Архиве категорија: Одељења библиотеке

Ежен Јонеско (1909-1994) – Млада удавача

ЕЖЕН ЈОНЕСКО

МЛАДА УДАВАЧА

превео Драгослав Андрић

текст преузет из: Ежен Јонеско, Позориште: сабрана дела, Paideia, 1997, стр. 283-288.

Госпођа има шешир са великони иглом и цвећем, носи ташну, у дугачкој је хаљини и љбичастом жакетићу.Господин је у реденготу, има вештачки оковратник, црну кравату и манжете. На клупи су, у јавном парку.

ГОСПОЂА: Могу вам рећи да је моја ћерка бриљантно завршила студије.

ГОСПОДИН: Нисам то знао, али сам то очекивао. Знао сам да је то једно радино дете.

ГОСПОЂА: Нисам никад могла на њу да се пожалим, насупрот толиким другим родитељима. Све је увек чинила на наше пуно задовољство.

ГОСПОДИН: Све то служи пре свега вама на част. Знали сте како да је подигнете. Узорна деца су тако ретка, поготову у данашње време.

ГОСПОЂА: Право кажете!

ГОСПОДИН: У моје време, деца су била много послушнија, приврженија својим родитељима, схватала су њихове жртве, бриге, материјалне тешкоће… А опет, можда је и боље да за све то и не знају.

ГОСПОЂА: Слажем се!… Била су много…

ГОСПОДИН: Била су и много бројнија.

ГОСПОЂА: Одиста. Наталитет у Француској, ректо би се, опада.

ГОСПОДИН: Има ту и успона и падова. Тренутно, пре ће бити да има позитивних тенденција. Али то не може да надокнади толике мршаве године!

ГОСПОЂА: Не може, то збиља мора да се призна! Нема шта!

ГОСПОДИН: Али шта ћете, тешко је данас подизати децу!

ГОСПОДА: Ех, коме кажете! Живот је све скупљи! Колико тек потреба имају! Шта им све не треба!

ГОСПОДИН: Куда ли све то води?… Данас је јевтин само Ијудски живот!

ГОСПОЂА: Слажем се!… Истина је то, још како!… Имате потпуно право…

ГОСПОДИН: Има и земљотреса, и свакојаких удеса аутомобилских и авионских, ту су онда и све те заразне болести, својевољна самоубиства, па атомска бомба…

ГОСПОЂА: Ах, тек та!… Она нам је, изгледа, помутила и саме временске прилике! Више се и не зна које је које годишње доба, све се то изокренуло!… Кад би бар било само то, него ето видите, знате већ шта се све прича!…

ГОСПОДИН: Тја, говори се свашта! Кад би требало веровати свему што Ијуди кажу…

ГОСПОЂА: То је истина… Не би ту било краја! Збиља!… А и те новине, и оне само лажу, лажу још како!…

ГОСПОДИН: Угледајте се на мене, Господо, не ослањајте се ни на кога, не верујте никоме ништа, не дајте да вам било чиме пуне главу!…

ГОСПОЂА: Тако је. И не би требало. Заиста, то је добар савет. Нема шта.

ГОСПОДИН: Ех, просто, још имам нешто здравог разума, то је све!

ГОСПОЂА: Сигурно. Али не би свак могао рећи то за себе.

ГОСПОДИН: Видите, Господо, данас – сва та задовољства, све те забаве, сва та узбудења, па филм, порези, дискотеке, телефон, радио, авион, велике робне куће…

ГОСПОЂА: Па да, мора се признати…

ГОСПОДИН: … затвори, велики булевари, социјално осигурање, и све, све остало…

ГОСПОЂА: Тако је.

ГОСПОДИН: Све то што нам данас улепшава живот, све је то изменило Ијудску расу у тој мери да се она више просто не може препознати!…

ГОСПОЂА: А то јој не иде у прилог, мора се рећи.

ГОСПОДИН: Па ипак, било би неосновано порицати напредак који, како видимо, напредује свакога дана…

ГОСПОЂА: Такоје…

ГОСПОДИН: … у техници, примењеној науци, механици, књижевности и уметности…

ГОСПОЂА: Несумњиво. Ваља бити праведан. Није лепо бити неправедан.

