Представљање књиге Шта пије крава?: психологија рационалног мишљења. Гошћа библиотеке биће проф. др Каја Дамњановић. С ауторком ћемо разговарати о историји истраживања људске рационалности и савременим приступима вишим когнитивним процесима из психолошког угла и угла других когнитивних наука, о томе да ли смо и зашто „когнитивне штедише“, о когнитивним пристрасностима, намерном незнању и другим темама у вези с начином на који мислимо и, последично, одлучујемо односно (не) ризикујемо.
Каја Дамњановић је ванредна професорица на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где предаје психологију и истражује мишљење. Сарадница је Лабораторије за експерименталну психологију Одељења за психологију и добитница награде Друштва психолога Србије за популаризацију савремене психологије 2022. године.
Гост библиотеке биће Зоран Пеневски, стрип-сценариста (Љубазни лешеви, Исидор и нељудска бића, Олга&Филип: књишки мољци; Корпоративни пандемонијум…); романописац и приповедач (Поноћ у њеним рукама, Елегија о белој девојчици…; серијал Океан од папира и друге књиге за децу и/или младе), преводилац, уредник… Са Зораном разговарамо о смеху и страху, људском и нељудском, о (црном) хумору и поробљавању људских емоција…
У четвртак, 30. маја, од 10 сати Зоран наставља дружење у библиотеци, с читаоцима својих књига за децу.
Представљање збирки песама Прелепа катастрофа Јелене Трајковић и Поетике хаоса Лазара Беговића, у оквиру Дана књиге Народне библиотеке Бор.
Млади суграђани Јелена Трајковић (Бор, 2002) и Лазар Беговић (Бор, 1998) представиће се својим дебитантским збиркама лирских песама, чији оксиморонски наслови, допуњујући се међусобно, указују на кључне компоненте савременог омладинског/младалачког (али не и само младалачког) доживљаја света – на искуства катастрофичности и хаотичности, наспрам којих опстају и потреба и потрага за лепотом, редом и (по)етиком, потрага у коју свака нова генерација ипак мора изнова да крене, служећи се својим језичким средствима, идејама и способностима. Нова књижевна имена показују да је страст за књигама и књижевношћу, за читањем туђих и обликовањем сопствених израза немира и чежњи, сумњи и нада и даље модерна, увек актуелна и још једнако битна за саморазумевање и истанчавање сопствене осећајности.
Ти стварно немаш појма ко сам ја? Презентација/предавање уметнице Милице Ружичић о процесима у стваралачком раду.
Милица Ружичић је мултимедијална уметница и др ликовних уметности, између осталог. Међу њеним, углавном друштвенокритички настројеним уметничким делима и пројектима – сликама, интерактивним инсталацијама, видео-радовима и другим – налази се и „Борски пудинг“, серија акварела израђених у оквиру пројекта Ескамонтажа Горана Миленковића и репродукованих у истоименој публикацији Народне библиотеке Бор.
Петак, 17. мај 2024, 19 сати: представљање романа Изнад облака Дијане Ђорђевић. С ауторком разговара Ана Јанковић.
Сваки човек готово свакодневно мора да савлада испите (из) лојалности и издаје, савести и нечасти, правде, кукавичлука, пријатељства, одговорности. Ова нас искушења несумњиво терају да донесемо моралне одлуке. Једна од највиших мера људскости и морала јесте испит љубави. Много је примера у књижевности и уметности који уверљиво доказују идеју да је искрна, истинска љубав најважнија вредност у животу. То је и тема романа Изнад облака завичајне ауторке Дијане Ђорђевић, која је пре овог објавила и роман Женска стража.
Представљање збирке песама Серендипити борског писца и мултимедијалног уметника Саше Д. Ловића. Поред аутора, књигу ће представити и уредник ИК Корнет Павле Ћосић.
