Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

– Циркус – (Бошко Токин)

Живот библиотеке

– Документарна вредност визуелних и аудио-визуелних извора у завичајним фондовима –
Драган Стојменовић
– Могућност формирања медијатеке у Народној библиотеци Неготин – Милорад Грбовић
– Феномен читања у светлу промене носилаца информација – Горан Миленковић

Шта се дешава

– Сајам и о сајму – Ана Јанковић
– Говор Милосава Тешића на отварању 17. сајма књига у Народној библиотеци Бор
– Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
– Самотиња (одломак) – Радиша Драгићевић
– Приче у папучама – Јелица Живковић, Весна Тешовић
– Разговор са Зораном Ћирићем
Урнебесно књижевно зезање – Весна Тешовић
– Уметност дијалога – Александар Костадиновић
– Уместо предговора (одломак из књиге Десет писаца – десет разговора)
– Разговор са Градимиром Стојковићем
Писати на дечији начин – Весна Тешовић

Књиге, књижевност

– Оивиченост сетом – Саша Д. Ловић
– Нове Приче у папучама – Бранислав В. Бранковић
– Продавац свежег бола – Милен Миливојевић
– Ни по бабу, ни по стричевима – Станиша Милосављевић
– Лутајуће сенке, уздигнуте и привидне – Саша Д. Ловић
– Маче наопаче Љубише Симића – Весна Тешовић

На нашој стази

– Сталне поставке Музеја рударства и металургије у Бору – Данијела Ристић
– Ескапизам и градско окружење – Јелена Ђорђевић-Максимовић
– Читање куће – читање града (Urbis morientis imago) – Драган Стојменовић
– Златна нит Ђорђа Вајферта – Драгица Радетић
– In Memoriam: Братислав Петровић (1959-2002) – Душан Кабић

Прикази, читања, расветљења

– Како читати нас саме? – Драган Стојменовић
– Антологија хумана пет хиљада година мудрости – Димитрије Ђорђевић
– Nox microcosmica (100 година Марка Ристића) – Саша Д. Ловић
– Tradecteur interpréte – Стеван Молнар

Мала Бележница

Летопис библиотеке (23. јануар 2002 – 30. мај 2002)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

Живот библиотеке

– Фонд серијских публикација у Народној библиотеци Бор – Ана Јанковић
– Читалачка интересовања корисника дечјег одељења – Весна Тешовић
– Библиотека плус – Јелица Живковић
– После 130 година – Ружа Божић

Шта се дешава

– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Зачин – Миле Марковић
– Деца уче – Весна Јовановић
– Београдски сајам – празник књиге и читања – Ана Јанковић
– Разговор са Драгишом Калезићем
Беседа о беседама – Драгица Радетић
– 100 година Новелове награде за књижевност
– Избор из поезије – Јелена Радовановић

Књиге, књижевност

– Бор – историјски путокази – Бранислав С. Миленковић
– Мирис балканске свакодневице – Милен Миливојевић
– Од Козарске до Француске 7 – Саша Д. Ловић
– Роман Самотиња Радише Драгићевића – емотивни осврт – Драган Тешовић
– Есхатолог Ивана Илића – Горан Траиловић
– Закукулелечање – Станиша Милосављевић
– Сажетошћу до пуноће израза – Весна Тешовић

На нашој стази

– Балканске књижевности пред крај века (из часописа Развитак) – (Светлана Слапшак)

Прикази, читања, расветљења

– Психологија данас – Јелена Ђорђевић-Максимовић
– Идентификација бактерија у стилу мишљења – Драган Стојменовић
– Против свеобухватности краха – Саша Д. Ловић
– Текстологија Душана Иванића – Горан Миленковић

Реаговања

– Збогом, песниче – Стеван Молнар
– О украденом споменику – Слободан Љ. Јовановић

Погледи

– „Шта“ и „како“ савремене поезије у нас – Ненад Максимовић

Летопис библиотеке (26. јун 2001 – 31. децембар 2001)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена
– Зид и књиге (одломак) – (Хорхе Луис Борхес)

