Владимир Набоков, писац неоправдано чувен само због контроверзне, и дан-данас једнако као и пре скоро седамдесет година саблажњиве Лолите, виртуоз приповедања и завођења читалаца, које вешто мами у мисаоне и осећајне лавиринте и ћорсокаке својих колико истанчаних толико и ексцентричних јунака и јунакиња, волео је, као и многи (пост)модерни(стички) аутори, да се поиграва својим читаоцима, али и фигуром/ликом читаоца уопште: и сам страствени читалац изразито особеног укуса и смелог суда, читалац-детектив, луцидни тумач детаља који другима измичу, заносни предавач књижевности и есејиста, у есеју „Добри читаоци и добри писци“ спомиње духовит (измишљен?!) „квиз“ о добром читаоцу који је спровео међу својим студентима.

Како бисте му одговорили?

Есеј „Добри читаоци и добри писци“ у преводу Иване Ђурић Пауновић можете читати у Пољима, бр. 412-414. Оригинални текст доступан је овде.