Mр Славица Јанковић, Земунска гимназија

Од постанка до данас

Библиотека Земунске гимназије зачела се моментом оснивања Земунске гимназије 1858. године. Библиотека се развијала као „Наставничка књижница” и „Ђачка књижница”. Обе књижнице су током Другог светског рата скоро уништене. Нестало је 117 свеза- ка Летописа Матице српске (1826– 1884), као и 12 свезака дела издања Хиљаду и једна ноћ у руском преводу Алексија Филатјепа из 1771. године. Од библиотеке која је пред Други светски рат имала око четири хиљаде књига сачувано је само 739. Већина од њих је ушла у фонд ученичке библиотеке, а један део је пребачен у професорску библиотеку, где је већи број књига био застарео и неупотребљив. Обнова библиотеке је почела 1946. године. Фонд за набавку књига, Градски народни одбор и Просветни одсек су набавили укупно 1590 књига за ученичку библиотеку. Књиге су унете у картотеку и подељене у четири групе: наша књижевнст, страна књижевност, научна књига и дечија књига. Поред „ученичке књижнице” постојала је „наставничка књижница”, „разредна/одељенска књижница” (под руководством професора српскохрватског језика сва одељења су имала своје бибилиотеке настале од поклона и месечних прилога ученика – књиге научног и забавног карактера које су користили ученици одељења) и „уџбеничка књижница” (књиге за сиромашне). Година је обележена и постојањем читалачких група, у којим је учествовало три четвртине ученика, подељених у 68 група. У околностима експерименталног рада који је инсистирао на свестраном образовању и васпитању ученика, које подразмева упознавање ученика са савременим стваралаштвом и праксом, али и њихову припрему за самостално изучавање и коришћење литературе (1951–1958), библиотека је по- ново стављена у средиште образовног и васпитног рада. Број књига у библиотеци је удвостручен, а поред библиотеке постојала је и читаоница којом су руководили ученици. У читаоници се налазило око двеста књига из историје књижевности, књижевне критике и помоћне литературе, које су ученици користили у простору читаонице.
Школске 1958/59. спајањем две гимназије, све библиотеке су уједињене у централну школску библиотеку, а књижни фонд сређен по интернационалном децималном систему и приказан у картотеци уређеној према именима писаца. Белетристику и књиге потребне за наставу из свих предмета (укупно 9414 инвентаром обрађених књига) користили су ученици и наставници. Наставници су узимали књиге потребне за рад у кабинетима на задужење до краја школске године. Исте године почела је и израда Правилника о коришћењу библиотеке. Правилник о организацији и раду библиотеке Прве земунске гимназије је усвојен на Савету Прве земунске гиманзије 1977. године. Библиотека је сврстана у ред библиотека затворенеог типа која служи за потребе ученика и наставника. Као место информативне, васпитнообразовне и културне делатности школе, она треба да прикупља, обрађује и даје на коришћење различити библиотечки материјал како би помогла извршавању задатака школе и унапређењу наставе. „Циљ делатности библиотеке у школи је организован, програмиран наставни рад као основ васпитно-образовног процеса и трансформације ученика у субјект образовног рада.(…) У вршењу своје делатности школска библиотека сарађује са народним библиотекама, друштвено-политичким организацијама, месном заједницом и ђачким родитељима.” Правилником је дефинисана орга- низација и начин рада библиотеке, услови и начин коришћења библиотечког материјала, послови библиотекара и управљање библиотеком. Поред библиотеке постојао је и простор за читаоницу намењен слободном времену и ваннаставним активностима ученика. Читаоница је 60. година прерасла у Ђачки клуб – читаоницу где су ученици читали литературу и дневну штампу, гледали телевизију, играли шах и слично. Када је 1960. године фонд Економске школе постао део библиотеке, њени корисници постају и ученици и професори Економске школе. Број корисника је до 1964. године увећан три пута (фонд од 3093 књи- ге користило 80% ученика), а поред основне делатности прикупљања, каталогизације књига и рада са читаоцима, библиотека почиње и са посебним активностима. Основана је литерарна дружина која је на редовним недељним састанцима читала радове својих чланова, одлазила у библиотеку „Јован Поповић” на књижевне вечери где је говорила стихове гостујућих писаца, а по први пут и сама организовала дружење са писцима (школска 1968/69. бележи три књижевне вечери младих песника и такмичење рецитатора). Рад библиотеке је обухватао и бригу око смештаја књига, развој читаонице, стручну библиотекарску помоћ, рад са матурантима у изради радова и стварању библиографских јединица. Своје активности библиотека је прилагођавала потребама школских планова и програма и ин- тересовањима читалаца. У фонду је велики број стручних књига из математике, хемије, физике, филозофије, историје, социологије, као и књига на енглеском, руском, француском и немачком језику.
Компјутерски програм за рад у библиотеци почео је да се примењује 1989. године. Програм под називом „Библиотека” је први електронски каталог књига у библиотеци. Све књиге су описане у библиотекама под називом: Јужнословенске књижевности, Општа књижевност, Предметна библиотека, Антологије и критике, Спомен библиотека Јованке Алексић, Легат Гавриловић, Остали легати (Цинцовић, Газивода, Боројевић), Библиотека на страним језицима, Завичајна библиотека Земуна, Антикварна библиотека. У оквиру антикварне библиотеке 90 књига је штампано до 1868. године и оне су данас споменици културе.
Данас библиотека броји око 30000 књига. Све књиге су евидентиране у електронском каталогу где су претходно формираним библиотекама додате још две библиотеке: Цезар и Градишка. Поред читаонице у којој се одржавају тематски разнолика окупљања из различитих области људског стваралаштва, постоји и електронска читаоница, где ученици имају целодневни пристутп Интернету, израђују семинарске, матурске радове, прикупљају материјал за потребе рада у секцијама. Сусрети ученика и наставника са писцима и истакнутим појединцима из спорта, науке и друштва, део су редовних ак- тивности. У читаоници се одржавају састанци секције грчког језика, ученици могу прочитати периодику, одиграти партију шаха, одслушати занимљиву песму, одштампати радове, учити и сл. Не ретко у библиотеци се реализују програми додатног образовања ученика или профсионално усавршавања наставника. У библиотеци делује библиотечка секција и организују се посете позоришним представама. Библиотека је школске 2007/08. окупила ученике у клуб под називом „Мета знања”, чији је циљ промоција културних, научних и демократских тековина нашег друштва. Радови ученика су објављени на интернет презентацији школе под истим називом.