ГОСПОДИН: Могло би се чак отићи тако далеко и рећи да цивилизација еволуира без престанка, и то у повољноин правцу, захваљујући сложном напору свих нација…

ГОСПОЂА: То је тачно. Баш сам то и хтела да кажем.

ГОСПОДИН: Колики се тек прешао пут откако су наши преци живели у пећинама, ждрали једни друге, и огртали се јагњећим кожама!… Колики је то пут!

ГОСПОЂА: Е, да, да… Па онда, то централно грејање, Господине, шта кажете за централно грејање? Да ли га је било у тим пећинама?

ГОСПОДИН: Ето, драга Господо, кад сам ја био сасвим мали…

ГОСПОЂА: То је најсладе доба!

ГОСПОДИН: … живео сам на селу; сећам се, још смо се грејали на сунцу, и зими као и лети; кућу смо осветљавали шпиритусом – истина, био је и јевтинији у оно време – а понекад чак и лојаницом!…

ГОСПОЂА: То се, ето, још и данас дешава, кад због неког квара доде до нестанка струје…

ГОСПОДИН: А и те машине нису баш савршене. Измислио их је човек, па зато и имају све његове недостатке!

ГОСПОЂА: Ах, само ми не говорите о Ијудским недостацима, знам их ја, мушкарци нису ништа бољи од жена, сви су они исти, нема ту никаквог избора.

ГОСПОДИН: Разуме се. Али зашто онда тражити од човека да се упушта у подухвате за које је и сама машина неспособна…

ГОСПОЂА: Нисам о томе размишљала, морам признати… Па да, кад се добро поразмисли, на крају крајева, можда је и тако, зашто не?

ГОСПОДИН: Видите, Господо, будућност човечанства је у времену које следи, а са животи-њом и биљком случај је управо обратан… Па ипак, не треба мислити да је машина некакав Денс еx луддниуи што ће да замени напредак и Бога без и најинањег напора са наше стране. Напротив, Господо…

ГОСПОДА: Нисам ја то ни рекла!

ГОСПОДИН: Напротив, кажем вам, човек је још увек најбоља Ијудска машина! Човек је тај што управља машином… јер је он та духовна снага…

ГОСПОЂА: Нема шта.

ГОСПОДИН: … а машина је машина, сем рачунара, који рачуна потпуно сам…

ГОСПОЂА: Истина је, рачуна сасвим сам, та ваша напомена потпуно вам је на месту…

ГОСПОДИН: То је само изузетак који потврдује правило… Ето, малочас смо говорили о шпиритусу, о свећи. Једно јаје могло се купити за један су, у оно време, и ни за један више!…

ГОСПОЂА: Није могуће!

ГОСПОДИН: Можете ми веровати или не, како хоћете!…

ГОСПОЂА: Не сумњам ја у ваше речи!

ГОСПОДИН: Вечеравало се за двадесет суа, храна у оно време није коштала скоро ништа…

ГОСПОЂА: А сад – не може то ни да се пореди!

ГОСПОДИН: Могао се добити пар добре обуће, и то од добре коже, за три франка и седамдесет пет сантима… Данашња младеж о томе појма нема!

ГОСПОЂА: Не зна она колико је срећна! Млади су толико незахвални…

ГОСПОДИН: Данас нам све доде хиљаду пута скупље. Може ли се онда тврдити, кад је то већ тако, да је машина срећах проналазак, и да је прогрес добра ствар?

ГОСПОЂА: Свакако не!

ГОСПОДИН: Рећи ћете ми да постоји напредак у добром а и у лошем правцу, као што постоји добар и лош Јеврцјин, добар и лош Немац, или добри и лоши филмови!…

ГОСПОЂА: О, не, никад ја тако нешто не бих рекла!

ГОСПОДИН: А зашто и не бисте? Можете и то рећи, имате и на то пуно право!

