),
5 виших књижничара (17,9%),
2 књижничара (7,1%).
Монографске публикације
Завичајни фондови тренутно поседују око 87709 монографских публикација што у процентима изгледа овако:
Београд 30%
Бор 1,8%
Ваљево 4,1%
Врање 2,4%
Зајечар 3%
Јагодина 2,2%
Крагујевац 2,6%
Краљево 5,7%
Крушевац 7%
Лесковац 3,3%
Ниш 7,3%
Пирот 2%
Пожаревац 3,8%
Прокупље 1,1%
Смедерево 4,3%
Ужице 7,9%
Чачак 8,3%
Шабац 3,1%
Ако би се изузео београдски завичајни фонд који чини безмало трећину укупног фонда монографских публикација, структура би изгледала овако:
Бор 2,6%
Ваљево 5,8%
Врање 3,5%
Зајечар 4,3%
Јагодина 3,2%
Крагујевац 3,7%
Краљево 8,2%
Крушевац 9,9%
Лесковац 4,7%
Ниш 10,4%
Пирот 2,9%
Пожаревац 5,5%
Прокупље 1,6%
Смедерево 6,1%
Ужице 11,3%
Чачак 11,9%
Шабац 4,4%
Лако је уочљиво да распон иде од 1,6% у Прокупљу до 11,9% у Чачку. Важно је напоменути да се приказ монографских публикација мора узети сасвим условно јер је број примерака веома различит и иде од (најчешће) 1 до 2, а у неким случајевима чак и 4 или 5 примерака истог наслова.
Инвентарне књиге
Ову рубрику можемо поделити на оне библиотеке које:
1. имају инв. књиге (таквих је 6 или 33,3%);
2. имају инв. књиге само за монографске публикације (7 или 38,9%);
3. делимично имају инв. књиге (4 или 22,2%); и
4. немају инв. књиге (1 или 5,6%).

Каталози
Методско упутство за формирање и вођење завичајних фондова Десанке Стаматовић предвиђа, зависно од величине фонда, врсте грађе и сл, формирање пре свега алфабетског ауторског, као и предметног, хронолошког и топографског каталога, док стручни није неопходан за овај тип фонда.
Највише су заступљени алфабетски каталози, ауторски у 15 библиотека и на наслов 5, предметни 6, топографски 4, стручни 4, (само) електронски 2 и хронолошки само у 1 библиотеци.
Класификација грађе
Методско упутство за формирање и вођење завичајних фондова такође предвиђа да се грађа у завичајним фондовима класификује по нумерусу куренсу, а у оквиру њега према форматима. Ову норму прихватило је 11 матичних библиотека (61,1%), 5 је грађу организовало према систему Универзалне децималне класификације (27,8%), а 2 библиотеке су прибегле класичном уазбучавању (11,1%).
Периодика и посебни фондови
Кад је у питању Периодика и посебни фондови, подаци нису сасвим поуздани, негде су дати у укупном збиру наслова новина и часописа и он за све матичне библиотеке износи 2898 (кориснија информација би била о броју библиографских јединица завичајне периодике и њиховој потпуности). Зајечарска и лесковачка библиотека нису имале податке о периодици, а пиротска још увек није излучила завичајну периодику из општег фонда.
Оно што је важно истаћи у вези са завичајном периодиком је да се ради о сегменту којем није довољно посвећена пажња, најчешће не постоји картотека и ова врста грађe је углавном необрађена. Један од основних проблема је и неразумевање шта овде спада, па се тако налазе и свеске часописа у којима је објављен неки текст о завичајном аутору.
Некњижна грађа
Некњижну грађу могуће је разврстати само у две класе:
1. необрађена (што је случај у 14 библиотека или 77,8%) и
2. делимично обрађена (само 4 библиотеке или 22,2%).
Ова врста грађе је болна тачка свих завичајних фондова. Неки су (Београд, Зајечар, Краљево и Крушевац) кренули са обрадом, али општа слика је врло суморна. Ово не чуди ако се узме у обзир основни проблем који се везује за каталогизовање некњижне грађе а то је познавање стандарда. Наиме, од библиотекара завичајног одељења очекује се да подједнако добро влада ISBD стандардима за монографске и серијске публикације, стару и некњижну грађу. С друге стране, пак, није јасно зашто грађа није макар инвентарисана, што је једноставан и више мануелан посао.
