Архиве ознака: изложба

Завичајно одељење препоручује, ПРОГРАМИ

Брижности и бриге

Петак, 4. октобар, 18 часова отварање изложбе Марка Ђурице, Ројтерсовог фото-репортера, Брижности и бриге: Кривељ, 2024.

Изложба фотографија Марка Ђурице Брижности и бриге: Кривељ, 2024. биће постављена на платоу испред Народне библиотеке Бор, односно Дома културе.

Изложбу отварају Марко Ђурица, аутор фотографија, и Драган Стојменовић, библиотекар Завичајног одељења, селектор.

Марко Ђурица, као визуелни новинар Ројтерса, каријеру започиње током рата на Косову 1999. године. Након тога је наставља у ратним и кризним ситуацијама у Авганистану, Турској, Израелу, Палестини, Украјини, Ираку, Бангладешу, Сирији, Хонгконгу, избегличким кризама на Балкану. Поред тога, истиче се и као фотограф важних спортских догађаја као што су летње Олимпијске игре у Лондону 2012, Рију 2016, Токију 2020, Паризу 2024, зимске Олимпијске игре у Сочију 2014, Пекингу 2022, као и низа светских првенстава и спортских купова. Добитник је више домаћих и међународних признања за свој фотографски рад: осмоструки је победник на конкурсу Press Photo Србија; двоструки је добитник награде за фотографију године магазина Статус; добитник је награде за фотографију године коју додељује новинска агенција Бета, као и специјалне награде за хуманитарна питања коју додељује Медијска организација југоисточне Европе (SEEMO).

default

О изложби

Током марта и априла 2024. године фото-репортер новинске агенције Ројетерс Марко Ђурица боравио је у Кривељу како би забележио блокаду пута и еколошки протест који су организовали мештани села у сарадњи са Саветом месне заједнице. Вишедеценијски проблеми и бриге мештана многоструко су се увећали, убрзали и нагомилали због екстензивне рударске и металуршке производње компаније која обавља своје делатности у атару њиховог села. У последњих пет година, угрожени су им безбедност, здравље, имовина, као и основни животни, хигијенски и комунални услови за опстанак заједнице на том подручју. Међутим, реткост и специфичност ове заједнице, разглог због којег мештани Кривеља привлаче пажњу, јесте њихова тежња да активно учествују у дуготрајним преговорима и административним процедурама како би се обезбедили равноправни и законити услови за пресељење читавог села. Наиме, због ширења производње и рудника, од краја седамдесетих година ХХ века, поједина домаћинства су се већ селила. Важно је напоменути – да би одржали своју сеоску заједницу живом, мештани су успели да организују и једно колективно пресељење у насеље Бањица, које је плански изграђено у атару села. У тренутку када Марко Ђурица долази у село, мештани су у јеку преговора око услова за колективно пресељење на локацију „Трујканов поток“. У сарадњи са Градском управом, ову локацију су мештани Кривеља сами одабрали, уз претходни договор да се на тим локацијама неће рударити. Ипак, у међувремену, компанија у нерегулисаним и нетранспарентним тржишним условима наставља процену и откуп појединачних имања мештана Кривеља, што најпре изазива подозрења, нарушава заједништво и подрива саму идеју колективног пресељења. Притом  компанија несметано и свакодневно, све више продире у атар и пролази кроз сам центар села, загађујући целокупни животни простор мештана, угрожавајући њихову безбедност, животе, међусобну солидарност и опстанак на том месту.

Из Маркове обимне и свеобухватне серије фотографија снимљених у Кривељу и Бору, као кључне смо одабрали речите портрете жена, наизглед усамљених у својим домаћинствима, на радним местима и на барикадама, чији су погледи, преко фотографа, упућени нама и јавности. Вероватно су упућени и нашој, можда неискреној, заједничкој бризи о неизвесној будућности. Њихова брижност, нежност, снага, понекад и рањивост окружена је једнако речитим стањем у којем се село налази, о којем оне непрестано брину. Оваквим свеобухватним приступом визуелној анализи и вештим образложењем комплексне и вишеслојне проблематике, фотограф, најпре, као да даје својеврсни „неми гласʺ свима нама који смо на корак до њиховог стања али и на корак од њихових брига, са жељом да их упознамо и разумемо као заједницу, не само као личности. Приђимо слободно, обиђимо Кривељ и остала борска села са њима, тако ћемо најбоље запамтити како је њима сада.

