Пројекција италијанског играног филма Увек псотоји сутра, у оквиру 19. турнеје Слободне зоне.
Филм веома познате италијанске глумице Паоле Кортелези, који је освојио бројне награде и изазвао огромну пажњу италијанске публике, представља борбу жене за ослобођење од суровог и понижавајућег патријархата. Драма прожета хумором смештена је у послератни Рим, у којем Делија, мајка и супруга, након примања мистериозног писма, руши традиционалне породичне обрасце у покушају да за своју ћерку обезбеди другачију будућност.
Пројекцијом документарног филма Ми немамо другу земљу, у Народној библиотеци Бор почиње 19. Турнеја филмског фестивала Слободна зона.
Снимљен на окупираној палестинској територији, филм Ми немамо другу земљу сведочи колико о ратном разарању, до потпуног уништења, толико и о компликованом пријатељству између представника зараћених нација, палестинског активисте и једног од четворо аутора овог документарца Басела Адре и израелског новинара Јувала. Сведочи и о племенитој и бескомпромисној борби за правду, која мора и једино и може бити заједничка.
7. април 2025, 18 сати Ми немамо другу земљу (документарни) (Јувал Абрахам, Басел Адра, Хамдан Балал, Рејчел Сор; Окупирана територија Палестина, Норвешка, 95')
Басел Адра је млади палестински активиста из Масафер Јате, који се још од детињства жестоко бори против израелског протеривања своје заједнице. Басел документује постепено брисање Масафер Јате док војници уништавају домове породица – највећи појединачни чин присилног пресељења икада извршеног на окупираној Западној обали. Његови путеви укрштају се са путевима Јувала, израелског новинара који постаје његов сапатник током више од пола деценије, док заједно воде борбу против протеривања и све више се зближавају. Екстремна неједнакост карактерише њихову компликовану везу: Басел живи под бруталном војном окупацијом, док Јувал живи слободно. Овај филм, створен у палестинско-израелској копродукцији четворочлане групе активиста, настао је током најмрачнијег, најстрашнијег доба у историји ове области, као чин креативног отпора апартхејду и потраге за путем који води ка једнакости и правди.
8. април 2025, 13 сати Ларс је ЛОЛ (играни) (Ајрик Сетер Штордал, Норвешка, 99')
По повратку с летњег распуста, Аманда у школи добија задатак који сматра друштвеном катастрофом: додељено јој је да буде специјални пријатељ новом ученику Ларсу, који има Даунов синдром. Аманда стрепи од привлачења пажње и плаши се да би Ларс могао да је осрамоти, нарочито пред њеном симпатијом Адамом. На њено изненађење, њих двоје развијају снажно пријатељство. Ипак, у тежњи да се уклопи у друштво у школи, она крије њихово пријатељство, чиме води двоструки живот и издаје и Ларса и себе.
8. април 2025, 18 сати Симон са планине (играни) (Федерицо Луис, Аргентина, Чиле, Уругвај, 96')
У потрази за променом у данима када постаје пунолетан, Симон се придружује групи деце са посебним потребама. Они су на ходочашћу, а на том путу почињу да га уче како да се опусти и пригрли животна задовољства. Заједно почињу да плове светом који није дизајниран по мери њихових потреба, креирајући сопствена правила за љубав и срећу. Кроз искуство са овим младим људима, Симонов карактер се мења. Желећи да се и званично придружи групи, прихвата да се подвргне посебном третману како би га прогласили особом са посебним потребама. Међутим, породица га не разуме, а живот му се додатно компликује када се Коло, девојчица из групе, заљуби у њега, понадавши се романси.
9. април 2025, 18 сати Увек постоји сутра (играни) (Паола Кортелези, Италија, 118')
Делија је потлачена жена која добија батине због разбијеног тањира, загорелог ручка, сумње да је чоколаду добила од љубавника или једноставно зато што је свом мужу рекла „добро јутро“ када се пробуди нерасположен. Живи у породици окорелог патријархата, у Италији после Другог светског рата, где чак и остарели и занемоћали отац саветује сина како да туче жену – не пречесто да се не навикне, већ ређе, али јаче, да научи лекцију. Делија покушава да побегне, а сцене њене чежње за одласком толико су напете да гледалац жели да види крај свега – на овај или онај начин. Њена ћерка и два млађа сина сведоци су свега што се дешава иза затворених врата подрума у којем живе. У тренутку када Делија схвати да ће судбина њене ћерке бити иста, она коначно преузима ствар у своје руке.
