Архиве ознака: Grupa 55

Мит о Сизифу

Уторак, 9. 4. 2013. у 18 сати

Мит о Сизифу Албера Камија

предавање Ивана Вучковића, проф. филозофије

Предавање ће осветлити рану Камијеву филозофију, онако како је она формулисана у Миту о Сизифу, са освртом на роман Странац и међусобну везу ових двају Камијевих текстова.

Иван Вучковић (1987) – дипл. филозофију на mobile casino Филозофском факултету у Нишу. Живи и ради у Бору.

Albert Camus. Photograph: Hulton Archive/Getty

 

 

 

 

 

Сто година од рођења Албера Камија

tumblr_m7b7y9jHh61qai76so1_1280
Ова фотографија Албера Камија – вероватно његов најчувенији портрет – дело је француског фотографа Анрија Картје-Бресона.
А цигарета? Представа о Камију неодвојива је од ње.

 

петак, 29. 3. 2013, 18 сати, читаоница

Сизифов посао живљења (и писања): књижевно дело А. Камија

Да ли је роман вид побуне? Против света, који није по мери човекових жеља и нада, или против бесмисла који сусрет човека и света непрекидно ствара?

Да ли су Камијеви романи „филозофски“?

Зашто је Ками адаптирао Достојевског, Фокнера и драмске писце шпанског барока?

Зашто је наличје пре лица?

 

$. јануара 1960. Албер Ками је погинуо у саобраћајној несрећи. Имао је 47 година. Међутим, његова дела се и даље цене у читавом свету. По његовим романима снимају се филмови, а његове позоришне комаде и даље интерпретирају највећа глумачка имена.
4. јануара 1960. Албер Ками је погинуо у саобраћајној несрећи. Имао је 47 година. Међутим, његова дела се и даље цене у читавом свету. По његовим романима снимају се филмови, а његове позоришне комаде и даље интерпретирају највећа глумачка имена.

 

Албер Ками (1913-1960) – француски филозоф, романописац, драмски писац и драматург, есејиста, невољни представник егзистенцијализма, добитник Нобелове награде за књижевност 1957. године; нашој публици најпознатији по роману Странац. Поред овог, Ками је написао још и романе: Срећна смрт, Куга (више екранизација), Пад; драме: Калигула, Неспоразум, Опсадно стање, итд; есеје: Наличје и лице, Свадбе, Лето; филозофске и филозофско-историјске студије: Мит о Сизифу, Побуњени човек, Хришћанска метафизика и неоплатонизам. Адаптирао је за позорницу Зле духе Достојевског, Фокнеров Реквијем за искушеницу, Један занимљив случај Дина Буцатија, итд. Постхумно објављен, недовршен Први човек може се читати и као роман и као аутобиографија.

„Има места на којима умире дух да би се родила једна истина која је његово сушто порицање.“