Архиве ознака: фотографије

Брижности и бриге

Петак, 4. октобар, 18 часова отварање изложбе Марка Ђурице, Ројтерсовог фото-репортера, Брижности и бриге: Кривељ, 2024.

Изложба фотографија Марка Ђурице Брижности и бриге: Кривељ, 2024. биће постављена на платоу испред Народне библиотеке Бор, односно Дома културе.

Изложбу отварају Марко Ђурица, аутор фотографија, и Драган Стојменовић, библиотекар Завичајног одељења, селектор.

Марко Ђурица, као визуелни новинар Ројтерса, каријеру започиње током рата на Косову 1999. године. Након тога је наставља у ратним и кризним ситуацијама у Авганистану, Турској, Израелу, Палестини, Украјини, Ираку, Бангладешу, Сирији, Хонгконгу, избегличким кризама на Балкану. Поред тога, истиче се и као фотограф важних спортских догађаја као што су летње Олимпијске игре у Лондону 2012, Рију 2016, Токију 2020, Паризу 2024, зимске Олимпијске игре у Сочију 2014, Пекингу 2022, као и низа светских првенстава и спортских купова. Добитник је више домаћих и међународних признања за свој фотографски рад: осмоструки је победник на конкурсу Press Photo Србија; двоструки је добитник награде за фотографију године магазина Статус; добитник је награде за фотографију године коју додељује новинска агенција Бета, као и специјалне награде за хуманитарна питања коју додељује Медијска организација југоисточне Европе (SEEMO).

default

О изложби

Током марта и априла 2024. године фото-репортер новинске агенције Ројетерс Марко Ђурица боравио је у Кривељу како би забележио блокаду пута и еколошки протест који су организовали мештани села у сарадњи са Саветом месне заједнице. Вишедеценијски проблеми и бриге мештана многоструко су се увећали, убрзали и нагомилали због екстензивне рударске и металуршке производње компаније која обавља своје делатности у атару њиховог села. У последњих пет година, угрожени су им безбедност, здравље, имовина, као и основни животни, хигијенски и комунални услови за опстанак заједнице на том подручју. Међутим, реткост и специфичност ове заједнице, разглог због којег мештани Кривеља привлаче пажњу, јесте њихова тежња да активно учествују у дуготрајним преговорима и административним процедурама како би се обезбедили равноправни и законити услови за пресељење читавог села. Наиме, због ширења производње и рудника, од краја седамдесетих година ХХ века, поједина домаћинства су се већ селила. Важно је напоменути – да би одржали своју сеоску заједницу живом, мештани су успели да организују и једно колективно пресељење у насеље Бањица, које је плански изграђено у атару села. У тренутку када Марко Ђурица долази у село, мештани су у јеку преговора око услова за колективно пресељење на локацију „Трујканов поток“. У сарадњи са Градском управом, ову локацију су мештани Кривеља сами одабрали, уз претходни договор да се на тим локацијама неће рударити. Ипак, у међувремену, компанија у нерегулисаним и нетранспарентним тржишним условима наставља процену и откуп појединачних имања мештана Кривеља, што најпре изазива подозрења, нарушава заједништво и подрива саму идеју колективног пресељења. Притом  компанија несметано и свакодневно, све више продире у атар и пролази кроз сам центар села, загађујући целокупни животни простор мештана, угрожавајући њихову безбедност, животе, међусобну солидарност и опстанак на том месту.

Из Маркове обимне и свеобухватне серије фотографија снимљених у Кривељу и Бору, као кључне смо одабрали речите портрете жена, наизглед усамљених у својим домаћинствима, на радним местима и на барикадама, чији су погледи, преко фотографа, упућени нама и јавности. Вероватно су упућени и нашој, можда неискреној, заједничкој бризи о неизвесној будућности. Њихова брижност, нежност, снага, понекад и рањивост окружена је једнако речитим стањем у којем се село налази, о којем оне непрестано брину. Оваквим свеобухватним приступом визуелној анализи и вештим образложењем комплексне и вишеслојне проблематике, фотограф, најпре, као да даје својеврсни „неми гласʺ свима нама који смо на корак до њиховог стања али и на корак од њихових брига, са жељом да их упознамо и разумемо као заједницу, не само као личности. Приђимо слободно, обиђимо Кривељ и остала борска села са њима, тако ћемо најбоље запамтити како је њима сада.

Драган Стојменовић, Завичајно одељење Народне библиотеке Бор

О народном градитељству у слици и речи

Четвртак, 25. јануар 2024, 18 сати

Отварање изложбе „Народни неимари Србије: руком по мери“ уметничког фотографа Станка Костића и предавање архитекте др Тихомира Обрадовића о народном градитељству. Гости су као једни од оснивача удружења „Српске куће“, врсни познаваоци традиционалног градитељства у Србији. Поред њих, о изложби ће на отварању говорити и архивски саветник и директор Историјског архива у Неготину Ненад Војиновић.

Добро дошли!

Индустријски пејзажи Бора

Среда 13. 12. 2023, 18 сати

Представљање новог издања Народне библиотеке Бор Индустријски пејзажи Бора

О књизи ће говорити аутор Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор) и рецензенти др Марија Брујић и др Драган Булатовић.

