У оквиру Борских сусрета, које Народна библиотека Бор организује у сарадњи са платформом Шта би кустосирање требало/могло да буде, а у склопу пројекта Новим путевима у нову будућност, архитекткиња Јелица Јовановић реализоваће два програма.
У четвртак 15. 9. 2022, од 18 сати, у оквиру отварања манифестације, Јелица ће представити своје истраживање на тему Инфраструктурирање региона: материјалност и неопипљивост Новог пута свиле у Србији.
Од када је Иницијатива Појас и пут формално уобличена 2012, путем “Иницијативе 16+1”, чији је циљ сарадња Кине са централноевропским и источноевропским државама, Србија се полако али сигурно појављује као водећи кинески партнер у тим иницијативама, а у стопу је прати Мађарска. Разноврсни пројекти, реализовани као концесије или путем билатералних уговора везаних за инфраструктурни развој, искрсли су захваљујући великодушним позајмицама кинеске владе, као и директним инвестицијама у производне погоне у Србији, а нарочито захваљујући здравственој и вакциналној дипломатији – све су то манифестације Иницијативе у Републици Србији. Ово истраживање бави се врло различитим пројектима кинеских компанија у Србији, али је нагласак на индустријским гигантима и великим инфраструктурним пројектима, у контексту српске економије, који су се у претходних 30 година нападно занемаривали, да би се сада чудесно обновили, захваљујући
пробитачним међународним споразумима и билатералној сарадњи. Истраживање помно прати случај борског РТБ-а, који је од 2018. у већинском власништву Циђина, као и реконструкцију српског дела железничког Паневропског коридора Е75, коју је омогућила кинеска компанија за путеве и мостове – примере обнове и поновне изградње робусних инфраструктурних објеката. Оба пројекта хватају се у коштац са проблемима које стварају огромни оронули објекти у склопу тих инфраструктура, материјализујући нови однос између двеју земаља, док истовремено задиру у процесе потирања друштвених темеља у
својој околини, укрштајући се са њима, антиципирајући дистопије као могуће будућности, у којима ће ове нове капиталне инфраструктуре остати напуштене у испражњеним, расељеним и често врло загађеним пејзажима. Ово истраживање проучава дуготрајне процесе који су на крају довели до описане ситуације и споменутих пројеката и историјске компоненте тих процеса, те износи претпоставке о њиховим могућим будућностима засноване на познатим сценаријима из околних земаља, као и на прошлости саме Србије.
Од петка 16. 9. 2022. до понедељка 19. 9. 2022, сваког поподнева Јелица организује Четири шетње неочигледне локалне историје у сарадњи са др Висом Тасићем (инжењер електротехнике), Милошем Божићем (члан Месне заједнице Кривељ), Катицом Радојковић (која се бави производњом и продајом сира) и Немањом Стефановићем (студент).
Четворо локалних приповедача, разних занимања, старосних група и родова, из Бора и околних села, водиће групу посетилаца у обилазак града и његове околине и причати о његовој историји и садашњости из сопствене перспективе. Циљ шетњи је да се сагледају и освесте локална сећања и приче и да се размотре различите релације према екстрактивној економији око које је град настао. Кроз град и села посетиоце ће водити локални инжењер, продавачица са пијаце, радник басена који је уједно мештанин
једног од села угрожених ископавањем и студент. Шетње ће бити документоване кроз разноврсни милтимедијални материјал.
За прву шетњу (кроз Кривељ), због ограниченог броја места у аутобусу, потребно је пријављивање, до 12. 9. 2022, на jelica.jovanovic.011@gmail.com.
Термини шетњи су наведени у програму.
Јелица Јовановић (1983) – архитекткиња и студенткиња докторских студија на Технолошком универзитету у Бечу, независна истраживачица. Дипломирала је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Оснивачица је и чланица НВО Група архитеката, с којом ради на неколико пројеката: Летња школа архитектуре у Бачу и Рогљеву, од 2010; (Не)примерени споменици, од 2015; Подизање завесе, 2014–2016, изложено на Бијеналу у Венецији 2014.