Развој библиотечког фонда

Прве фондове књига Земунска библиотека је стварала кроз учитељску библиотеку, да би у годинама развоја своје фондове наставила да богати као учитељска и ученичка библиотека. Редовна новчана средства за набавку књига датирају од 1933. године, када су Наредбом Земаљске владе – Одељења за богоштовље и наставу бр. 13070 одређена новчана средства за издржавње и попуњавање кабинета и „наставничких књижница”. Библиотека и географски кабинет су добили највећа новчана средства. Редовне новчане приходе библиотеке чинио је и допринос за Ђачку књижницу који су ученици плаћали при упису. Осим редовним, библиотека је фондове богатила и поклонима грађана, професора, ученика.Сваке године школски извештаји показују списак дарованих књига, од практичних (Прва помоћ када тко настрада, А.Ломбајер) до Његоша (Лажни цар Шћепан Мали). Дародавци су били и установе: Академија из Беча, Југословенска академија из Загреба, Српско учено друштво из Београда и сл. Прве књиге библиотеци су даровали Земунци. Од дарованих књига настала, библиотека Земунске гимназије и данас има изузетно велики број књига – легата. Најзначајнији је поклон породице Алексић која је у спомен ћерки Јованки, ученици ове школе библиотеци посветила 3000 књига. Значајни дародавци су: породица Гавриловић из Земуна, која је поклонила библиотеци Земунске гимназије 620 књига; Стеван Чурчић–Цезар, професор историје Земунске гимназије који је фонд обогатио са 1000 историјских наслова; породица Момира Боројевића; наследници књижевнице Наде Маринковић који су део њене библиотеке уткали у историју библиотеке Земунске гимназије.
Фондови су покривали хуманистичке науке, „земљописно-повесничке”, „природописне”, „физикалне”, хемијске збирке, збирке за „геометријско и просторуко рисање”. На почетку су куповане књиге на нашем и немачком језику (постојало је и посебно одељење за немачка дела), а од школске1882/83. године увођењем народног језика у земунску Реалку (до тада је хрватски језик био један од предмета) чему је претходило штампање уџбеника на хрватском језику, преовлађују књиге на нашем језику. У библиотеци је од настанка присутна и периодика (стручна, педагошка и књижевна). Године 1899. библиотека је имала дванаест часописа, од којих је седам на страним језицима, а 1933. године петнаест часописа, од којих је шест на страним језицима. Библиотека препознаје две групе корисни- ка: ученике и професоре, фондове развија у складу са њиховим потре- бама, уочавајући читалачка интересовања, број корисника и прочитаних књига по кориснику. Годишњи извештаји бележе принављање књига у библиотеци. По тим списковима се види каква су била интересовања наставника и ученика. Године 1882/83. доминирају француски слободни мислиоци 18. века (Русо, Дидро, Волтер), a oд 1884. године велика пажња поклањала се егзактним наукама. Годишњице песника су биле повод за куповање књига и књижевних критика.
У Првом светском рату оштећена збирка је приновљена целокупним делима готово свих српских писаца. У раздобљу између два рата ученици највише читају домаће и руске писце, а међу најчитанијим књигама тридесетих година су: Ана Карењина, Приповетке Лазе Лазаревића, Чича Томина колиба, Краљевић и просјак. Најбројнији корисници библиотеке су ученици првог и другог разреда. Број читалаца се повећавао са повећањем фондова.
Након Другог светског рата библиотека почиње нови развој. Темеље њене обнове чиниле су сачуване књига (библиотека је након рата успела да сакупи 739 књига). Своје фондове је наставила да гради и богати у складу са развојем и променама у образовању и васпитању ученика. Прва средства за набавку књига стигла су 1954. године, када су купљене књиге предвиђене наставним планом и програмом у по 10 до 20 примерака. У складу са захтевима наставног програма ученици све више читају домаћу књижевност. Формиране су збирке из друштвених и природних наука (за историју, историју уметности и филозофију набављено је 665 књига, географију 86, физику и хемију 11). Ове књиге су ученици користили за израду семинарских радова. Већ 1958. године, након спајања ученичке са библиотеком Друге земунске гимназије фонд је имао 5594 књига, од којх 4204 из домаће и 1390 из стране књижевности. За потребе наставе музике почиње набавка музичког материјала који су ученици слушали преко магнетофона. Школске 1964/65. библиотека је располагала са 13093 књиге, које је користило 80% ученика.

У Правилнику о организацији и раду Прве земунске гимназије наведено је да се библиотечки фонд састоји из: обавезне школске лектире, научно-популарне литературе и других књига за све наставне предмете, стручно-педагошке литературе и разних приручника за наставно особље, опште приручне литературе, белетристике, периодике и омладинских часописа и листова. Као посебне целине, у простору библиотеке чувају се легати: библиотека Јованке Алексић, библиотека Милорада Цинцовића, библиотека Дејана Газиводе и библиотека Десанке Вујатовић.
У јубиларној 120. години постојања библиотека са читаоницом је располагала са преко двадесет четири хиљаде наслова. Данас су књиге смештене у простору библиотеке и читаонице. Укупно 26349 књига уписано је у електронски каталог који је уређен по библиотекама: Антикварна библиотека – 749, Цезар – 765, Критике и антологије – 1735, Легат 1 Гавриловић – 618, Легати – Газивода, Цинцовић, Боројевић – 212, Литература на страним језицима – 1245, Општа књижевност – 4775, Јужнословенска књижевност – 6907, Поклон Боројевић – 238, Предметна библиотека – 5706, Спомен библиотека Јованке Алексић – 2913, Земун – 316, Градишка – 170. На електронском картону књиге постоје следећи подаци: инвентарни број, назив књиге, назив аутора, сигнатура и место. Библиотека није претплаћена на часописе, али су они нередовно присутни у читаоници захваљујући поклонима појединца.