ГОСПОЂА: Слажем се!…

ГОСПОДИН: Поштујцм ја свачије мишљење. Моја су схватања сасвим савремена! Није то било ни због чега – што је дошло до Француске револуције, крсташких ратова, инквизиције, Виљема ИИ, свих тих папа, ренесансе, Луја XИВ и толиких непотребних жртава!… Прилично се скупо платило право да говоримо све што год наин падне на памет, а да нам се нико због тога не наруга…

ГОСПОЂА: ОдистаЛ. Та, код своје смо куће!… Само би још то требало – да нас неко гњави у нашем сопственом дому…

ГОСПОДИН: А Јованка Орлеанка? Јесте ли се икад запитали шта би она рекла кад би видела све ово?

ГОСПОЂА: Питала сам се ја то много пута!

ГОСПОДИН: Када би само видела нашу телевизију!… Она која је живела у некој старој колиби… не би ни знала шта је то, поготову због свих тих трансформација!

ГОСПОЂА: О, не би, свакако не би знала!

ГОСПОДИН: А ниожда би ипак знала!

ГОСПОЂА: Па да, ако ћемо право, можда би ипак знала!

ГОСПОДИН: Кад се само помисли да су је живу спалили баш Енглези, који су нам после постали савезници…

ГОСПОДА: Ко је то могао да слути!

ГОСПОДИН: Има и добрих Енглеза…

ГОСПОЂА: А поготову има лоших!

ГОСПОДИН: Не ниислите ваљда да су Корзиканци много бољи?

ГОСПОЂА: А, не, то нисам хтела да кажем!…

ГОСПОДИН: Па ипак, Корзиканци бар нечем служе. Они су вам поштари. А ко би нам доносио пошту кад не би било поштара?

ГОСПОЂА: Они су нужно зло.

ГОСПОДИН: Зло никад није нужно.

ГОСПОЂА: Право кажете!

ГОСПОДИН: Немојте само помислити да ја потцењујем посао поштара.

ГОСПОЂА: Нема глупих заната!

ГОСПОДИН, устајући: Госпођо, изрекли сте значајне речи! Заслужују да пређу у пословице. Дозволите да вам на њима честитам…

(Љуби јој руку.) Ево вам ордена части!

Прикачиње Госпођи на груди некакву ђачку значку.

ГОСПОЂА, сва збуњена: Ох, Господине!… Па ја сам ипак, на крају крајева, само жена!… Али ако ви то искрено…

ГОСПОДИН: Како да не, Госпођо! Истина може да врцне из било чијег мозга…

ГОСПОЂА: Ох, Господине, ви нии ласкате!

ГОСПОДИН, опет седне: Госпођо, ви сте упрли прстом у главни порок нашега друштва, које ја презирем и осуђујем у целини, без намере да се од њега оградим…

ГОСПОДА: И не треба.

ГОСПОДИН: Наше друштво, Госпођо, више не цени занате. Видите само колико сељака напушта село и надире у градове који пуштају своје пипке…

ГОСПОДА: Видини, Господине, видим.

ГОСПОДИН: А ако оно више не цени занате, не цени више ни дете, које је – ако вам иној израз не изгледа мало прцјак – човек у малом.

ГОСПОЂА: Имате право.

ГОСПОДИН: Можциа више ни дете не уме да друге натера да га цене!

ГОСПОЂА: Можда.

ГОСПОДИН: Па ипак, ваљало би ценити дете, јер ако више не би било деце, Ијудски сој би убрзо ишчезао.

ГОСПОЂА: Тако сам и ја помишљала!…

ГОСПОДИН: Од мањка поштовања до мањка поштовања, долази се до тога да се више не поштује ни дата реч!

ГОСПОЂА: Збиља је то страшно!

ГОСПОДИН: А то је утолико озбиљнија ствар што је дата Реч божанског порекла, као и Реч Божја, те нико нениа право да је потцењује.

ГОСПОЂА: Потпуно се слажем са вашим мишљењем. Ето, хтела сам, управо зато, да својој кћерци ониогућим солидно образовање, и угледну професију, да би часно зарадивала за живот сопственини радом, и да би умела да поштује друге као и, пре свега, себе.

ГОСПОДИН: Добро сте учинили. И шта је научила?

