Ранко Рисојевић
Кратак преглед
Комплетна област библиотекарства почива на професионалним установама, али се сâмо библиотекарство протеже и у домене образовања и науке, чинећи са њима органско јединство, што ову област издваја у комплетном сегменту културе као најзначајнију за развој друштва. Истовремено, она је законски најуређенија. Поодавно су усвојени европски стандарди, који се, нажалост, у ратном и послератном периоду нису примјењивали. И поред тога може се с правом рећи да библиотеке и библиотекарство у Републици Српској данас представљају сигурно најуређенији институционални простор културе ове републике. Мрежу народних библиотека чине 48 библиотека, од којих једна републичка, седам матичних и четрдесет општинских. То су, углавном, библиотеке формиране у предратном периоду, смјештене у домовима културе, са изузетком библиотеке „Филип Вишњић“ у Бијељини која је једина смјештена у намјенски изграђен објекат.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске (у даљем тексту: НУБ РС) има 51 запосленог, смјештена је у Дому солидарности, просторно већ скучена за своју троструку функцију (национална, универзитетска и градска библиотека). Без издвојеног буџета, НУБ РС је успјела за ове четири године како је проглашена националном да ту своју националну функцију и оствари.
НУБ РС је депозитна библиотека за Републику Српску, те тзв. обавезни примјерак распоређује и осталим матичним библиотекама, а повезана је и са Народном библиотеком Србије, Библиотеком Матице српске и Библиотеком „Ђурађ Црнојевић“ на Цетињу.
Као матична библиотека у Републици Српској, НУБ РС је устројила базе података о свим библиотекама у Републици Српској и унапређује њихов рад. Усавршавањем постојећег кадра, НУБ РС је оспособљена за организовање полагања стручних испита из библиотекарства и стицања библиотечких звања, што је данас окосница њеног рада на унапређењу библиотекарства у Републици Српској. До сада је одржано више семинара чији су организатори били Друштво библиотекара РС и НУБ РС, на којима је учествовало више стотина библиотекара свих профила, квалификованих и приучених, запослених у већини библиотека (народне, школске, специјалне).
НУБ РС објављује националну библиографију Републике Српске – од 1999. године текућу, док је период 1992–1999. покривен ретроспективном библиографијом. Наши библиографи редовно учествују на библиографским конференцијама у Србији, доприносећи развоју овог веома важног сегмента библиотекарства.
НУБ РС је чланица међународних библиотечких асоцијација, од IFLA-е до сталног учествовања на годишњим конференцијама националних библиотека Европе и Балкана. Она је данас ISBN и ISMN агенција Републике Српске и у њој се већ годинама врши каталогизација за сва нова издања у Републици Српској. Тиме што је постала ISMN и ISBN агенција, НУБ РС је унијела значајан ред у издавачку дјелатност јер је наше издаваштво постало доступно свијету путем заједничких интернетских претраживача по свјетским стандардима. Веома је значајно увођење УНЕСКО-вог програма ISIS за обраду библиотечке грађе, што је уз компјутеризацију (за сада прилично скромну) свих народних библиотека у Републици Српској и многих школских и факултетских, модернизовало пословање библиотечких сервиса. Овај програм дистрибуиран је до сада већини библиотека у Републици Српској, што је подразумијевало и одговарајућу обуку библиотекара.
Удружено са информатиком, библиотекарство данас представља темељни камен сваке културе и ону драгоцијену спону између образовања и културе, између различитих култура и језика. Све ово напросто захтијева стално унапређење библиотекарско-информатичког сектора сваке државе. Стога је значајно увођење новог информатичког система COBISS, којим се НУБ РС, а преко ње и остале библиотеке Републике Српске, уводи у нови, виши степен информатичке повезаности са библиотекама бивше Југославије. Успостављање јединствених каталога и база података помоћи ће мањим срединама да превазиђу своју одвојеност од извора информација, што је свјетски тренд број један. Да би се ово до краја успоставило, нужно је створити добру академску информатичку мрежу која ће чинити цјелину са академском мрежом Федерације БиХ и Србије и Црне Горе, а у перспективи и мрежама околних земаља.
Да би НУБ РС до краја испунила своју функцију, потребно је осигурати јој стабилан буџет који до сада није имала. Из тог буџета финансирали би се сви њени материјални и програмски трошкови. Ако више од десет година НУБ РС није претплаћена на часописе, онда је то тешко надокнадив дефицит за цијелу Републику Српску. Укупно обнављање књижних фондова је испод дозвољеног минимума за много мање библиотеке него што је ова капитална културно-образовна институција Републике Српске. С тим у вези је и хронични проблем народних библиотека – осипање чланства, смањење читаности. Проблем треба рјешавати синхронизовано, кроз широко дјеловање школа, медија, библиотека.
