Од када постоје, (про)читане или не, књиге нису служиле само за читање и(ли) гледање садржаја који је у њима забележен односно одштампан. Служиле су и служе много чему: представљању, разметању, као фетиш, али и као приручно средство за нивелисање мобилијара и подупирање врата, за жврљање и окретање шоље, а користиле су се и за заклињање, прорицање, обожавање или пак искаљивање мржње или беса… Данас их многи користе као материјал за израду декоративних или употребних предмета, скулптура или архитектонских детаља. Иако сви начини стварања тзв. измењених књига, рециклирања књиге или више њих као предмета – понекад и независно од садржаја тих предмета као медија текста и(ли) слике, а понекад и да би се таквим делом прокоментарисао или интерпретирао неки аспекат конкретног садржаја или пак статуса, функција и карактеристика књиге уопште – подразумевају физичко уништавање књига, на праксе преображавања постојећих књига у скулптуре, употребне предмете, украсе или онеобичене и личне примерке обично се не гледа као на још један вид тзв. либрицида (систематско уништавање књига из политичких или идеолошких разлога). Напротив. Што због хиперпродукције штампаних издања у непотребним тиражима, што због све распрострањеније тенденције библиотека да књиге проглашавају неактуелним, самим тим и „зрелим“ за расход после неколико година њиховог некоришћења, што због брзог развоја дигитализације и електронских издања, материјал за стварање измењених књига и „књигобјекта“ лако је доступан свима, и „званичним“ уметницима и другим креативним појединцима који на тај начин доприносе разматрањима везаним за актуелност или застарелост (штампане, материјалне, опипљиве, миришљаве) књиге као медија, као и за питања у вези са читањем, учењем, памћењем које имплицира овакав или онакав статус књиге у друштву и личном животу.
Архиве ознака: светски дан књиге и ауторских права
Поводом Светског дана књиге…
Гил Партингтон (Gill Partington)
Прљаве књиге
(Извор: https://www.lrb.co.uk/blog/2020/april/dirty-books)
Потражња за стручним књигама се срозала, али је зато приметан изразит раст продаје фикционалних дела од како је британска влада 23. марта објавила мере изолације. Потражња за Камијевом Кугом тренутно надмашује понуду, иако су недавно изашла два нова издања у оквиру „Пингвинових класика“ (Penguin Classics). У једном моменту, примерак романа Огледало и лампа Хилари Мантел продавао се на сваке 2,7 секунде. „Никада није било боље време него сада да се чита [Толстојев роман] Рат и мир“, прогласио је недељник Вик (The Week).
Међутим – као одјек заплета у Имену руже [Умберта Ека] – додир књиге и додиривање књиге можда нису безбедни. Свака нова површина с којом долазимо у додир представља претњу, јер је могуће да је контаминирана новим коронавирусом. А књига се састоји од мноштва површина једних преко других, све танке и све чекају да их неко додирне и окрене. Девет стотина страница Огледала и лампе подразумевају поприличну површину (са корицама и предлистом, то је око 38м2; многи људи су изоловани у становима чија је површина мања од тога).
Једно су нове књиге, које вам се достављају на кућну адресу, али шта је са оним већ коришћеним, са примерцима који су кружили и прошли кроз много пари руку? Јавне библиотеке су нарочито непредвидив вектор заразе; места где се мешају они најрањивији (стари) и они који су најмање склони да се држе протокола социјалног дистанцирања и да телесне течности задржавају за себе (најмлађи). Па ипак су јавне библиотеке тек касније придодате списку јавних објеката које треба затворити, два дана након теретана, кафића и позоришта.
Остало је, притом, тешко питање поступања са књигама које ће корисници враћати. Колико дуго књиге представљају претњу? Водич који је 26. марта објавила владина организација за јавно здравље Енглеске (Public Health England), с препоруком да се библиотечке књиге држе 24 сата у карантину, мораће хитно да се исправи. Та је препорука заснована на налазима о времену преживљавања коронавируса на картону објављеним у медицинском часопису New England Journal of Medicine. Библиотекари су брзо указали на то да многе књиге за издавање имају заштитне корице од пластике, на којој вирус опстаје 72 сата.
Крајем 19. века, с развојем јавних библиотека, расла је и забринутост због тога што су оне претња јавном здрављу. Мислило се да се путем књига препуних микроба могу пренети шарлах, мале богиње и туберкулоза, па су се користиле различите методе дезинфекције, укључујући пару, раствор формалдехида и загрејани фенол (карболна киселина). (Ова је пракса, у једноставнијем виду, опет заживела ове године јер су библиотекари почели да дезинфикују књиге антибактеријским влажним марамицама.) Тадашњи захтеви да се библиотеке затворе нису наишли на одобравање, али је амандманом на Закон о јавном здрављу из 1907. године поприличном новчаном казном запрећено свакоме ко с инфективним обољењем позајмљује књиге из библиотеке.
Труизми о благотворним ефектима читања ових су дана толико свеприсутни и продорни; збуњујуће је видети романе као потенцијално опасне предмете. Ретко их уопште и уочавамо као предмете, барем док су у употреби, с обзиром на то да је својеврсна дематеријализација странице, наводно, један од ефеката читање фикције. Уколико заиста уроните у фикцију, ако се пренесете у свет дела, престајете да примећујете папирну ствар коју држите. (Понекад се, ипак, и то сматрало опасним: у 18. веку су претерано пријемчиве читатељке занете фикцијом изазивале моралну панику.) Романи су чудне ствари, чији се трик састоји у томе да себе учине невидљивим. Постоје, наравно, и изузеци: књиге с помичним деловима или неуобичајених формата захтевају да се читају рукама колико и очима. Рад са кртим или ретким књигама пажњу такође усредсређује на додир, пажљиво окретање страница и изузетну обазривост да се не оштете. И садашња ситуација, такође, мења значење интеракције с књигом, мада смо у овом случају ми изложени ризику и угрожени. Читање – као и све остало, како се показује – укључује контакт руку и тела са неким страним предметом. Какве несвесне гестове изводите док сте потпуно заокупљени књигом? Колико пута одсутно додирнете лице или лизнете прст да бисте окренули лист? А колико је времена до тада прошло откад сте опрали руке?
Дејан Огњановић за Светски дан књиге и ауторских права
Народна библиотека Бор организује дружење са стручњком за хорор Дејаном Огњановићем.
Аутор романа Наживо и Заводник, преводилац и/или приређивач дела најзначајнијих англофоних аутора хорора и сродних жанрова, писац студија Студије страве, Поетика хорора и У брдима, хорори: српски филм страве, књижевни и филмски критичар, блогер…http://cultofghoul.blogspot.com/
Са Дејаном ћемо разговарати о његовим, као и о причама и романима Лавкрафта, Лиготија и других писаца чија је дела превео и/или приредио за ИК „Орфелин“, о хорор филмовима, серијама, стриповима, о… (без неизвесности нема доброг хорора…)
Добро дошли! function