ГОСПОЂА: У школовању је далеко стигла. Мој је сан био да је оспособим за дактилографки-њу. А и њен. Управо је и добила диплому. Запослиће се у једном надлештву за манипулације…

ГОСПОДИН: Мора бити да је поносна и задовољна.

ГОСПОЂА: Просто скакуће од радости, од јутра до мрака. Толико је радила, јадно дете.

ГОСПОДИН: Труд јој се, ето, исплатио.

ГОСПОДА: Преостаје ми још само да јој нађем доброг мужа.

ГОСПОДИН: Доброј’е то дете.

ГОСПОЂА, :двиније хочно, и:а кулиса: О, гле, ево управо моје ћерке. Упознаћу вас са њом.

Долази Госпођина кћерка. То је мушкарац од тридесетак година, крепак, мужеван, са густим црним брковиниа, у сивом оделу.

ГОСПОДИН-КЋИ: Добар дан, мама.

Глис му је снажан, врло мужеван. Љуби Госпођу.

ГОСПОДИН: Личи на вас, Господо – пљунута мајка.

ГОСПОДА, Господини-Кћери: Реци господину добар дан.

ГОСПОДИН-КЋИ, поклони се као девојка: Добар дан, Господине!

ГОСПОДИН: Добар дан, мала моја. (Госпођи:) Збиља је лепо васпитана. Колико јој је годи-на?

ГОСПОЂА: Деведесет три!

ГОСПОДИН: Значи, пунолетна је?

ГОСПОЂА: Није, јер нам дугује осамдесет година, тако да нема више од тринаест.

ГОСПОДИН: И оне ће проћи као и све друге. (Господину-Кћери:) Те тако, још сте незрели?

ГОСПОДИН-КЦИ, громким гласом. Јесам, али не заборавите: над а-минором има а-мајор, па и а-генерал, а над малолетницом има – малолетница и по!

Господин и Госпођа устајн, престрашении. Сви се згледају, као укопани. Госпођа је склопила шаке.

ЗАВЕСА

дечја недеља

ДЕЧЈА НЕДЕЉА

ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА ДЕЧЈЕ НЕДЕЉЕ

6. ОКТОБАР У  18,30 ЧАСОВА

ТРИБИНА ЗА РОДИТЕЉЕ И ДЕЦУ (до 10 година)

„ПРЕВЕНЦИЈА БОЛЕСТИ УСТА И ЗУБА“

ДР АНА ГАЂИЋ,  стоматолог

6. ОКТОБРА У 19,00 ЧАСОВА

ТРИБИНА ЗА РОДИТЕЉЕ И ДЕЦУ (од 10 д0 15 година)

„ПРЕВЕНЦИЈА БОЛЕСТИ УСТА И ЗУБА“

др АНА online casinos ГАЂИЋ, стоматолог

8. ОКТОБРА У 18,30 ЧАСОВА

„ПОКАЖИ ШТА The IRS rules state that you are allowed a 3 month coverage gap in 2014, so signing up for buy-detox.com anytime beste online casino before April 1st, 2014 means you“ll avoid the individual mandate. ЗНАШ“

УЧЕСНИЦИ ПРОГРАМА ДЕЦА ПРЕДШКОЛСКОГ И

ОСНОВНОШКОЛСКОГ  УЗРАСТА

ЦРТАОНИЦА

ТЕМА:  „МОЈ НАЈБОЉИ ДРУГ“

РАДОВЕ ДОСТАВИТИ НАЈКАСНИЈЕ ДО 2. ОКТОБРА,

ДОДЕЛА НАГРАДА АУТОРИМА НАЈБОЉИХ  ЛИКОВНИХ РАДОВА

8. ОКТОБРА У 18,30 ЧАСОВА

ДОБРОДОШЛИ!



Завичајно одељење препуручује

ИДИОМ 1. Далибро Добершек: Феликс Ромулијана – цареви, богови и туризам

Народна библиотека Бор

Одељење посебних фондова и периодике

Циклус едукативних предавања

ИДИОМ

Далибор Добершек,

туризмолог

Felix Romuliana

цареви, богови и туризам

Читаоница Одељења посебних

фондова и периодике (други спрат)

среда 16. септембар

18 часова

Обавештења

Информативно одељење библиотеке 030/458120

Организатор

Горан Миленковић, електр. адреса: korsicki@gmail.com

Циклус предавања ИДИОМ

Народна библиотека Бор
Одељење посебних фондова и периодике

Циклус едукативних
предавања

И Д И О М

Одељење посебних фондова и периодике покренуће у септембру циклус предавања под називом
И Д И О М.

