Од 18. до 20 октобра 2024. библиотека реализује програм OK/no: поглед у регионалну књижевност, с циљем да суграђанима и својим корисницима представи стваралаштво неколико ауторки чији су се гласови на иначе живој и динамичној регионалној књижевној сцени истакали, и не престају да се истичу, као изразито самосвојни и иновативни. Македонска списатељица Лидија Димковска, која живи и ради у Љубљани; Магдалена Блажевић, која нам стиже из Мостара; Тања Ступар Трифуновић, рођена у Задру, која живи и ради у Бањалуци; Лејла Каламујић из Сарајева, хрватска списатељица Оља Савичевић Иванчевић, Сплићанка која живи и ради у Загребу и на Корчули и Маријана Чанак из Суботице – реч је о ауторкама чија дела (романи, кратке приче, приповетке, збирке песама и песама у прози, драме) убиру најзначајније књижевне награде, било националне или регионалне, па и европске, чија се објављена дела преводе на европске језике, док се она још необјављена очекују и дочекују с великим интересовањем и неподељеном пажњом разноврсних читалаца.
Програм обухвата разговоре с ауторкама који ће се одвијати у вечерњим сатимa: у петак, 18. октобра, од 20 сати, а у суботу и недељу (19. и 20. октобра), од 19 сати, као и радионице креативног писања које ће наше гошће водити у суботу и недељу од 12 сати и јавна чiтиња – у суботу и недељу, од 17 сати.
За радионице се можете пријавити онлајн или у самој библиотеци.
Поштовани посетиоци, пратите уживо програме у оквиру радионице „Ширење знања, вештина и искустава у очувању нематеријалног културног наслеђа Србије ка институцијама и заједницама ради примене Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа“, која се одвија у Народној библиотеци Бор, у организацији Етнолошко-антрополошког друштва Србије, Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду и библиотеке.
У среду 27. септембра 2023, од 17 сати, у читаоници Народне библиотеке Бор почиње циклус радионица цртања манги које ће водити Михајло Драгаш, мастер анимације.
Радионице су намењене тинејџерима које интересује ова специфична техника стрипа и који желе да у стилу манги адаптирају неко домаће књижевно дело (народну или уметничку песму, поему, причу) или неколико епизода из таквог дела, по сопственом или нашем избору. Заинтересовани могу да раде самостално или тимски (цртач и сценариста, на пример).
Радионица се наставља у четвртак (28. 9) и петак (29. 9 ) у исто време (17-19 часова) и у суботу (30. 9) од 12 сати. Средином октобра у библиотеци ћемо организовати изложбу радова.
У оквиру циклуса радионица под називом „Буколике“, чији је циљ да се заинтересованим тинејџерима представе различити видови и подстицајне могућности приказивања књига и књижевности на друштвеним мрежама (у оквиру подгрупа профила и канала познатих као букстаграм, бутјуб, букток) прва гошћа библиотеке биће Јелена Вукићевић, ауторка букстаграма ВИСИБАБА, где објављује фото-есеје инспирисане књижевним делима.
Радионица почиње у четвртак 21. 9. у 18:30, у Народној библиотеци Бор а наставља се у петак (22. 9) од 11 сати у Гимназији „Бора Станковић“ у Бору.
Јелена Вукићевић је дипломирала на Катедри за општу књижевност са теоријом књижевности Филолошког факултета у Београду и мастерирала културологију на Факултету политичких наука, такође у Београду. На основу књижевних дела, с пријатељицама режира и фотографише сцене које, уз пропратне одломке из дела, објављује на Инстаграму као мултимедијалне рецензије. Поред тога, пише за онлајн магазине као што су Милица или Befora/After, интервјуише запажене регионалне аутор(к)е, модерира књижевне вечери и на друге начине доприноси видљивости књижевности и књига на интернету.
У недељу 18. 9. 2022, од 17:30 на програму је радионица коју води уметник Робел Темесген из Адис Абебе (Етиопија).
Циљ радионице јесте упознавање са различитим телесним техникама изражавања жалости и ожалошћености, а затим и заједнички избор места у околини библиотеке које би могло да симболизује девастирање природне средине и договор око начина на које би оно могло заједнички да се ожали.
Треба да ожалимо земљу коју вероватно никад раније нисмо видели или нисмо за њу ни знали. Међутим, зарад сазнања које ћемо поделити, ожалићемо земљу и као странци, што и јесмо, и, истовремено, као људи свесни/дирнути злостављањем кроз које је предложена земља прошла. Део процеса биће и заједнички договор о оближњем месту за жаловање. Користећи приручник Упркос лишавању (Despite Dispossession), разговараћемо о телесним гестовима и покретима из наше личне и колективне прошлости. На крају ћемо одабрати неколико телесних техника које ћемо увежбати на лицу места и извести. Током сесија ћемо испитивати појмове жаљења, жаловања, исцељења и одговорности.