Као и у претходној публикацији О Фото-документацији Француског друштва Борских рудника, Драган Стојменовић се и у овој књизи, уз мноштво илустрација из фондова Завичајног одељења, бави разноврсном визуелном грађом насталом у Бору и околини, као и ширим културноисторијским, медијским и друштвено-економским контекстима њеног настајања, тумачења и актуелизовања током протеклих стотинак година. У фокусу су индустријски пејзажи као просторне целине и као визуелне (фотографске, сликарске, филмске и друге) представе индустријски измењених предела, истовремено.

Др Марија Брујић је ванредна професорка на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и виша научна сарадница Института за етнологију и антропологију.

Др Драган Булатовић је историчар уметности и професор музеологије и херитологије у пензији. Радио је на Филозофском факултету у Београду, где је руководио и Центром за музеологију и херитологију.

С обзиром на теме и приступе заступљене у Индустријским пејзажима Бора, представљање књиге биће повод и за разговор о појмовима и праксама наслеђ(ивањ)а, препознавања и(ли) конструисања (не)материјалних наслеђа у различитим периодима, памћења на различитим нивоима, документ(овањ)а и очувања колективних искустава.

Добро дошли!

Увек у друштву, увек заједно

У суботу 27. мај, од 13 часова, библиотека организује предавање „Нематеријално културно наслеђе источне Србије“ Сузане Антић, етнолошкиње и музејске саветнице (Народни музеј Зајечар), регионалне координаторке за нематеријално културно наслеђе источне Србије.

Одмах након предавања, отворићемо изложбу фотографија „Увек у друштву, увек заједно“, приређену на основу приватних и институционалних фото-колекција које се чувају и дигитализују на Завичајном одељењу библиотеке.

Кривељ на фотографијама Љубе Маркова

Среда 29. 9. 2021, 18 сати

Отварање изложбе фотографија „Цело село једног дана“ Љубомира Маркова, у сали за програме на Информативном одељењу Народне библиотеке Бор.

Изложбу организује Завичајно одељење, у склопу програма представљања завичајних стваралаца.

На изложби се могу видети фотографије које је некадашњи фото-репортер Колектива Марков снимио током једног дана у селу Кривељу, бесповратно угроженом ширењем копова, а ускоро можда и сасвим расељеном. На сликама се (још увек) могу видети предели, објекти, рушевине и мештани овог села и његова околина.

Дневник о мами

Петак 26. 6. 2020.

19 сати

Отварање изложбе фотографија Стефана и Бошка Ђорђевића „Дневник о мами“

„Дневник о мами“ је прича о Негрици Ђорђевић испричана кроз фотографије њених синова, Стефана и Бошка

Стефан Ђорђевић је рођен 1987. године, у Бору. Након што се због студија сели у Београд, своје дотадашње главно интересовање, скејтбординг, замењује филмом и фотографијом. Завршио је основне и мастер студије Камере на Факултету драмских уметности у Београду и тренутно ради као независни редитељ и сниматељ на филму и осталим медијима.
Режирао је кратки играни филм Последња слика о оцу, који је награђиван на фестивалима у Локарну, Сарајеву, Загребу, Београду… Члан је интернационалне асоцијације документарних фотографа Zero Photos.

Бошко Ђорђевић је рођен 1988. године у Бору, где је завршио основно и средње образовање. Дипломирао је на Катедри за енглески језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу и Катедри камере Факултета драмских уметности у Београду. Bави се фотографијом и филмом.

Изложба ће бити отворена до 31. августа 2020.

фотографије борских рудника и рудара и у Еуропеани

Део грађе Завичајног одељења Народне библиотеке Бор однедавно је доступан и путем Еуропеане, најбогатијег и најразноврснијег дигиталног репозиторијума европског културног наслеђа, библиотечке, музејске, архивске и друге грађе. У оквиру колекције посвећене индустријском наслеђу, која је део разуђеног пројекта под називом Европа на послу (Europe at Work), постављена је галерија под називом „Рудници и рудари“, у којој се налазе и фотографије настале у и око борских рудника.

Збирка изабраних фотографија доступна је и путем Дигиталне Народне библиотеке Србије, под називом „Борски рудници“.

Текст о рударству у Бору за блог Еуропеане написао је колега Саша Илић (Народна библиотека Србије).

Путем Еуропеане, која подстиче не само коришћење и упознавање најразличитијих наслеђа, већ и учешће у изградњи дигиталних објеката везаних за наслеђе, можете да поделите и своју причу тј. сопствена искуства везана за рад и посао, на српском или језику по вашем избору. Детаљније на: https://blog.europeana.eu/2019/09/europe-at-work-explore-industrial-heritage-and-share-your-story-of-working-life/

Портрет фотографа

У оквиру циклуса изложби „Портрет фотографа“, чији је циљ да посетиоце и кориснике Народне библиотеке Бор, као и ширу јавност, упозна са радом и делима локалних фотографа, као и са радом библиотеке на очувању, заштити и промоцији локалног визуелног и документарног културног наслеђа, Завичајно одељење приређује и изложбу фотографија Бајрама Салијевића.

Bajram-Salijevic-plakat-800x571

Изложбу ће, 21. априла 2017, у 18 сати отворити аутор фотографија Бајрам Салијевић и аутор концепта и поставке Драган Стојменовић, руководилац Завичајног одељења НБ Бор.