Сврха предавања је представљање личних погледа на одређене појаве и проблеме.
Предавачи темом могу бити усмерени на широку област друштвених појава (социологија, психологија, антропологија, информатика, комуникологија, књижевност, музика, историја, визуелне уметности, саобраћај, политика, право, музеологија, етика, екологија, теологија, економија, образовање, родно право итд.)

Предавања ће трајати до 60 минута.

Прво у низу предавања одржаће Боранин Далибор Добершек, дипломирани туризмолог, на тему перспективе развоја туризма (с посебним акцентом на близину атрактивних културно-историјских места – пример царског града Феликс Ромулијане).
Тачан датум и време одржавања овог предавања биће одређени накнадно и о томе ће грађани бити обавештени
путем медија и преко сајта библиотеке.

Циклус ИДИОМ уређује и води
библиотекар Горан Миленковић (korsicki@gmail.com).

Број Информативног одељења библиотеке је 030/458120.
ИДИОМstalin

Посета Феликс Ромулијани

Народна библиотека Бор
Одељење посебних
фондова и периодике

Циклус едукативних
посета и обилазака

Царски град
FELIX ROMULIANА
код Гамзиграда

Субота 26. септембар 2009. године

Полазак је у 10 часова испред Дома културе,
а долазак у Бор око 15 часова.
Цена (превоз аутобусом, улазница и услуга водича) износи 300 динара.

Одељење посебних фондова и периодике ће претходно организовати едукативни програм упознавања са историјом и значајем Феликс Ромулијане. О програму ће корисници и грађани бити обавештени накнадно.

Пријаве:
Информативно одељење Народне библиотеке Бор
Телефон: 030458120
Е-адреса: nbbor@nadlanu.com
Особа за контакт: Горан Миленковић, библиотекар
korsicki@gmail.com
dionis-mozaik2

ПЕРИОДНА СТАНИЦА

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРОЈЕКТА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ НЕКЊИЖНЕ ГРАЂЕ ЗАВИЧАЈНОГ ОДЕЉЕЊА

НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ БОР

Завичајно одељење Народне библиотеке Бор је октобра 2008. г. отпочело пројекат Дигитализације некњижне грађе уз помоћ РТБ-а Бор, Министарства културе Републике Србије, Народне библиотеке Србије, Општине Бор и у сарадњи са пријатељима библиотеке Фото Сварчетом и Штампаријом Графомед. Завичајно одељење чува вредне колекције најразличитије фотографске грађе, негатива и фотографија које су од непроцењиве важности за Бор и које чине основу пројекта дигитализације, а дигитализација сама поред очувања, заштите и доступности има за циљ и презентацију те врсте грађе најширој јавности. Визуелна грађа по самом карактеру медија је погодна за презентације и у овом случају имаће за циљ да промовише две вредне колекције: фотодокументацију радничког листа Колектив коју између осталог чини 4881 негатив (из периода 1947 – 2006. г.) и приватна колекција г. Мирослава Радуловића коју чини 365 негатива (из периода 1947 – 1971). Најзаступљенији аутори у колекцијама су Ђуро Коловратар, Душан Митић, Бајрам Салијевић и Љуба Марков. Повод презентације дигитализованих фотографија у јавном простору је Дан рудара, који су срце Бора и који нас подсећају на две истине које понекад заборављамо, а то су солидарност и стална свесност о свакодневици и стварности коју живимо.

Ова изложба нема за циљ да одговори на питања и експлицитно опише садржај фотографија већ да подстакне међусобну комуникацију и тако прошлост и саме фотографије учини садржајним данас. У том контексту су одабране и фотографије које су на флајерима. Аутор тих фотографија је Владимир Радивојевић и оне концептуално проширују радни назив ове изложбе ПЕРИОДНА СТАНИЦА, позивајући на реакцију фотоапаратом у реалном времену и на сваком месту.

