Тамара Бутиган-Вучај

Пројекат дигиталне библиотеке у Народној библиотеци Србије отпочиње 2002. године. Тада смо Дигиталну НБС видели као потпуно паралелну виртуелну институцију физичкој библиотеци, али „имуну на шумове и ометања, имуну на ентропију“. Био је то одговор Народне библиотеке Србије на „свепрожимајући малигни процес социјалне и културне ентропије“² у друштву у Србији, деведесетих година прошлог века. Већ 2003. године, коренито се мења стратегија развоја НБС у правцу укључивања у светске информационе токове, постизања равноправнијег положаја међу националним библиотекама света и посебно у правцу трансформације Библиотеке од запуштеног музеја књиге у информациони ресурс развоја читавог српског друштва. Дугорочна стратегија развоја Библиотеке базира се на визији изградње Народне библиотеке Србије 2 која подразумева потпуно нове стандарде рада:
– подизање постојећих класичних функција Библиотеке на виши ниво,
– увођење нових функција у складу са потребама које налажу информационо и демократско грађанско друштво.
У оквиру Народне библиотеке Србије 2, први пут је у стратегију уврштена изградња Дигиталне НБС, дигиталне библиотеке која подразумева не само дигиталне збирке, већ и остале дигиталне ресурсе: е-књиге, DVD и CD издања, ОPAC каталоге, библиографије.
Након више од пет година рада на дигитализацији, који пре свега карактеришемо као пионирски и ентузијастички, имамо Одељење за развој Дигиталне НБС, прво и једино такве врсте у Србији, дигиталну библиотеку са преко 60 дигиталних збирки и преко пола милиона дигиталних докумената (www.digital.nbs. bg.ac.yu), више пројеката у којима учествујемо са својим дигиталним збиркама и последње, али не најмање важно: отвореност и планове за даље ширење и развој.