Ђачко читалиште

Значајану прекретницу у развоју библиотека је остварила оснивањем Ђачког читалишта 1911. године. Читалиште је окупило младе талентоване људе који су вођени знањем својих професора и потребама средине покретали часописе, организовали јавне трибине и јавне часове. Читаоница је деловала на темељима јасно дефинисане мисије – да омогући младима да се што интензивније позабаве лепом књигом и корисним часописима, али и да им да прилику да се самостално потврде кроз научна предавања и дискусије на задате теме. Оснивањем, Ђачка читаоница постаје културни центар Земуна. Извештаји бележе велико интересовање за најновије појаве у лепој књижевности, заинтересованост за књиге моралне садржине, појаву часописа Трезвеност, који се залагао за борбу против алкохолиз- ма, за ученичке дебате, предавања из различитих области науке.
После рата, 1919. читаоница се претворила у Средњошколски просветни клуб, са четири секције: културно-просветном, шаховском, ес перанто и филателистичком секцијом. Клуб је имао сопствени простор у коме су секције радиле по временском распореду. Најактивнија је била културноросветна секција, која је 1924/25. и 1925/26, издавала свој лист Бранково коло где су штампани најбољи ђачки радови. Литерарни састаници, као ваннаставна активност, одржавани су недељом, када су и књиге узимане и враћане из библиотеке. Клуб је 1929. године, у знак сећања на Бранка Радичевића, променио име у Југословенски средњошколски просветни клуб „Бранко Радичевић”. У време Другог светског рата клуб је деловао кроз Литерарну секцију одржавањем литерарних састанака са ангажованим темама. У послератном периоду, сада Културно-уметничко друштво „Бранко Радичевић”, развијало се у складу са потребама естетског образовања и васпитања. У оквиру друштва раде: литерарна, драмска, рецитаторска, хорска, музичка, фолклорна, сликарска, вајарска и ритмичка секција. Да би естетско васпитање било потпуно, школа организује одласке у позоришта, музеје, изложбе, концерте и биоскопе.
Клуб има сопствену „књижницу” која ради по Правилнику књижнице ђачке дружине „Бранко Радичевић” Државне мушке реалне гимназије у Земуну који је ступио на оснагу 3. априла 1939. године. Библиотека је одређена као својина дружине и њоме су се могли користити само чланови дружине.

Школски биоскоп „Просвета”

Први школски бисокоп је отворен 1926. године. Биоскоп као ново педагошко средство, како су га видели професори тада Државне мушке реалне гимназије, зачетак је медијатеке, неопходног дела школске библиотеке. Сваке суботе ученици основних и средње школе гледали су филмове научне и васпитне садржине. До 1929. године биоскоп је сакупио колекцију историјских фи мова. Фонд од 34 филма, користио се за редовна предавања и „изваншколско време”. Професори су истицали потребу за филмовима из свих области науке (филм као очигледна настава). Тежња да школски биоскоп буде подршка наставним и васпитним циљевима школе није се могла остварити како због недо- статка филмова намењених школским програмима, тако и због ограничених финансијских средстава. Појава тон-филмова наговестила је и крај школског биоскопа. Школске 1932/33. године набављена је апаратура за тон филмове. Приход од биоскопских представа био је намењен подизању школског купалишта и набавци чамца. Након тога школски биоскоп се више не помиње у годишњим извештајима школе.