Драган Стојменовић, библиотекар

Интеркултурни дијалог – Алтернативна урбанизација у Бору очима других

picture-2571У оквиру програма Мапирања интеркултурног дијалога у који је Завичајно одељење Народне библиотеке Бор укључено програмом Алтернативна урбанизација очима других у Бору су крајем јуна 2009. г. боравили и радили Даринка Поп Митић, Свебор Миџић и Владан Јеремић.
Први део мурала Будућност прослости уметнице Даринке Поп Митић осликан је на једној од три преостале куће у старом градском центру. Други део мурала Све што је било биће поново, биће насликан на згради Дома културе.
Владан и Свебор су приложили своје концепте и њихова реализација се очекује до краја 2009. г.

Alternativna urbanizacija u Bor ocima drugih

Vladan Jeremic
Pozdravi iz Bora
on-line arhiv i serija razglednica

Moj projekat koji cu razviti tokom gostovanja u Boru u okviru projekta Alternativna urbanizacija u Boru, bice on line arhiv materijala i razglednice iz Bora sa fotomontazama koje ce nastati naknadno.
Naslov projekta i moga on-line arhiva ce biti Pozdravi iz Bora.
Celokupan arhiv ce se sastojati od sajta, tj.audio-vizuelne dokumentacije (fotografija, video, bloga, facebook grupe, picasa albuma, tekstova) koji ce omoguciti svim korisnicima uvid u savremenu vizuelnu foto dokumentaciju grada Bora.
Ovaj arhiv je zamisljen kao otvorena platforma svih onih koji zele da dele fotografije ili video dokumentaciju grada Bora a koji bi imali nameru da postuju svoje materijale za slobodno koriscenje.
Svi materijali bi bili objavljeni pod Creative Commons licencom Srbija – deliti pod istim uslovima.

Savremena pitanja ce biti obradjena kroz on-line video intervuje sa lokalnim organizacijama koje se bave ekonomskom i drustvenom situacijom u Boru.

Vladan Jeremic

Alternativna urbanizacija u Bor ocima drugih

’Bor, grad XX veka u mediju XX veka’ je monografska publikacija koja ce pokusati da kroz igrane filmove jugoslovenske i srpske kinematografije koji su za svoju temu imali Bor i zivot radnika u Boru (Covek nije tica, D.Makavejev; Put za Katangu, Z.Pavlovic, Rudarska opera, O. Novkovic i M.Markovic) ali i kroz bogatu dokumentarnu gradju, da kriticki reflektuje upotrebu Bora, paradigmaticnog grada – vrsnjaka XX veka , i njegove industrije, kao mizanscena za modernizaciju i upotrebu modernosti u socijalistickoj Jugoslaviji i tranzicijskoj Srbiji. Zbornik bi sadrzao tekstove kriticara i teoreticara filma i kulture kao sto su Pavle Levi (teoreticar filma), Nebojsa Jovanovic (teoreticar filma iz Sarajeva) i Branislav Dimitrijevic (istoricar umetnosti) ali i razgovore sa autorima novijih filmova o Boru kao sto su Oleg Novkovic, reditelj filma Rudarska opera, Milena Markovic, scenarista filma Rudarska opera, i Nikola Lezajic, autor filma Tilva Ros. Tekstovi ce koristiti arhivsku gradju koja se nalazi u Zavicajnom odeljenju Narodne biblioteke – Bor.

Svebor Midzic

Галерија Владана Јеремића

http://picasaweb.google.co.uk/jeremic.vladan/Bor1#
http://picasaweb.google.co.uk/jeremic.vladan/Bor2#
http://picasaweb.google.co.uk/jeremic.vladan/Bor3#

Даринка Поп Митић – Будућност прослости

ИК ДИЈАЛОГ
Будућност прошлости
http://rex.b92.net/ikd/node/14#comment-274

Марк Ноземан, фотограф из Амстердама боравио је у Бору 10 дана и по својој жељи обишао индустријски комплекс РТБа, приватне и јавне просторе Бора. Послао је своју селекцију од 20 фотографија ради планирања припреме презентације у специјалу Блежнице.

http://www.marknozeman.com/

"Жарка" свира и пева

"жарка" свира и пева

„Жарка“ свира и пева

У просторијама Народне библиотеке Бор, на Дечјем одељењу од 30. јуна почела је реализација мини пројекта „Жарка свира и пева“, који је НББ урадила заједно са партнерском организацијом Одбора за женска људска права „Јуца“ Бор, а који је финансирала влада Холандије.