Живот библиотеке
– Савиндан – крсна слава и Дан Народне библиотеке Бор – Ана Јанковић
– Наше дечије одељење – Весна Јовановић
– Играчкотеке, играонице и лекотеке – нови сегменти дечијих библиотека – Драгана Малић
– Играчке – нова врста некњижне библиотечке грађе – Драгана Малић

Шта се дешава
– 16. сајам књига у Бору – Ана Јанковић
– Реч Милисава Савића на отварању 16. сајма књига у Бору
– Књига у тржишном свету чуда – Драган Тешовић
– О лажима и другим демонима – Јелица Живковић
– Како избећи смрти – Милен Миливојевић
– Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
– Човек под златном кацигом
– Разговор са Гораном Петровићем
Горан Петровић у Бору – Златја Марковић

Књиге, књижевност
– Марко Краљевић опет међу Србима – Весна Тешовић
– Човек рата и човек уопште – Саша Д. Ловић
– Милен Миливојевић (дриблинг духа) – Станиша Милосављевић

На нашој стази
– Обреди, ритуали, празници и ритуализовани јавни скупови у Бору – Драган Стојменовић

Прикази, читања, расветљења
– Истина у традицији – Дејан Крстић
– Пити, Шистек, Neantum – неколико мимогредних цитата

Реаговања
– Домаћи задаци из марљивости
– Обавештење организатора трибине „Домаћи задаци из марљивости“, одржане 18. априла 2001. г.
у Народној библиотеци Бор
– О мудрости која треба да рађа муње – Миљана Голубовић
– Рајко Лабан: „Ех. животе, животињо једна!“ – Саша Д. Ловић

Летопис библиотеке (14. децембар 2000 – 26. јун 2001)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена
– О променама је реч – Јелица Живковић

Живот библиотеке
– Библиотека Музеја рударства и металургије у Бору – Елица Стоиљковић
– Сеоске библиотеке – Божица Кочбашли

Шта се дешава
– Разговор са Горданом Куић
Гостовање Гордане Куић у Бору – Златја Марковић
– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Бело, плаво, црвено – Миодраг Игњатовић
– Разговор са Ратомиром Ралетом Дамјановићем
У верзији Ралета Дамјановића – Златја Марковић

Књиге, књижевност
– У простору кратке приче – Бранислав В. Бранковић
– Књижевно стваралаштво Милана Стојадиновића Баса: песме без хаљина – Милен Миливојевић
– Басова кућа поезије – Венко Христов Борејн
– Избор из поезије Милана Стојадиновића Баса
– Нове књиге о Брестовачкој бањи – Ана Јанковић
– Звуци шарбановачке лире – песник Живко Аврамовић – Милен Миливојевић
– Избор из поезије Живка Аврамовића

Пријатељи библиотеке
– Телевизија Бор, пријатељ библиотеке
– Венко Христов Борејн

На нашој стази
– Кнежев дворац у Брестовачкој бањи – Мирјана Видовић
– Две песме, један гр(а)д – Горан Миленковић

Реаговања
– Има нешто међу нама – Радиша Драгићевић
– Муке с речницима – Станиша Милосављевић

Прикази, читања, расветљења
– Литература је слобода – Милан Станковић
– Зујање у прекидима – Оливера Вуксановић

Летопис библиотеке (19. јануар 2000 – 6. децембар 2000)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

Живот библиотеке
– 153 године Неготинске библиотеке – Власта Младеновић
– Импресије из Злота – Душанка Живановић
– Школске библиотеке – Божица Кочбашли
– Сајам у Бору

Шта се дешава
– Сто суседа у једном дому – Златја Марковић
– Сајам 1999. је био, а на сајму… – Божица Кочбашли
– Ијаколон и ја – Горан Миленковић
– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Кључ од пријатеља – Раде Стојковић

Пријатељи библиотеке
– Радио Бор – Јелица Живковић
– Доктор Михајло Васиљевски (1926-1995) – Душанка Живановић

