Слободан Станишић

Реч са отварања 20. Мајског сајма књига у Народној библиотеци Бор

Од пратренутка у коме је прачовеку пала на ум мисао да у камен уреже прареч до данас, када их „урезујемо“ на екран рачунара, дух човечанства је испуњен писмом. Од зида пећине, преко пергамента, просте, грубе и фине хартије, до CD-издања, књиге су цртане, писане својеручно, по Гутенберговом открићу отискиване данима, да би данас читаво издање било готово за неколико часова.
Књига се у свом изворном облику није много изменила кроз столећа. Није се изменила ни потреба да се нешто саопшти на простору између корица. Расла је само читалачка жеђ, жеља за новим издањем, као жеља да се књига поседује у личној библиотеци.
Када су књиге пожелеле да се окупе на једном месту, осмишљени су сајмови књига. Тако је гесло – где је људи, ту је и књига, захваљујући сајму мало измањено – где су књиге, ту су и људи.
Будући да сам своје животно опредељење везао за књигу, дозволите да кажем стих са страница једне од њих:
Дан је исплетен од малих ствари,
од безброј петљи чистог сна,
много се малих љубави ћари
кроз окно жеља без дна.
Велики дани наиђу ретко,
споро прескачу мале међе,
једном се догоде у животу,
а понекад и ређе.
Нека ово буде леп и велики дан за књигу.