Почеци дигитализације и конципирање збирки

Самом процесу дигитализације претходило је суочавање са овим новим правцем развоја библиотеке, кроз разне видове едукације и прикупљање информација. Потребно је било прихватити дигитализацију и дигиталне документе као саставни део библиотечког пословања. Првобитна идеја о дигиталној библиотеци прилагођена је реалним могућностима и потребама Библиотеке. Пројекат дигитализације у Народној библиотеци Србије први је у Србији предвидео систематску дигитализацију грађе. На располагању су били само модели дигиталних библиотека других националних библиотека, у то време две највеће: Француске националне библиотеке (www.gallica.fr) и Конгресне библиотеке у Вашингтону (www. memory.loc.gov ). Онлајн доступни документи који су пратили ове велике пројекте дигитализације давали су добре смернице али не и најважније: хардверску и софтверску подршку и стручњаке са искуством. Иницијатива Националног центра за дигитализацију (НЦД) је тек била покренута, сви су доста очекивали од ове иницијативе, а нарочито у погледу стандарда, у домену техничких препорука, метаподатака и начина архивирања грађе.
У почетку се размишљало о го- товим бесплатним софтверским пакетима за организацију дигиталних докумената. Производ таквог размишљања је тестирање бесплатног новозеландског софтвера за дигиталне библиотеке Greenstone, баш у сарадњи са НЦД-ом, односно Математичким институтом САНУ. Током 2003. Године, у Greenstone је запаковано неколико јединица дигиталне грађе: једна е-књига, један број часописа Зенит и једно писмо из збирке млађих рукописа из посебних фондова НБС. Резултати нису били рђави, али смо увидели да ово решење не одговара нашим потребама, јер је Greenstone у то време углавном подржавао текстуалне дигиталне формате, а ми смо међу приоритетима за дигитализацију имали углавном грађу која је захтевала сликовне формате (рукописне књиге, највреднија грађа посебних фондова и стара Периодика и посебни фондови).
Стратегија дигитализације у НБС је документ усвојен 2003. године, њиме су дефинисани приоритети дигитализације у Библиотеци и основни предуслови за оснивање новог одељења за дигитализацију, као и концепција дигиталних збирки са акцентом на отвореност за допуњавање садржаја.
Критеријуми за одређивање приоритета дигитализације базирани су на препорукама IFLA-е и UNESCO-а: највреднија грађа у нашим фондовима, физички угрожена грађа, најтраженија грађа, уз поштовање ауторских и других права. Тако је апсолутни приоритет у дигитализацији припао збирци ћирилских рукописа, као најдрагоценијој и најстаријој збирци. Сама Народна библиотека поседује релативно малу збирку од 300 рукописних књига (за време бомбардовања Београда, 6. априла1941, комплетна збирка рукописних књига је изгорела), али јој је поверено на чување још неколико стотина рукописних књига из српских манастира. Сви су ови рукописи дигитализовани и упаковани заједно са описима на компакт дискове и тако доступни корисницима у посебној, археографској читаоници НБС. Најстарији рукописни споменик српске културе из 12. века, Мирослављево јеванђеље, које се чува у Народном музеју у Београду, такође је дигитализовано у Народној библиотеци Србије. Оно се налази на UNESCO- вој листи светске баштине: Памћење света, а номинацију је спровела Народна библиотека Србије у сарадњи са стручњацима из Народног музеја и Института за књижевност САНУ. Библиотека ће настави- ти да дигитализује српске рукопис- не споменике са идејом да једнога дана омогући што потпунији увид у овај део националне баштине. До сада су у дигиталну збирку ћирилских рукописа уврштене и дигиталне копије неких рукописа који су у приватном власништву, као Никољско јеванђеље из приватне библиотеке сер Честера Битија из Даблина, Ирска. У овој збирци је и дигитална збирка Копитарових словенских рукописа, коју је НБС добила на поклон од словеначке националне и универзитетске библиотеке из Љубљане. Приоритет број два за дигитализацију представљале су дневне новине, у првом реду Политика, чији су бројеви са почетка 20. века били у јако лошем стању, а веома тражени од стране корисника. И док је дигитализација рукописних књига обављана директно са оригинала, код новина се кренуло са скенирањем микрофилмова. Период од 1904. до 2000. године је готово комплетно скениран, део ове дигиталне збирке је онлајн доступан, и то онај за период: 1904-1941. У пројекту дигитализације Политике, од првог дана сарађујемо са издавачком кућом Политика. У плану је и дигитализација дневних новина Правда и Време, које су излазиле у периоду пре Другог светског рата. Међу приоритетима за дигитализацију нашла се и највреднија грађа наших посебних фондова, сврстана у шест дигиталних збирки које се непрекидно допуњавају. Збирка грамофонских плоча на 78 обртаја, која броји више од 1.000 јединица, једина је збирка коју смо дигитализовали изван библиотеке, у сарадњи са комерцијалним студијима за дигитализацију. Ова дигитална збирка је уједно и једина несликовна збирка у Дигиталној НБС.
Предуслови за оснивање посебног одељења за дигитализацију, тада Дигиталног центра НБС, подразумевали су одређену опрему за дигитализацију: скенере, микрофилмске камере и скенере за микрофилм као и сервере и системе за чување дигиталних копија, затим софтвер за обраду дигиталних слика, оптичко препознавање карактера (OCR), израду презентација, као и стратешки тим од најмање четворо људи који би бринули о свим аспектима процеса дигитализације: од приоритета и одабира грађе за дигитализацију, преко метаподатака, физичког скенирања грађе до националне и међународне сарадње на овом пољу. Данашње Одељење за развој Дигиталне НБС постоји од 2005. године, а броји осморо запослених и просечно два војника на цивилном служењу војног рока. Војници на цивилном служењу су доста помогли и помажу у процесу физичког скенирања грађе, од 2003. године, откада постоји сарадња Народне библиотеке са Војском Југославије (касније Србије и Црне Горе, и коначно Србије).
Када је реч о конципирању ди- гиталних збирки, постоје две целине у дигиталној библиотеци НБС које одступају од основне дефиниције дигиталних збирки, то су: Каталози и библиографије и Разно. У првој су резултати једне од првих акција дигитализације у НБС: скенирања 14 томова Каталога књига на језицима југословенских народа: 1868-1972, у првом реду за потребе пројекта ретроспективне конверзије. Поред овог извора, збирка садржи и текућу онлајн библиографију Србије, као и ретроспективну српску библиографију. Међу изворима груписаним у рубрици Разно налазе се дигиталне целине наста- ле за потребе културних програма НБС или посебних пројеката. Ови извори намењени су најширој јавности, једна од збирки пружа увид у свих тринаест српских устава, од 1835. до 2007. године. Путем дигитализације докумената из политичке историје Србије, Народна библиотека настоји да побољша цивилну културу грађана Србије.
Масовна дигитализација почела је у Библиотеци крајем 2004. године, када је Библиотека набавила први професионални скенер BookEye, немачког произвођача Imageware. Куповина ове вредне опреме била је захтевна, али не само у финансијском смислу: куповина првог професионалног скенера у земљи била је такође пионирски подухват. И тада, код куповине, а и данас, код сервисирања, драгоцена нам је сарадња са хрватском фирмом Еко Монитор, која има представништво у Београду.
Дигитална НБС гради се на при- нципима отвореног приступа знању и информацијама за све, чинећи онлајн доступним дигитализоване фондове националне библиотеке.