Оставио сам ме у беди Да ли више умиремо дању или ноћу? Јутро је свануло а ја нисам био ту, било је то је у недељу ујутру, када сам ме оставио. Не, не, ми нисмо имали лепо збогом, и оставио сам ме у беди са питањем на уснама, да ли више умиремо дању или ноћу? Било је увек да, да, да, а то, то, то, никако. То никада није променила. Наша назови љубав, наша назови љубав ме је натерала да живе већ годинама прогоним, да дрхте кад год их упитам да ли више умиремо дању или ноћу? Видим, имам неке мапе, само ће ме одвести назад у своје руке. Не могу да лажем о томе како се осећам, јер да би тај час расејано дочекали, увек остаје са мапа изостављени пут. Још увек се осећам као да, сâм, губим разум. Пођем за собом и дам себи сва своја чула, за одбрану, за тај час, за одговор, да ли више умиремо дању или ноћу? Пођем даље од себе и оставим сва своја чула, ради предаје, ради часа тог, рад одговора, да ли више умиремо дању или ноћу. Знам, знам, у срцу, ово није збуњеност , знам, у срцу, ово није забуњеност, јер нисам могао да останем дан без себе. Још једна ноћ је све што понекад тражим, откад сам се оставио у беди, тражим, ето, тражим је. Ко сам кад нисам цео? Рекао сам ми да волим некога. То је био позив за буђење за мене, али сам знао да је то више него само осећај, нисам ми последња шанса.
Саша Д. Ловић (Бор, 1973) објавио је збирке Веома збуњен у души, Неизрецива радост пута у безумље, Луд је, рекли су им код куће, Цвеће за твој гроб, учествовао је у више изложби и других мултимедијалних уметничких пројеката, као и у реализацији филмова Милене Марковић и Олега Новковића Рударска опера и Бели, бели свет, аматерски се бавио глумом, али и музиком, као члан бенда Дуо тројица са Мирославом Митрашиновићем… У четвртак, 16. маја, у оквиру Дана књига НБ Бор, заједно са Павлом Ћосићем, представиће своју нову збирку песама Серендипити.
Од 16. маја до 18. јуна Народна библиотека Бор, као и сваке године, организује Дане књиге, серију представљања књига односно аутора и ауторки из различитих области књижевности, науке и уметности, укључујући и завичајне ствараоце који су недавно објавили књигу.
Сви програми се реализују у сали на Информативном одељењу библиотеке.
Програм Дана књиге 2024.
16. мај, 19 сати: Представљање збирке песама Серендипити борског песника и уметника Саше Ловића. О књизи ће, поред аутора, говорити и Павле Ћосић, власник ИК Корнет, познати лингвиста, лексикограф, сатиричар…
17. мај, 19 сати: представљање романа Изнад облака завичајне ауторке Дијане Ђорђевић. О књизи ће с ауторком разговарати Ана Јанковић (НБ Бор);
23. мај, 19 сати: Циклус предавања ИДИОМ (16). Ти стварно немаш појма ко сам ја? Презентација/предавање уметнице Милице Ружичић о процесима у стваралачком раду;
27. мај, 19 сати: представљање првих књига младих завичајних песника: Прелепа катастрофаЈелене Трајковић и Поетика хаоса Лазара Беговића;
29. мај, 19 сати: Љубазни књишки мољци и уметност одржавања приче: гост библиотеке биће романописац, стрип-сценариста, писац за децу, преводилац, уредник… Зоран Пеневски (Елегија о белој девојчици: роман о Ксенији Атанасијевић; Поноћ у њеним рукама; коаутор стрипова Љубазни лешеви, Корпоративни пандемонијум, Олга и Филипш: књишки мољци; итд.);
30. мај, 10 сати: Дружење и радионица Зорана Пеневског са децом;
31. мај, 19 сати: Југословенска кинотека „приказује“… Живојин Павловић (пр. Марјан Вујовић, Варја Мочник), месечник Кинотека и друга издања;
4. јун, 19 сати: Представљамо књигу Шта пије крава?: психологија рационалног мишљења проф. др Каје Дамњановић и с ауторком разговарамо о когнитивним пристрасностима, намерном незнању, да ли смо когнитивне штедише и о другим важним и корисним питањима у вези с обликом/облицима нашег мишљења;
6. јун, 19 сати: Завичајни аутори Марина Раичевић и Милен Миливојеић представиће своје нове књиге: збирку сатиричних песама и прича Пловидба кроз гребене односно књигу изабраних афоризама Мајмуне, буди човек!
