Предавање ће осветлити рану Камијеву филозофију, онако како је она формулисана у Миту о Сизифу, са освртом на роман Странац и међусобну везу ових двају Камијевих текстова.
Иван Вучковић (1987) – дипл. филозофију на mobile casino Филозофском факултету у Нишу. Живи и ради у Бору.
Да ли је роман вид побуне? Против света, који није по мери човекових жеља и нада, или против бесмисла који сусрет човека и света непрекидно ствара?
Да ли су Камијеви романи „филозофски“?
Зашто је Ками адаптирао Достојевског, Фокнера и драмске писце шпанског барока?
Зашто је наличје пре лица?
Албер Ками (1913-1960) – француски филозоф, романописац, драмски писац и драматург, есејиста, невољни представник егзистенцијализма, добитник Нобелове награде за књижевност 1957. године; нашој публици најпознатији по роману Странац. Поред овог, Ками је написао још и романе: Срећна смрт, Куга (више екранизација), Пад; драме: Калигула, Неспоразум, Опсадно стање, итд; есеје: Наличје и лице, Свадбе, Лето; филозофске и филозофско-историјске студије: Мит о Сизифу, Побуњени човек, Хришћанска метафизика и неоплатонизам. Адаптирао је за позорницу Зле духе Достојевског, Фокнеров Реквијем за искушеницу, Један занимљив случај Дина Буцатија, итд. Постхумно објављен, недовршен Први човек може се читати и као роман и као аутобиографија.