Разговор забележен
– Српски језик и нови миленијум – Бобан Арсенијевић

Књиге, књижевност
– Избор из поезије Милена Миливојевића
– Фрагменти о поезији Милена Миливојевића – Бранислав В. Бранковић
– Мало речи, многе мисли – Милан Стојадиновић Бас
– Крас Дубашнице, Горњана и Мајданпека – Топлица Марјановић

Реаговања
– Библиотечки логос – Станиша Милосављевић
– Туга (и) напомена – Горан Миленковић

Погледи
– Пиши, кад већ говориш – читај кад је већ написано – Светислав Стевановић

На нашој стази
– Човек иза камере – Александра и Милан Милошевић

Прикази, читања, расветљења
– Прошлост као бол, сан и дим – Милан Станковић
– Протоскромност у протопостпостмодернизму – Бобан Арсенијевић

Летопис библиотеке (1. април 1999 – 2. децембар 1999)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч уредника

Живот библиотеке
– Из историје борског библиотекарства – Душанка Живановић
– Лична карта Народне библиотеке Бор – Божица Кочбашли
– Од како до зашто: анкета за кориснике Народне библиотеке Бор – Божица Кочбашли,
Горан Миленковић
– Било је… – Невена Рајзнер

Пријатељи библиотеке
– …Књижевни клуб „Инорог“
– …Музеј позоришне уметности Србије

Шта се дешава
– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Овде у паклу – Раде Стојковић
– Разговор са Светланом Велмар-Јанковић
Српска историја као Библија – Златја Марковић
– Протести борских посленика у култури у Народној библиотеци Бор – Милан Стојадиновић Бас

Књиге, књижевност
– Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
– О поезији Радише Драгићевиће – Саша Д. Ловић
– Речи које опет живе – Горан Миленковић

На нашој стази
– „Les rivieres descendent dans les bateaux“ Ване Живадиновић Бор – Горан Миленковић

Погледи
– Заборављене књиге – Горан Миленковић

Летопис библиотеке (26. јануар 1999 – 23. март 1999)

Тешко је поверовати, али ипак стоји, да је неколико групица борских младића нашла у посетама позоришним представама себи својеврсни начин иживљавања. Морамо, дакле, да на вовом месту кажемо коју реч о тим момцима, мада бисмо много радије, ако би вић било тако, писали о масовном посети представама које у току ове сезоне зајечарско позориште даје за грађане Бора. И још нешто, могло би да се забележи. То су заиста успели наступи чланова ове зајечарске куће. Али, нека нам другови из Зајечара који су свој живот посветили овој својеврсној уметности не замере због тога. Надамо се да су сагласни са тим да овај пут мало простора „посветимо“ нечем другом. Елем, готово из представе у представу понавља се иста слика. По неколико младића смештени, као по неком правилу, у првом или задњем реду, итекако се поигравају са нашом решеношћу да вече проведемо пријатно гледајући позоришну представу. Уколико су у задњим редовима, обично су готово више него дарежљиви у добацивању и упадицама. А они у првим редовима такође имају свој начин „забављања“. Бацање папирића на позорницу, дошаптавање и све оно што је далеко од речи – пристојно понашање. То је нешто недостижно. Бар за њих. И сами смо неколико пута имали прилике да присуствујемо прекиду у извођењу представе који су глумци учинили да би се ова „публика“ умирила. Људи са дасака су за тренутак заћутали. Стајали су немо. Због чега, није тешко наслутити. Није такође тешко ни сазнати ко су ти младићи који су тако „весели“ током приказивања позоришних представа. То су исти они који своја сочна добацивања са корзоа покушавају да на један нешто другачији начин пренесу и у позоришну дворану. После представе се такође могу видети: у „Србији“ (у кафани хотела „Србија“, прим. уредн.). То је њихов трећи „наступ“. Шта са таквима? Заиста, шта? Они имају свој начин понашања. Покушај да им се „потури“ некако другачије не верујемо да би било прихватљиво. Можда би редари ту могли да помогну. Ако у ничем другом, онда бар да им у полумраку када су све очи упрте на сцену, покажу врата на којима пише – „излаз“.

