3. 10. 2018, 19 сати
читаоница на 3. спрату Народне библиотеке Бор
Милан Ракита
„Луј Алтисер и ми у доба историјског ревизионизма“
Предавање чији су поводи, између осталих:
- 100 година од рођења Луја Алтисера (1918–1990);
- 50 година од тзв. „липањских гибања“ тј. студентских протеста у Београду али и широм света;
- 200 година од рођења Карла Маркса (1818–1883);
- 170 година од тзв. „пролећа народа“ (националних револуција широм Европе) и Манифеста Комунистичке партије Маркса и Енглеса
- …
Сажетак предавања:
У години препуној обележавања најзначајнијих датума европске и светске историје, својим карактером посебно се издваја по много чему симптоматично обележавање двестоте
годишњице рођења Карла Маркса у његовом родном граду Триру у Немачкој маја ове године. Фарсичност овог догађаја огледала се у чињеници да је свечани говор о историјском наслеђу Марксовог дела одржао нико други до Жан-Клод Јункер, актуелни председник Европске комисије, утицајни протагониста политике неолиберализма, заступник интереса
крупног капитала у ЕУ и заговорник диктатуре слободног тржишта. Садржај контроверзног Јункеровог говора и ревизионистички карактер обележавања годишњице Марксовог рођења индикативни су за нашу тему утолико што показују у којој мери је историјски ревизионизам у међувремену учвршћен као владајућа идеологија узнапредовалог процеса контрареволуције.
Управо ово „међувреме“, које се унатраг историјски протеже до пораза револуционарне 1968. године и даље до за нас преломне 1948. (Резолуција Информбироа и први расцеп у тзв. Источном блоку ), затим 1918. (крај Првог рата и рођење Луја Алтисера), преко 1870. и 1848. (Париска комуна и револуција 1848), па све до 1818. (рођење Маркса) – представљаће референтни историјски оквир предавања посвећеног анализи начина идеолошког ревидирања
најважнијих датума у историји мишљења и практиковања универзалистичке политике револуционарне еманципације.
Супротстављајући се ревизионистичким прекрајањима симболичког значаја кључних датума светске историје с циљем симболичког брисања револуционарног потенцијала Марксове мисли, али и криминализацији целокупног историјског наслеђа социјализма уопште, предавањем ћемо
такође настојати да Алтисеров допринос теоријској и практичко-политичкој реартикулацији Марксовог дела представимо у сложеном историјско-политичком контексту друге половине 20. века, и да истовремено Алтисерова разматрања односа између филозофије и политике
истакнемо као незаобилазну теоријску референцу и уједно тачку политичког ослонца у мишљењу теоријских и практичних аспеката могућности револуционарног деловања у подједнако комплексној и деликатној ситуацији историјског актуалитета данашњице, обележеној успоном контрареволуције и хегемонијом идеологије историјског ревизионизма.