Нужно је осигурати средства за аквизиције старих књига и периодике везане за Републику Српску и БиХ, као и скенирање и претварање у дигитални формат међуратне периодике и књига како би они били доступни преко Интернета свим корисницима ма гдје се они налазили. Републици Српској је нужан информатички центар који може да се успостави у НУБ РС, а услуге ће користити и Архив РС и Народни музеј РС. Тиме ће се повезати ове три капиталне институције које своје услуге треба да понуде најширем кругу потенцијалних корисника, не само у локалном приступу, него и путем Интернета.
Матичне библиотеке Републике Српске су, поред НУБ РС, још у Приједору, Добоју, Бијељини, Зворнику, Српском Сарајеву, Србињу и Требињу. Оне су данас у неједнаком положају. У најтежем положају је Народна библиотека у Приједору, која је годинама у скученом простору Музеја Приједор, што је неприхватљиво за град од 80 000 становника. Слично је и са библиотеком у Требињу, која се налази у подрумским изнајмљеним просторијама. Већина ових библиотека нема осигуран буџет, јер се из буџета Републике Српске финансирају само плате, док би се из локалних буџета требало да финансирају остали трошкови, што се само дјелимично чини. Сличан је случај и са осталим народним библиотекама које су сада у веома незавидном положају, нарочито библиотеке у источном дијелу Републике Српске. Ипак, све ове библиотеке остварују своју функцију и неке од њих, примјерице библиотеке у Добоју, Бијељини и Источном Сарајеву, истичу се програмским активностима.
БиблиотекеРепублике Српске
У Републици Српској ради 48 народних библиотека, хијерархијски распоређених у 8 матичних подручја, на сљедећи начин:
БАЊАЛУКА
1. Бањалука, Народна и универзитетска библиотека
2. Градишка, Народна библиотека
3. Кнежево, Народна библиотека
4. Котор Варош, Народна библиотека
5. Лакташи, Народна библиотека
6. Мркоњић Град, ЈПКИОЦ „Петар Кочић“
7. Прњавор, Народна библиотека
8. Србац, Народна библиотека
9. Челинац, Народна библиотека „Иво Андрић“
10. Шипово, Народна библиотека
БИЈЕЉИНА
1. Бијељина, Народна библиотека „Филип Вишњић“
2. Лопаре, Народна библиотека
3. Угљевик, Народна библиотека „Зворник“
4. Братунац, Народна библиотека
5. Власеница, Народна библиотека
6. Зворник, Народна библиотека и музејска збирка
7. Милићи, Народна библиотека
8. Сребреница, Народна библиотека
9. Шековићи, Народна библиотека
ДОБОЈ
1. Вукосавље
2. Дервента, Народна библиотека
3. Добој, Народна библиотека
4. Модрича, Народна библиотека
5. Петрово, Народна библиотека
6. Српски Брод, Народна библиотека „Бранко Ћопић“
7. Теслић, Народна библиотека „Данило Киш“
8. Шамац, Народна библиотека
ПРИЈЕДОР
1. Козарска Дубица, Народна библиотека
2. Нови Град, Народна библиотека
3. Приједор, Народна библиотека „Ћирило и Методије“
4. Српска Костајница, Народна библиотека „Невенка Станисављевић“
СРБИЊЕ
1. Вишеград, Спомен библиотека „Иво Андрић“
2. Калиновик, Народна библиотека „Јован Дучић“
3. Рудо, Народна библиотека „Просвјета“
4. Србиње, Српска централна библиотека „Просвјета“
5. Чајниче, Народна библиотека „Бранко Ћопић“
СРПСКО САРАЈЕВО
1. Пале, Народна библиотека
2. Рогатица, Народна библиотека
3. Соколац, Народна библиотека
4. Српско Сарајево, Матична библиотека
5. Трново, Народна библиотека
6. Хан Пијесак, Народна библиотека
ТРЕБИЊЕ
1. Берковићи, Народна библиотека
2. Билећа, Народна библиотека
3. Гацко, Народна библиотека
4. Љубиње, Народна библиотека
5. Невесиње, Народна библиотека
6. Требиње, Народна библиотека
Према подацима којима располаже Матична служба НУБ РС, а на основу анкета о библиотечком пословању, у Републици Српској егзистира 336 школских библиотека и 18 специјалних.
Књижни фондови наших библиотека су релативно скромни, слабо обнављани, али углавном обрађени и доступни читаоцима. Честе су акције прикупљања књижне грађе за народне библиотеке у Републици Српској, као и за специјалне библиотеке, нарочито манастирске. Четрдесет осам народних библиотека заузима 12 226 m² корисног простора, углавном ненамјенског и великим дијелом неодговарајућих услова. У посљедње вријеме све су библиотеке снабдјевене рачунарима, али је ниво компјутерске писмености и дигитализације књижних фондова, као и коришћења међународних база података остао релативно скроман.