Десимир Миленовић (Колектив: лист Рударско- топионичарског басена, петак 29. март 1968, бр. 12, стр. 9

Милица Матијевић, Библиотека „Димитрије Туцовић“, Лазаревац

Веома сам се обрадовала кад сам у прошлом броју Бележнице у тексту Александре Молнар „Блог генерација“ наишла на податак да је издавачка кућа „Викинг прес“, у част педесетогодишњице првог издања Керуаковог романа На путу (Jack Keoruac, On the Road, Viking Press, New York, 1957), одлучила да коначно објави интегралну верзију овог сад већ класичног романа америчке књижевности.
Некако у исто време једна наша колегиница ми је са пута у САД донела каталог са изложбе у Њујоршкој јавној библиотеци посвећен управо Џеку Керуаку и јубилеју пола века од објављивања култног романа бит генерације.
Изложба под називом „Beatific Soul: Jack Kerouack on the Road“ била је доступна посетиоцима од 9. новемра 2007. до 16. марта ове године. Изложба прати Керуаково бурно и трауматично путовање од његовог детињства у радничкој четврти у Ловелу (Масачусетс) до Њујорка где су Алан Гинзберг, Вилијам С. Бероуз и он постали очеви Бит покрета. Илустрована је са више од 125 репродукција дневничких забелешки, рукописа, фотографија Керуака и његових савременика, као и цртежа самог Керуака. Они су преузети из „Архива Џека Керука“, из „Колекције америчке и енглеске књижевности Хенрија В. и Алберта А. Берга“, допуњени су радовима из збирке Јавне библиотеке Њујорка и из збирке Колумбија универзитета. Наравно, највећи део изложбе чине репродукције из рукописа романа „На путу“, позајмљеног из колекције Џејмса Ирзија, у чијем се власништву данас налази.
Изложба је била пропраћена предавањима која је организовао кустос др Ајзак Гервицк. Предавања су била фокусирана на Керуаков живот и почетке његовог књижевног рада, као и на духовно путовање које га је повело од хришћанства, преко атеизма до будизма и коначно до јединствене форме – будизма под утицајем хришћанства. Посебан пажња посвећена је Керуаковим играма маште и књижевности насталој из тога. И наравно причи о Бит генерацији.
Керуаков роман „На путу“ је у америчкој књижевности означио преокрет, прецизирао је идеје и поетику Бит генерације, којој су поред Керуака припадали многи други амерички писци из друге половине 20. века, од којих су најпознатији Бероуз и Гинзберг. Године 1952. Џон Клелон Холм је у Њујорк Тајмсу представио термин „Бит генерација“ и дефинисао је „Бит“ као врсту једноставности ума и крајњих домета душе – осећање да сте враћени на темеље спознаје. И изложба и предавање значајно су осветлили круг писаца који су припадали Бит пок- рету и пружили доста новог материјала за поновно истраживање њиховог живота и рада.
Најинтересантнији део изложбе је свакако причао о томе како је настао роман На путу и шта је даље са њим било. Џек Керуак је 2. априла 1951. године у свом стану на њујоршкој 20. Западној улици, на основу дневничких и новинарских забелешки, отпочео писање, не престајући да ради током целе три недеље. Да не би губио време, куцао је на ролни папира дугачкој више од тридесет метара. Често је изостављао поједине речи, фразе или читаве редове које је накнадно додавао оловком. Кратко након комплетирања романа, Керуак је преписао текст романа на стандардни формат папира, прихватљив за издаваче. Непозната је судбина тог првог свитка овог романа, али се претпоставља да он више не постоји.
Крајем 1955. и почетком 1956. Керуак припрема, опет на свитку, нову верзију романа. Овог пута из оригиналног текста биће избачени делови који носе садржај и језик неприхватљив за друштвени морал тог времена. Тих страница није мало и на њима се налазе и имена Керуакових пријатеља, уметника, који су писцу били инспирација за овај роман. Бројне интервенције које на захтев издавача „Викинг преса“ роман доживљава, Керуак коначно завршава крајем 1956. године. Ипак, коначан облик тог првог издања роман добија, нажалост, тек после још једне интервенције од стране издавача, без знања аутора.
Одлука „Викинг преса“ да ове 2008. године објави, коначно, интегралну верзију овог романа видим као још једно путовање несмиреног духа његовог аутора.

