Архиве ознака: Милан Стојадиновић Бас

Завичајно одељење, Периодика и посебни фондови, Препоруке за читање

Милан Стојадиновић Бас: Moderato cantabile

СИПЉИВА КИША

Сипљива капље киша по прозорима
самујем као и те капи
и не верујем на реч више ником
чак ни мом матором мачору
што преде неку прастару вуну
свом газди на гуњу
на столу књига Маргарет Дирас
Moderato cantabile
ни сам не знам шта тражим у њој
можда давно заборављени зној
љубавних игара Кама сутре
ни слике више нема на старом раму
ни мелема за незараслу рану
само ми Бројгел у глави
и његова изобличена лица
сипљива киша капље по прозорима
самујем као те капи
а где бих и да одем кад нема
Moderato cantabile
кад нема Moderato cantabile

Песма је из Басове збирке НОЋ ЗРИКАВЦА (1997). Овде је у питању једна грешка – Moderato cantabile, уколико нешто ради, умножава и мути додатно осећаје усамљености, љубавне празнине, винске опијености и интимне неостварености, у њој нема љубавних игара, зноја и остварене еротике, само празнине и смрти. Тако да испада да је ово „ни сам не знам“ тачно, а ово после тога није. Битна је или није битна опрека између мора, ветра, светлости соба, пачетине са наранџом, магнолија и сонатина, и ових тешких капи кише, старог мачора и изобличених лица са Бројгелових слика.

Завичајно одељење препоручује, Периодика и посебни фондови, Препоруке за читање

Петар Мошић: Мој живот је курва из бордела

ЛЕЛА

Мој живот је курва из бордела
дивља орхидеја
албатрос Шарла Бодлера
ономатопеја
труба и чинела
Неком је живот дар с неба
Бродвеј
спреј
музике болера
и мио-мирис
шанела
или “Цвеће зла”
комад “Отела”

Кад би ме хтела
ирис
Лела
продавачица козметике
и одела
о само кад би ме добра
беба
волела
био би топла леја
хор или симфонија
хармонија
духа и тела

Петар Мошић (1964-201?), један од изабраних песника тзв. Трећег доба унутар aнтологије Милана Стојадиновића Баса LYRIKA PINUS SIVESTRIS (1994). Песма је једноставна и тематски и структурно универзално присутна током читаве историје светског песништва – једна кондиционалнa страница љубавног романа. Када би ме волела, био бих хармонија душе и тела.

Слика из првог стиха је вештачка, далека, позајмљена, као уосталом и оне наредне: мој живот је курва из бордела. Вероватно управо из поменутог Бодлера или можда из неког другог деветнаестовековног европског дендија, хашишара, еротичара. С друге стране, продавачица козметике и одела је ирис, лепа, приземна и реална, свакодневна и чаробна. Тако да на крају коначно и поверујемо у могућност те хармоније.