Народна библиотека Бор
Завичајно одељење
децемабар 2009
Едукативни програм упознавања са најзначајнијим завичајним личностима
Владимир Ђорђевић
Народна библиотека Бор
15. 12. 2009.
12 часова
Отварање изложбе фотографија из Посебних фондова Народне библиотеке Србије: легата сестара Јанковић и заоставштине Владимира Ђорђевића
13 часова
Етномузиколошки одсек Музичке школе Мокрањац (Београд) извођење традиционалних мелодија које је забележио Владимир Ђорђевић са коментарима професора
Народна библиотека Бор
17. 12. 2009. 18 часова
проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог
О Владимиру Ђорђевићу
Музеј рударства и металургије
19:30 часова
Моју песму да свириш…
Изложба традиционалних инструмета које је сакупио Владимир Ђорђевић и завештао Музичкој школи Станковић (Београд) са инструметима из етнолошке збирке Музеја рударства и металургије
Народна библиотека Бор
23. 12. 2009. 18 часова
др Иван Чоловић, етнолог
Гусле као симбол националног идентитета на Балкану
Народна библиотека Бор
25. 12. 2009. 18 часова
Ива Ненић, етномузиколошкиња и теоретичарка културе и медија
Између „обнове националног“ и глобалних мрежа: (српска) традиционална музика као творбена пракса друштвеног „данас“
Народна библиотеке Бор
27. 01. 2010.
Музичка школа
Миодраг Васиљевић, Бор
композиције
Владимира Ђорђевића
Програм су помогли:
Министарство културе Републике Србије
Народна библиотека Србије
Музичка школа Станковић, Београд
Музичка школа Миодраг Васиљевић, Бор
Музеј рударства и металургије, Бор
Општина Бор
Владимир Ђорђевић рођен је у Брестовцу 2. децембра 1869. године. Наиме, његов отац Радосав био је свештеник и прва свештеничка служба била му је поверена у Брестовцу, селу данашње борске општине. Његова мајка Јелисавета била је родом из Војводине.
Годину дана пре Владимира, рођен је његов брат Тихомир. У овом крају се породица Ђорђевић задржала пет година. Основну школу и гимназију Владимир завршава у Алексинцу, а Учитељску школу у Нишу. Од 1983. године борави у Бечу где студира науку о хармонији код професора Роберта Фукса, а касније и науко о контрапункту. Године 1901. борави у Прагу где учи инструметирање. У Србији је обављао послове учитеља и професора музике, певања и хармоније у Алексинцу, Пироту, Врању, Ваљеву, Јагодини, Београду. Поред просветне делатности, он учествује и у раду више оркестара и певачких друштава у поменутим градовима. Његов први штампани рад су народне мелодије забележене у Кулини, а објављене су у Побратимству 1892. године. Године 1896. излази из штампе његова прва збирка Српске народне мелодије из Кулине. Са овим објављеним радовима отпочиње његов разноврсни и богати мелографски рад. Као прилог у Караџићу из 1899, са колегом Божидаром Јоксимовићем, објављује Питања за прикупљање музичких обичаја у Срба, у којем се по први пут појављује етномузиколошки приступ предмету проучавања народне музике и обичаја који је прате. Сакупља обимну грађу народног стваралаштва са територија Македоније и Србије и објављује је у двотомном делу Српске народне мелодије. Признања за мелографски рад добија од тадашњих познатих музиколога, етномузиколога, музичких фолклориста, композитора Ернеста Клосона, Беле Бартока, Џорџа Херцога, Петра Крстића, Милоја Милојевића. Упоредо са мелографским радом, развијао је и органолошки приступ народној музици сакупљањем и проучавањем народних музичких инструмената. У музичкој школи Корнелије Станковић основао је Музеј народних музичких инструмената. Био је и успешан композитор и музички педагог. Као посебно значајан период његовог педагошког рада издваја се период његовог избеглиштва у Француску током Првог светског рата. Оснивач је и члан редакције часописа Музички гласник у оквиру којег уређује рубрику «Оглед биографског речника српских музичара“, касније објављену као издање Музиколошког гласника Српске академије наука под називом Прилози биографском речнику српских музичара. Један од најважнијих радова свакако је његов Оглед српске музичке библиографије. Мање је познато да је волео фотографију и да је у својој заоставштини, која се чува Народној библиотеци Србије, поред обимне и разнолике библиотечке грађе, оставио и своју збирку фотографија које је сакупљао али и сам фотографисао и израђивао.