Бранислав Бане Димитријевић

Можда мало и претерујем, али они који на ex-Yu просторима живе за или од књижевности знају да овакав бомбастичан наслов ипак није ни предалеко од истине. Никад се више књига није штампало, и никада велики хитови нису имали толике тираже, па опет… највећи проценат књига штампа се у смешно малим тиражима, о трошку аутора или спонзора, затим поклања пријатељима и породици. Књижарска мрежа је (да ли неповратно?) нестала и свела се на тек неколико преосталих локација у великим градовима (најновија вест гласи да је и у Крагујевцу управо затворена последња!). У радњама на чијим фирмама пише КЊИЖАРА, продаје се канцеларијски материјал, школски прибор и ситна галеријска роба намењена за рођенданске поклоне. Код трговачких путника и уличних аквизитера могу се наћи углавном практичне књиге – кувари, речници, популарна психологија…
Проблема са издавањем својих дела немају само прави хит писци (што најчешће нема никакве везе са књижевношћу) или они који су се (заслужено или не) сместили на уредничка и друга руководећа места у дотираним издавачким кућама (било од стране државе, општине или неке донаторске организације) и другим институцијама културе. Они су решење нашли у томе да једни другима издају књиге, врше откупе, деле награде, пишу хвалоспеве у часописима које опет они сами и издају и читају…
Једно од решења за превазилажење такве, наизглед безизлазне, ситуације је КЊИЖЕВНОСТ НА СТРУЈУ – кованица која означава све чешћу појаву писања и објављивање сопствених, али и туђих, књижевних дела на интернету. Предности овога су заиста велике – од цене коштања таквог подухвата – која је тек симболична и за аутора и за читаоца, преко броја ових других – који и на најскромнијим са товима далеко превазилази стандардне штампане тираже, заобилажење књижевних кланова и интересних група, који врло често, штитећи своје позиције, потискују и одбацују стварни квалитет, па до широке доступности и приступачности које обезбеђује овај медиј…
Може се рећи да се књижевност на струју озбиљно упустила у трку са штампаном књижевношћу – у којој је неизвесно ко ће победити, али је сва прилика да ће наставити да живе једна уз другу, испреплетане на корист већине заинтересованих. А они који ће због тога бити на штети, свакако да су то и заслужили.
Па ипак, постоји област у којој је књижевност на струју већ однела убедљиву превагу, а то је област књижевних часописа. Улогу коју су штампани часописи деценијама имали – да објављују краћа дела мање или више афирмисаних аутора, теоријске есеје, приказе књига, конкурсе, награде, полемике или вести – готово у потпуности су преузели књижевни сајтови, блогови и портали. Њихова дневна актуелност, распострањеност на читаво говорно подручје – не само читалаца већ и аутора и сарадника, као и други садржаји – као што су дискусиони форуми, могућност питања и коментара, аудио и видео записи, а све то притом готово потпуно бесплатно, ствари су са којом штампани књижевни часописи не могу да се такмиче. Ограниченог тиража и лоше дистрибуције, мале актуелности, усмерености на издања једног или групе издавача – оних који стоје иза часописа, они све више постају реликт неког прошлог времена. Једини излаз који стоји пред штампаним књижевним часописима је у инсистирању и истрајавању на високом садржајном и визуелном квалитету. Они се не могу такмичити са интернет брзином, ажурношћу нити ценом, те неминовно морају постати својеврсни зборници или антологије озбиљног квалитета, чувари традиције, једном речју – лепе књиге које вреди чувати на полици уз Андрића и Хемингвеја, јер читалац осећа потребу да им се повремено враћа и поново их ишчитава.
Књижевних портала зато има све више, што је сјајно, јер већина њих међусобно сарађује, што опет доприноси побољшању појединачног квалитета код свих. Можда је и управо баш та мера сарадње, видљива кроз раширеност мреже сарадника, оно што одваја добре сајтове и портале од оних још бољих и најбољих, јер лоших готово и да нема. (И када се појаве такви, веома се брзо гасе услед недостатка посетилаца, не остављајући трага за собом.) Смештени само физички у Београду, Загребу, Мостару или Крушевцу – на пример, они на прави начин спајају читав овај културни и језички простор у једну заједницу добрих и креативних људи. Људи који воле и стварају књижевност, културу и лепоту.
Вратићу се за крај на почетак, на сам наслов, тек да кажем, да се исправим, да књижевност није умрла, и да вероватно никада и неће. Књижевност је жива и живеће док буде било мислећих људи. Књижевност на струју, међутим, чини да све то буде мало брже, поштеније, јефтиније, лепше, лакше и веселије. А то улива наду.