Књижевно-реторичка трибина: Др Милош Ђурић/ Рашко Димитријевић

Од 1995. године, када је Књижевнореторичк трибина „Др Милош Ђурић/Рашко Димитријевић” почела да ради, библиотека Земунске гимназије поново је постала носилац књижевних манифестација општине и града. На трибини су гостовали бројни великани књижевне речи, професори универзитета, књижевни критичари, угледни научници, ученици – ствараоци… Читаоница Земунске гимназије угостила је Мому Капора, Раду Ђуричин, Зорана Јовановића, Владимира Арсенијевића, Драгослава Михаиловића, Олгу Савић, Танасија Узуновића, Давида Албахарија, Милку Стојановић, Живана Сармандића, др Стевана Радовановића, Михаила Пантића, проф. др Душана Иванића, др Ђуру Шушњића, проф. др Радована Поповића, проф. др Мила Ломпара, Гојка Шантића, Милоја Данојчића, Стевана Раичковића, Александра Јовановића, Милана Цветковића, Александра Баљака, Витомира Теофиловића, Горана Гаћешу, Његову Светост патријарха српског господина Павла, проф. др Радована Биговића, Загорку Пиварски, Ненада Грујучића, Татјану Бељаков, Рајка Петрова Нога, Исидору Бјелицу, Милана Ст. Протића, Душана Ковачевића, Новака Симића, Светлану Велмар-Јанковић, Љиљану Хабјановић-Ђуровић, Бранку Гајић, Мирјану Митровић, Милутина Милошевића, Зденку Чебашек-Травник, др Зорицу Мршевић, Тању Ивановић, Драгана Димитријевића, Горана Петровића, проф. др Александра Јеркова…