Драган Стојменовић, Завичајно одељење Народне библиотеке Бор

ИНФОРМАЦИЈЕ, Програми, ПРОГРАМИ

Осврт

Понедељак, 3. јун, 19 сати

Отварање изложбе Осврт – радови ученика 3. разреда Техничке школе у Бору на смеру за дигиталну графику и интернет обликовање, под менторством професора Михајла Драгаша, примењеног уметника.

Ауторка постера: Наташа Буфановић, једна од ученица чији ће радови бити приказани на изложби. (Ауторка постера у заглављу објаве је ученица Марија Вељковић.)

На изложби ћете моћи да погледате како су будући графички дизајнери, реализујући задатке, замислили логотипе за различите делатности, ликове хероја и негативаца, позивнице за венчање, плакате за концерте, таблу за монопол, портрете сачињене од различитих предмета/хране, превозна средства налик живим бићима и друге занимљивости из практичне наставе.

Изложба се реализује у оквиру Дана књиге Народне библиотеке Бор.

Добр дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

О народном градитељству у слици и речи

Четвртак, 25. јануар 2024, 18 сати

Отварање изложбе „Народни неимари Србије: руком по мери“ уметничког фотографа Станка Костића и предавање архитекте др Тихомира Обрадовића о народном градитељству. Гости су као једни од оснивача удружења „Српске куће“, врсни познаваоци традиционалног градитељства у Србији. Поред њих, о изложби ће на отварању говорити и архивски саветник и директор Историјског архива у Неготину Ненад Војиновић.

Добро дошли!

ПРОГРАМИ, Програми

Нове књиге Бранислава Димитријевића

Петак 8. 12. 2023, 18 сати

Представљање збирке песама Разгледница Бора и збирке прича Ако мислиш да је ово уопште љубав Бранислава Банета Димитријевића.

Нова дела завичајног аутора

О књигама ће говорити аутор и Весна Тешовић, директорка библиотеке а учествују и сликарка Весна Котоленко Гоч, чија ће дела, објављена и у Разгледницама Бора, бити изложена у сали библиотеке, песник Иван Илић и чланови драмско-рецитаторске секције Економско-трговинске школе у Бору, који ће говорити стихове из збирке Борска разгледница.

Књига РАЗГЛЕДНИЦА БОРА: ЧУВАРИ ВАТРЕ представља својеврсни омаж који су песник Бане Димитријевић и сликарка Весна Котоленко Гоч приредили своме граду кроз 120 песама и 42 пастела и акварела Бора. Књигу је уз подршку Града Бора објавио Графомед Бор. АКО МИСЛИШ ДА ЈЕ ОВО УОПШТЕ ЉУБАВ (13 љубавних прича и једна срећна, у издању Пресинга у Младеновцу) представља збирку прича у којима аутор Бане Димитријевић приказује и сагледава различите аспекте љубавних веза, мушко-женских односа од првих заљубљивања па до смрти.

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

„Наше“ манге

Понедељак 27. 11, 19 сати

Изложба манги које су на основу домаћих песама и прича нацртали полазници радионице цртања манги у Народној библиотеци Бор.

Радионицу је водио примењени уметник и аутор награђиваних анимација Михајло Драгаш, а полазници и полазнице били су ученици и ученице борских основних и средњих школа. Како су технике и карактеристике манги применили на кратке приче савремених српских писаца или на јуначке народне песме, моћи ћете да погледате/прочитате на изложби у сали Народне библиотеке Бор.

У оквиру овог циклуса програма – „Манге на српском“, полазници радионице и други заинтересовани имали су прилике да испрате и предавање о историји и карактеристикама приказивања тела у јапанским мангама, које је одржала проф. др Ана Дошен.

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

Перспектива

Уторак, 31. 10. 2023, 19 сати

Отварање заједничке изложбе шесторо младих Борана

ПЕРСПЕКТИВА: ШЕСТ УМЕТНИЧКИХ ВИЗИЈА

На изложби ће своје радове приказати: Стефан Костић, Александар Марковић, Бошко Шабазовић, Дејан Мирковић, Ариадна Врљановић Џао, Михајло Драгаш, Милица Сталетовић.

Добро дошли!