Српска дечја дигитална библиотека

Први прави пројекат дигита- лизације и један од првих пројеката у НБС уопште била је Српска дечја дигитална библиотека. До њене реализације дошло је након низа случајних околности, али уз велику позитивну енергију и ентузијазам у самој Библиотеци. Наиме, Народна библиотека Србије се укључила у пројекат Међународне дечје дигиталне библиотеке (ICDL – International Children’s Digital library, www.icdl.org) 2003. године. Циљеви овог међународног пројекта, који је координиран од стране Универзитета у Мериленду и Института за дечју књижевност у Минхену, били су да пружи онлајн приступ за 100.000 дечјих књига на 100 различитих језика, до краја 2007. године. Свих 130 књига на српском језику, које је одабрао национални уређивачки одбор, састављен од професора дечје књижевности и библиотекара, скенирано је на равном скенеру, а иновативни софтвер за презентацију ових књига, по угледу на британски програм Turning the pages, производ је програмерског тима у Библиотеци. Ово софтверско решење добило је више признања, а најзначајније нам је признање корисника, који своје задовољство овом збирком често поделе са нама. Од 2005. године, садржај ове дигиталне збирке доступан је онлајн, на чему можемо да захвалимо издавачима ових књига који су нам уступили ауторска права за овај вид презентације, и на тај начин постали наши партнери на овом важном националном пројекту и на потенцијалним будућим пројектима.