Махин је седамдесетогодишњакиња која живи сама у Техерану. Муж јој је преминуо, ћерка се одселила у Европу, и Махин схвата да је спремна да се отвори за нову љубав и романсу. Једна поподневна чајанка са пријатељицама наводи је да прекину своју самоћу и обнови љубавни живот. Али у тренутку када се Махин отвара за нову романсу, оно што је изгледало као неочекиван сусрет брзо се претвара у непредвидиво и незаборавно вече. Велики хит публике са последњег Берлинског фестивала.
11. април 2025, 18 сати Мага 1909. (Бранка Павловић, Србија, 60')
МАГА 1909. је експериментални документарац развијен и снимљен са професионалним играчима и аматерима у Београду и Берлину, на оригиналним локацијама где је Марија Мага Магазиновић радила, студирала и наступала са својим ученицама почетком 20. века. Прва новинарка у Србији, феминисткиња, активисткиња и пионирка модерног плеса Мага Магазиновић (1882–1968) посетила је Берлин 1909. године – и ова посета је заувек променила њен живот и историју модерног плеса у Србији. Мага је Београду представила и у њему предавала модеран плес у Београду, у Србији, 1910. године.
Пројекција филма Црвено небо Кристијана Пецолда (Немачка, 2023), добитника Сребрног медведа на Берлиналу.
Љубавни четвороугао у викендици на Балтичком мору, у сенци шумских пожара и узаврелих емоција.
… чеховљевски „портрет уметника као младог сероње“, немачке шуме као место где Немци одлазе када имају проблеме и шумски пожари који уништавају места на која би могла да буду смештене бајке и о таквим уметницима. (из интервјуа К. Пецолда са Николом Радићем)
Филм је на прошлогодишњем филмском фестивали На Палићу освојио и награду FIPRESCI за најбољи филм и инспирисао низ критичких текстова: https://www.fcs.rs/crveno-nebo-dokolica-u-plamenu/; https://www.danas.rs/kultura/potpuno-jasna-trosmislenost-o-filmu-crveno-nebo-kristijana-pecolda-na-30-festivalu-evropskog-filma-palic/…
16 сати: пројекција канадског филма Соколово језеро
Бастијен и Клои проводе летњи распуст са својим породицама на језеру у Квебеку. Стидљиви тринаестогодишњи Бастијен и његова породица одседају у куц́ици на језеру, где Бастијен упознаје одважну шеснаестогодишњу Клои. Она је љубитељка фолклора и локалних легенди и говори Бастијену да дух опседа оближње језеро. Упркос јазу у годинама, двоје тинејџера стварају чврсту везу и доживљавају низ узбудљивих авантура. Филм траје 100 мин. Редитељка филма је Шарлот ле Бон – канадска глумица, уметница, бивша манекенка и режисерка.
18 сати: пројекција филма Зло не постоји
Такуми са ћерком Ханом живи у селу Мизубики, близу Токија. Као и генерације пре њих, и они живе скромно, у складу са природом и циклусима у њој. Једног дана становници села сазнају за план да се изгради глемпинг близу Такумијеве куће, који би становницима града понудио удобан „бег“ у природу. Када двоје представника компаније из Токија стигну у село да би одржали састанак, постаје јасно да ће та изградња загадити локално извориште воде и то изазива немире међу локалним становништвом. Намере компаније угрожавају еколошки баланс места и начин живота сељана, и остављају дубоке последице на Такумијев живот. Филм траје 106 мин. Редитељ филма је Рјсуке Хамагучи, један од најзначајнијих јапанских редитеља, а филм је добитник шест награда на филмском фестивалу у Венецији, укључујући и Златног и Сребрног лава.
Легендарна певачица и активисткиња искрено и бескомпромисно се кроз музику и огроман породични архив осврће на 60 година каријере, историјске личности и бурне догађаје али и личне борбе, трауме и дуго скриване породичне тајне.