ПРОГРАМИ, Програми

Негатив(н)и бауци

Уторак 30. 5. 2023, 19 сати

Поводом затварања изложбе Пази ломљиво: стаклени наративи, поломљене историје, кустоскиња изложбе, антрополошкиња др Весна Маџоски одржаће предавање под називом „Бити негатив(ан): бауци историје и срча од кристала“.

Изложба и предавање су резултат пројекта Пази ломљиво, везаног за судбину зајечарске стакларе, највећег југословенског произвођача кристала. Настали су на основу истраживања и фотографисања напуштених и запуштених простора, као и одбачених архива и производа пропале фабрике.

Ово ‘археолошко’ истраживање доноси сусрет са светом сломљених објеката, траговима прекинутих живота и доказима ’поломљене’ историје.

 
Завичајно одељење, ПРОГРАМИ

Увек у друштву, увек заједно

У суботу 27. мај, од 13 часова, библиотека организује предавање „Нематеријално културно наслеђе источне Србије“ Сузане Антић, етнолошкиње и музејске саветнице (Народни музеј Зајечар), регионалне координаторке за нематеријално културно наслеђе источне Србије.

Одмах након предавања, отворићемо изложбу фотографија „Увек у друштву, увек заједно“, приређену на основу приватних и институционалних фото-колекција које се чувају и дигитализују на Завичајном одељењу библиотеке.

ПРОГРАМИ

Представљање Ремонтових издања

Среда 15. 6. 2022, 18 сати

У оквиру изложбе Поглед уназад, Дарка Радосављевић Васиљевић, историчарка уметности и кустоскиња изложбе, представља Ремонтове публикације о Микробу, Флеки и Џонију Рацковићу.

Посебан сегмент издавачке делатности Ремонта чине монографска издања које се баве аутохтоним и ангажованим индивидуалним уметничким праксама које су обележиле деведесете године 20. века у Србији. Кроз представљање карактеристичних појава, ова издања анализирају културне феномене и друштвене околности деведесетих и прве деценије 21. века у Србији. Ремонтове публикације о којима ће бити речи јесу: Saša Marković Mikrob: Zbogom andergraund (2013), Nenad Johny Racković (2017), Miomir Grujić – Fleka: Javni ilegalac (2021).

Саша Марковић Микроб (1959–2010)


од ране младости се бавио разноразним пословима и око себе окупљао велики број људи различитих генерација, професија и социјалног статуса. Интензивно је учествовао у јавном животу, ангажујући се у разним опозиционим политичким партијама, као графички уредник у листу Студент, члан пратеће групе Рамба Амадеуса, водитељ на Радију Б92 и оснивач „Лепог ритма срца“, чак и као један од кустоса Октобарског салона – у души уметник. Живећи своју уметност и презентујући је у различитим формама (перформанс, изложбе, уличне акције, радио-емисије, видео-радови, музички спотови, текстови, графички дизајн, омоти музичких компакт-дискова, предавања о историји и феноменима рокенрола, интензивне расправе и монолози у приватном окружењу), Марковић је на самосвојан начин активно коментарисао друштвену ситуацију у Србији последњих деценија 20. и прве деценије 21. века, визуелно и наративно бележећи време, догађаје и саучеснике.

Ненад Џони Рацковић (1967)


– визуелни уметник, перформер, писац, глумац, радијски водитељ, скејтер, клабер, само су неке од одредница за сагледавање више него атипичне каријере и видова друштвених присутности овог уметника. Од првих изложби у Студентском културном центру 80-их, преко филмова, позоришних представа и легендарних перформанса током 90-их, акција након 2000, до континуиране књижевне продукције, Рацковићева деловања у различитим медијским областима остају препозната по снажном ауторском изразу и исказу. Велики изазов у конципирању ове књиге сумира питање: на који начин представити, резимирати и дефинисати сву сложеност и јединственост Рацковићеве вишедеценијске уметничке праксе, дубоко прожете уметниковом одлуком да се живот радикално конзумира са свим ризицима које таква одлука може да носи? „Феномен Рацковић” јесте вероватно и једини могући одговор у представљању његове несвакидашње уметничке личности, без обзира на то да ли је реч о визуелним и извођачким уметностима, књижевности или свакодневним наступима у јавном простору.