Саша Радојчић

Књижевни блогови нису више само занимљив феномен негде на ободу широког поља савремене књижевности, него све више – незаобилазна чињеница књижевног живота. Могло би да се каже да природа блога добро одговара захтевима књижевног стваралаштва: помислимо само на индивидуалност, слободу и комуникативност блогова. Свакако, где су обећања, леже и опасности, и њих примећујемо у свођењу на оно приватно, анархично и површно. Основни недостаци књижевних блогова леже готово у истим тачкама као и њихове врлине. Демократизацији књижевности, као једном од несумњивих учинака књижевности на струју као слика у огледалу супротставља се неселективност. Чињеница да данас свако може да, посредством интернета као медија, публикује лакше и више него икада раније, повлачи са собом захтев да се на овај медиј примењују исти вредносни захтеви као на штампану књижевност. После одушевљења новим могућностима комуникације (јер и блог је пре свега једна комуникативна форма), на дневни ред долази брига о квалитету те комуникације. Књижевних блогова има много чак и на језичком простору који је некада називан српскохрватским, али међу њима је само мали број оних који би могли да издрже иоле строже вредносне захтеве. „Кишобран“, којим управља Бранислав Бане Димитријевић, један је од најквалитетнијих књижевних блогова на том језичком простору. Ово оцену мо ле би да поткрепе изграђена читалачка заједница и истрајност „Кишобрана“, које га чине местом, нечим што је у сваком случају трајније од тачке привременог окупљања номадских енергија, местом на које се враћамо, књижевним местом. Пројекат „The Best of Кишобран 2007“, представља још једну потврду вредности овог блога, његов искорак у штампану форму. У питању је, дакле, једна ретро стратегија. Са струје на офсет плочу. Са екрана на хартију. Кишобран: The Best of 2007, збирка најбољих прича објављених на „Кишобрану“ током 2007. показује, прво, да је било могуће окупити завидан број аутора око једне online књижевне акције, и друго, да је та акција успела да изнедри сасвим задовољавајући квалитет. Израз „Најбоље од…“ подразумева одређену селекцију, подразумева да је Димитријевићева критичко-приређивачка оштрица морала да исече и одбаци понешто од бујних блогерско-књижевних плодова. Иако се међу четрдесет прозних радова налазе и неки који не прекорачују ниво пуке скице, неки који остају на равни провокације и неки који преписујући живот не уносе у тај препис одговарајућу меру естетског зачина – ова збирка доноси и неколико текстова који би могли да се нађу и међу корицама много амбициозније замишљених издања него што је то селекција једног блога. Ту мислимо пре свега на прозе Ирене Пушник, Драгана Стојанића, Зорана Илића, Синише Стојановића и Тање Милутиновић. Имамо ли у виду и податак да Стојанић и Стојановић до сада нису објављивали, ни у штампаном ни у електронском медију, откривалачка димензија „Кишобрана“ добија на уверљивости. Три стотине штампаних примерака збирке Кишобран: The Best of 2007 моћи ће, у поређењу са посетама матичном блогу, да дође у руке само много мањег броја читалаца; транзиција на папир у овом случају мање има задатак да прошири оквире могуће рецепције, а више да етаблира читав пројекат. Да проточност (и пролазност) електрона преобрази у нешто опипљиво и бар привидно трајније. Можда не пишемо за вечност, али са изгледом на њу. Збирка Кишобран: The Best of 2007. је сведочанство о примамљивости тог обећања.