10. јун, 19 сати: Драган Стојменовић и Виктор Бранковић представљају виртуелну изложбу односно веб-сајт посвећен селу Кривељу;
12. јун, 19 сати: Стрипско стваралаштво Бориса Станића: ауторски графички роман Ја, пацов и збирка стрипских адаптација Божјих људи Боре Станковића;
18. јун, 19 сати: Представљамо роман Књига за Мају: импровизација на душиМарка Томаша, песника и приповедача из Мостара.
Пратећи програми
Од 16. маја до 1. јуна, посетиоци Народне библиотеке Бор моћи ће да погледају изложбу Паул Целан – Међу речима / Paul Celan – Unter den wörternАустријског културног форума;
Од 3. до 18. јуна посетиоци библиотеке моћи ће да погледају изложбу изабраних радова ученика смера за дигиталну графику Техничке школе у Бору; ментор и кустос: Михајло Драгаш, примењени уметник и професор у Техничкој школи у Бору.
Ја, пацов (Б. Станић)
Корпоративни пандемонијум (З. Пеневски и А. Золотић
Представљамо нови, 44. број Бележнице, часописа Народне библиотеке Бор.
У новом броју нашег часописа можете прочитати неколико прилога везаних за историју књиге и улогу књиге у животима неких значајних или необичних појединаца, прилоге везане за дешавања у Народној библиотеци Бор, књижевне прилоге и преводе наших суграђана и суграђанки, приказе и обимнији истраживачки рад везан за друштвено-политичку, економску и историју радништва у Бору током последње деценије 20. века.
Аутори прилога су Итало Калвино (у преводу Иване Ћирић, проф. италијанског из Бора), Горан Миленковић (НБ Бор), Биљана Ћирић („Шта би кустосирање требало/могло да буде“), Виолета Стојменовић (НБ Бор), Маријана Стојчић (Центар за примењену историју), Драган Стојменовић (НБ Бор), Радиша Драгићевић (књижевник из Бора), Ана Јанковић (НБ Бор) и Кристофер Мекел (у преводу Јелене Радовановић, песникиње из Бора).
Бележницу је редизајнирала Јелена Пејовић, графичка дизајнерка и дигитална уметница из Бора.
У оквиру програма представљања савремене румунске књижевности преведене на српски, гости библиотеке биће уредници ИК „Партизанска књига“ Срђан Срдић и Владимир Арсенић.
Колико има иностранстава?
…ако у једном тренутку схватиш да си имао говњив живот зато што…
Свеж, али тежак парфем, са слатком нотом туге, као добра песма – рече библиотекар…
носталгија за носталгијом
… празнина мора да је суштина сваке приче…
Читајте…
Диско „Титаник“ (Раду Павел Гео), веома филмичан роман, у којем се прича и приповедање воде називима најпопуларнијих бендова југословенског новог таласа/вала, који јунака (и нас с њим) из транзиционе Румуније и сумњиве снађености носи ка предисторији и последицама распадања СФРЈ;
Жега (Космин Перца), новела о рату, о језивој суштини сваког рата, која остаје када се уклоне све мистификујуће приче о узроцима, поводима, племенитим и херојским циљевима, правилима „цивилизованог“ ратовања;
Ка долинама жада и пијаног љуља (Вероника Никулеску), роман који кроз очаравајуће „густе“ описе простора и времена детињства, одрастања, љубави и усамљености приказује настајање књижевности;
Зашто се дете кува у паленти (Аглаја Ветерањи), потресни роман писан на нематерњем језику из перспективе девојчице која се на сваком кораку суочава са злом и насиљем у различитим видовима, које се одражава и на графички облик текста о трауматичним искуствима;
Велике радости и велике туге (Августин Купша), збирка прича у којима се кроз детаљно и сугестивно али ненаметљиво представљање момената исклизнућа из свакодневних рутина, откривају осујећени међуљудски односи.
Програм се од 20 сати реализује и у библиотечком огранку „Милан Поповић“ у Злоту.
Представљање књиге Године заплета: антологија српског афоризма од пада Берлинског до пада српског зида (Народна библиотека „Раде Драинац“, Прокупље, 2020). О књизи ће говорити приређивач, афористичар Драган Огњановић и уредник Срђан Живковић.
Међу српским афористичарима који су својим бритиким језиком пратили збивања у последњој деценији 20. и на почетку 21. века а заступљени су у овој антологији, налази се и наш суграђанин Милен Миливојевић.