Награђиване филмске ауторке Карен О’Конор и Мири Наваски, које већ више од 20 година заједно снимају веома узбудљиве и ефектне документарце, и овим филмом успевају да дочарају бурну егзистенцијалну драму и њену везу са ширим друштвеним и идеолошким превирањима и проблемима.
пројекција филма Драга Фиона холандске редитељке Фионе Тан
У Музеју филма у Амстердаму Фиона Тан је истраживала неми документарни материјал похрањен тамо пре више од једног века. Импресивни архивски материјали приказују свакодневни живот и напоран рад људи који су живели близу океана. Фиона, пореклом Индонежанка из Аустралије, у Амстердам је дошла на студије 1988. Током тог периода, од оца је добијала писма у којима је описивао живот код куће, свог унука, пса, светску политичку сцену и економску трку. Паралелно ишчитавање ових писама преко архивског материјала је нека врста аудиовизуелног тока свести појачана вештим звучним записом који сугестивно открива суптилну везу између слике и звука, некада и сада, Холандије и Индонезије, трговине и колонијализма, оца и кћерке.
Зло не постоји (Јапан, 106 мин, режија: Рјсуке Хамагучи)
Такуми са ћерком Ханом живи у селу Мизубики, близу Токија. Као и генерације пре њих, и они живе скромно, у складу са природом и циклусима у њој. Једног дана становници села сазнају за план да се изгради глемпинг близу Такумијеве куће, који би становницима града понудио удобан „бег“ у природу. Када двоје представника компаније из Токија стигну у село да би одржали састанак, постаје јасно да ће та изградња загадити локално извориште воде и то изазива немире међу локалним становништвом. Намере компаније угрожавају еколошки баланс места и начин живота сељана, и остављају дубоке последице на Такумијев живот.
Борба за право на здраву животну и културну средину и очување традиције, против интереса капитала и еколошки неодрживих животних стилова
Програм турнеје Слободне зоне у Бору (и околини) доступан је на: https://www.biblioteka-bor.org.rs/2024/03/18-turneja-slobodne-zone-u-narodnoj-biblioteci-bor/
Од 1. до 9. априла 2024, Народна библиотека Бор биће домаћин 18. турнеје филмског фестивала Слободна зона, у оквиру којег организујемо пројекције седам ангажованих играних и документарних филмова. Пројекције ће се одвијати у сали Народне библиотеке Бор (2. априла од 18 сати, а 3, 4, 5, 8. и 9. априла од 19 сати), као и у селима у којима раде библиотечки огранци: Кривељ, Злот и Брестовац.
Као и претходних година, реч је о избору најзанимљивијих филмова са фестивала Слободна зона. Сви филмови се тичу веома битних и актуелних друштвенополитичких, друштвенопсихолошких или егзистенцијалних тема: од екологије до Алцхајмерове болести, од борбе за животну средину до борбе за опстанак индивидуалних или колективних сећања. У фокусу је и личност Џоан Баез, музичарке и активисткиње.
Сви филмови су награђивани на светским фестивалима, а долазе нам из САД, Немачке, Холандије, Канаде, Јапана, Чилеа… Млађој публици (тинејџерима) посебно препоручујемо канадски играни филм Соколово језеро.
Распоред пројекција:
1. април, 18 сати, библиотечки огранак у селу Кривељу: Зло не постоји
2. април, 12 сати, библиотечки огранак у селу Злоту : Соколово језеро
2. април, 18 сати (сала за програме у библиотеци): Соколово језеро
3. април, 19 сати (сала за програме у библиотеци): Драга Фиона
Уочи Првог маја, празника рад(ник)а, завршавамо 17. турнеју Слободне зоне пројекцијом филма који ће вас, можда, подсетити због чега су се раднички покрети уопште појавили, истичући солидарну борбу за рад(ништво) као услов борбе за конкретна радна права и хуманије радно законодавство.
Француски филм Прековремени рад Ерика Гравела прати судбину самохране мајке која, уз свима нама добро познату трку с временом и амбицијом, али и не презајући од недостојних потеза, обавља посао за који је преквалификована, покушавајући да се снађе док радници јавног превоза штрјкују и да нађе бољу „позицију“.