Рођен 1987. у Етиопији, Робел Темесген је тренутно на докторским студијама на Националној академији уметности у Ослу. Звање мастера лепих уметности стекао је 2015. на Академији савремене уметности Универзитета Тромсе у Норвешкој, а основне уметничке студије сликарства завршио је 2010. у Школи за уметност и дизајн „Але“ Универзитета у Адис Абеби. Добио је више стипендија за студијске боравке; стипендирали су га, између осталих, Програм Јунге Академије уметности у Берлину и Програм шведског међународног комитета за стипендирање уметника у области визуелних и примењених уметности IASPIS у Штокхолму. Његови радови се излажу на међународним платформама односно групним и самосталним изложбама.
Od početka maja 2019. godine članovi Narodne biblioteke Bor mogu da pozajmljuju i mikro bitove (minijaturni programibilni računari), sa ili bez kompleta modula za njihovu nadogradnju (Boson set sadrži pločicu za nadogradnju mikro bita sa 6 pinova, ulazom za slušalice i sl., senzore za pokret, zvuk itd., traku sa led diodama u boji, mini servo, minijaturni ventilator itd.)
Razmena poruka. Sadržaj poruka može biti tekstualan ili vizuelan, po želji.
Za programiranje mikro bita koristi se onlajn uređivač koda (https://makecode.microbit.org/#editor) ili aplikacija za mobilni telefon (https://play.google.com/store/apps/details?id=com.samsung.microbit&hl=en), ali se ovaj uređaj može programirati i uz pomoć Jave ili Pajtona: https://microbit.org/code/
Za korišćenje trake sa led diodama, servo motora ili uparivanje sa mobilnim telefonom/tabletom, potrebno je preuzeti odgovarajuću ekstenziju (polje Extensions u blok editoru).
Narodna biblioteka Bor organizovala je i pet radionica za učenike viših razreda osnovnih škola, tokom kojih su polaznici u samoj biblioteci isprobavali programiranje mikro bitova i dodataka. Bibliotekarima je u realizaciji radionica pomogao programer Viktor Branković.
У оквиру програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности, у Народној библиотеци Бор је 2. новембра 2017. реализован акредитовани семинар Мултимедије у библиотекарству. Аутори програма су Мирјана Нешић (Београдска политехника) и Весна Вуксан (Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» Београд).
Циљ семинара је упознавање са мултимедијалним облицима, као и начинима њиховог креирања и могућностима коришћења у свим типовима библиотека. Полазници су се упознали са најчешћим форматима и програмима за мултимедије, као и са начином функционисања дигиталних алата, сервиса, платформи и апликација (у слободном приступу) који могу на разне начине бити коришћени библиотеци. У оквиру програма семинара реализоване су радионице на којима су полазници могли научити како да се монтира видео материјал, постави титл, сними аудио фајл и дода музика. Осим полазника из јавних библиотека у Неготину и Бору, у радионицама су учествовали и полазници из Музеја рударства и металургије Бор.
Министарство културе РС је, у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека, подржало реализацију овог семинара.
20. и 21. 11. 2014. у Загребу је, у организацији библиотека Института Гете у Београду, Сарајеву и Загребу, одржана субрегионална радионица за библиотекаре из Србије, Хрватске и БиХ, на којој је, заједно са представницима Библиотеке града Београда и библиотека у Краљеву, Лазаревцу и Димитровграду, учествовала и НБ Бор. У питању је још један у дугом низу врло квалитетних и инструктивних образовних програма које немачки културни центри континуирано обезбеђују за библиотекаре из нашег региона.
Радионицу су водиле библиотекарке минхенске библиотеке, Астрид Мекл и Рафаела Милер, које су представиле пројекат update. jung & erwachsen, тј. пројекат библиотеке за младе, као и програме из домена медијске и културне педагогије који се у оквиру овог пројекта организују и спроводе, како у самој библиотеци, тако и ван ње. Програми чији је циљ да уз помоћ популарних компјутерских и других игара анимирају casino тинејџере, као циљну групу коју је најтеже привући и задржати у библиотеци, и радионице о друштвеним мрежама, које су за ову циљну групу незаобилазно „место“ дружења, образовања и забаве, свакако да и нашим библиотекарима могу бити послужити као подстицај и модел за осмишљавање сличних тактика у комуникацији са потенцијалним младим корисницима библиотеке.