Народна библиотека Бор, 15. 12. 2009. г. 12 часова
Народна библиотека Србије је 1969. године обележила стогодишњицу рођења Владимира Ђорђевића објавивши његов најопсежнији јединствени библиографски рад Оглед српске музичке библиографије до 1914. године. Сестричине браће Ђорђевић, Љубица и Даница Јанковић, су тестаментом 1971. године Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије повериле на чување своју покретну имовину, обимну и разноврсну грађу: своју библиотеку, рукописе, музичке инструменте, фотографије, уметничке слике. У том легату сестара Јанковић налази се и заоставштина Владимира Ђорђевића, као и део заоставштине Тихомира Ђорђевића, Владимировог брата и пионира етномузикологије и етнологије у Србији. Сестре Јанковић биле се признате међу оснивачима српске кореологије и етномузикологије. Поред њихове библиотеке и најразноврсније научне и уметничке грађе, легат садржи обимну документацију и некњижну грађу која сведочи о животу и раду њихових ујака Владимира и Тихомира Ђорђевића: породичну и стручну преписку, старе разгледнице, гравире, географске карте, личне предмете и посебно вредну збирку ретких породичних и других фотографија, као и збирку од око стотину фотографија које је снимио Владимир Ђорђевић. Поред тога, посебно вредна грађа чува се и у поклону легату Тихомира Ђорђевића који је он са својом вредном библиотеком, једном од највећих приватних библиотека у то доба, завештао Народној библиотеци Србије још за живота, одмах после бомбардовања 1941. године као прилог њеној обнови. У том поклону сачувана је и највреднија рукописна грађа Владимира Ђорђевића, и примера ради, међусобна преписка браће Ђорђевић у преко пет стотина писама.
Изложене фотографије избор су стручњака из Одељења посебних фондова Народне библиотеке Србије и овом приликом се, поред осталог, по први пут јавно излажу фотографије које је снимио сам Владимир Ђорђевић. „Легенде“ фотографија су уређени оригинални коментари са полеђине изложених фотографија које је својом руком исписао Владимир Ђорђевић.
Музеј руадрства и металургије, 17. 12. 2009. г. 19:30 часова
Изложба „Моју песму да свириш…“
Изложба „Моју песму да свириш…“, пружа публици могућност упознавања културног наслеђа које у територијалном погледу припада ширем простору Балкана, а временски се везује за причу о староседеоцима на овом простору, али и прапостојбини Словена. Реч је о музичким инструментима које је сакупио познати етномузиколог Владимир Ђорђевић, као и артефактима Етнолошке збирке Музеја рударства и металургије. Владимир Ђорђевић је 1925. г. Музичком друштву Станковић поклонио колекцију народних музичких инструмената, коју је набавио сопственим средствима на простору Македоније и јужне Србије. На изложби су заступљени ударачки (даире, дарабука), дувачки (кавал, двојнице, шупељка, фруле, гајде, зурле) и жичани музички инструменти (гусле). Колекција музичких инструмената Етнолошке збирке Музеја рударства и металургије, обухвата музичке инструменте карактеристичне за непосредну околину Бора: дудук, фрула, бубањ, гајде и рикало. Артефакти који плене својим облицима и орнаментиком у неким прошлим временима побуђивали су најразличитије емоције, будили оптимизам и песимизам, душевну бол и срећу. Посебну захвалност у реализацији ове изложбе дугујемо Музичкој школи Станковић из Београда.
Сузана Мијић, етнолог
аутор изложбе Моју песму да свириш… у Музеју рударства и металургије