Мр Славица Јанковић, Медицинска школа „Надежда Петровић“, Београд

IFLA је невладина и независна међународна федерација библиотечких удружења и институција, која окупља око 1600 чланова из 145 земаља. IFLA представља отво- рени форум за размену идеја, подстицање заједничких пројеката и истраживања на свим пољима библиотечкоинформационе делатности. Највиши форум IFLA-е је Генерална скупштина коју чине делегати, представници свих чланова. Делегати Генералне скупштине предлажу и бирају председника IFLA- е, чланове Извршног одбора и руководиоце стручних секција и округлих столова. Сви пројекти IFLA- е реализују се кроз пет основних програма и осам одељења са 32 секције и 12 округлих столова. IFLA- ино одељење под називом „Јавне библиотеке“ има најзначајнију улогу у одређивању циљева и функција савремених јавних народних библиотека. Ово одељење се састоји од шест секција: јавне народне библиотеке, библиотеке за хендикепиране особе, дечије библиотеке, школске библиотеке, библиотеке за слепе и библиотечке услуге за мултикултуралну популацију и четири округла стола који се баве проблематиком документационих центара за дечију литературу, националних центара за библиотечке услуге, покретних библиотека и библиотека у великим градским центрима.
Јавне библиотеке обављају своју делатност према националним и међународним стандардима којим се утврђују врсте послова и активности. Најутицајнији и најзначајнији су IFLA-ини Стандарди за јавне библиотеке који су први пут публиковани 1973. године, а допуњени 1977. године. Важно је нагласити да је IFLA преиспитујући актуелност поменутих стандарда закључила да су заједнички нормативи превазиђени у савременом окружењу услед великих разлика између развијенијих земаља, земаља у транзицији и неразвијених земаља. Стога IFLA 1986. године објављује Смернице за јавне библиотеке¹ чију основу чине препоруке – шта треба урадити и са којим стручним и друштвеним циљевима. Насупрот правилима, IFLA је истакла искуства развијених библиотечких система у оквиру којих свака јавна библиотека може деловати у складу са својим особеностима, и информационим, културним, образовним и рекреативним потребама својих грађана, а у складу са потребама глобалне заједнице и новим захтевима информатичког доба.
Одговарајући на нове изазове савременог друштва, IFLA је основала Секцију библиотека за децу и омладину. Циљ Секције је да пружа помоћ јавним библиотекама приликом увођења услуга за децу.
У стратешком плану за 2004/2005. годину, као своје професионалне приоритете Секција истиче: побољшање улоге библиотеке у друштву, развој библиотекарске професије и промоцију стандарда, упутстава и најбољих примера у пракси. У оквиру својих активности, Секција је предвидела следеће задатке:
1. Објављивање Упутства за де- чије библиотеке, промоцију и презентацију истих као и превођење на шпански, немачки и руски;
2. Подстицање развоја међународне информатичке мреже и укључивање особља и корисника у њену активну примену;
3. Припрема локалних и регионалних сусрета, припрема Конференције у Буенос Ајресу 2004. године;
4. Отварање Форума за дискусије о различитим темама;
5. Номинација за најбоље ауторе и илустраторе дечијих књига, читалачки пројекат или особу која је допринела промоцији читања међу децом;
6. Ширење информација о деловању;
7. Осавременити веб страницу и отворити простор за презентацију најбољих примера из праксе земаља чланица Секције;
8. Публиковати две теме годишње у часопису SCL Newsletter;
9. Сарадња са Међународном читалачком асоцијацијом (International Reading Association) и Међународним одбором за књиге за младе (International Board on Books for Young people) и промоција Међународне дечије дигиталне библиотеке (International Children‘s Digital Library) и