НБС и Национални центар за дигитализацију

Средином 2002. године, иницијатива за оснивањем центра који би се систематски бавио дигитализацијом националне баштине, потекла је из три институције: Математичког института САНУ, Археолошког института САНУ и Математичког факултета. Два математичара и један археолог сарађивали су на иновационом пројекту I 1.1130 Министарства за науку и технологију Србије, и као резултат тог пројекта, настало је непрофитно CD издање: Старе карте, гравире и фотографије из Музеја града Београда. Била је то једна од првих српских мултимедијалних дигиталних збирки у офлајн, али и онлајн приступу. Идеја Центра била је да најпре укључи све водеће националне институције културе које би се укључиле у дигитализацију националне баштине уз помоћ научних институција које подржавају дигитализацију. На принципу концентричних кругова, преко националних (матичних) институција, у НЦД би се укључиле и институције локалног карактера. Идеју Центра подржале су следеће институције: Народна библиотека Србије, Народни музеј, Републички завод за заштиту споменика културе, Југословенска кинотека, Архив Србије и Архив Југославије и три поменуте академске институције. Тако је створена прва неформална мрежа институција културе и науке, потенцијалних носилаца дигитализације националне баштине. Замишљено је да се делатност НЦД-а концентрише на праћење светских и дефинисање националних стандарда у стручној обради, на чување и презентовање националног културног и научног наслеђа, као и на координацију рада и размену идеја међу установама окупљеним на пројектима дигитализације. Међу циљевима НЦД-а је и развој стратегије за миграцију већ дигитализованих података, како то буде захтевао развој технологије.
Национални центар за дигитализацију још увек није институци- онализован, иако је постојало разумевање за идеју Центра у надлежним министарствима, сада већ у више сазива. И поред тога, НЦД има доста резултата.
Оформљен је Одбор за оснивање Националног центра за дигитализацију са представницима свих институција које су пружиле подршку.
Креирана је Интернет презента ција (www.ncd.matf.bg.ac.yu/ ).
Одржано је 6 годишњих стручно-научних скупова: Нове технологије и стандарди: дигитализација националне баштине. На овим скуповима могу се чути излагања из академских кругова, али и крајње тривијална која упознају са реалном ситуацијом с дигитализацијом у појединим институцијама. Овај скуп почињу да прате медији у последњих пар година, како дигитализација постаје све раширенија.
Покренут је часопис Преглед Националног центра за дигитализацију са међународном редакцијом (9 бројева, е-приступ са wеб презентације НЦД-а), који објављује радове са скупова које организује НЦД.
Потписан је Уговор о сарадњи на пољу дигитализације са италијанским Министартсвом културе и европском мрежом MINERVA.
Покренута регионална иницијатива SEEDI (South-Eastern European Digitization Initiative) која окупља 13 земаља из региона.
Учешће у организацији 4 међународне конференције о дигитализацији (Београд 2004, Охрид 2005, Софија 2006, Цетиње 2007.);
Учешћа на међународним скуповима и летњим школама са темом дигитализације.
Формирање Комитета за дигитализацију при Комисији за сарадњу Србије са UNESCO-ом 2006. године
За остваривање систематских циљева НЦД-а неопходно је формирати НЦД као стратешко тело на нивоу државе (Национални савет), формулисати основу националне стратегије у области дигитализације баштине (циљеви, приоритети, стандарди, начини спровођења, одговорна тела), стратегију преточити у одговарајуће законе, радити на укључивању у европске и светске пројекте дигитализације (оквирни програми FP7, eContentPlus, Culture 2007, World Digital Library), опремити један оперативни центар за дигитализацију културних добара од посебног значаја.
Све институције укључене у иницијативу НЦД-а, годишњом чланарином помажу одржавање националне конференције и штампање часописа. Највећи допринос који је једна неоснована институција овог типа могла да направи и јесте да потакне људе да размишљају о дигитализацији и примени нових технологија, да их приближи међусобно и да створи такозвану људску мрежу, која је још увек најјача међу мрежама. Многи су у Србији разочарани овим Центром, очекивали су мно- го више конкретне помоћи у погледу стандарда и препорука за дигитализацију, али мора се констатовати да је веома упитна реална моћ једне иницијативе на тако конкретним пројектима као што су они ди-итализације. Народна библиотека Србије је безрезервно подржавала НЦД од самог почетка, и без обзира на тренутну водећу позицију у дигитализацији, ни у једном тренутку није запостављала ову иницијативу, свесна да се истински прогрес може направити само равномерним развојем и дељењем знања и ресурса.