Практични део радионице тицао се рада у програмима за обраду слике и звука. Задатак учесника био је да, користећи слободне, тј. бесплатне софтвере за рад са фотографијама, аудио и видеозаписима, креирају кратке филмове. Иако ова кратка обука наизглед нема везе са уско схваћеном библиотечком делатношћу, она је примењива у различитим сегментима рада библиотеке, што у односу према грађи коју треба представити и популаризовати, што у односу према корисницима које треба мотивисати да библиотеку посећују и користе. Чињеница је да библиотекари који раде са данашњом омладином треба да познају технологије које им могу помоћи у томе да садржаје уобичајених едукатвних и културних програма у библиотекама учине модернијим, динамичнијим и пријемчивијим овој циљној групи, као и да прошире своје могућности за рад са и ка младима. Промишљено и креативно коришћење савремених технологија може да буде у функцији промоције књиге и читања, односно, саме библиотеке као места које се и даље, упорно, перципира као складиште штампаних књига.
С обзиром на то да се у наставном програму из српског језика и књижевности за осми разред основне школе однедавно налази и наставна јединица везана за индекс, библиографију и појмовник, Народна библиотека Бор је за ову циљну групу организовала јавне часове у форми предавања и радионице. Циљ програма „Читај отпозади“ је да ученике – у библиотеци, где су им најразличитији облици библиографија, индекса и друге референсне грађе на дохват руке, као илустративни примери и материјал за вежбу – упозна са значењем ових појмова, односно са функцијама и основним врстама библиографија, индекса и појмовника, без обзира на формат и медиј, и са начинима њиховог коришћења.
Шта је индекс и чему служи?
Свака радионица има online casino своју тему, свој замишљен истраживачки задатак, тако casino spiele да ученици, после краћег увода, тј. објашњења, могу сами да провере колико познају сврху и функцију различитих делова штампане или електронске публикација и да ли умеју да их употребљавају као извор информација о публикацији.
Кроз овај програм је током фебруара прошло 6 одељења борских основних школа – 97 осмака и 27 седмака.
Шта све може, а шта не може да се „прочита из индекса“ Чему је индекс сличан? О чему ли се ради у овој књизи?
2. 11. 2013. у Народној библиотеци Бор одржана је радионица чија су тема и фокус биле информациона и медијска писменосту у библиотеци. Радионица је реализована у оквиру програма Едукација едукатора који је пролетос спровела Библиотека Плус, а чији је модератор био проф. Алберт Бекхорст, активни члан секције IFLA за информациону писменост и члан управног одбора ENSIL-а (Европске мреже за школске библиотеке и информациону писменост, Холандија).
Полазници његових радионица добили су задатак да у својим срединама организују исте или сличне програме за релевантне групе учесника – а то су, пре свега, библиотекари, без обзира на тип библиотеке у којој раде, и наставници чије би ангажовање на информационом описмењавању ученика и студената требало да доведе до боље, чешће и темељније сарадње између институција образовног система и библиотека које школама, факултетима, универзитетима стоје на располагању.
Да ли и како библиотека треба да се бави информационим и медијским описмењавањем својих корисника?
За разлику од иницијалних радионица чији је циљ био разматрање могућности заснивања политике информационе писмености у сопственој установи, због чега су се оне у великој мери тицале проблема менаџмента, презентација у Бору била је фокусирана на саме термине и неколике актуелне концепције информационе, односно, медијске писмености и потребу за њиховим повезивањем и развијањем. Циљ програма био је, пре свега, да се, независно од тога како ћемо их назвати и како се терминолошки обрађују у низу сродних дисциплина, размотре проблеми везани за
свест о важности знања, вештина и ресурса потребних да се у датим околностима и контекстима дође до потребних података, информација и знања, који би се успешно евалуирали, повезали и интегрисали у постојеће корпусе знања, а с обзиром на валидност хипотезе по којој је информација најважнији производни капацитет савремених друштава
степен (не)познавања начина, когнитивних и бихевиоралних модела и техничко-технолошких, финансијских и других средстава на које се то може учинити,
знања потребна да се свака добијена информација разуме у контексту специфичних карактеристика медија који ју је произвео/дистрибуирао/дисеминирао и од које она није независна,
свест о опсегну референци појма медиј(и), о ширини њиховог утицаја и њиховој свеприсутности, и сл.
Стога је учешће у радионици подразумевало и упознавања са изабраном литературом везаном за медијску и информациону писменост, односно студије медија, као и израду припремних задатака чији је циљ био да се полазници подстакну на размишљање о темама којима је радионица посвећена. Нажалост, релативно скромно интересовање за наведене теме додатно је опало због ових задатака, тако да је број учесника био испод очекивања, мада је, с друге стране, дискусија у оквиру презентације била и занимљива и подстицајана за даље размишљање.