10. Заједнички рад са школским библиотекама и Истраживачким центром Секције на припреми конференција у чијем ће програму бити обухваћене следеће теме: образовање и библиотеке, читање и библиотеке, промоција читања, образовна литература, развој читалач- ког материјала, литература на страним језицима, читалачки материјал на матерњем језику, извештаји о релевантним истраживањима и значајнији пројекти.
Имајући у виду различите финансијске и организационе капацитете библиотека у околностима великих економских и културних разлика богатих и сиромашних земаља, Стални одбор Секције библиотека за децу и омладину дефинисао је Упутства за дечије библиоте- ке (Guiddlines for Children‘s Libraries Services)². Упутства су усклађена са следећим публикацијама: IFLA- иним и UNESCO Манифестом за народне библиотеке; Упутствима за народне библиотеке; IFLA-иним и UNESCO-вим упутствима за развој служби и услуга и Упутствима за библиотекарске услуге за младе.
Сврха „Упутстава за дечије библиотеке“ је да помогне народним библиотекама у различитим земљама света да уведу висококвалитетне услуге за децу. У изради Упутстава се уважила вишеструка могућност комуникацијских достигнућа, али и све већа информацијска и културолошка разноликост новог доба која је унапредила развој библиотека за децу, али и библиотека уопште. Публикација је намењена библиотекарима, библиотечкој администрацији и онима који доносе одлуке везане за рад библиотека, студентима и професорима библиотекарства и информатике.
Први део Упутства односи се на објашњавање основних задатака дечије библиотеке са посебним нагласком да у вишејезичким земљама треба обезбедити књиге и аудиовизуелну грађу за децу на њиховом језику. други део је опширни и темељни приказ следећих тема: задовољавање потреба деце, циљне групе, циљеви, финансирање, грађа, критеријуми за избор грађе, простор, услуге, сарадња са другим установама, слика дечије библиотеке у јавности, библиотечко особље, руковођење и вредновање. Трећи део указује и апелује на потребу свих да се укључе у рад Секције, пруже одговарајућу помоћ и дају нове информације.
Као основни задаци дечје биб- лиотеке истичу се:
Осигуравањем широког избора грађе и активности, народне библиотеке пружају деци могућност да осете радост читања и узбуђење откривања знања и дела маште. Децу и родитеље треба подучавати како да што боље искористе могућности које им пружа библиотека као и да развију вештине коришћења штампане и електронске грађе;
Народне библиотеке имају посебну одговорност у подршци учења читања и активности везане за библиотечке службе и изворе;
Децу треба охрабривати да се користе библиотеком од малих ногу, јер то повећава вероватност да ће и остати корисници библиотеке;
У вишејезичним библиотекама треба осигурати књиге и аудиовизуелну грађу за децу на њиховом матерњем језику.
Упутство за дечје библиотеке истиче да дечја библиотека мора да задовољи потребе деце у складу са Конвенцијом о правима детета Уједињених нација која наглашава право сваког детета да у потпуности развије своје потенцијале и оствари право на слободан и бесплатан приступ информацијама, грађи и програмима, под једнаким условима за све, без обзира на пол, расу, верску, националну и културну припадност, језик, социјални статус, умне и физичке способности и вештине. Иако на дете утичу многи глобални чиниоци, акценат је стављен на локалну заједницу, јер се одрастање детета одвија у локалној средини.
Према Упутствима из 2003. го- дине, дечије библиотеке имају следеће циљеве:
Сваком детету осигурати право на информацију, функционалну, визуелну, дигиталну и медијску писменост, културни развој, развој вештина и навика читања, доживотно учење и креативне програме у слободно време;
Сваком детету омогућити слободан приступ изворима и медијима;
Организовати различите активности за децу, родитеље, васпитаче и учитеље;
Омогућити породицама учество- вање у животу заједнице;
Оснажити децу и заговарати њихову слободу и сигурност;
Охрабривати децу да постану са- мопоуздани и способни људи;
Залагати се за мир у свету.