НБС у европским и светским пројектима дигитализације

Европска библиотека (www. theeuropeanlibrary.org), као најзначајнији пројекат Конференције директора националних библиотека Европе (CENL), реализован је као пратећи програм у оквиру Петог оквирног програма за развој информационог друштва и технологија Европске уније, уз финансијску подршку Европске комисије и библиотека чланица CENL-а, у периоду од 2001. до 2004. године. Од 2005. године, Европска библиотека се финансира од стране националних библиотека, чланица CENL-а, пуноправних партнера у пројекту, када се овај пројекат отвара за нове партнере. Народна библиотека Србије је искористила ову прилику и уз националне библиотеке Аустрије и Хрватске, 1. јула 2005. стекла статус пуноправног партнера у пројекту. Да би постала пуноправни партнер, било је неопходно да НБС испуни низ захтева, и то у домену примена информационих технологија, дигитализације националне баштине и изградње електронских каталога. У овом партнерству Народну библиотеку Србије финансијски су подржали Министарство културе Републике Србије и Фонд за отворено друштво. Учешће у пројекту Европске библиотеке за НБС је значајно у сваком погледу, а најзначајније за саму дигиталну библиотеку, која је за ове две године значајно унапређена у технолошком смислу у првом реду, а само формирање збирки је убрзано роковима пројекта. НБС је на порталу Европске библиотеке заступљена са десет дигиталних збирки, пет збирки је претраживо са Портала, а пет збирки је доступно само за прегледање. У припреми су још три дигиталне збирке које ћемо укључити до краја 2007. године. Од ове године се на иницијативу НБС, у оквиру Европске библиотеке, почело са реализацијом пројекта европске дигиталне збирке на ромском језику, у коме ће учествовати све националне библиотеке Европе које поседују грађу на ромском језику, а НБС је координатор овог пројекта. Веб странице овог пројекта креиране су у Вики окружењу (www.digital.nbs.bg.ac.yu/ romani/wiki/ ) и садрже библиографије књига на ромском језику из петнаестак националних библиотека, као и демо збирку од пет књига на ромском језику из фондова НБС. Сарадник на овом пројекту Народној библиотеци је фондација Next Page из Софије.
У пројекат ENRICH, који за циљ има изградњу европске дигиталне библиотеке рукописних књига, Народна библиотека Србије укључена је као придружени партнер. Наиме, Чешка национална библиотека заједно са још 17 пуноправних партнерских институција и око 10 придружених из више европских земаља, намерава да изгради дигиталну библиотеку рукописних књига која би пружала неограничени приступ физички одвојеним дигиталним рукописним изворима. Она ће се заснивати на дигиталној библиотеци чешког Манускрипторијума (www.manuscriptorium. com), који већ данас садржи око 1.000.000 дигитализованих страница рукописа из више од 30 чешких и иностраних институција. До краја пројекта, корисници ће имати приступ до више од 5 милиона дигитализованих страница и других података као и до потпуних каталошких описа.
У току су припреме за прикљу- чивање европском пројекту е-Књиге на захтев (EOD – eBooks on Demand, www.books2ebooks.eu), који се од 2006. остварује у оквиру eTEN програма “Дигитализација на захтев”. Овај пројекат координира Библиотека Универзитета у Инсбруку, а укључено је до сада 13 европских библиотека из 8 земаља Европе.
Народна библиотека Србије је у преговорима са Француском националном библиотеком око партнерства у пројекту Франкофоне дигиталне библиотеке, која би требало да окупи дигитализоване франкофоне изворе из свих националних библиотека света. Такође се воде прелиминарни разговори о укључивању једног броја дигиталних збирки НБС у Светску дигиталну библиотеку, коју је покренула Конгресна библиотека из Вашингтона.

НБС и медијска документација

Народна библиотека Србије већ пет година сарађује са комерцијалном Ебарт медијском документацијом, за коју дигитализује чланке из недељника Нин, Време, Економист и Репортер, а за узврат својим корисницима са рачунара у е-читаоници омогућава слободан приступ до ове значајне архиве новинских чланака у пуном тексту. Заједнички је и пројекат Европске интеграције у српској штампи, као и будући: Интервјуи из локалних новина и часописа: 1987–2000, тачније у периоду од 8. седнице 23. септембра 1987. године до демократских промена у Србији, 5. октобра 2000. године.
За потребе документационог центра Ратови 1991–1999, дигитализовани су чланци из Политике из периода 1991–1995, који покривају четири теме: Вуковар, Дубровник, Сарајево и Сребреница. Овај центар је у међувремену пресељен у Народну библиотеку, тако да је сарадња настављена.