Ревизија
Осим у прокупачкој библиотеци где никада није обављена иако је фонд формиран још 1977, ревизија је у осталим завичајним фондовима рађена благовремено, тј. према упутству, у року од 10 година. Да ли је рађена према нормативима, друго је питање о којем ће се у наредном периоду повести више рачуна, јер у неким библиотекама нису постојали записници.
Опрема и техника
Од опреме и технике завичајни фондови имају на располагању 22 персонална рачунара, 5 скенера, 10 штампача, 3 магнетофона и 2 микрочитача. Ако се узме у обзир да су сви фондови опремљени са по бар једним рачунаром, то би се тренутно стање могло назвати прихватљивим.
Програм за обраду
Одлука о одабиру програма за електронску обраду података је, наравно, ствар политике куће а не фонда, често и покрајине или републике. Тренутно је најзаступљенији програм COBISS у 8 библиотека (44,4%), потом Библио у 6 (33,3%), у београдској библиотеци раније су коришћени Либнет и Библис, сада прелазе на Бисис, у краљевачкој Winisis, борској Биббор и нишкој Нибис. Још ако се овоме дода чињеница да је Војводина донела званичну одлуку о примени програма Бисис у јавним библиотекама, шаренило које влада на овом пољу је огромно и нешто се свакако мора предузети како се смисао јединственог библиотечко-информационог система Србије не би изгубио.
Картотека завичајних аутора
Картотеку завичајних аутора по седује само 5 завичајних фондова у облику свеске или у штампаном ви ду, иако је од велике користи при раду.
Каталог дезидерата
Једанаест библиотека нема каталог дезидерата, док га 7 има било у облику правог каталога, било у облику свеске или спискова. Ради се такође о веома значајном и корисном помагалу.
Статистика корисничких услуга
О овоме ће се убудуће водити више рачуна него до сада. За сада само подаци из 3 библиотеке.
Простор
Завичајни фондови простиру се на укупно 865m2. Ако изузмемо београдску библиотеку која има значајну квадратуру, преостаје 675m2 што просечно чини 39,7m2. Бројке ваља узети сасвим условно јер у Бору, Врању и Зајечару простор користе и друге службе. Еклатантан је пример Пирота где су у 11m2 смештена 3 библиотечка радника, а најтежи случај је у Прокупљу где завичајни фонд не поседује никакав простор.
Легати
Од 18 завичајних фондова 11 у свом саставу нема легате, док се у преосталих 7 налази 14 легата. Информација говори о легатима у саставу завичајних фондова, док они који су у саставу библиотеке нису третирани.
Стара и ретка књига
Подаци говоре да се у завичај ним фондовима налази 11447 старих и 12010 ретких књига, али треба их узети са резервом јер се рецимо у Крагујевцу ради о броју наслова, а у Нишу о књизи до 1900. године, што не представља границу за стару књигу; кад је у питању ретка књига, ситуација је још непоузданија јер су узимани врло различити критеријуми.
У Бору, Врању, Ваљеву, Пироту и Прокупљу још увек није оформљена оваква врста збирке. По броју примерака старе књиге јасно је да предњаче београдска, крагујевачка, смедеревска и шабачка библиотека.
Закључне напомене
Може се са сигурношћу рећи да завичајним фондовима централне Србије, тим минијатурним националним фондовима није посвећивана довољна пажња ни кад је у питању законодавство – од чега би бар требало све да почиње, ни кад су у питању оснивачи – због врло често неадекватног простора или недовољног одвајања средстава за принављање фонда, али ни кад су у питању сами библиотечки радници – у смислу прикупљања, чувања, смештаја, обраде и класификације. На овом веома важном послу неопходан је и већи ангажман водећих институција библиотекарства – кад је у питању стандардизовање, тумачење постојећег Методског упутства за оснивање и вођење завичајних фондова општинских библиотека, обучавање, као и пружање стручне помоћи.