Дечије библиотеке су индивиду ално или групно намењене различитим корисничким групама. До сада су препознате следеће групе: дојенчад и мала деца, деца предшколског узраста, деца школског узраста до тринаесте године, деца са посебним потребама, родитељи и други чланови породице, васпитачи и учитељи и одрасле особе које раде са децом, књигама и медијима.
Стога дечије библиотеке тре- ба да поседују различиту развојно примерену грађу у свим форматима: штампана грађа (касете, дигитални видео дискови, компакт дискови); играчке, едукативне игре, рачунаре, софтвере и приступ интернету. При избору грађе морају се поштовати критеријуми који обезбеђују висок квалитет грађе, грађа мора бити примерена узрасту корисника, мора бити савремена, одраз разноликих вредности и мишљења, одраз културе локалне заједнице, али и увод у глобалну заједницу. Приликом формирања збирке и услуга библиотекари морају одабрати грађу у складу са постављеним циљевима и потребама препознатих циљних група, а у складу са следећим критеријуми- ма: висок квалитет грађе, савременост, прилагођеност узрасту, одраз разноликих вредности и мишљења, одраз културе локалне заједнице и увод у глобалну заједницу.
Упутства за дечије библиотеке сугеришу уређење ентеријера са којим се дете може идентификовати. Да би библиотека била привлачно и узбудљиво место за кориснике, она мора поседовати простор који се лако препознаје и разликује се од осталих делова библиотеке (посебно је уређен, намештен, окречен).
Услуге за децу треба једнако третирати као и услуге за одрасле, сматрају чланови Сталног одбора Секције библиотеке за децу и младе. Оне морају задовољити информацијске и културне потребе, као и потребе за разонодом и забавом што подразумева: издавање различите грађе, пружање информација и референсних услуга, помоћ деци да одаберу грађу, активно учешће деце у бирању грађе и развоју библиотечких услуга, организовање обуке за стицање вештина неопходних за сналажење у библиотеци и информацијско описмењавање, мотивација за читање, организовање креативних програма и причање прича, едукација родитеља, васпитача и учитеља, обезбеђивање референсне литературе и образовање за васпитаче, учитеље и библиотекаре, сарадња са организацијама и установама у заједници (задовољити потребу за књигом локалних установа кроз истраживање информационих и културних потреба локалне заједнице; школе, амбуланте, дечији вртићи као партнери у активностима популарисања читања међу децом, родитељима и особама које се професионално баве децом).
У Упутствима за дечије библиотеке се уводи појам менаџера у библиотеци као вештог руководиоца који користи неопходна маркетиншка средства и услуге дечијих библиотека, континуирано развија и промовише у локалној и широј заједници. Неопходно је дечије библиотеке представити и у јавности имајући у виду чињеницу да је борба за дететово време и пажњу све већа. У јавности се стално мора истицати да су вештина читања и писменост неопходне за комуникацију.³
На састанку Сталног одбора IFLA-ине Секције библиотека за децу и младе 2004. године истакнута је важност следећих активности: припрема конференције у Буенос Ајресу под насловом „Описмењавање од беба до тинејџера“, нужност промовисања Упутстава за библиотечке услуге за децу, прикупљање најбољих примера из праксе дечијих библиотека у земљама чланицама кроз пројекат који ће се састојати од кратких прилога на мрежној страници „Шта има ново у твојој земљи“, критеријуми за номинацију читалачког пројекта за Astrid Lindgren Award, у сваком броју Новости Секције договорено је да се представи по једна де- чија библиотека из света.

НАПОМЕНЕ: 1 Guidelines for Public Libraries, prepared for IFLA, 1986. 2 Guidelines for Children’s Libraries Services, The Hague, IFLA Headquarters, 2003. 3 Смернице за библиотечке услуге за децу, Хрватско књижничарско друштво, Загреб, 2004. 4 Libraries for Children and Young Adults Section, Strategic Plan 2004‑2005, http://www.ifla.org/VII/s10/annual/sp10-04. htm, posećen 16. 10. 2004.