Године 1999. Унеско је 21. март прогласио за Светски дан поезије. Овог 21. марта, библиотека вас на значај и широки спектар могућности (стварања) поезије, било да се њоме служите као средством изражавања и комуницирања, било да је само читате и истражујете, подсећа уз помоћ пољске песникиње и нобеловке Виславе Шимборске.
ВЕРМЕР
Све док она жена у Краљевском музеју
у насликаној тишини и усредсређености
из дана у дан сипа
млеко из бокала у чинију,
свет не заслужује
смак света.
Од 1999. године, 21. март обележава се као Светски дан поезије, дан када се подстиче бављење поезијом (poiesis – стварање, прављење нечег новог), а песникињама и песницима пружају подршка и видљивост, да њихово дело не остане дословно, како је Васко Попа насловио једну белешку о поезији, „говор у празно“.
У уторак 22. 3. 2022, од 17 сати, играмо се поезијом Васка Попе (стварамо на основу метафора и представа о језичком стваралаштву које Попа својим делом сугерише; правимо калиграме од његових песама, допуњавамо их, преносимо у друге медије…), а пре игре…
Данас је, између осталог, и Светски дан поезије, који се већ двадесетак година (од 1999) обележава сваког 21. марта.
А шта песму чини песмом? Погледајте у овом кратком видеу, у којем је реч не само о поезији у уобичајеном, „класичном“ смислу речи, већ и о поезији савремених музичара.
У сарадњи са Активом жена РТБ-а Бор
Народна библиотека Бор
организује поетско вече
добродошли!
ЧЕТВРТАК 7. 3. 2013.
17:30
КАКО НАПИСАТИ (МАТУРСКИ) РАД?!
Да ли знате:
Како и где да дођете до литературе која вам је потребна за рад;
Шта је радна библиографија;
Како се претражују каталози и базе података;
Каква је разлика између примарних и секундарних извора;
Шта је методологија;
Чему служе фусноте;
Како се цитира;
Како се формира списак коришћене литературе?
…
Током радионице, полазници ће бити у прилици да се упознају са појмовима и процедурама везаним за научно-истраживачки рад, који ће им бити неопходни током каснијег школовања, нараочито зато што тзв. болоњски програми студија подразумевају писање великог броја семинарских радова, реферата, есеја и других производа самосталног истраживања литературе и извора.
Радионица је конципирана тако да се примери истраживања извора заснивају на интересовањима самих полазника, односно на темама које су већ изабрали за своје матурске радове.
Током радионице, полазници вежбају коришћење различитих врста референсне грађе, каталога, индекса, библиографија… – како у папирном, тако и у електронском облику. Радионица укључује и кратак курс претраживања онлајн библиографских система и сервиса, какви су Виртуелна библиотека Србије, Српски цитатни индекс, итд.
Полазници се, такође, упознају и са појмовима везаним за библиографске и библиометријске обраде публикација, који им могу бити од помоћи при евалуацији извора и грађе коју ће користити. На тај начин им се указује на разлику између различитих типова грађе и извора, од приказа до научног рада, и на опсег и квалитет информација које сваки од ових типова извора може да понуди. Полазници се, затим, упознају са критеријумима евалуације извора.
Други део радионице посвећен је изради одговарајућег типа рада и елементима које он треба да садржи, као и општим правилима о садржају и форми компоненти рада. Посебна се пажња посвећује изради библиографије за сопствени рад, јер је логика доследног форматирања библиографских јединица и њиховог навођења у тексту вештина која се, по досадашњем вишегодишњем искуству, показала као најтежа препрека у писању прегледног и уредног рада. Полазници ће, стога, добити сажетке правила цитатних стилова који се код нас најчешће употребљавају тј. сажетке Харвардског, Оксфордског, Чикаго, МЛА и АПА стила.
Добродошли!