Дигитална библиотека Србије и сарадња са институцијама културе у Србији

Почев од 2006. године, јавне библиотеке у Србији почињу интензив- није да се окрећу дигитализацији, неке бибиотеке су већ формирале прве дигиталне збирке и омогућиле онлајн приступ. Углавном се ради о завичајним збиркама ових библиотека, које по дефиницији представљају драгоцени део националне баштине, и могле би да представљају значајан допринос народних библиотека будућој Дигиталној библиотеци Србије. Одељење за развој Дигиталне НБС сарађује са свим библиотекама које се обрате за стручну помоћ и спремно је да подели своје хардверске и софтверске ресурсе са Србијом. Сарадња се остварује кроз скенирање грађе, консултације и практична упутства, праксу библиотекара из Србије у Одељењу. Очекујемо да ће најзначајнији партнер у пројекту Дигиталне библиотеке Србије бити Библиотека Матице српске из Новог Сада, чији се богати фондови не преклапају у потпу- ности са фондовима НБС, али и све јавне библиотеке које буду биле заинтересоване.
Сарадња НБС са музејским и архвским институцијама остварује се углавном као једнострана, Народна библиотека Србије обавља услужно скенирање за ове институције, посебно за Музеј савремене уметности у Београду. Очекујемо да ћемо у великим збиркама будуће Дигиталне библиотеке Србије, посебно у збиркама Српска уметност и Српска наука, значајније сарађивати са овим институцијама. Дигитализација ће извесно повезати архиве, музеје и библиотеке, због транспарентности и комуникација које су неопходне у развијању дигиталних збирки. Национални центар за дигитализацију у Србији већ је учинио много на међусобном упознавању ова три значајна сектора у култури, као и на препознавању потенцијалних партнера у пројектима дигитализације.

Резиме

Након 2000. године, национална библиотека Србије ушла је у процес реорганизације и трансформа- ције у модерну библиотеку 21. века. У склопу овог дуготрајног процеса, током 2002. године, први пут је осмишљена Дигитална Народна библиотека Србије, као потпуно паралелна виртуелна институција постојећој. Ова визија се реализује корак по корак свих ових година, уз бројне изазове и потешкоће и уз низ пионирских корака у дигитализацији, у земљи у којој дигитализација још увек почиње. У првим годинама развоја дигиталне библиотеке, уз перманентно учење о дигитализацији, развијала су се и властита софтверска решења, једно од њих примењено је за израду прве дигиталне збирке, Српске дечје дигиталне библиотеке. Позитивне оцене које је добијала ова збирка охрабривале су да се настави у истом правцу. Након пет година развоја, Дигитална Народна библиотека Србије садржи око 60 дигиталних збирки, које обухватају све врсте библиотечке грађе, све су доступне на Интернет локацији www. digital.nbs.bg.ac.yu, поштујући принцип слободног приступа знању и информацијама.
Народна библиотека Србије несебично даје подршку другим институцијама у пројектима дигитализације у земљи, уз спремност да подели хардверске и софтверске ресурсе којима располаже. Међу подржаним пројектима је и иницијатива Националног центра за дигитализацију, која постоји од 2002. године.
Пројекат дигитализације Народне библиотеке садржи доста оригиналних и храбрих решења: нека од њих су свесно одабрана, док су нека прихватана као једина могућа, у реалним просторним, временским и економским координатама.

НАПОМЕНА: ¹ Рад је презентован на конференцији Европске смјернице за сарадњу локалних културних институција – библиотека, архива и музеја, Сарајево, 21−22. септембар ² Речи Сретена Угричића на презентацији Националног центра за дигитализацију, 13. јуна 2002, www.nbs.bg.ac.yu/view_file.php?file_ id=1306