Миомир Грујић Флека (1954–2003)


јесте феномен који је обележио урбану културу осамдесетих и деведесетих у Србији, померивши многе границе перцепције уметничког стваралаштва. Као сликар, новинар, медијски уметник, пропагатор, провокатор, деловао је као специфичан предводник и проводник урбане уметничке сцене стваране на рубовима друштва осамдесетих и деведесетих година 20. века. Покренуо је више иницајтива које су снажно утицале на развој урбане културе, од којих су најзначајније: клуб Академија, Радио „Шишмиш“ и пројекат Урбазона. У часописе и новине са којима је сарађивао или их уређивао уносио је провокативне, ангажоване текстуалне и графичке садржаје. Као визуелни уметник деловао је од средине до краја осамдесетих, уневши на тадашњу уметничку сцену другачији сензибилитет и однос према уметничком стваралаштву. Крајем осамдесетих, услед оштећења вида, започиње нову перформативну и друштвено ангажовану фазу, првенствено реализовану кроз аутентични аудио формат Радија „Шишмиш“ и покрета Урбазона.

Програми, ПРОГРАМИ

Поглед уназад

У сарадњи са Независном уметничком асоцијацијом Ремонт, Народна библиотека Бор организује изложбу Поглед уназад: енергија 1992/1993 – ангажована уметност у јавном простору и представљање Ремонтових публикација везаних за неке од уметника заступљених на изложби: Збогом андерграунд: Саша Марковић Микроб, Ненад Џони Рацковић и Миомир Грујић Флека: јавни илегалац.

Отварање изложбе и јавно вођење кроз изложбу – 14. 6. 2022. у 18 часова. Кустоскиња изложбе је историчарка уметности Дарка Радосављевић Васиљевић, која ће публику кроз изложбу провести причом о друштвено-политички ангажованој уметности с почетка деведесетих година 20. века и јавним уметничким интервенцијама / провокацијама група „Шкарт“, „Фиа“, „Лед арт“ и појединаца као што су Микроб и Флека. Изложба траје до 1. јула 2022.
Представљање монографија о Микробу, Џонију Рацковићу и Флеки у издању Ремонта – 15. 6. у 18 часова.

На изложби су представљени радови:

САША МАРКОВИЋ МИКРОБ: CROSSOVER, колажи, мај 1992 – фебруар 1993.

ГРУПА ФИА: Плакат „(Не)МОГУЋЕ-ДОСТА!“, део антиратне кампање реализоване у оквиру студентског протеста у јулу 1992; ПРОМОЦИЈА првог календара ПУБЛИКУМ 19. јануара 1993.

ГРУПА ШКАРТ: ПЛАКАТИ: 1991/1992; ТУГЕ, децембар 1992 – август 1993.

МИОМИР ГРУЈИЋ ФЛЕКА: ШИШМИШ ЗА ПОЧЕТНИКЕ, почетак 1993; УРБАЗОНА, јун 1993.

ГРУПА ЛЕД АРТ: ЗАМРЗНУТА УМЕТНОСТ, 15. мај 1993; ПОТОП, 16. октобар 1993.


Изложба „Поглед уназад: ЕНЕРГИЈА 1992/1993 – АНГАЖОВАНА УМЕТНОСТ У ЈАВНОМ ПРОСТОРУ“ бави се феноменом 1992–1993. године, првим и веома интензивним акцијама које су
иницирали визуелни уметници и које су увеле савремену српску уметност у поље друштвеног деловања. Ове уметничке иницијативе, настале у изузетно турбулентном друштвенополитичком окружењу, изместиле су устаљене репрезентације уметничке праксе и из галерија изашле у јавни
простор улица, тргова, пијаца… Рефлектујући друштвене проблеме, постављајући уметника и уметнички рад у нове околности, алармирајући ширу јавност, истовремено су кохезирале и активирале ширу уметничку заједницу и поставиле темеље за даљи развој комуникације на релацији уметник-уметност-јавност-публика. Настали у специфичном друштвеном контексту, изабрани радови су карактеристични по новом приступу и уметничком чињењу које настаје интегрисањем уметничког дела у јавни простор путем интеракције с јавношћу. Поред визуелних уметника, у активностима су равноправно учествовали и уметници других вокација, јавне личности и сви остали заинтересовани грађани. Управо тај модел уметник + уметничко дело + акција у јавном простору + учешће публике формирао је аутохтону праксу јавног друштвено ангажованог деловања уметника карактеристичну за период деведесетих.