Програм је намењен деци која нису пошла у школу и не иду у обданиште и реализује се кроз три врсте радионица: Жарка учи слова, Учимо енглески и Музичка радионица.

„Жарка учи слова“ је радионица која на занимљив и деци прихватљив начин обухвата свако слово азбуке : кроз причу о лику из дечје литературе, песмицу, брзалицу, загонетку, музику, едукативне дискове и играчке.

Свако дете попуњава Жаркину азбучницу, коју су осмислиле библиотекарке Дечјег одељења, и на тај начин вежба писање слова, црта, боји, решава лавиринте и препознаје задата слова у тексту, затим именује предмете и жива бића која почињу на задато слово. Кроз игру и забаву на крају радионице проверавају се научена слова кроз квиз „Ко зна више“. За свако слово азбуке Жарка, маскота Дечјег одељења, препоручује једну причу, песму или бајку у којој име главног јунака почиње словом које се учи.

Овакав приступ учењу слова мотивише децу на креативно размишљање и деловање, што представља и циљ ове радионице. Поред припреме за online casino препознавање, писање, casino spiele изговарање слова и самостално читање, деца предшколског узраста, као и маргинализованих група, уче се креативном размишљању, мотивише се њихова пажња, сигурност и развијају друге могућности за разне облике социјалне интеракције и комуникације.

Радионица Учимо енглески уз цртање и бојење, игре погађања, игре с бројевима, слагалице, уз музику, дидактичке играчке, едукативне дискове, оспособљава малишане да самостално дају основне податке о себи, броје до 10, препознају и правилно именују чланове породице и предмете из непосредне околине.

Током радионица деца попуњавају радне листиће у којима цртају, боје, и решавају задатке препознавања и припадања.

Музичка радионица има за циљ да кроз свирање, певање и играње побољша моторичке способности, развије слух, ритам и наклоност ка музици код деце предшколског узраста. Кроз утврђен програм деца упознају различите врсте ударачких инструмената који им развијају осећај за ритмику, а одабране су баш удараљке јер највише погодују том узрасту. Користе се бонгоси, конге, чегртаљке, звечке, кастањете, Орфов инструментариј и др. Ова радионица предвиђа и прављење инструмента од различитих реквизита и материјала,што има посебну педагошку функцију.

Цео Матра пројекат тежи развијању и промовисању неформалних облика образовног рада, подизању нивоа свести родитеља, професионалаца и локалне заједнице о значају развоја неформалног образовања за унапређење бриге о деци раног узраста.

Радионичари стварају разноврсне ситуације за индивидуалне, паралелне и заједничке активности, у групама које чине осам до десеторо деце. Успостављају позитивне односе са децом својим присуством и близином, а све у циљу очувања спонтаности детета у контакту са новом средином, неговања отворености детета за доживљаје, пружања помоћи у стицању самосталности и развијања позитивне слике о себи и усвајању основних начина понашања. Задатак радионичара је да стварају ситуације које ће подстаћи дете да више и боље комуницира, да се лакше укључи у разговор. Важно је говор развијати кроз све врсте активности детета, односно не одвајати од теме о којој се говори.

Деца се забављају и уживају у простору Дечјег одељења, у амбијенту који је увек удобан, топао и опуштајући. Овде их чекају поред играчака, едукативних игара и најлепше књиге кроз које могу имати незаборавне доживљаје.

Како се највећи број активности које обухвата пројекат одвијају у простору библиотеке, сви материјални ресурси добијени из пројекта потрошни материјал, књиге за најмлађe чланове, инструменти, пројектор, два штампача остају библиотеци као власништво а доступни су будућим корисницима радионица.